Ako primetite neki od ovih sastojaka na deklaraciji, držite se podalje od proizvoda koji ih sadrži...

Veštački zaslađivači

Tačno je da ova vrsta zaslađivača ne sadrži nikakve kalorije, ali njihovo negativno dejstvo znatno prevazilazi njihovu korisnost u dijeti. Povezuju se sa dijabetesom tipa 2 i povećanim unosom kalorija – veštački zaslađivači oko 700 puta jači su od prirodnih šećera, pa izaizvaju veću potrebu za slatkim.

Šećer

Ako se u bilo kakvom obliku javlja kao jedan od prva tri sastojka proizvoda, taj proizvod treba izbegavati u potpunosti.

Karamel boja

Iako su istraživanja koja su uputila na kancerogeno dejstvo karamel boje vršena na životinjama, najbolje je izbegavati proizvode koji sadrže ovaj sastojak.

Karaginan

U pitanju je supstanca za zgušnjavanje koji se može naći u mleku i mlečnim proizvodima i još nije u potpunosti dokazano da li je bezbedna za upotrebu ili ne. Zato je najbolje izbegavati je.

Trans masti

Veštačke nezasićene masti obično se dodaju prehrambenim proizvodima kako bi im se produžio rok upotrebe. Nažalost, u isto vreme povećavaju rizik od srčanih bolesti.

Mononatrijum glutaminat

Ova namirnica najzastupljeniji je pojačivač ukusa, ali izaziva zavisnost od hrane i gojaznost.

Fruktozni sirup

Fruktozni sirup obično ukazuje na to da je hrana prerađena i da obiluje veštačkim zaslađivačima. Hleb, kolači, kečap i dresing za salatu najčešće sadrže ovaj sastojak.

Izvor:b92

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objavljeno u Saveti

I dok smo ranije smatrali da treba neke namirice potpuno da izbegavamo, nutricionisti ističu da možete da jedete šta god želite, ali samo ako poštujete jedno važno pravilo.

Iako zvuči neverovatno, stručnjaci iz oblasti ishrane ističu da bi trebalo da se u vašem tanjiru nađe hrana sa manjom energetskom vrednošću, poput krompira, pirinča, testenine.

Učesnici koji su jeli upravo ove namrinice imali su manji osećaj gladi, uprkos tome što su konzumirali manje kalorija, dokazali su naučnici.

Oni kažu da upravo ova hrana, za koju se donedavno smatralo da goji, u velikoj meri zasićuje ljude koji sprovode neki dijetetski režim, te oni kasnije nemaju želju za slatkišima i brzom hranom, zbog čega jedu manje.

Sveže voće, povrće, riba, pileće belo meso, jaja i mahunarke imaju isti efekat.

Ove namirnice obično imaju manje kalorija u odnosu na prerađenu hranu, pošto su pune vode, proteina i vlakana.

Voditelj studije, doktor Nikola Baklend sa Univerziteta Lids, objašnjava rezultate ovog neobičnog istraživanja:

"Mnogi ljudi odustaju od dijete zato što trpe veliku glad koja nastupa između propisanih obroka. Naše istraživanje pokazuje da konzumiranje hrane koja ima manju energetsku vrednost može da pomogne u prevazilaženju tog problema".

Studija je pronašla da je 37 žena prekomerne težine koje su jele "laku" hranu (hranu sa manjom energetskom vrednošću) za 14 nedelja uspelo da smrša u proseku oko pet i po kilograma.

U istom periodu, 41 žena koja je učestvovala u ovoj studiji, te prema planu pravile restrikciju kalorija (1400 na dan) izgubile su tri kilograma, što je neuporedivo manje.

Izvor: b92

Objavljeno u Korisno
ponedeljak, 06 novembar 2017 00:00

Pivski stomak- mit ili istina?

Pivo je jedno od najomiljenijih pića koje je svoju popularnost sticalo vekovima. Koristilo se u ishrani, ali i kao lekovito sredstvo i deo religijskih rituala. U današnje vreme, možda baš zbog svoje popularnosti, pivo je često okrivljeno za gomilanje masnih naslaga na abdomenu, odnosno za formiranje „pivskog stomaka“. Međutim, kako nemaju svi ljubitelji piva veći obim struka i prekomernu telesnu masu, krivca moramo potražiti negde drugde.

Pivo nema mnogo kalorija. Čaša punomasnog mleka, pa čak i voćnog soka, ima više kalorija od čaše piva. Na primer, 100ml lager piva ima 41kcal, dok 100ml punomasnog mleka ima 64kcal, sok od jabuke 42kcal a sok od narandže 47kcal. Retko se dešava da neko uz gledanje utakmice sa društvom, popije nekoliko čaša mleka, ali se to lako može desiti sa pivom. Prekomeran unos bilo koje vrste hrane ili pića, vremenom može dovesti do stvaranja masnih naslaga. Takođe, pivo se često služi uz masne grickalice ili obilan kaloričan obrok, zbog čega energetski unos može značajno premašiti energetske potrebe. Prekomerna upotreba alkoholnih pića ima i niz drugih negativnih posledica.

Od „pivskog stomaka“ najčešće pate muškarci, zato što su skloniji stvaranju masnih naslaga u predelu stomaka, i to najčešće u trbušnoj duplji, dok se kod žena masne naslage uglavnom stvaraju ispod kože, i to u glutealnoj regiji.

Možemo reći da je pivo nepravedno okrivljeno za stvaranje „pivskog stomaka“ i gojaznost, i da su neumerenost, loš izbor namirnica i fizička neaktivnost pravi krivci.

Šta se dešava kada neko odluči da se reši tog „pivskog stomaka“ uz pomoć dijete? Prvo što će izbaciti iz ishrane, pored slatkiša, testa i zaslađenih pića, je i pivo. Cilj svake dijete je smanjenje masnih naslaga, i svaka dijeta se planira tako da, smanjenim energetskim unosom i pravilnim izborom namirnica, dovedemo organizam u stanje u kom će trošiti masne naslage. Kada u organizam unesemo alkohol, organizam će prestati da troši masti i potruditi se da što pre razloži unešeni alkohol. Međutim, potpuno izbacivanje omiljene hrane i pića iz ishrane može biti kontraproduktivno, pa lako možemo odustati od dijete, ili pak povremeno preterati sa zabranjenim namirnicama (kompulsivno prejedanje). Upravo zato zaista nema potrebe da potpuno izbacimo pivo iz ishrane tokom dijete. U zavisnosti od rezultata i tipa dijete koje se pridržavate, možete sebi dozvoliti jedan ili dva „cheat“ dana kada ćete se počastiti svojim omiljenim pićem. Pivo je najbolje piti nakon obroka kada ste siti. Na taj način se lako možete zadovoljiti jednom čašom piva, a alkohol koji ste uneli će se sporije resorbovati.

Još jednom se moramo prisetiti da je umerenost najbolje rešenje, pa tako možemo reći da povremena umerena konzumacija piva, vašeg omiljenog alkoholnog pića, neće upropastiti rezultate vaše dijete. I naravno, light piva su bolji izbor sa manje kalorija.

Jasmina Mitrić, nutricionista

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Manji unos kalorija je kod majmuna produžio životni vek, pokazalo je novo istraživanje.

Do sada su prednosti niskokalorične ishrane potvrđene samo u eksperimentima nad miševima i crvima, a ovog puta testirani su i čovekovi najbliži srodnici. 

Studija objavljena u žurnalnu Nature Communications otkrila je da primati takođe imaju koristi od ovakvog režima. 

Nutricionisti su u međuvremenu upozoravali da ekstremno smanjenje kalorijskog unosa kod ljudi može biti opasno i tvrdili da je potrebno još istraživanja. 

S druge strane, zagovornici ove restriktivne dijete tvrde da oni koji jedu manje, žive duže a da u prilog tome idu i rezultati naučnih istraživanja od pre 75 i više godina. 

Najveći broj eksperimenata sproveden je na životinjama poput miševa i crva, a nova ispitivanja primata daju obećavajuće rezultate.

Više je manje

"Smanjen unos kalorija odlaže starenje kod primata", kaže dr Rozalin Enderson sa medicinskog odeljenja Univerziteta u Viskonsinu. 

Ipak, ona je upozorila da je smanjenje kalorijskog unosa bilo "istraživačka alatka, a ne preporuka za promenu načina života". 

"Želimo da istražimo biologiju starenja i razumemo zašto se rizici određenih bolesti povećavaju s godinama", kaže ona. 

"Bilo bi veoma teško primeniti ovakvu dijetu dugoročno". 

Američka studija trenutno ispituje da li zdravi ljudi mogu da žive duže sa manje hrane. 

Učesnici smanjuju preporučeni dnevni kalorijski unos za 25 odsto tokom nekoliko godina i hrane se uglavnom voćem (naročito jabukama), povrćem i supama. 

Dr Ema Vilijams, nutricionista Britanske fondacije za nutricionizam kaže da treba pričekati rezultate ove studije, pre nego što se primene bilo kakva smanjenja obroka. 

"Možda je Bendžamin Frenklin bio u pravu kada je rekao da se život može produžiti, ako manje jedemo. Međutim, ova studija je sprovedena na primatima i potrebno je još mnogo ispitivanja kako bi se odredila precizna uloga restrikcije kalorija u očekivanom trajanju života ljudi", rekla je Vilijams.

IZVOR: BBC

 

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 20 mart 2014 00:36

Zasićene masti ipak ne škode srcu?

Ogromna studija dovela je u pitanje nutricionistički savet kom su mnogi godinama verovali – da su zasićene masti loše za srce.

Razni savetnici upozoravali su da se treba kloniti masti, ali najnovije analize 72 studije i 600.000 ispitanika pokazuju kako ne postoji veza između zasićenih masti i bolesti srca. 

Velika analiza pokazala je da ne postoje dokazi da zasićene masti loše deluju na srce kao i da takozvane zdrave masti uopšte nemaju učinka na rizik od srčanih bolesti. 

Međutim, dva tipa masnih kiselina omega 3 u ribljem ulju EPA I DHA i masnih kiselina povezani su sa smanjenjem rizika od bolesti srca. 

S druge stane, dodaci omega 3 i 6 masnih kiselina nemaju taj uticaj. Ova studija sprovedena zbog sve veće kontroverze zbog važnosti šećera i masti i njihovog uticaja na organizam. 

Već duže se smatra da unos masti u organizam utiče na srce i uzrokuje gojaznost, ali najnovije britansko istraživanje pokazalo je da su u stvari nepravedno demonizovane i da zapravo treba optužiti šećer. 

Vodeći naučnik koji je radio na istraživanju doktor Radživ Čaudri sa Univerziteta u Kembridžu kaže da su ovi naučni rezultati nove smernice za nutricioniste. 

"Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u svetu. U 2008. više od 17 miliona ljudi umrlo je od kardiovaskularnih problema širom sveta", rekao je doktor Čaudri. Kako bi uspešnost prevencije i lečenja bila što bolja, potrebno je informisati se o najnovijim naučnim otkrićima. 

Tim koji je ovo istraživanje objavio u Annals Of Internal Medicine, analizirao je 72 studije koje su obuhvatile 600.000 ispitanika u 18 zemalja. 

Najvažniji zaključak je bio taj da ne postoji povezanost između zasićenih masnih kiselina i bolesti srca. Masti su dobile epitet nezdrave hrane zbog pogrešnih tumačenja naučnih studija.

Izvor: TPORTAL.HR

Objavljeno u Korisno

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top