Hranljive namirnice dobre su za vaš organizam, ali samo u umerenoj količini...

Šnicla

Meso je odličan izvor proteina, gvožđa i cinka, a toliko je ukusno, da se često dešava da preteramo...

Zrava porcija: 120g (153kcal)
U ovom slučaju manje je više, i najbolje bi bilo kupiti mali komad kvalitetnog mesa nego preterivati sa manje kvalitetnim ali većim porcijama. Idealno parče je ono veličine dlana, bez bilo kakve masnoće.

Prevelika porcija: 300g (384kcal)
Kada sledeći put natrpate tanjir mesom, setite se da ovaj obrok dolazi sa cenom u vidu dodatnih kalorija i masnoća. Odstranite masnoću, presecite šniclu na pola i ostatak tanjira ispunite povrćem. Na taj način ne samo da niste preterali sa mesom, već ste uneli i porciju povrća.

Orašasti plodovi

Najbolji su sirovi, bez soli. Osim što će vas zasititi, doprineće smanjenju holesterola u krvi, a njihovim konzumiranjem unećete važne omega-3 masne kiseline, vlakna i proteine.

Zdrava porcija: 30g (182kcal)
Šačica orašastih plodova biće sasvim dovoljna i uzrokovaće smanjenje nivoa šećera u krvi

Prevelika porcija: 90g (432kcal)
Tri pune šake oraha, lešnika, badema, pistaća, kikirikija ili indijskog oraha imaju kalorija koliko i jedan ili dva normalna obroka. Naročito je problematičan brazilski orah jer je dozvoljeno jesti dva do četiri oraha dnevno.

Sir

Sir ima veliki procenat masti ali je odličan izvor kalcijuma, proteina i vitamina A i B12.

Zdrava porcija: 30g (121kcal)
Parče veličine kutije šibica dnevno obezbediće vam važne nutrijente, a 30g nekih vrsta sira zadovoljiće preko 20% dnevne potrebe za kalcijumom.

Prevelika porcija: 80g (323kJ)
Svako parče od 20g sadrži u proseku 80kcal, a sva četiri parčeta skoro 19g zasićenih masti.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti
petak, 18 maj 2018 00:00

Ništa nije vredno da dozvolimo GMO

Protest protiv genetski modifikovane hrane biće održan u subotu u Beogradu. U prvoj fazi, uslov da dopustimo promet ovih proizvoda, a kasnije i uzgoj

SRBIJA treba da bude slobodna od genetički modifikovanih proizvoda, zbog zdravlja naše dece i potomstva, jer ništa nije vredno ugrožavanja ljudskog zdravlja. Čak ni ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, pa i u Evropsku uniju, čiji je to uslov da se postane zemlja članica.

Ovako najavljuje subotnji protest "Za Srbiju bez GMO - Marš protiv Monsanta", na Trgu republike u 11 časova, Danilo Tvrdišić iz Udruženja "Zdrava Srbija." Kako kaže, to je protest zbog ugrožavanja zdravstvene i prehrambene bezbednosti građana Srbije, kroz pritisak naše zemlje da liberalizuje zakonodavnu regulativu i odobri promet GMO proizvoda.

- Naša zemlja ima restriktivan Zakon o GMO, a žele da ga menjaju pod izgovorom ulaska Srbije u EU - kazao je Tvrdišić. - Postoje istraživanja koja su pokazala da GMO hrana ima dalekosežne negativne posledice po ljudsko zdravlje i eko-sistem, ali i po domaću proizvodnju.

Uz podršku udruženja "Zdrava Srbija" i "Ko nam truje decu", glavni organizator protesta je Društvo srpskih domaćina. Prema rečima njihovog predsednika, agroekonomiste Miladina Ševarlića, opštine u Srbiji, njih 136, prihvatile su deklaraciju protiv GMO. To znači da više od 80 odsto opština u našoj zemlji ne želi promet, prodaju i preradu proizvoda od GMO.

- Tražili smo i napravili krovnu deklaraciju da se raspiše referendum sa pitanjem građanima da li su za ili protiv uvoza, prometa i prerade proizvoda od GMO - objašnjava profesor Ševarlić. - Vlada Srbije je odbila predlog da se građani pitaju za GMO. U prvoj fazi, teraće nas da dozvolimo samo promet proizvoda GMO, a kasnije će to biti i uzgoj. Ukoliko i dođe do promene zakona, Srbija će morati da otkupljuje licence za genetički modifikovane organizme i da plaća svake godine apanažu za sve hektare koje bude zasejavala različitim kulturama.

Svake treće subote u maju mesecu, širom sveta, organizuju se protesti protiv "Monsanta". Kako ističe Ševarlić, to će biti i ove godine, iako je "Monsanto" prodao portfolio prve metodologije genetske modifikacije nemačkom "Bajeru".

- Oni su to uradili kada su obezbedili otkup nove metodologije za GMO, za koju "Monsanto" tvrdi da ispunjava četiri prednosti u odnosu na staru metodologiju koju su prodali - ističe Ševarlić. - Inače, Srbija je drugi izvoznik u Evropi soje koja nije GMO. I jedina u Evropi koja može sojom da zadovolji sve potrebe sopstvenog stočarstva. U svetu smo deveti po izvozu kukuruza. Umesto da to preradimo u koncentrovanu stočnu hranu i uposlimo naše farme da proizvodimo stoku koja nije hranjena GMO hranom, i plasiramo takve proizvode, po mnogo većoj ekonomskoj ceni, mi ćemo da se bavimo GMO proizvodima.

UVOZNIČKI LOBI

U SRBIJI je, kaže Ševarlić, izuzetno jak uvoznički lobi, pa naša deklaracija na robi u rinfuzi, nema poreklo.

- Da to postoji, pitam se da li bi građani u hipermarketima, koje u Srbiji drže stranci, kupovali meso, batake, krmenadle i uvozne sirovine, ako bi stajalo da su poreklom iz zemalja gde je dozvoljena genetički modifikovana sirovina u ishrani životinja. Verovatno bi samo kupovali domaće. Uz to, ukoliko izmenimo zakon o GMO, Srbija će biti ugrožena i kao značajan proizvođač semenske robe. Mi smo zemlja koja ima sopstvenu proizvodnju semena. Imali smo i mehanizaciju, tehnologiju i hemikalije, jednostavno, zatvoren ciklus, koji retko ko ima. Naša zemlja je zahvaljujući sopstvenom semenu preživela sankcije više od četiri godine. Da nismo imali čime zemlju da zasejemo, jeli bismo korenje.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštio je da je na snazi zabrana uvoza i tranzita svih pošiljki hrane životinjskog porekla iz Mađarske, zbog pojave prvog slučaja afričke kuge svinja (Pestis Suum Africana) kod divljih svinja u toj zemlji.

U saopštenju se navodi da su nadležni organ za poslove veterinarstva i bezbednosti hrane Mađarske, po obaveštenju Evropske unije i Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE), obavestili Ministarstvo poljoprivrede Srbije o pojavi te bolesti u Mađarskoj.

Mera zabrane uvoza i tranzita svih pošiljki hrane životinjskog porekla iz Mađarske, doneta je kako se afrička kuga svinja ne bi proširila u Srbiji.

"U narednom periodu preduzimaće se više zakonom propisanih mera od kojih je trenutno najznačajnija potpuna kontrola unošenja hrane životinjskog porekla iz Mađarske", istakli su iz Ministarstva poljoprivrede.

Navedena mera će se sprovoditi u saradnji Ministarstva poljoprivrede – posebno granične veterinarske inspekcije i veterinarske inspekcije, sa Upravom carina i Upravom granične policije.

Veterinarska inspekcija će u narednom periodu pojačano nadzirati promet hrane životinjskog porekla na svim mestima na kojima se uobičajeno obavlja promet ove vrste hrane.

Ministarstvo poljoprivrede upozorilo je potrošače da ne kupuju hranu životinjskog porekla na mestima koja nisu pod stalnim nadzorom veterinarske inspekcije.

Veterinarske stanice i veterinarski instituti će u saradnji sa veterinarskom inspekcijom, vršiti intezivan aktivan i pasivan nadzor farmi svinja kako bi se podigao nivo preventivnih i biosigurnosnih mera i sprečilo eventualno unošenje virusa afričke kuge svinja u populaciju domaćih svinja.

Vlasnici svinja upozoreni su da je, radi sprečavanja pojave bolesti, najvažnije sprečiti bilo kakav kontakt sa divljim svinjama, što se posebno odnosi na lovce, ljubitelje prirode i druga lica koja posećuju lovišta ili prirodu u inficiranim državama.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Evropska komisija najavila je da će zabraniti da se prehrambeni proizvodi pod istom markom i u istom pakovanju, ali lošijeg kvaliteta, nude potrošačima u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Ovaj potez je usledio nakon pritisaka članica EU iz Centralne i Istočne Evrope koji su se žalili na škart hranu. Brisel je saopštio i da se radi na metodologiji za testiranje kvaliteta hrane, a da bi kasnije na meti mogli da budu i drugi proizvodi, poput hemijskih preparata za domaćinstvo. „Komisija će pojačati borbu protiv različitog kvaliteta hrane. Izmenili smo i direktivu o nepoštenoj trgovinskoj praksi kako bismo jasno stavili do znanja da je različit kvalitet hrane, zavisno od tržišta na koje se plasira, zabranjen. Time će nacionalne vlasti dobiti oruđe koje su tražili da stanu na kraj toj nelegalnoj praksi. Podsetiću na izjavu predsednika EK Žan-Klod Junkera, koji je poručio da ne postoje građani EU druge klase“, izjavila je na konferenciji za novinare evropska komesarka za pravdu i potrošače Vera Jurova. U govoru o stanju Unije Junker je, 13. septembra 2017, naglasio da ne želi da prihvati činjenicu da se u nekim delovima Evrope potrošačima prodaje hrana slabijeg kvaliteta iako su pakovanje i brend identični.

Rezultati istraživanja, koje su sprovele vlade iz Centralne i Istočne Evrope, pokazali su da multinacionalne kompanije prodaju tzv. novim članicama EU proizvode sa manje kvalitetnim sastojcima a u istim pakovanjima i sa istim brendom kao u Zapadnoj Evropi. To je naišlo na oštru kritiku lidera članica sa istoka EU. Tako je, recimo, bugarski premijer Bojko Borisov, taj problem okarakterisao kao „aparthejd“, dok je jedan zvaničnik mađarske vlade prokomentarisao da je to „najveći skandal zabeležen u skorijoj prošlosti“. Kada je skandal izbio, Komisija je u prvom trenutku saopštila da nije kompetentna za kvalitet hrane, već samo za njenu bezbednost. Pravo industrije prehrambenih proizvoda da koristi različite sastojke koji zadovoljavaju različite nacionalne ukuse iskorišćeno je kao opravdanje. Međutim, čini se da je politički pritisak članica iz Centralne i Istočne Evrope ubedio Komisiju da promeni stav, dajući članicama pravo da „škart“ hranu označe kao nelegalnu.

Istraživanja sprovedena na tržištu Istočne Evrope pokazala su da su mnogi proizvodi slabijeg kvaliteta nego oni koji se pod istim brendom i u istom pakovanju nude „starim“ članicama EU. Češki državni sekretar za evropske poslove Aleš Hmelar ocenio je predlog Evropske komisije kao veliki korak napred. Međutim, češka evroposlanica Olga Sehnalova, koja se protiv različitog kvaliteta hrane bori od 2011, smatra da o predlogu EK mora detaljno da se razgovara sa nadzornim organima i da, pre svega, treba da bude razjašnjen. „Prema oceni Evropske komisije, pravo trgovca da prilagodi proizvod iz tzv. legitimnih razloga, poput dostupnosti sirovina i preferencija potrošača, treba da ostane. Moramo da rešimo sve dileme koje bi mogle da izazovu nezadovoljstvo među potrošačima. Ako proizvodači žele da izmene sastojke u nekom od proizvoda, onda to mora da bude savršeno jasno stavljeno do znanja i potrošačima“, upozorila je Sehnalova i dodala da to neće biti laka debata.

Uskoro i deterdženti za veš pod lupom

Na pitanje portala EURACTIV da li se zabrana odnosi samo na hranu, ili i na druge proizvode, evropska komesarka za pravdu i potrošače Vera Jurova objasnila je da se krenulo od hrane i da će metodologija za testiranje proizvoda biti gotova u maju. „Svaka od članice će odlučiti kako će koristiti tu metodologiju – verovatno će taj posao biti poveren organizacijama potrošača. Metodologija bi trebalo da bude testirana u drugoj polovini 2018. a sve troškove će pokriti EU. Nakon što završimo sa prehrambenim proizvodima, od istraživačkog centra ću zatražiti da uradi metodologiju i za ispitivanje deterdženta za veš“, poručila je Jurova.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U istraživanju agencije Smart Plus Research o prehrambenim navikama ljudi u Srbiji učestvovalo je 1.050 ispitanika.

Da smo uspeli da se držimo podalje od brze hrane pokazuje čak 92,4 odsto ispitanika koji su na pitanje koju hranu najčešće jedu odgovorili kuvanu, koju pripremaju sami ili njihovi ukućani.

Ipak, nismo mi u Srbiji imuni ni na fast fud, pa je tako „mrtva trka“ između pljeskavice i pice, koje imaju podjednak broj glasova – 46,7 odsto. Samo 7 odsto ljudi ne jede brzu hranu.

Očekivano, palačinke su zauzele takođe važno mesto, a najveći broj ispitanika voli ih sa džemom ili kremom.

O čokoladi tek nema ni govora – čak 77 odsto ispitanika preferira crnu nad belom čokoladom, a tek mali broj ljudi od samo 2,8 odsto je uopšte ne jede.

Što se pripreme obroka za posao, fakultet ili školu tiče, više od polovine ispitanika kupuje obroke, 25,1 odsto nosi obrok pripremljen kod kuće, dok 22,5 odsto uopšte ne konzumira hranu tokom dnevnih obaveza, rezultati su Smart Plus Research ankete.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Verovatno u prodavnici automatski posegnete za njima, iako se ispod natpisa krije hrana koja ima vrlo malo ili nikakve veze s onim što od te namirnice zapravo očekujete.

Ovo je lista od 12 najčešćih natpisa na prehrambenim proizvodima.

1. Prirodno
Ne dajte se prevariti. 'Prirodno' ne znači da je i zdravo, ali proizvođači neće biti u sukobu sa zakonom sve dok u toj 'prirodnoj' hrani ne nađu veštačke boje, ukuse ili 'sintetičke materije'.

Ali zato ovo 'prirodno' otvara mnoge mogućnosti. Na primer, tako označena hrana može sadržavati konzervanse, ili kao što to rade sa sirovom piletinom, u nju dodati natrijum. Neki 'prirodni' proizvodi imaju visok udeo fruktoze, kukuruznog skroba, a proizvođači će se braniti činjenicom da je od kukuruza, pa je automatski 'zdravo', što nije tačno.

2. Cele žitarice
Kada kupujete zdrav hleb i krekere, potražite reči "celog zrna" ili "100 odsto celo pšenično zrno". Nije dovoljno ako piše 'celo zrno' ili 'napravljeno od celih žitarica'.

Cele žitarice (koje uključuju kukuruz, smeđi pirinač i zobene pahuljice) imaju više vlakana i drugih hranjivih materija od onih koji su bili rafinirani, jer taj proces uklanja najzdravije sastojke zrna. I ne gledajte samo boju: neki tamniji hleb ili krekeri imaju veštačku boju karamele i nisu zdraviji od visoko rafiniranog belog hleba.

3. Bez dodatka šećera
Ako ste zabrinuti zbog kalorija i ugljenih hidrata (možda zbog toga što imate dijabetes ili pokušavate da ga sprečite), sigurno korpu punite proizvodima na kojima piše 'bez dodatka šećera'.

Ali namirnice, uključujući voće, mleko, žitarice i povrće prirodno sadrže šećer. Pa iako u te proizvode možda i nije dodat šećer, još uvek mogu sadržavati prirodne šećere.

I proizvodi 'bez šećera' još uvek mogu sadržavati dodate sastojke poput maltodekstrina i ugljene hidrata. Ugljeni hidrati mogu biti jednostavni šećeri ili složeniji skrob. Oni povećavaju šećer u krvi, a 'bez dodatka šećera' ne znači da proizvod nije kaloričan ili bez ugljeno hidrata.

4. Bez šećera
To uopšte ne znači da proizvod ima manje kalorija nego uobičajena verzija istog proizvoda, zapravo može imati i više. (Isto tako bi proizvođači trebalo da kažu ako proizvod nije niskokaloričan).

Proizvodi 'bez šećera' imaju manje od 0,5 grama šećera po obroku, ali još uvek sadrže kalorije i ugljene hidrate iz drugih izvora.

Ti proizvodi često sadrže šećerne alkohole, koji su niži u kalorijama (približno dve kalorije po gramu, u poređenju s četiri po gramu šećera), ali u tom slučaju uporedite oznake kako biste videli da li je verzija bez šećera bolja od standardne varijante. (Jednostavni šećerni alkoholi su manitol, ksilitol ili sorbitol).

Oprez: Šećerni alkoholi mogu prouzrokovati dijareju, pa ne konzumirajte previše.

5. Jača imunitet
Kompanije mogu da koriste reči poput "jača imunitet" ako proizvod sadrži određene vitamine, ali se takve reči ponekad koriste za proizvode kojima se pridaju značenja kakva ne bi trebalo da imaju ili kakva uopšte ne zaslužuju.

Generalno, kompanije ovde hodaju po tankoj liniji, jer ako počnu da koriste medicinske tvrdnje, onda bi mogle da dođu pod lupu agencije za lekove i medicinske proizvode.

Na primer, u SAD su kontrole rigorozne i proizvođač vitaminskih bombona Vitamin Airborne je 2008. godine platio kaznu od 23,3 miliona dolara jer je na omotu pisalo da "podstiče imunitet" pa su kupci bili zavedeni misleći da bombone sprečavaju prehladu.

6. Bez masnoća
To je tek lažna oznaka. Kada je otkrivena štetnost zasićenih i trans-masnih kiselina, tržište je bilo preplavljeno proizvodima s natpisom - 'bez masti'. Problem? Ponekad su sadržavali gotovo isto onoliko kalorija koliko i punomasne verzije.

Pakovanje može biti fat-free, ali zato je prepuno šećera, a istovremeno proizvodi 'bez šećera' mogu biti puni masnoća. Uostalom, proverite nalepnicu na kojoj piše količina kalorija i uporedite one bez masnoća s onima koje imaju masnoće.

7. "Light"
Oznaka "light" može se naći na raznim proizvodima, ali izraz "lagano" se ne odnosi na kalorije nego na ukus. Dakle, ukus može biti "lakši" ili "light" odnosno blaži, ali vi od toga nećete biti lakši ni grama.

Zato natpis 'light' zbunjuje potrošače koji pod tim podrazumevaju nutricionističke vrednosti. Da bi se nešto smatralo "laganim" proizvodom, sadržaj masti mora biti 50 odsto manji od iznosa koji se nalazi u sličnim proizvodima.

8. Bez glutena
Gluten je protein koji se nalazi u zrnima poput pšenice ili raži i može uzrokovati prilično velike zdravstvene probleme onima koji imaju celijakiju, odnosno, netoleranciju na gluten.

Proizvodi bez glutena sve češće se mogu naći na policama prodavnica, što je super za one koji imaju celijakiju, ali je potpuno beskorisno onima koji to nemaju.

Zapravo, cele žitarice bez glutena mogu imati manje vlakana od standardne varijante. Osim ako nemate metaboličke probleme, proizvodi bez glutena ne pomažu vam da izgubite kilograme i nisu nužno dobri za ljude koji ne pate od celijakije, ali budući da je moderno, takvi se natpisi ističu na paketima iako su važni samo onima koji imaju problem s glutenom.

9. Bez holesterola
Bez holesterola ne znači, bukvalno, nikakav holesterol. Proizvodi bez holesterola moraju sadržavati manje od dva miligrama po porciji, dok proizvodi s niskim holesterolom sadrže 20 mg ili manje po obroku.

Hrana koja kaže "smanjena" ili "manje holesterola" mora imati najmanje 25 odsto manje od sličnih proizvoda.

Holesterol proizvodi jetra, pa ga sadrže samo životinjski proizvodi poput mleka, mesa, maslaca, jaja. Ako na biljnom proizvodu, kao što je ulje, piše da nema holesterola, smatrajte to čistom glupošću, jer ni ostala ulja bez tog natpisa jednostavno ne mogu da imaju holesterol.

10. Organski
"Organsko" je nekada bio zaista širok pojam, baš kao i natpis "prirodno". Danas to više nije tako i tačno je propisano iz kakvog uzgoja mora dolaziti namirnica da bi mogla imati natpis "organska".

To znači da najmanje 95 odsto sastojaka mora biti uzgojeno ili obrađeno bez upotrebe veštačkog đubriva ili pesticida.

Oznaka koja kaže 'napravljeno od organskih sastojaka' ima 70 odsto, odnosno manji postotak sastojaka koji zadovoljavaju standard organskog.

Imajte na umu da "organski" nije sinonim za "zdrav". Zapravo i organski proizvodi mogu sadržavati i šećere i masnoće i kalorije. Jednostavno - proizvođači vole da na pakovanja stavljaju reči koje služe kao magneti.

11. Mleko s dva odsto mlečne masti
Zvuči sjajno, ali ono što većina ljudi nema pojma je da obično mleko na policama u prodavnicama sadrži 3,5 odsto masnoće, što znači da tih 1,5 odsto nije bog zna kakva razlika.

Tehnički se smatra da mleko ima malo masnoća ako ima samo jedan odsto mlečne masti, a u tu kategoriju ulazi i "obrano mleko" koje ima manje od 0,5 odsto masnoća, što je zapravo i preporučljivo piti.

12. Omega-3 masne kiseline
Postoje tri vrste omega-3 masnih kiselina: EPA, DHA i treća je ALA. Ova treća nema baš preveliki uticaj na rad srca kao što je to slučaj s EPA i DHA.

Neke namirnice imaju veću količinu omega 3-masne kiseline ALA, od EPA i DHA, kao što je to recimo slučaj sa semenkama lana.

Jaja mogu sadržavati omega-3 ako se kokoške hrane lanenim semenom ili ribljim uljem, ali se ne smatra da jaja dobro utiču na rad srca zbog holesterola i zasićenih masnoća koje sadrže.

Ako zaista želite da u organizam unesete omega-3 masne kiseline onda jedite ribu i alge.

Na razne proizvode posipaće semenke lana samo da bi na proizvod mogli da napišu da sadrži omega 3-masne kiseline.

Izvor: N1

Objavljeno u Korisno

Ostaci ručka, povrće zaboravljeno u hladnjaku ili konzerve skrivene u kuhinjskim ormarima više ne moraju završavati u otpadu nakon što su dve Britanke razvile aplikaciju koja omogućava deljenje viška hrane s prijateljima i komšijama.

OLIO je mobilna aplikacija razvijena u Velikoj Britaniji, poslednje u nizu tehnoloških rešenja koja žele da smanje količinu otpada i pomoći životnoj okolini.

Aplikaciju su razvile dve preduzetnice želeći da umanje bacanje hrane, što je "jedan od najvećih problema s kojim je čovečanstvo danas suočeno".

Tesa Kuk, jedna od osnivačica, tu tezu može da potvrditi poražavajućom statistikom.

U svetu se baca gotovo trećina proizvedene hrane, vredna milijardu dolara, a u samoj Velikoj Britaniji prosečna porodica svake godine baci oko 700 funti vredne prehrambene proizvode.

Sve to je "katastrofa za okolinu", upozorava Kuk. Takav sistem dodatno zagađuje zemlju i vodu za proizvodnju hrane, a prehrambeni otpad ostavljen na deponijama otpušta metan, gas odgovoran za efekat staklene bašte, koji je štetniji od ugljen dioksida.

"Celi sistem očito je potpuno sulud i mora biti ispravljen", istakla je Kuk za agenciju Rojters.

Pošto se više od polovine bacanja hrane događa u domaćinstvima, potrošači su velik deo rešenja za tu neodrživu praksu.

Ideja za aplikaciju
Kuk je odrastala na farmi u Jorkširu u severnoj Engleskoj, pa je tamo rano naučila koliko je truda potrebno za proizvodnju hrane.

Kad se pre tri godine selila iz Ženeve u London, Kuk je na brzinu morala iz frižidera i zamrzivača da ukloni hranu i tada joj je sinula ideja o aplikaciji.

Izašla je na ulicu kako bi pronašla nekog kome može dati tu hranu, ali nije uspela.

"Pomislila sam, 'ovo je savršeno fina hrana. Znam da u radijusu od 100 metara postoji neko ko bi je obožavao. Problem je u tome što ne znaju za nju", priseća se Kuk.

Kad je utvrdila da ne postoji mobilna aplikacija za deljenje hrane, udružila se s bivšom američkom investicijskom bankarkom Sašom Selestijal, pa su nakon dve runde investicija prikupile 2,2 miliona dolara i lansirale OLIO.

Korisnici aplikaciju skidaju na mobilni telefon, otvaraju korisnički račun i zatim postavljaju fotografiju i kratki opis hrane koju žele da daju, od banana do začina i hrane za decu bez laktoze.

Razmena hrane dogovara se preko privatnih poruka, a ocenjivanje korisnika i mogućnost podnošenja žalbi sprečavaju da se sistem zloupotrebljava, objašnjava Kuk.

OLIO je lansiran u januaru 2016. godine, a danas ima oko 322 hiljade registrovanih korisnika, većinom u Velikoj Britaniji, a razmenjeno je već više od 400 hiljada prehrambenih proizvoda. Trećina svakodnevnih korisnika dolazi iz siromašnih porodica.

Aplikacija je pokrenula saradnju s kafićima, restoranima i prehrambenim lancima, pa volonteri prikupljaju hranu koja im ostane i dele je u svojoj zajednici.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Istraživanja pokazuju da nam začinjena hrana može pomoći da jedemo manje soli, a verovatno i manje šećera, kao i da poboljšamo svoje zdravlje, prenosi CNN.

U studiji u kojoj je učestvovalo više od 600 ljudi iz Kine, čija je moždana aktivnost analizirana PET/CT skenerima, istraživači su utvrdili da se oblasti mozga koje stimulišu slana i začinjena hrana preklapaju.

Zbog sličnih aktivnosti u delovima mozga koji se preklapaju, konzumiranje začinjene hrane efektno uvećava osetljivost na so.

“Mislimo da začinjena hrana može da prevari naš mozak kada jedemo slano. Tada osećamo isti nivo slanoće, čak i kada je nivo soli u hrani smanjen”, objašnjava autor studije dr Žining Žu sa Univerziteta u Čongčingu.

Preciznije, istraživanje je pokazalo da ljudi koji jedu začinjenu hranu u proseku dnevno unose 2,5 grama soli manje u poređenju sa onima koji nisu ljubitelji začina. Istraživanje je istovremeno pokazalo da oni koji jedu začinjenu hranu imaju i niži krvni pritisak.

Začini mogu da doprinesu i manjem unosi šećera, mada do sada sprovedene studije daju oprečne rezultate u vezi sa tim.

Izvor: N1

Objavljeno u Saveti
subota, 18 novembar 2017 00:00

Jedite ove namirnice da pobedite insomniju

Insomnija utiče na život miliona ljudi širom sveta. Ipak, eksperti poručuju da ne očajavate jer se rešenje za ovaj problema može pronaći u hrani.

Magazin National Geographic Food otkrio je pet namirnica koje poboljšavaju san i zbog kojih insomnija postaje prošlost.

Potrebno je što više smanjiti unos prezačinjene hrane, masne hrane, kofeina i alkoholnog pića jer iritiraju probavni sistem što sprečava duboki san. Preporučuje se unos mleka, mesa, jaja, ribe i povrća. Ključni su dodaci aminokiselina jer ispuštaju hormon za spavanje melatonin.

Može se naći i u siru, ali nemojte ga jesti s krekerima jer mozak dovode u stanje opreza.

Na prvom mestu stručnjaci savetuju konzumiranje proizvoda obogaćenih vitaminom B, ali i magnezijom koji smiruje nerve, opušta mišiće i poboljšava san.

Od mesa se preporučuje ćuretina jer ima visok nivo triptofana koji poboljšava san.

Tu su i banane koje su bogate magnezijumom, kalijumom, triptofanom i vitaminom B. Smatraju se prirodnom pilulom za spavanje.

Bademi su bogati zdravim masnoćama i magnezijumom, a zdravi su i za mnoge organe.

Poslednje na listi su ovsene pahuljice koje su pune vitamina, minerala i aminokiselina koji pomažu telu da proizvede melatonin zadužen za uspavljivanje.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Da li volite antifriz u bombonima, nokte u kolačima ili teleći želudac u siru? Niste nikada to jeli? Baš naprotiv, velika je verovatnoća da upravo to jedete svaki dan!

Takozvani E brojevi za mnoge su enigma, ali iza njih se često kriju, u najmanju ruku, neobični dodaci. U hrani tako mogu da se nađu delovi perja, noktiju, kose, ljušture insekata ili vosak dobijen šišanjem ovce.

"Ne želim da slušam. Bolje da ne znam", najčešće su reakcije kada ljudima objašnjavate šta se sve nalazi u namirnicama. Brza hrana koju danas preteženo konzumiramo, uglavnom nije pojam zdravog ili nutritivno vrednog, ali je lista dodataka fascinantna.

Među najčešćim aditivima je tzv. E 904 ili šelak. Dobija se iz izlučevina ženki tropskih vaši Kerria lacca. Osim za poliranje nameštaja, koristi se i u poslasticama, bombonama, čokoladi, kafi u zrnu. Funkcija mu je poliranje.

Upravo je on zaslužan za to što je hrana privlačna, glatka i sjajna. Njegova primena ide tako daleko da se koristi i kao premaz pomoću koga voće ili povrće izgleda svežije.

Ako poželite da kupite salatu jer je dresing božanstveno bijele boje, pročitajte deklaraciju. Na njoj možda piše E 171 ili titanijum dioksid. Njime se izbeljuje plastika, keramika, kozmetika, ali i žvakaće gume, bombone i dresinzi za salatu.

Dijamantsko-plava boja u prehrambenoj industriji se dobija preradom sirove nafte. Takozvani E 133 prisutan je u proizvodnji slatkiša i ukrasa za kolače.

Obloga želuca tek rođene teladi može da se nađe u sirevima. Taj sastojak se zove renet. Danas, međutim, naučnici rade i na laboratorijskim, odnosno veštačkim i biljnim verzijama.

I žele za torte i gumene bombone prave se iskuvavanjem životinjskih kostiju, goveđih i svinjskih, ali i od svinjske kože.

Želatin nije aditiv, ali je redovan dodatak pri zgušnjavanju i želiranju džemova, voćnih jogurta, mesnih poslastica. Lanolin ćete naći u dečjim mastima i kozmetičkim proizvodima za njegu tijela, ali i u žvakaćim gumama. Reč je o žutom vosku koji se dobija iz ovčje vune, a luče ga lojne žlezde posebno uzgojenih ovaca.

Sladoledi su ukusniji ako u njima ima više izlučevina iz dabrove analne žlijezde koje pojačavaju aromu.

E 920 ili L-cistein je aminokiselina koja se nalazi u dlakama, noktima ili perju. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji brašna. Iako se dobija ekstrakcijom iz životinjske dlake ili iz perja, naučnici, srećom, pronalaze i nove metode proizvodnje genetskim inženjeringom. Aditiva E 920 ima u pekarskim proizvodima, kolačima, keksu... I nema zakonskog ograničenja kod njegove upotrebe. Perja i noktiju možete da pojedete koliko želite.

Dioksid silicijuma ili E 551 prirodno je sredstvo protiv zgrudnjavanja prehrambenih proizvoda. Dodaje se u polutvrde i tvrde sireve, ima ga u dodacima ishrani, začinima... Reč je o prirodnom mineralu koji se upotrebljava u proizvodnji stakla iz kvarcnog peska, a naći ćemo ga i kao praškasti silikagel u novoj obući.

Lepa crvena boja u voćnim jogurtima, slatkišima, bombonima, džemovima ili mesnim prerađevinama najčešće potiče od E 120, karmina ili kohineala. Taj dodatak je posebno zanimljiv jer se dobija iz mlevenih insekata. Tačnije, iza te jarko crvene boje kriju se aluminijske soli karminske kiseline, koju proizvode ženke košenile, biljne vaši iz vrste Cochenillelaus. Različitim hemijskim procesima, boja se vadi iz oplođenih i osušenih ženki tih insekata. Dozvoljen dnevni unos ograničava se na 5,0 mg/kg telesne težine, s obzirom na to da postoje naznake da u višim koncentracijama može da izazove alergije.

Verovatno su vam poznati mnogi proizvodi u kojima se koristi propilen-glikol. Reč je o sastojku antifriza, industrijskih boja, tkanina, ambalaža, lekova ili kozmetičkih preparata.

Postoji i nešto što se zove propan-1,2-diol-alginat ili E 405. Reč je o sintetičkom jedinjenju koje se koristi kao zgušnjivač i emulgator u bezalkoholnim osvežavajućim napitcima, kod finih pekarskoh proizvoda, glazure, masnih emulzija, bombona i za brojne druge prehrambene proizvode, U organizmu se razgrađuje na propilen-glikol, a njegova upotreba je ograničena jer previše škodi zdravlju.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Na pitanje "Koju hranu nikada ne bi naručili u restoranu?" stigli su različiti odgovori od kuvara koji su majstori u svom poslu. I dok jedni kao razlog navode sećanja iz detinjstva, drugi ističu da neka jela nikada ne mogu da budu ista kao kada se spreme kod kuće.

Li Skit, vlasnik restorana u Kornvolu u Engleskoj, ističe da ga ništa ne odbija kao mesta na kojima su cene hrane visoke, a gde se pritom nimalo ne vodi računa o proizvodima.

"Šef kuhinje treba da bude odgovoran prema svojim gostima, pa je njegov način rada - da samo 'baci' hranu na tanjir i za to uzme mnogo para - arogantan i lenj“, ističe Skit.

"Ako treba da navedem jedno jelo koje nikada ne bih naručio, to su školjke, crni puding i grašak. Za mene je takvo jelo odraz lošeg restorana.“

Britanka Džoi O'Hara, učesnica brojnih takmičenja ove vrste, ističe da nikada ne bi naručila pečenu piletinu.

"To je jelo koje nikada ne može da bude ukusno kao kada se spremi kod kuće, gde možete da se poslužite i onim hrskavim delovima piletine.“

"Ja odbijam sirove morske plodove. Pritom nikada ne možete 100 odsto da budete sigurni da su plodovi sveži“, navodi Tarja Silvani (Wine Workshop&Kitchen).

Tales Čudasama, vlasnik i šef kuhinje indijskog restorana "Čai Nasto" u Londonu, bez imalo razmišljanja navodi doner kebab.

"Jedina stvar koju ne mogu da podnesem jesu bubrezi. Moja majka je kada sam bila mala često ocu spremala začinjene bubrege, što je imalo jak miris koji se u kući osećao po nekoliko dana. Od tada ne jedem bubrege. Probala sam i mozak, ali mislim da ga neću više nikada jesti. Kada jedem negde vani, uvek se odlučujem za nešto ukusnije“, ističe osnivač "Spajs Tejlora“ Andžum Anand.

Francuski kuvar Erik Ginjard navodi da ne može da podnese miris hamburgera.

Hranu sa menija bilo kog restorana nikako ne preporučuje šef kuhinje vegetarijanskog restorana u Londonu Enru Dargju.

"Restoran srednje veličine ne može da ima toliko zaliha hrane niti mogućnost da ih spremi, što mi govori da većinu jela služe iz zamrzivača.“

"Kada se nađem na mestu gde nisam sigurna da će hrana koju dobijem biti dobra, uvek naručujem najjednostavnija jela. Nikada se ne odlučujem za nešto komplikovano u restoranu kom ne verujem“, ističe vlasnica i šefica kuhinje restorana u Los Anđelesu Meri Sju Miliken.

Vlasnici restorana "Blizanci" u Moskvi Ivan i Sergej Berezutski su nešto drugačijeg mišljenja.

"Jedino odbijamo hranu koja je pokvarena ili nejestiva. Sve drugo je podložno diskusiji.“

Kim Vudvord je još jedan kuvar koji se ne libi da proba šta drugi restorani imaju da ponude.

"Naručujem mnogo toga, jer me zanima kako drugi restorani spremaju. Jedino što retko naručujem jesu pržene lignje, jer na mnogim mestima ne izgledaju baš najbolje“, ističe on.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Američki magazin Time objavio je listu od 50 najjeftinijih zemalja na svetu za život.

Kako je objašnjeno, kao parametri za sastavljanje liste, GoBankingRates je rangirao zemlje na osnovu četiri dostupne mere koje je objavio Numbeo, online baza podataka cena: indeks lokalne kupovne moći, cena zakupa nekretnina, cena namirnica i indeks potrošačkih cena. Poređenja u rezultatima su vršena sa standardom života i cenama u Njujorku.

Srbija je na ovoj listi zauzela 18. mesto. U odnosu na ostalih 49 zemalja, cena zakupa nekretnina je treća najniža, sa prosečnom cenom zakupa jednosobnog stana od oko 155 evra u Novom Sadu, navodi se u tekstu i dodaje da su cene namirnica (za 73,2 % jeftinije nego u Njujorku) i indeks potrošačkih cena (66,8 % jeftiniji) niski, ali i kupovna moć (za 52,4 % niža) stanovništva.

Što se tiče regiona, Bosna i Hercegovina je na 11. mestu liste. Kako piše Time, poseduje pristojnu kupovnu moć, nisku cenu zakupa nekretnina, namirnica i indeksa potrošačkih cena. Kao primer se navodi Sarajevo gde su ukupni mesečni troškovi najma i ostalih troškova između 550 i 650 evra.

Hrvatska se nalazi na 47. mestu. Kupovna moć je niža za 36,1 %, cena zakupa nekretnina je 90 % jeftinija, namirnice 58,8 %, a indeks potrošačkih cena 51,2 %. Kako se navodi u tekstu, cena zakupa nekretnina je niža nego u većini zemalja sa liste, a kao primer je navedeno da soba u Zagrebu košta 325 evra.

Slovenija je na 36. mestu. Zanimljiv podatak je da Slovenija ima višu kupovnu moć od svih 50 zemalja na listi, a u odnosu na Njujork je niža za 13 %. Cena zakupa je jeftinija za 86,5 %, namirnice za 57,4 %, a indeks potrošačkih cena 47,4 %.

Crna Gora (26. mesto na listi) se ističe po niskim cenama namirnica, dok im je kupovna moć negde na sredini liste najjeftinijih zemalja za život. U poređenju sa Njujorkom, kupovna moć je niža za 44,6 %, zakup jeftiniji za 88,8 %, namirnice za 68,9 %, dok je indeks potrošačkih cena niži za 61 %.

Prvih deset zemalja na listi najjeftinijih zemalja za život koju je objavio Time su Južna Afrika, Indija, Kosovo, Saudijska Arabija, Kazahstan, Zambija, Oman, Paragvaj, Češka i Makedonija.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U prodavnicama su, uoči prvomajskih praznika i Đurđevdana podignute cene svežeg svinjskog mesa za oko 100 dinara.

Tako kilogram buta košta od 500 do 540 dinara, vrata bez kostiju oko 699 dinara, a mleveno od 450. I dok jedni tvrde da je cena namerno podignuta zbog predstojećih praznika, s druge strane, postoje teorije, da je ponuda tovljenika u Srbiji izuzetno loša, pa je kilogram žive vage dostigao u pojedinim delovima Srbije i 200 dinara.

Kako kažu u Ministarstvu trgovine, cena svežeg svinjskog mesa jeste poslednjih dana povišena, u proseku za 60 do 70 dinara, u zavisnosti od kategorije.

“Pre nekoliko nedelja razlog je bio Uskrs, a sada Prvi maj i Đurđevdan. Povećana je tražnja, a povećana je i cena tovljenika. Već polovinom maja trebalo bi da dođe do stabilizacije cena, jer su sada porasle samo cene svežeg mesa, dok su prerađevine ostale iste, objašnjavaju u resornom ministarstvu.
Pojedine velike mesare, poslednjih nekoliko dana, dva do tri puta su podizale cenu mesa. Uz to, zasad se, navodno, ne oseća neki pad prometa, tvrde trgovci.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 22 april 2017 00:00

Mediteranska hrana čuva zdravlje

Napravite male korekcije u svojoj ishrani, kako biste je približili mediteranskom načinu ishrane, što potvrđeno donosi dobro zdravlje. Probajte, nije naročito teško

Da biste sopstvenu ishranu prilagodili mediteranskoj koja donosi dobro zdravlje i dug život, trebalo bi da napravite sledeće korekcije:

* Obroke učinite raznovrsnijim uvođenjem svežeg povrća, zeleniša, salate i vitaminske supe.

* Koristite ekstra devičansko maslinovo ulje za kuvanje i pečenje kojim ćete zameniti maslac, margarin i druge masti u ishrani.

* Upotrebljavajte žitarice celog zrna, testenine, raznovrsne sušene mahunarke i sočivo.

* Jedite krompir i integralni pirinač kao zamenu za hleb.

* Začinite maslinovo ulje svežim travama, belim i crnim lukom.

* Uz obrok popijte po čašu crnog vina nekoliko puta nedeljno.

* Pijte vodu i druge napitke siromašne šećerima, a ne bezalkoholna pića.

* Uvek pojedite sveže voće i posni sir umesto dezerta bogatih rafinisanim šećerom, brašnom i zasićenim masnoćama.

* Jedite manje crvenog mesa, a dva puta nedeljno jelovniku dodajte ribu i živinsko meso.

* Uključite šaku badema, lešnika ili oraha kao zdrave grickalice, umesto gotovih prženih zasoljenih grickalica.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno

Svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, pokazuju rezultati Ankete o prihodima i uslovima života koju je prošle godine sproveo Republički zavod za statistiku.

 

Kako objašnjavaju u Zavodu ovo ne znači da su svi oni nužno siromašni već da je visok rizik da oni to budu. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje još gore stanje i u 2016. godini iznosi 38,7 odsto.

Riziku od siromaštva najviše su izložene osobe od 18 do 24 godine 32,7 odsto, kao i maloletnici (30,2 odsto). Visok rizik od siromaštva mladih poklapa se sa podatkom iz Ankete o radnoj snazi za 2016. godinu po kojoj je svega 20 odsto osoba starih između 15 i 24 godine zaposleno.

Najmanji rizik od siromaštva imaju stariji od 65 godina, dakle penzioneri, sa 19,1 odsto.

Kada se gleda struktura domaćinstava skoro svaka druga porodica sa dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece je u riziku od siromaštva. Druga grupa po riziku su samci mlađi od 65 godina, budući da ih je 40 odsto u riziku od siromaštva.

Kao što se može i pretpostaviti najmanji rizik od siromaštva je kod stalno zaposlenih u preduzećima - svega devet odsto, ali je rizik od siromaštva kod samozaposlenih, odnosno preduzetnika čak 32,4 odsto. Naravno u najvećoj opasnosti su nezaposleni jer njih 48 odsto je u riziku od siromaštva.

400.000 ljudi na minimalcu

Predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da ovakvi rezultati ne samo da nisu iznenađenje, već su u stvarnosti i daleko gori.

"Prema našim podacima oko 40 odsto građana Srbije je ugroženo siromaštvom. Dovoljno je samo videti da više od 400.000 ljudi prima minimalac, a da još toliko platu prima neredovno ili čak uopšte ne prima, a vode se kao zaposleni. Zbog toga oni ne mogu da primaju socijalnu pomoć. Danas se suočavamo sa lažnom slikom sa televizije kako nam je dobro, kako raste zaposlenost. Ja recimo ne znam nijednog čoveka koji je u poslednjih godinu dana zaposlen", kaže Savićeva.

Ona ističe i da je problem i sa radnim mestima koja otvaraju strani investitori, jer država reklamira jeftinu radnu snagu, pa poslodavci daju plate po 200 evra.

"Danas u Srbiji ne može da se živi sa 200 evra. Čini se kao da se ta plata samo prelije državi za komunalije i poreze", ocenjuje Savić.

Koliko su domaćinstva u Srbiji zapravo siromašna pokazuje statistika prihoda i potrošnje. Naime u 2016. godini domaćinstva su imala prosečne mesečne prihode od 59.624 dinara ili 484 evra i to računajući i prihode u novcu i u naturi. S obzirom na to da prosečno domaćinstvo u Srbiji broji oko tri člana, znači da mesečno svaki član raspolaže u proseku sa 160 evra.

Svaki mesec zafali po 1.000 dinara

Prema podacima RZS ti prihodi su bili veći nego u 2015. godini za 3,1 odsto nominalno, ali s obzirom na inflaciju merenu potrošačkim cenama od 1,6 odsto u prošloj godini, prihodi domaćinstava su realno uvećani za svega 1,5 odsto.

I dalje se ističe velika razlika u prihodima domaćinstava iz gradova u odnosu na ruralne delove. Tako je prosečan mesečni prihod domaćinstava u gradovima bio 62.336 dinara, dok je u selima svega 55.210 dinara (ili manje od 450 evra).

U skladu sa niskim prihodima je i struktura potrošnje koja je inače u proseku iznosila 60.720 dinara po domaćinstvu, što znači da su domaćinstva morala da se zadužuju za oko 1.000 dinara u proseku mesečno kako bi sastavila kraj s krajem.

Najveći deo prihoda domaćinstava odlazi na hranu i bezalkoholna pića, čak 34,9 odsto. Ako u osnovne ljudske potrebe računamo i stanovanje i troškove za vodu, struju, gas... koji čine 16,7 odsto potrošnje domaćinstava, znači da više od polovine rashoda odlazi na preživljavanje. Kada se tome dodaju troškovi transporta koji su devet odsto, za komunikacije (telefon i internet) 5,3 odsto i za obuću i odeću 5,2 odsto logično je što na kraju ostane svega 5,2 odsto za kulturu i rekreaciju.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da se u javnosti stvara klima kako je sve bolje, ali se taj boljitak ne vidi.

"Kada pričaju o padu nezaposlenosti čini mi se da je to sve posledica prelaska ljudi iz sive u legalnu zonu zbog visokih kazni, a ne zbog novog zapošljavanja. Kada se radi o životnom standardu imamo vest da su cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda veće za 10 odsto nego prošle godine. Što je najgore povećava se iznos koji građani duguju bankama", upozorava Kovačević dodajući da i taj rast BDP-a koji smo imali ne znači puno kada imamo još veći rast javnog duga, pa nam se u stvari smanjuje raspoloživi dohodak.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

S obzirom na užurbani tempo modernog života, retko ko danas može da izdvoji vremena i energije za sveže pripremljene obroke, a ostaci čine oko polovinu svih obroka prosečnog zaposlenog čoveka.

Iako nema ničeg problematičnog u dovršavanju jučerašnje večere ili ručka, nije svaka hrana dobra za konzumaciju drugi ili treći dan, naročito ako se podgreva ili ne skladišti ispravno, upozoravaju stručnjaci.

Na primer, konzumiranje ostataka pirinča može da dovede do trovanja hranom, jer metoda kuvanja ne ubija sve patogene bakterije koje u njoj mogu da žive. Rizik od trovanja višestruko se povećava ako pirinač stoji na sobnoj temperaturi.

"Jedan patogen, Bacilius cereus, vrlo je čest u suvom pirinču i može da predstavlja opasnost za zdravlje ako ne odložite pirinač u frižider, već ga ostavite na sobnoj temperaturi, pa kasnije jedete", ističe doktor Bendžamin Čepmen sa Univerziteta u Severnoj Karolini.

Ta bakterija se često nalazi u tlu i hrani, ali su pojedini sojevi štetniji od drugih i mogu da prouzrokuju smetnje sa varenjem koje često zovemo "trovanje hranom".

Spore ove bakterije mogu da prežive kuvanje, a razmnožavaju se u hrani koja je ostavljena na sobnoj temperaturi.

Hrana koju nije dobro podgrevati:

Celer, spanać i cvekla - podgrevanje ovog povrća može da prouzrokuje pretvaranje nitrita koji sadrže u toksin koji ima kancerogeno dejstvo

Pečurke - proteini u njima se raspadaju odmah nakon sečenja. Ako se pripremljene pečurke odlože u frižider i zatim podgreju u roku od 24 sata, nema opasnosti od konzumacije, ali sve duže od toga je opasno

Piletina - protein u ovom mesu se menja podgrevanjem, što može da dovede do smetnji s varenjem

Krompir - Mogao bi da bude domaćin bakteriji Clostridium botulinum, koja uzrokuje botulizam. Brzo nakon pripreme, odnosno čim se ohlade, krompire treba staviti u frižider ukoliko planirate još da ih jedete, a nije preporučljivo podgrevati ih

Kuvana jaja - ako ćete ih jesti naknadno, nikad ne smete da ih ostavite na sobnoj temperaturi duže od dva sata, već stavite u frižider. U suprotnom, u njima bi mogla da se razmnože bakterije.

Stručnjaci kao uopšteno pravilo za konzumiranje ostataka hrane ističu skladištenje hrane u frižider u roku od dva sata nakon kuvanja.

izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Preterujete sa slaninom? Nikad ne grickate bademe? To su neke od navika koje naučnici povezuju sa povećanim rizikom od smrti izazvane srčanim bolestima, šlogom i dijabetesom.

Prejedanje ili izbegavanje konzumacije određenih namirnica doprinosi gotovo polovini smrtnih slučajeva u SAD, pokazala je nova studija.

“Dobre” namirnice, koje ljudi ne jedu dovoljno su orašasti plodovi, morski plodovi i riba, voće i povrće i integralne žitarice.

“Loše” namirnice u kojima ljudi preteruju su slane i slatke đakonije, mesne prerađevine poput slanine, salame i viršli, crveno meso uključujući šnicle i pljeskavice, kao i zaslađeni napici.

Istraživanje koje je naručila Vlada SAD pokazuje da je 45 odsto od 700.000 smrtnih slučajeva usled srčanog i moždanog udara i dijabetesa od 2012. moglo da se izbegne unošenjem preporučenih namirnica, odnosno izbegavanjem nezdravih. Većina tih ljudi nije unosila preporučene doze, a preterivala je u hrani koja škodi organizmu.

Rezultati su objavljeni u časopisu “Journal of the American Medical Association”.

Vođa studije Renata Miča, istraživač Tafts univerziteta, kaže da su ranije studije pokazale da preterana konzumacija soli dovodi do rasta krvnog pritiska i povećanog stresa za arterije i srce.

Štaviše, višak soli u ishrani je najopasniji činilac koji se povezuje sa gotovo 10 odsto smrtnih slučajeva obuhvaćenih istraživanjem.

Ono što možete da učinite za svoje zdravlje jeste da unosite više “dobrih”, a manje “loših" namirnica sa ove liste:

“Dobra” hrana

Voće: tri voćke prosečne veličine dnevno
Povrće: dve šolje kuvanog ili četiri šolje sirovog povrća dnevno
Orašasti plodovi: pet porcija od po 30g nedeljno
Integralne žitarice: 2,5 porcija dnevno
Polinezasićene masti iz prirodnih ulja poput maslinovog: 11 odsto dnevnog kalorijskog unosa
Morski plodovi i riba: oko 200 grama nedeljno

“Loše” namirnice

Crveno meso: Ne više od jedne porcije nedeljno, odnosno jedna šnicla srednje veličine
Mesne prerađevine: Ne preporučuju se čak ni u najmanjim količinama
Zašećereni napici: Ne preporučuju se ni u najmanjim količinama
So: Ne više od 2.000 mg dnevno, odnosno manje od jedne kašičice

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno
petak, 24 februar 2017 00:00

Pet grešaka koje pravimo posle jela

Navika koje imamo čitav život nije se lako rešiti, ali kada one utiču na naše zdravlje i uopšteno na to da se osećamo dobro, trebalo bi da se potrudimo.

Među njima je i sledećih 5 grešaka koje svi radimo posle jela, a ne bismo smeli:

1. Idemo na spavanje

Ukoliko legnete da spavate nakon što ste se najeli, nateraćete želudac da prebrzo vari hranu što može izazvati osećaj nelagode i probleme sa spavanjem. Niste jedini (zapravo ste u većini) ako vam se posle jela prispava, ali pokušajte da se oduprete snu i sačekajte bar dva sata nakon jela. Najbolje što nakon obroka za sebe možete uraditi je da prošetate.

2. Palimo cigaretu

Mnogim pušačima veliki je užitak da zapale cigaretu posle jela, ali to je velika greška. Nakon što ste pojeli, telu treba vremena da svari hranu, a pušenje mu u tome sigurno neće pomoći. Naime, nikotin se veže za višak kiseonika koji jepotreban za probavu zbog čega će telo da apsorbuje još više kancerogenih materija nego inače.

3. Tuširamo se

Kada se tuširamo, protok krvi u telu se menja jer krv želi brže da dopre do površine kože kako bi organizam lakše podneo promenu temperature. To znači da će količina krvi koja pomaže u varenju hrane biti smanjena, što proces probave može da uspori ili uzrokuje lošu probavu.

4. Jedemo voće za dezert

Ne govore nutricionisti uzalud da je voće najbolje jesti za doručak, odnosno na prazan želudac. Osim što će vas šećer iz voća napuniti energijom potrebnom za novi radni dan i obaveze, izbeći ćete i lošu probavu koju može izazvati konzumiranje voća za dezert.

S obzirom na to da su za varenje voća potrebni drugi enzimi, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se maksimalno apsorbovalo u organizam. Jedete li voće odmah nakon obroka, ono neće moći da se pravilno svari jer će se pomešati s drugom hranom koju ste pojeli pre.

5. Vežbamo

Trebalo bi da sačekamo barem dva sata posle jela da bismo išli da vežbamo. Pustite hranu da se slegne i tako ćete izbeći mogući želučani refleks, štucavicu, mučninu, pa čak i povraćanje.

Izvor: zadovoljna.hr

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 23 februar 2017 00:00

Kako prepoznati sveža i kvalitetna jaja?

Zbog straha od holesterola i salmonele, neki su ljudi počeli da izbegavaju jaja u ishrani. Međutim, jaja su veoma korisna u ishrani svih članova porodice, pod uslovom da se s njima postupa propisno i da se kombinuju s drugim namirnicama.

Jaja su dobra alternativa mesu ili ribama. Oni su izvrstan izvor belančevina (jedan od najjeftinijih koji stoje na raspolaganju) i bogati su vitaminima A, D, E i B grupe. Jaja su, takođe, bogata mineralima, uključujući gvožđe. Da li i koliko jaja povećavaju holesterol u krvi najbolje znaju lekari, ali istraživanja pokazuju da zdrave osobe mogu dnevno da pojedu po jedno jaje a da im se holesterol neće povećati.

U ovom tekstu ćemo nešto više reći o ispravnom postupanju s jajima. Strah od bakterije salmonele u vezi s jajima stalno je prisutan. Međutim, ako se s jajima ispravno postupa, šanse da će se neko zaraziti od jednog jajeta zaista su vrlo male i većina ljudi i dalje uživa u jajetu na oko, kajgani ili u mekano kuvanom jajetu. Razumljivo, ipak se treba držati nekih preporuka.

Kupujte jaja od poznatog proizvođača. Nakon kupovine, jaja stavite u frižider odvojena od druge hrane. Operite ruke pre i posle rukovanja s jajima. Ljuske od jaja redovno iznosite u kontejner ili ih u seoskim sredinama vratite kokama u obrok.

Da li boja ljuske utiče na kvalitet jaja? Ne. Ali boja žumanca – da. Obojenije žumance je kvalitetnije od bledog. Boju žumanca određuje hrana koju kokoš jede. Što je više žutih i narandžastih pigmenata u zrnevlju kojim se kokoši hrane – jaja će biti žuća. Druge boje u jajetu variraju zavisno od njegove starosti i ostalim faktorima. Belanca su indikator koliko je jaje sveže. Rozi ili šarena belanca pokazuju da je jaje pokvareno.

Da li će boja ljuske jaja biti bela ili braon zavisi od genetskih rasnih karakteristika. Obično i boja perja kokoši određuje boju jajeta. Bele koke nose bela, a braon – braon jaja. Nema razlike u kvalitetu.

Jaja se klasifikuju na sledeći način:

klasa (SU) - teže 70 grama, i više od toga
klasa (S) - teže manje od 70 g, do 65 g
klasa (A) - teže manje od 65 g, do 60 g
klasa (B) - teže manje od 60 g, do 55 g
klasa (C) - teže manje od 55 g, do 50 g
klasa (D) - teže manje od 50 g, do 45 g
klasa (E) - teže manje od 45 g

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti
ponedeljak, 13 februar 2017 00:00

Rak iz tanjira seje smrt na Balkanu

Najtežu bolest izaziva i nepravilna ishrana, kao i nekontrolisan uvoz hrane. U Srbiji se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod čak 98 ljudi

SAMO u prvih 25 dana ove godine od karcinoma je u Hrvatskoj, kako je objavila Hrvatska liga protiv raka, umrlo 1.200 ljudih. Svakog dana, u proseku - 48 ljudi! Među stručnjacima, ali i u javnosti, raspravlja se šta je mogući uzrok evidentnog porasta obolevanja od raka u toj zemlji, koja je po ovom parametru na drugom mestu među zemljama Evropske unije: loša dijagnostika i evidencija obolelih, čime lekari, bar delimično, objašnjavaju poražavajuću statistiku, ili "nezdrava, toksična i nedovoljno kontrolisana hrana" koja u Hrvatsku stiže iz EU?

Nova teza - da teška bolest, zapravo, stiže iz tanjira, u zemlji koja je, bar u svom primorskom delu, poznata po zdravoj, mediteranskoj ishrani, ne odbacije se ni na najvišem, državnom nivou. I tamošnji ministar zdravlja Milan Kujundžić nedavno je, na zajedničkom odboru za poljoprivredu i zdravstvo, rekao da ne želi da izaziva paniku i prejudicira stvari, ali da hranu svakako treba uzeti kao ozbiljan razlog koji je, možda, doprineo tako velikoj učestalosti oboljevanja od raka u Hrvatskoj.

U Srbiji se hrana iz uvoza, da li zbog bolje kontrole, ili manjeg ulaska, još ne pominje kao mogući uzrok obolevanja od raka, bar ne zvanično. A, naša statistika je više poražavajuća nego hrvatska. Kod nas se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod 98,6 ljudi, a 54,7 obolelih umre! Po smrtnosti od karcinoma Srbija je među 50 evropskih zemalja na drugom mestu, a Hrvatska je po istom kriterijumu, takođe, druga, ali na listi 28 zemalja EU.

Ako je hrana jedan od faktora koji utiču na pojavu raka, a nauka je potvrdila da jeste, samo što nije precizno izračunala u kojoj meri, stanovnici Srbije za masovno obolevanje od najtežih bolesti mogu, sa razlogom, da krive svoje loše navike u ishrani. Jer, generalno, jedemo malo onoga što je najzdravije: povrća, voća, ribe, proizvoda od celih zrna žitarica, a previše belog brašna, šećera, proizvoda sa lošim, zasićenim masnim kiselinama, brze hrane...

Za vezu ishrane i pojave karcinoma odavno se zna, ali se sa promenom načina života i procesa proizvodnje hrane ona sve više ispituje.

- Mnoge epidemiološke studije su još osamdesetih godina prošlog veka dokazale povezanost hrane i obolevanja od karcinoma - kaže profesor Vladimir Kovčin, onkolog. - Ishrana sama za sebe, međutim, nije uzrok nastanka karcinoma, ali značajno utiče na povećanje ili smanjenje rizika od obolevanja.

Ishrana se, kaže profesor Kovčin, najčešće povezuje sa karcinomima digestivnog trakta. Epidemiološki podaci pokazuju da je karcinom debelog creva u porastu u bogatim i razvijenim zemljama.

- Digestivni trakt je direktno tokom procesa varenja i apsorpcije hrane u kontaktu sa toksinima i metabolitima iz hrane - objašnjava profesor Kovčin. - To je jedno od objašnjenja za povećanje rizika. Međutim, gojaznost koja je povezana sa ishranom, takođe nosi rizik i za nastanak drugih karcinoma, recimo, karcinoma dojke.

Iako se karcinom pominje i u najstarijim medicinskim zapisima iz Kine i Mesopotamije, epidemiološki gledano, karcinomi su bili relativno retko oboljenje krajem 19. i početkom 20. veka. Objašnjenje da je u to vreme životni vek ljudi bio kraći, a da je karcinom bolest starije dobi, profesor Kovčin smatra samo delimino tačnim:

- U to vreme nije bilo toliko industrijskog i drugog zagađenja. Nije bilo konzervirane hrane, veštačkih đubriva, aditiva, nuklearnog otpada. Živelo se značajno mirnije i bez stresa. Sad sve češće imamo pacijente. To je posebno zabrinjavajuće jer ne znamo pravi uzrok bolesti da bismo mogli da delujemo preventivno.

Posle kojeg vremena zbog loše, nezdrave hrane, mogu da se kao posledica toga pojave različite bolesti, pa i maligne, ni naučnicima nije poznato, ali se teza da je do porasta broja karcinoma u Hrvatskoj došlo samo posle tri i po godine otvaranja tržišta za masovan uvoz hrane, onkolozima čini preuranjenom.

Obično se kaže da smo mi ono što jedemo, ali profesor Miodrag Dimitrijević sa Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, smatra da nas ta izreka možda ne definiše u potpunosti, jer smo mi otisak roditelja i svih naših predaka, pre svega. Ipak, ono što jedemo u velikoj meri utiče ne samo na naš izgled, već i na naš nasledni osnov.

- Pre 100 godina hrana se spremala svakog dana od svežih namirnica koje su gajene bez pesticida, hormona, herbicida i konzervansa - kaže profesor Kovčin. - Danas je to gotovo nemoguće. Najveća količna hrane je konzervirana, a i pitanje je na kakvoj zemlji je uzgajana. Proces obrade hrane takođe može da nosi rizik. Roštilj na uglju i drvima i dimljenje mesa povećava koncentraciju organskih jedinjenja - cikličnih ugljovodonika, za koje postoji dokaz da su kancerogena.

GLAVNI KRIVAC - KISELOST ORGANIZMA
IAKO nauka još nije otkrila mehanizam nastanka karcinoma, oni koji naginju alternativnoj medicini tvrde da je glavni krivac povećana kiselost organizma. Prema zvaničnoj medicinskoj doktrini, bez obzira na to šta jedete, hrana u želucu je kisela, a hrana u crevima je alkalna. Međutim, na spisku poželjnih i nepoželjnih namirnica, ima dosta preklapanja između preporuka zvanične i alternativne medicine.
Sve do šezdesetih godina prošlog veka uticaj ishrane na čoveka je bio nepoznanica. Od tada se, primećuje profesor Dimitrijević, toliko izmenio da se razvila prava ideologija nutricionizma, koja prati kvalitativni i kvantitativni uticaj sastojaka hrane: masti, ugljenih hidrata, proteina, vitamina na ljudsko zdravlje i stanje organizma. Otkrića vezana za sastav, funkciju i otpornost nukleinskih kiselina, koje čine osnov procesa nasleđivanja, u poslednjih tridesetak godina ukazuju da delovi ovih kiselina iz hrane koju usvajamo, mogu da se nađu, opstanu i utiču na procese metabolizma u ljudskom organizmu.

Profesor Dimitrijević kaže da se u obzir, takođe, moraju uzeti i genske promene pod uticajem ishrane, uključujući i genetski modifikovanu (GM hranu), koje mogu da se pojave brže, ali i posle dužeg vremenskog perioda.

- Za mutaciju tolerancije na laktozu trebalo je nekoliko hiljada godina ishrane na bazi mleka, gde je čovek smanjivao nivo laktoze prerađivanjem svežeg mleka u sir, jogurt i kiselo mleko - kaže profesor Dimitrijević i ukazuje da treba da se ima u vidu da će, iako se u proizvodnji hrane još koristi GMO ranih generacija transgene tehnologija, vremenom metodi manipulacije naslednim materijalom da se menjaju.

ORGANSKA HRANA

DANAS se sve češće govori o organskoj hrani, koja bi trebalo da podrazumeva proizvodnju samo prirodnim putem bez ikakvih hemijskih i drugih dodataka. Profesor Kovčin, međutim, kaže da je pitanje da li uopšte imamo nezagađeno zemljište.

- Veštačka đubriva su se pojavila pre pola veka. Do tada je korišećno samo stajsko đubrivo koje je potpuno biorazgradivo. I najdublje oranje uspeva da prevrne zemlju samo oko metar dubine. Zamislite samo taj sloj zemlje koji je 50 godina mešan sa veštačkim hemijskim đubrivom, pesticidima, fungicidima, kiselim kišama - ukazuje prof. Kovčin. - Pitanje je koliko godina bi trebalo da se ta zemlja očisti od hemije.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kao najvažniji obrok u toku dana, ključno je da doručak bude hranljiv i zdrav. Pogledajte predloge za nutritivan prvi obrok koji nam stižu iz kuhinja širom sveta.

TURSKA
Par kriški hleba, paradajz, krastavac, crne i zelene masline i nekoliko parčića ovčijeg sira obično se ujutru nađu na stolovima u Turskoj. Ovaj doručak je veoma zdrav za srce, a sadrži vlakna, antioksidante, vitamine i prirodne masti. Mononezasićene masti pomažu u smanjivanju nivoa holesterola, što smanjuje rizik od srčanih bolesti, a dodajte ovome nekoliko parčića svežeg ovčijeg sira, ili ponekad kuvano jaje, i dobićete interesantan i ukusan, ali prvenstveno nutritivno vredan i zdrav doručak.

ISLAND
Hafragrautur je tradicionalna ovsena kaša sa ribljim uljem, koja se pravi sa vodom ili sa mlekom, i koja se posipa komadima voća ili lešnicima. Ovas obezbeđuje zdravu dozu nerastvorivih vlakana i dokazano smanjuje holesterol, smanjuju šećer u krvi i povoljno utiču na zdravlje digestivnog trakta. Riblje ulje nam donosi omega tri masne kiseline kao što su EPA i DHA, koje su esencijalne za razvoj ćelija. Ovo ulje bogato je i vitaminom D, hormonom koji je u deficitu zbog hladnih i mračnih skandinavskih zima.

JAPAN
Čubar, punjenje i nisko kalorična supa, ukiseljeno povrće, alge, tofu sir, salata i sirova riba, smatraju se tradicionalnim japanskim zdravim doručkom. Zahvaljujući omega 3 masnim kiselinama u ribi i algama, vlaknima u ukiseljenom i svežem povrću i proteinima u siru i ribi, ovo je nutritivno bogat zdrav obrok za dobar početak dana.

MALEZIJA
Kuvano povrće i pržena riba obezbeđuju ugljenehidrate za energiju i proteine za izdrživost koje nam često tokom dana zafali, a posebni začini specifični za Maleziju pomaži ubrzavanju metabolizma.

EGIPAT
Da li išta deluje zdravije od pasulja, graška i sočiva, posluženih uz ukiseljeno povrće i rukolu? Ovakav obrok koji je uobičajna egipatska brza hrana je doručak prepun vitamina i vlakana, koji tokom dnevnih aktivnosti mogu biti dragoceni.

PAKISTAN
Sočivo i integralni pirinač se začine i kuvaju zajedno i služe se uz krastavčiće, povrće ili jogurt. Ovako Pakistanci počinju dan proteinskom bombom u obroku bez mesa.

RUSIJA
Za razliku od američkih palačinki, ruska varijanta ovog jela sadrži proteine sa niskim nivoom masti, zahvaljujući domaćem siru. Iako se nekada prže, tradicija je da se one peku , što ih čini zdravijim.
Ukoliko na ove palačinke dodate i voće, dobićete ukusnu i nutritivno mnogo vredniju varijantu doručka.

BRAZIL
Brazilci vole da započnu dan uz šolju kafe i svežu papaju. Papaja je voće koje je izvor zdravlja, raste svuda po njihovoj zemlji i dragocen je izvor vitamina A i C. Uz to je obavezna i kafa. Manje zdrava vetrzija brazilskog doručka su prženice sa margarinom.

Izvor: Super recepti

Objavljeno u Korisno

Sve što su ovi konobari i kuvari rekli logično je, ali lako je zaboraviti na zdravu logiku ako vam se u tom trenutku jede nešto specifično. Ovu hranu bolje je izbegavati, kažu oni.

“Koju hranu bi trebalo izbegavati u restoranima” je pitanje na koje je odgovorio veliki broj kuvara i radnika u restoranima na veb-sajtu “Quora”, prenosi "Dejli mejl".

Evo šta kažu:

"Ako sam 30 km udaljen od mora, ne naručujem morske plodove."

"Izbegavam da naručujem odreske u restoranima koji nisu specijalizovani za njih. Razmažen sam jer sam radio u mnogima od njih i ako nisam u kući odrezaka, obično se razočaram. Takođe, izbegavam morske plodove osim ako nisam na mestu poznatom po njima ili negde gde znam da nabavljaju svežu ribu i morske plodove."

"Ako ste u kineskom restoranu, izbegavajte nekinesku hranu. S razlogom su specijalizovani. Jednom sam naručio pire-krompir i dobio sam nešto što je bilo 75 odsto belo brašno."

"Jedan od mojih šefova mentora savetovali su mi da nikad ne naručujem specijalitete kuće. Kaže da se specijaliti obično prave od ostataka stare hrane koje žele da se reše."

"Ako odete na ribu nedeljom, verovatno neće biti sveža."

I sam poznati kuvar Entoni Burdejn izjavio je da nikad ne bi jeo ribu nedeljom, jer većina vlasnika nabavlja hranu za vikend četvrtkom ili petkom.

Izvor: Radio Sarajevo

Objavljeno u Planeta

Često osećamo sitost tek nakon što unesemo velike količine hrane, zbog kašnjenja signala koji iz želuca stižu u mozak.

Želudac uglavnom nije veći od vaše pesnice kada je prazan, ali ima kapacitet da se raširi.

Možda ste se nekada zapitali zašto ste u jednom trenutku gladni, a već u sledećem se osećate kao da ste se prejeli, a da niste osetili period između. Naše telo ima veoma složen način na koji nam govori kada smo gladni i siti; to zahteva određen broj hormona koji se proizvode kao odgovor na prisustvo ili odsustvo hrane i digestivnom sistemu.

Dva najvažnija hormona su grelin i leptin. Uprošćeno rečeno, grelin povećava apetit, a leptin ga smanjuje. Oni se uglavnom proizvode u stomaku i masnim ćelijama. Grelina obično ima u većim količinama pre jela, a nakon toga se polako snižava, dok je leptin zadužen za to da “kaže“ vašem mozgu da ste siti. Gojazni ljudi s vremenom izgrađuju otpornost na leptin.

Evo nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju.

Šta se dešava kada se prejedemo?

Hrana može da ide u samo dva pravca, dalje u sistem za varenje ili nazad, odakle je i došla, kroz povraćanje. Prejedanje može da prouzrokuje loše varenje, kada se stomačna kiselina uzburka ka jednjaku. Želudac je otporan na kiselinu, ali jednjak nije. Takođe, tada telo ulaže više energije u varenje, što nas čini veoma umornim ili iscrpljenim.

Da li želudac može da pukne od prejedanja?

Nažalost, može. Navodno postoji slučaj gde je želudac postao toliko veliki da je pukao od količine hrane koja se nalazila u njemu. Jedna 23-godišnjakinja je imala 2.500 ml u svom želucu pa je želudac toliko natekao da je činio većinu njenog abdomena, od rebara do karlice.

Da li može da se umre od prejedanja?

Da, postoji nekoliko slučajeva umiranja od prejedanja. Veoma su retki, ali postoje.

Budite pažljivi, pogotovo sada kada je vreme prazničnih obedovanja.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Lekovitost kiselog kupusa nadilazi lekovitost mnogih poznatih biljaka. 100g sirovog kiselog kupusa sadrži čak 20 mg vitamina C. Slede vitamin A, folna kiselina, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum, balastne materije i belančevine.

Odličan je izvor vitamina B12, zbog toga se posebno preporučuje vegetarijancima i veganima. Crveni kupus je i do sedam puta lekovitiji od belog, a njegova boja ukazuje da sadrži i lekovite antocijane.

Lek za probavni trakt

Ono po čemu se kiseli kupus razlikuje od sirovog su probiotičke bakterije. Kiseli kupus je izvorna fermentisana hrana prirodno bogata probiotičkim kulturama. Zbog toga je kiseli kupus jako bitan u lečenju bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno nakon terapije antibioticima ili hemoterapije. Blagotvorno deluje na želudac i creva, na njihovu mikrofloru i na peristaltiku, čime prija probavi.

Pomaže i u varenju masnih obroka i ubrzava metabolizam, što pospešuje izlučivanje štetnih materija iz organizma i čisti i regeneriše jetru. Tako čisti krv, usporava starenje i jača otpornost organizma.

Zaceljuje rane i opekotine

Kiseli kupus pospešuje zarastanje rana, a deluje i kod reume i upale vena. Lokalno ga možete koristiti za ublažavanje svraba na koži usled različitih alergijskih upala, manjih opekotina i uboda insekata, posebno pčele ili ose. Na zahvaćeno mesto stavite oblogu od lista kiselog kupusa i obmotajte ga zavojem ili gazom. Imate glavobolju, na čelo položite list kiselog kupusa i obmotajte ga gazom.

Za podizanje raspoloženja i opšte dobro zdravlje, svaki dan pojedite dve do tri kašike narendanog kiselog kupusa. Ljudi koji jedu mnogo kiselog kupusa jači su i otporniji na bolesti. Zbog toga se kiseli kupus posebno preporučuje starijim osobama, osobama s oslabljenim imunitetom i deci.

Blagodeti soka kiselog kupusa

Rasol – sok kiselog kupusa – ima mnogo povoljnih dejstva po zdravlje. Bogat je vitaminima C, E, K i B, kao i vitaminom U, jednim od najređih vitamina, važnim za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Vrlo je popularan narodni recept za lečenje nagluvosti pomoću rasola. Uveče, pre spavanja, natopite vatu u rasol od kupusa i stavite je u uhv. Tako spavajte i izvadite je ujutru. Između ostalog, rasol deluje protiv gljivica i bakterija, štiti od upala, pomaže kod čira i leči mamurluk.

Kiseli kupus u kulinarstvu

Da biste iskoristili sve hranjive materije u kiselom kupusu, konzumirajte ga sirovog, kao i njegov rasol. Najzdraviji je u obliku salate. Osim toga, možete ga kuvati, pržiti, peći, dinstati i kombinovati sa žitaricama, na primer ječmom.

Izvor: Radio Sarajevo

Objavljeno u Korisno

Kao istinski gurmani, kad god negde putujemo obavezno isprobamo i gastronomsku ponudu grada, ali nekad nam je najdraži sendvič kupljen na ulici, često jer je to i najekonomičnije pa budžet ne pati.

Hanoj, Vijetnam

Jeftine nudle i ostala ulična hrana ovog grada. Nudle sa slatko–kiselim umakom, svinjetina u ribljem umaku, ovde je izbor šarolik, cene niske, a hrana izvrsna.

Tokio, Japan

Grad koji se diči najvećim brojem restorana koji nose Mišelinove zvezdice nije samo prestonica sušija, već se tu nalaze i mnoga druga sjajna jela poput tonkatsu svinjetine i tofua na valjda 700 načina. Najbolje od svega je što u Tokiju fino možete jesti bez obzira na budžet, jer se odlično hrani i na uličnim štandovima, a ne samo u skupocenim restoranima.

London, Velika Britanija

Naravno i ovde vrhunskih restorana ima u izobilju, ali isto tako je i ulična hrana zastupljena sa svim kuhinjama sveta. Koja god kuhinja da vam padne na pamet, u Londonu ćete moći da je probate i to i na ulicama grada, a da ne potrošite budžet u skupim restoranima.

Bangkok, Tajland

U Bangkoku gotovo je nemoguće izbeći uličnu hranu, s obzirom na to da su brojne ulice bukvalno zatrpane štandovima. Piletina, riža, nudle, nema čega nema, a mnogi hvale hranu u Čajnataunu. Tu bi trebalo isprobati hrskavu palačinku punjenu dagnjama (Hoy tod nai mong), ali nije ni za bacanje supa s nudlama i pilećim krilcima.

Istanbul, Turska

Najpoznatije tursko jelo je verovatno simit, koji možemo nazvati i turskim đevrekom. Njega možete pronaći apsolutno na svakom koraku, na štandovima, ali i kod uličnih prodavaca koji ga nose u korpama i viču "simit, simit". Naravno, na svakom koraku se nalazi kebab, ali valja probati i "tursku picu", lahmacun. A što je tek dobar sladoled, posebno onaj s ukusom pistaća.

Pariz, Francuska

Jasno, ovaj grad prepun je skupih restorana, ali i hrana koju možete da pronađete okolo takođe je draga nepcu. Jedna od lepših stvari u hladnim danima je da kupite kestene kod uličnog prodavca ili uživate u slasnim palačinkama. Najbolje štandove s hranom pronaći ćete u blizini Monparnasa.

Meksiko Siti, Meksiko

U ovom velegradu - ponuda je ogromna. Takosi, tortilje, meso s roštilja, ovde je sve sveže i ukusno, a ovakva meksička kuhinja i te kako se razlikuje od one na kakvu ste navikli kod nas. U poslednjih nekoliko godina koriste se neke nove metode spremanja hrane, pa su tako i sve popularnije turističko-gastronomske ture “Eat Mexico”.

Marakeš, Maroko

Prvo što osetite u bilo kojem marokanskom gradu jeste miris hrane koji ispunjava čitave ulice, a Marakeš je grad gu kome je taj miris najjači i hrana najukusnija. A na ulicama grada ćete naći apsolutno sve, od tek isceđenih sokova, preko supe od puževa pa sve do ovčjih glava. Naravno, kus–kus, tadžin i harira prodaju se na svakom koraku.

Rim, Italija

Treba li išta više govoriti o italijanskoj kuhinji? Pica na 1001 način, pasta na još više načina, fina peciva i poslastice, a uz sve to, poznata italijanska kafa, koja se u Rimu često pije “s nogu”. Takođe, ovde je u poslepodnevnim satima popularna stvar i aperitivo (platite piće 7-8 evra i imate pristup švedskom stolu), a najbolje se jede u poznatoj četvrti Trastevere.

Sidnej, Australija

Na ulicama Sidneja vidljiv je uticaj azijske i bliskoistočne kuhinje. Ribarnica je jedno od mesta koje morate da posetite ukoliko ste u potrazi za dobrim i ukusnim plodovima mora. Tu možete da dobijete najjednostavnija jela, poput riba i krompirića, ali i hobotnicu spremljenu u ukusnom sosu. Ako niste ljubitelj ribe, na ulicama ćete pronaći razne kineske i vijetnamske specijalitete, a s tim nema greške.

Izvor: punkufer.hr

Objavljeno u Planeta
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top