Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Komisija za kategorizaciju turističkog mesta u četvrtak 02. avgusta je ponovo, nakon 3 godine boravila u Somboru, kako bi na osnovu kriterijuma koji se boduju donela Rešenja o kategorizaciji. Naime, u avgustu mesecu 2015. godine Komisija za kategorizaciju turističkog mesta, pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, izvršila je procenu raspoloživih podataka o obimu turističkog prometa u prethodne tri godine, procenu komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture i suprastrukture u okviru grada Sombora.

Komisija je bodovala kvantitativne i kvalitativne kriterijume, te je prema raspoloživim podacima donela Rešenje o kategorizaciji, s rokom važenja 3 godine. Tada, 2015. godine grad Sombor je kategorisan kao turističko mesto 3. kategorije.

U četvrtak 02. Avgusta, na poziv Gradske uprave grada Sombora, Odeljenja za privredu i turizam, Komisija za kategorizaciju turističkog mesta, ponovo je obišla Sombor i prema prvim usmenim rezultatima, grad Sombor je zadržao 3. kategoriju turističkog mesta.

Goste iz Beograda primili su Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Načelnik Odeljenja za privredu i turizam Ivan Kamerer sa saradnicima i direktor Turističke organizacije grada Sombora Đuro Todorić.

Komisiji je predstavljen kratak film o Somboru, a zatim su obišli zgradu Županije i zadržali se u Velikoj sali, gde im je somborski istoričar Mile Vojnović govorio o slici „Bitka kod Sente“, a kroz ovu sliku i o istoriji grada Sombora.

Tokom kratke posete Somboru Komisija je somborskim fijakerom obišla gradske trgove, posetili Gradski muzej, Galeriju „Milan Konjević“, pravoslavnu crkvu Sv. Đorđa, a nakon toga i vinariju „VRT“ i privatnu pivaru „Ravangrad“.

Prema reakciji članova Komisije, Sombor je kao i pre tri godine, na njih ostavio neodoljiv utisak, pre svega kulturno istorijska i gastro ponuda grada. Pozdravili su planove za revitalizaciju banje u Bezdanu kao i obnovu banje u Svetozar Miletiću. U narednom trogodišnjem periodu, potrebno je poraditi na povećanju smeštajnog kapaciteta kako bismo napredovali na skali kategorizacije, odnosno, pozicionirali se na drugom mestu lestvice turističke ponude.

Među predstavnicima 22 grada i opštine koji su u beogradskoj Palati Srbije sa republičkim ministrom omladine i sporta Vanjom Udovičićem potpisali ugovore po konkursu za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, našli su se i Somborci.

U ime Sombora, ugovor za projekat „Mlad se promeni za posao pokreni 4.0“ potpisao je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Na javnom konkursu za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, u okviru dela B konkursa, Gradu Somboru odobren je projekat za realizaciju aktivnosti za razvijanje usluga i mehanizama koji pospešuju preduzetnički duh, zapošljivost i zaposlenost mladih kroz međusektorsku saradnju. „Mlad se promeni za posao pokreni 4.0“.

Ministarstvo omladine i sporta u okviru dela B konkursa odobrilo je šest projekata a somborski je ocenjen sa najviše bodova i za isti je odobren iznos od 2.196.000 dinara, dok je rok za realizaciju aktivnosti 31. januar 2019. godine. U saradnji sa Somborskim edukativnim centrom, Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih do januara 2019. godine, mladi će imati priliku da budu učesnici niza aktivnosti kao što su obuke za deficitarna zanimanja, trening za jačanje kompetencija za radni angažman u organizacijama civilnog društva, obuka za pokretanje sopstvenog biznisa, obuka za pisanje projekata finansiranih iz sredstava EU i drugih međunarodnih fondova. Kao i do sada, mladi će kroz aktivnosti Karijernog info- kutka imati podršku omladinskih radnika koji će im pružiti podršku pri pisanju radne biografije, propratnog motivacionog pisma kao i tokom aktivnog traženja posla.

Sve aktivnosti realizovaće Kancelarija za mlade Grada Sombora sa partnerima Somborskim edukativnim centrom, Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih.

Izvor: Dnevnik.rs

Druga promo trka auto-krosa biće održana u nedelju, 5. avgusta, na stazi Arena Srpski Miletić. Organizator je Automobilsko sportsko udruženje “Drajver” iz Srpskog Miletića.

Za ljubitelje brze vožnje i trka punih adrenalina koje testiraju spretnost vozača i mogućnosti vozila auto-kros je poseban doživljaj, tako da se očekuje dolazak velikog broja gledalaca.

Pored domaćih takmičara, najavljeno je i učešće vozača iz Republike Srpske.

Početak trka je u 10 sati.

Izvor: ico.rs

petak, 03 avgust 2018 00:00

Znate li zašto kiša tako lepo miriše?

Nakon dugog perioda suše, kiša donosi osvežavajući miris okolini. Razlog nastanka leži u hemiji koja mami naučnike, pa čak i proizvođače parfema da "love" ovaj miris, navodi BBC.

Bakterije, biljke, pa čak i munje potencijalno igraju ulogu u stvaranju prijatnog mirisa, nakon oluje.

Poznat kao "petrikor", za ovim istrajnim mirisom mnogi naučnici i proizvođači parfema tragaju već dugo vremena.

Miris su imenovali australijski istraživači 1960. godine. Topli, zemljasti miris koji osećamo nakon kiše, proizvod je bakterija koje nastaju nakon kišnog perioda.

"Ovi stvorovi obiluju u tlu. Kada kažete da osećate miris vlažne zemlje, ono što u stvari osećate je molekul koji proizvodi određen tip bakterije", objašnjava za BBC profesor Mark Batner, predstavnik molekularne bilogije u Džon Ins centru.

Molekul, geozmin, proizvod je streptomicete. Ove bakterije se, takođe, koriste u proizvodnji komercijalnih antibiotika

Kapljice vode koje padaju na zemlju uslovljavaju oslobađanje geozmina u vazduh, stvarajući ga u izobilju nakon kišnih preioda.

"Mnoge životnje su osetljive na ovaj miris, ali ljudi pogotvo", dodaje profesor Batner

Uloga munja je izuzetno bitna u procesu stvaranja mirisa. Munje stvaraju čist, oštar miris ozona, omogućujući okolini da poprimi miris prirode.

Izvor: N1

Nejednakost dohotka između najsiromašnijih i najbogatijih u Srbiji je izraženija nego u bilo kojoj zemlji regiona, ali i znatno veća nego u svim zemljama Evropske unije, pokazala je anketa o prihodima i uslovima života, koja se u Srbiji sprovodi od 2013. godine.

Tri su uzroka za veliku nejednakost. Prvi, domaćinstva sa niskim intenzitetom rada, odnosno nezaposleni građani ili oni koji rade manji broj sati u nedelji. Drugi uzrok je veliki raskorak u platama zaposlenih. Zarade znatno doprinose ukupnoj nejednakosti, čak 93 odsto, ali je i povećavaju iz godine u godinu.

Treći uzrok leži u dosadašnjim ekonomskim merama. Smanjenje zarada u javnom sektoru za deset odsto na sve neto zarade onih koji zarađuju više od 25.000 dinara je jedna od mera koja je suprotno očekivanjima, negativno uticala na razlike u primanjima, navodi se u studiji pod nazivom "dohodna nejednakost u Srbiji", koju je radila grupa profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Izvor: N1

petak, 03 avgust 2018 00:00

Radnici na udaru zbog Fejsbuk statusa

Zabrinjava činjenica da se u državnim institucijama najčešće dešavaju slučajevi neodgovornog odnosa prema podacima građana

Za razliku od uočenih problema u periodu od januara do marta ove godine, kada su tehnički napadi imali primat, u protekla četiri meseca najviše problematičnih slučajeva u oblasti digitalnih prava i sloboda bilo je u kategorijama…

 

“Pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu” i “Manipulacije i propaganda u digitalnom okruženju”, i to po sedam u svakoj, jedan je od zaključaka koji se navodi u nedavno objavljenom izveštaju SHARE fondacije koja prati stanje digitalnih prava i sloboda u Srbiji. Ukupno su zabeležene 24 povrede u ovom periodu, a najupečatljiviji slučajevi se odnose na probleme sa obradom podataka o ličnosti građana i informacionom privatnošću, poput mobilne aplikacije “Izabrani doktor”.

Kako se navodi u izveštaju, iz kategorije pritisaka se izdvajaju dva slučaja u kojima su zaposleni imali probleme sa poslodavcima zbog objava na društvenim mrežama u kojima su se žalili na uslove rada. Radnice u smederevskoj fabrici tekstila “Kajzen” su, naime dobile otkaz i prećeno im je krivičnim prijavama zbog postavljanja fotografija štrajka na Fejsbuku, dok je zaposlenima na Radiju Beograd 202 prećeno sankcijama zbog Fejsbuk saopštenja u kome su zatražili podršku javnosti zbog neizvesne situacije usled moguće transformacije u muzički radio.

SHARE fondacija navodi da je najveća povreda zaštite podataka o ličnosti bilo prikupljanje podataka putem aplikacije “Izabrani doktor”, koju je Ministarstvo zdravlja predstavilo krajem maja. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je upozorio građane da oprezno koriste aplikaciju, a kompaniji koja ju je napravila zabranio dalju obradu podataka. Poverenik je u julu Višem javnom tužilaštvu nakon izvršenog nadzora dostavio informacije o aplikaciji, uz predlog da tužilaštvo razmotri sumnje da je izvršeno krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka.

Fondacija u izveštaju ukazuje da zabrinjava činjenica da se u državnim institucijama najčešće dešavaju slučajevi neodgovornog odnosa prema podacima građana, pa je Poverenik morao da reaguje podnošenjem krivične prijave protiv nepoznatog službenog lica iz opštine Požega jer su na Fejsbuk stranici “Glas Požega” objavljeni podaci građana o socijalnoj i materijalnoj obezbeđenosti i novčanoj pomoći, za koje je Poverenik ranije utvrdio da su dostavljeni na zahtev opštine.

“Izostanak odgovornosti u državnim organima gotovo je pravilo kada je reč o kršenju prava građana na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, a situacija je još teža jer je u opisanim slučajevima reč o naročito osetljivim podacima koji treba da uživaju viši stepen zaštite, navodi se u izveštaju. Poverenik je u junu, kako se dodaje, pokrenuo prekršajne postupke protiv centara za socijalni rad u Nišu, Zrenjaninu, Pančevu, Kraljevu, direktora tih organa i preduzetnika koji je napravio uputstvo za upotrebu softvera za službene potrebe centara, jer su centri za socijalni rad su podatke građana bez pravnog osnova stavili na raspolaganje preduzetniku koji je te podatke zajedno sa uputstvom objavio na svom sajtu bez adekvatne zaštite tako da su bili javno dostupni.

Izvor: Danas

petak, 03 avgust 2018 00:00

Mini pite s povrćem

Sastojci

Testo:

250 g brašna

so

125 g maslaca

jaje

2–3 kašike mleka

Fil:

2 šargarepe

tikvica

125 g celera

1/2 veze mladog luka

4 jajeta

200 ml pavlake

200 g rendanog kačkavalja

biber

2 kašike seckanog vlašca

so

Priprema

1. Brašno pomešati sa malo soli. Od hladnog maslaca, jajeta i mleka zamesiti testo. Napraviti kuglu od testa, zamotati je u foliju i ostaviti u frižideru oko 30 minuta.

2. Šargarepu, tikvice, i celer očistiti, oprati i iseći u komadiće, a luk u tanke kolutiće. Povrće blanširati 4 minuta u posoljenoj vodi. Preliti hladnom vodom i dobro ocediti.

3. Rernu zagrejati na 200 stepeni. Testo rastanjiti na dasci posutoj brašnom. Deset podmazanih malih kalupa za pite (prečnik 10 cm) ili kalupa za mafine prekriti testom. Ivice testa izvući, a višak odseći. Dno testa na više mesta izbosti viljuškom.

4. Jaja pomešati sa kiselom pavlakom i rendanim sirom. Začiniti solju i biberom. Odozgo posuti seckanim vlašcem.

5. Pripremljeno povrće rasporediti preko testa, pa preiti mešavinom jaja i pavlake. Staviti u zagrejanu rernu i peći oko 30 minuta.

Izvor: Stvar ukusa

 

Izbori za članove saveta mesnih zajednica, održani su 29. Jula 2018 godine u četiri mesne zajednice na teritoriji grada Sombora i to u tri seoske mesne zajednice i jednoj gradskoj: MZ „ Bezdan“ u Bezdanu, MZ „Bački Breg“ u Bačkom Bregu, MZ „Kolut“ u Kolutu i MZ“Crvenka“ u Somboru

Rezultati izbora po seoskim mesnim zajednicama:

MZ „BAČKI BREG“ :

U Bačkom Bregu birači su birali devet članova za Savet MZ, a kandidate je dostavile samo jedna grupa građana „Za napredni Bački Breg“.

Od 989 birača upisanih u birački spisak, glasalo je 370, odnosno 37,41 % birača koji su odlučili da ih u savetu predstavljaju kandidati sa liste „Za napredni Bački Breg“ i to: Mijo Krišto (342), Marin Tubić (318), Vladimir Nikolin (310), Igor Forgić (310), Slavica Pest (308), Dejan Gorjanac (308), Mario Ivković (305), Ines Košec (303) i Milorad Stojnić (295).

MZ „KOLUT“:

U Kolutu 1121 birač upisan u birački spisak imao je mogućnost da izabere devet članova za Savet MZ, sa liste GG „Za napredni Kolut“ koja je jedina dostavila listu kandidata. Prema rezultatima izbora za članove Savet MZ „KOLUT“ izabrani su: Ivana Ožbolt (405), Mirjana Đerić (435), Biljana Vračar (421), Milan Basarić (424), Mile Ljubobratović (418), Miodrag Stojanović (495), Marko Erceg (422), Nebojša Stojisavljević (417) i Zoran Foretić (412).

Na izborima u Kolutu glasalo je 478, odnosno 42,64 % birača upisanih u birački spisak.

MZ „BEZDAN“ :

U Bezdanu su kandidate za izbor članova Saveta svoje kandidate dostavile četiri grupe građana, a prema broju glasova birača, članovi Savete MZ „Bezdan“ biće iz redova grupe građana „Bezdan pre svega“: Antonia Horvat Panda (857), Marta Kiš ( 851) Atila Doboš (823), Evelin Bojić (823), Stevan Perić (814), Milan Bašić (800), Robert Fles (799), Kornelija Kunović (793),Borbala Varongi (792), Darko Kosanović (790), Terezija Mate (783)

Od ukupno 4232 birača upisanih u birački spisak glasalo je 989, odnosno 23,37

odsto birača.

MZ „CRVENKA“ Grad Sombor :

U gradskoj mesnoj zajednici „Crvenka „ od ukupno upisanih 8086 birača, na izborimau nedelju 29.07.2018 svoj glas je dalo 1947 birača.

I prema rezultatima glasanja novih 11 članova saveta Mesne zajednice „CRVENKA“ su ispred Grupe građana „Za naprednu Crvenku“ : Georgi Lazarov ( 1802), Vesna Bjelajac (1799), Ilija Zelić (1790), Goran Velebit (1783 ), Mirko Stojsavljević (1781) Stanislava Jocić (1770), Milena Kostić (1770 ), Novak Vulin (1764), Milan Prole (1763), Kristina Kiš (1762) i Mirjana Vidović (1760).

MladGrad je priznanje koje dodeljuje Krovna organizacija mladih Srbije svake godine, i to na Međunarodni dan mladih, 12. avgust. Nagrada se dodeljuje jedinici lokalne samouprave za sveukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici i to na predlog udruženja mladih i/ili za mlade koji nominuje svoju lokalnu zajednicu za MladGrad, na osnovu dosad postignutih rezultata po pitanju mladih i u oblasti omladinske politike. MladGrad je priznanje lokalnoj samoupravi i zajednici za istinsko uključivanje mladih u najrazličitije procese lokalnih vlasti, kao i ulaganje u kreiranje podsticajnog okruženja za unapređenje položaja i zadovoljavanje potreba mladih u društvu.

Pored Grada Sombora kojeg je nominovalo UG Somborski edukativni centar u saradnji sa Kancelarijom za mlade, učestvovalo je još 7 gradova i opština, Čačak, Kragujevac, Vladičin Han, Smederevo, Grad Niš, Opština Bečej i Grad Zrenjanin.

Zahvaljujući uspesima u prethodnom periodu, komisija, koju su činili predstavnici Krovne organizacije mladih Srbije i Građanskih inicijativa, prepoznala je Grad Sombor kao primer dobre prakse za sprovođenje lokalne omladinske politike i odlučila je da Nacionalna prestonica mladih Srbije u 2018. godini bude Grad Sombor.

Dodela nagrade MladGrad održaće se 12. avgusta na Međunarodni dan mladih u Skupštini Grada Beograda.

U okviru Konkursa za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji AP Vojvodine u 2018. godini, Komisija zadužena za opredeljivanje sredstava donela je odluku prema kojoj je iz kulske opštine devet aplikanata dobilo tražena sredstva.

U cilju podrške novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, podsticanjem razvoja i unapređivanjem biljne i stočarske proizvodnje, bespovratna sredstva za podršku investicija bila su utvrđena u iznosu do 90% od ukupno prihvatljivih troškova.

Pristiglo je čak 893 prijave, od kojih 139 nije ispunilo uslove i kriterijume propisane Konkursom.
Obzirom na to da opredeljena sredstva od 200.000.000,00 dinara nisu dovoljna za sve ispravne prijave, Komisija je jednoglasno donela odluku da se ugovori potpišu sa aplikantima koji su ostvarili od maksimalnog broja bodova do zaključno 65 bodova, te je u skladu sa tim ukupno 165 prijavljenih dobilo sredstva.

Dobitnici sredstava iz opštine Kula:
1.Marina Kvasni, Kula
2.Bojana Kovačević, Crvenka
3.Dragana Leđenac , Kula
4.Željka Lančuški, Sivac
5.Nikola Račić, Crvenka
6.Mirjana Vujović, Kula
7.Ivana Pješčić, Kula
8.Saša Kartalija, Sivac
9.Ivana Žujović, Sivac

Prema rečima Saše Kartalije iz Sivca, koji je aplicirao za plastenike, ova sredstva će mu značajno pomoći u unapređivanju poslovanja. Pošto se njegova porodica već godinama bavi preprodajom voća i povrća, plastenici će mu pomoći da upotpuni posao tako što će se od sad baviti i proizvodnjom. On je za dobijanje sredstava aplicirao i prošle godine, međutim, bio je odbijen. –Ove godine sam imao više sreće- kaže Saša.

Bojana Kovačević iz Crvenke, dobila je sredstva za unapređenje stočarske proizvodnje. Ona govori da je jako važno redovno pratiti konkurse i ističe kako je najvažnije biti uporan, te da se trud uvek isplati.
Naši sagovornici potvrdili su nam da administrativni deo u procesu prijave na konkurs nije bio komplikovan i da u tom smislu nisu imali problema.

Cilj ovog, ali i drugih sličnih konkursa je demografska obnova ruralnih područja AP Vojvodine radi podsticanja ostanka mladih, odnosno njihovog povratka iz gradova. Kako na teritoriji naše lokalne samouprave postoje izuzetno dobri prirodni i klimatski preduslovi za razvoj poljoprivrede, a nedostatak kapitala postepeno se rešava uz pomoć raznih subvencija i olakšica, razvoj svih poljoprivrednih delatnosti imaće tendenciju rasta.

Uz pravilno definisane ciljeve, prioritete i okvire delovanja, ali pre svega uz mlade i odgovorne ljude, opština Kula moći će da izgradi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.
Za sve informacije i pomoć u vezi sa konkursima i konkursnom dokumentacijom, zainteresovani građani mogu se obratiti Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj opštine Kula.

U organizaciji ARK Tron Palić, prvog avgusta organizovana je 10. Memorijalna atletska trka Dren Mandić na dužini 8240 metara. Trka se održava u čast tragično preminulog planinara i člana ARK Tron koji je život izgubio prilikom pokušaja osvajanja vrha K2 na Himalajima 01.08. 2008. godine.

Na ovoj trci učestvovalo je stotinak trkača iz okolnih gradova Vojvodine. Start i cilj trke bio je kod Velike terase na Paliću a takmičari su trčali tri kruga u dužini 2750 metara šetalištem pored jezera Palić.

Pobednik trke bio je Bela Nađ Gellert iz Sente a u konkurenciji žena najbrža je bila Tijana Kabić članica ARK Somaraton sa odličnim vremenom u cilju 33:25 (4:05 pace).
Na ovoj trci učestvovali su još i sledeći članovi ARK Somaraton : Mirjana Došen, Snežana Radović, Bojana Marić, Tijana Odobašić, Danica Firanj Grujić, Lazar Rišar, Đorđe Munjas, Miloš Stambolija, Arpad Šarkezi i Đorđe Rackov.

Dragan Beli Jovović, proizvođač iz Ratkova kod Odžaka, pokosio je pola jutra malina u punom rodu, revoltiran otkupnom cenom.

Narednih dana će mašinom počupati i korenje ovog voća, u kojem više ne vidi nikakvu budućnost, iako su Ratkovčani u malinarstvu videli šansu za napredak i ostanak mladih na selu.

Dragan je u ponedeljak nabrao 200 kilograma malina i krenuo da ih preda na otkupnom mestu na kojem je bilo istaknuto da je cena 80 dinara. Predstavnik hladnjače je, međutim, rekao da može da plati samo 70 dinara za kilogram, posle čega je Dragan zakačio kosačicu za traktor i uništio malinjak star pet godina, pišu Večernje novosti.

"Morao sam da otpustim berače, kojima sam plaćao 200 dinara na sat, a oni za to vreme naberu tri kilograma, pa su sve pare od otkupa išle njima, tako da nisam mogao da pokrijem ulaganja u proizvodnju. To je potpuna degradacija, kojom se seljaci teraju u dužničko ropstvo, jer država nije učinila ništa da ih zaštiti", ogorčen je Dragan.

On kaže da su trgovci malinama uspostavili monopol ucenjujući proizvođače.

"Malina je osetljivo voće, i ako se ne preda u roku, vrlo brzo trune, što otkupljivači koriste obarajući cenu, na koju uzgajivači pristaju, da im rod ne bi propao. Alavost mešetara je prešla sve granice, pa im od proizvodnje malina nije dovoljno 10 ili 20 procenata, nego žele da uzmu 120 odsto", ističe Dragan.

Izvor: B92

četvrtak, 02 avgust 2018 00:00

Hitno vratite porodicama novac za treće dete

Bebac predsedniku Pokrajinske vlade: Apelujemo da vratite porodicama u Vojvodini ono na šta su već stekli pravo

Predsedniče Miroviću,

Vašu Odluku o ukidanju, ili kako je to eufemistički rečeno, „obustavljanju“ isplate novčane pomoći za treće dete smatramo izrazito bahatim i neodgovornim!

Zašto Vam deca nisu prioritet?

Odluka Vaše vlade je na više nivoa neopravdana. Pre svega, primena odluke je retroaktivna, zbog čega ste porodice koje imaju treće dete ostavili bez 12.000 dinara, iako su to pravo stekli i već počeli da ga ostvaruju! Osim što ste porodice prevarili, doveli ste u pitanje i novac koji je godišnjim budžetom AP Vojvodine već bio raspoređen za ove namene, što nameće pitanje — na šta će on biti utrošen?!

Opravdanje za ukidanje novčane pomoći od AP Vojvodine, da će porodice koje dobiju treće dete sada na nivou cele države novim Zakonom dobijati 12.000 dinara, te da „neće biti na gubitku“, takođe ne stoji, jer je do ukidanja jedna vojvođanska porodica mogla da dobija 24.000 dinara mesečno tokom prve dve godine detetovog života.

Podsetićemo Vas da neke porodice u Srbiji dobijaju pomoć takođe s više nivoa istovremeno — od republike, grada i gradske opštine, te je u tom smislu, „izjadnačavanje sa ostalima“ takođe neopravdano.

Ne radite protiv dece Vojvodine

Vojvodina već decenijama unazad slovi za region u kojem se beleži negativni prirodni priraštaj. U zemlji u kojoj su plate male i nedovoljne za podizanje i odgajanje čak i jednog deteta, u kojoj nas je svakim danom sve manje, Vi svesno i bezobzirno ukidate i ono malo na šta su hrabre porodice, koje su se odvažile da imaju više dece, stekle pravo!

Stoga apelujemo da vratite porodicama i majkama u Vojvodini ono na šta su već stekli pravo — jer su nama deca na prvom mestu!

Izvor: bebiron.net

Sastojci

1 kg kora za pitu

500 g mladog sira

1 dl ulja

2 dl pavlake

2 dl punomasnog kiselog mleka

1 dl kisele vode

3 veća praziluka

1 glavica crnog luka

300 g svežeg spanaća

3 jaja

mešavina začina po ukusu

so po ukusu

Priprema

Praziluk iseći na kockice, a spanać na krupnije komade. Na malo ulja propržiti sitno iseckam crni luk i praziluk, dodati spanać i začine po ukusu, te sve kratko propržiti.

U dubljoj posudi izmrviti mladi sir, dodati pavlaku, kiselo mleko, so, ulje i jaja pasve dobro izmešati. Ohlađeno povrće sjediniti sa smesom od jaja i polako promešati.

Finalni postupak:

Koru poprskati mešavinom kisele vode i ulja, pa preklopiti drugom korom. Premazati sa malo fila, pa urolati. Na isti način od preostalog materijala oblikovati rolatiće a zatim ih poslagati u nauljen pleh.

Premazati ga uljem i peći u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 20 minuta, pa potom na 200 stepeni još 10 minuta.

Gotovu pitu prekriti krpom i ostaviti da se ohladi, a zatim iseći na parčad željene veličine i poslužiti.

Izvor: stvarukusa.rs

četvrtak, 02 avgust 2018 00:00

Tretman suzbijanja odraslih komaraca

Obaveštavamo građane Grada Sombora i svih naseljenih mesta u Opštini Sombor da će u periodu od 30.07.2018. godine do 12.08.2018. godine, preduzeće „ORIS“ DOO Sombor u saradnji sa „Ciklonizacija“ AD Novi Sad izvršiti tretman suzbijanja odraslih komaraca na teritoriji Grada Sombora i pripadajućih naselja iz vazduha i sa zemlje.

Tretman će se vršiti u večernjim časovima od 19:00 do 23:00 časa u danima kada meteorološki uslovi budu povoljni. Suzbijanje odraslih komaraca sa zemlje će se vršiti ULV tehnikom, preparatom na bazi aktivne materije deltametrin, dok će se aviotretman vršiti preparatom na bazi aktivne materije lambdacihalotrin u perifernim delovima grada Sombora. Preparati su štetni za pčele, te se mole pčelari da zaštite ili izmeste svoje košnice.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici (www.oris.rs) preduzeća „ORIS“ DOO Sombor, gde se mogu pratiti najave i termini vršenja radova. Telefon za sve informacije je: 025 5155055

Na osnovu podataka dostavljenih Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji je do 31. jula zabeleženo 70 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila.

U izveštaju Instituta stoji da je na području Zapadnobačkog okruga prijavljeno šest slučajeva obolevanja, a na pet lokacija prikupljeni su komarci u kojima je dokazano prisustvo genoma virusa groznice Zapadnog Nila. Zaraženi komarci na teritoriji Zapadnobačkog okruga pronađeni su u Odžacima, Apatinu, Čonoplji, Aleksi Šantiću i Svetozaru Miletiću.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije sprovodi monitoring životinja koje su podložne primanju pomenutog virusa i to konja, uginulih migratornih divljih ptica, uginulih ptica grabljivica, uginulih divljih ptica iz porodice Corvidae koje čine gavrani, vrane, gačci, svrake, šojke i čavke, kao i dijagnostičko ispitivanje domaće živine.

Groznica Zapadnog Nila prisutna je na nekim područjima Evrope još od šezdesetih godina dvadesetog veka, a u nekim zemljama istočne i južne Evrope su u proteklih 15 godina registrovani slučajevi manje epidemije među ljudima. Na teritoriji Republike Srbije infekcija virusom Zapadnog Nila prvi put je zvanično u humanoj populaciji registrovana krajem jula 2012. godine.

Ovo obolenje prenosi se ubodom zaraženog komarca, a glavni prenosilac je vrsta Culex pipiens koja je odomaćena na našem području. Virus se održava u različitim vrstama ptica, a čovek je slučajni, odnosno “slepi” domaćin sa koga se infekcija virusom Zapadnog Nila dalje ne prenosi, kažu iz Instituta “Milan Jovanović Batut”.

Kako navode iz Instituta, većina zaraženih nema nikakve simptome bolesti, a kod manjeg procenta simptomi podsećaju na obolenje slično gripu što podrazumeva povišenu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, umor i slično. Virus kod minimalnog broja zaraženih reaguje u vidu aseptičkog meningitisa ili encefalitisa, što zahteva hospitalizaciju.

U cilju zaštite, građanima se preporučuje korišćenje sredstava koji odbijaju komarce, kao i oblačenje komotne odeće jer komarci lako mogu da ubodu kroz pripijenu odeću. U periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom, a poželjan je boravak u klimatizovanim prostorijama jer je broj insektata u takvim uslovima smanjen. Na prozore i vrata je potrebno staviti zaštitnu mrežu. Takođe, preporučuje se izbegavanje boravka na mestima sa velikim brojem insekata i smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se najčešće boravi, tako što će biti isušen izvor stajaće vode.

Izvor: nasemesto.rs

četvrtak, 02 avgust 2018 00:00

U Somboru se obnavljaju dečja igrališta

Za održavanje, obnavljanje i izgradnju novih dečijih igrališta grad Sombor ove godine izdvojiće oko devet miliona dinara. Osim u gradu radi se i u selima. 

Ove građevinske sezone u somborskim selima i salašima biće izgrađeno nekoliko dečijih igrališta. Novo igralište dobili su mališani u Bačkom Bregu , a klackalice, ljuljaške, vrteške i tobogani postali su deo dečijeg carstva.

"Ima dosta dece , kada malo zađe sunce baš nas bude puno igralište. Vrtimo se, ljuljamo. Šta mi je najbolje? Pa vrteška", kaže Vedran Petrešev.

"Ljuljamo se, klackamo se, spuštamo se na tobogan. Lepo je. Kada nije bilo ovog igrališta igrali smo se na starom, ali je ovo novo lepše", kaže Lui Pavošev.

"Urađena su kompletno nova igrališta u Bačkom Bregu i Bačkom Monoštoru, a sprave će biti obnovljene u Kolutu i Rančevu", kaže Siniša Raič, JKP "Zelenilo" Sombor.

Osim novih igrališta radi se i na održavanju postojećih igrališta.

"Gradska uprava odnosno grad Sombor godišnje izdvaja sedam miliona dinara za održavanje igrališta u gradu, selima i salašima, a to je skoro 60 igrališta. Održavamo sprave, urbani mobiljar, klupe", kaže Raič.

Osim sedam miliona dinara koliko će biti uloženo u održavanje postojećih igrališta za izgradnju novih u selima i salaškim naseljima izdvojeno je još dva miliona dinara.

Izvor: RTV

sreda, 01 avgust 2018 00:00

Godinama daleko od jeftinog rominga

Kao i svakog leta turiste iz Srbije koji putuju u zemlje regiona ili Evropske unije na odmor između ostalih briga oko puta muči i to koliko će potrošiti novca dok su u romingu i kako da račune nekako snize.

 

Na nedavnom samitu „Evropska unija – Zapadni Balkan“ održanom u Sofiji usaglašeno je da se postepeno ukine roming između zemalja Zapadnog Balkana ali i između tih država i članica Evropske unije. Ta vest je obradovala srpske turiste, ali je oduševljenje splasnulo kada je ubrzo obelodanjeno da će se na to čekati najverovatnije godinama.

Do tada turistima ne preostaje ništa drugo nego da izaberu najpovoljnije pakete koje im nude njihovi operateri kako bi što jeftinije prošli dok su u inostranstvu. Stručna javnost pak poručuje da od rominga korist nemaju ni države koje ga uvode ali ni telekomunikacione kompanije te da je svima u interesu da on što pre bude ukinut.

Telekom Srbija svojim pripejd pretplatnicima koji planiraju da posete Grčku, Italiju, Španiju, Tursku ili neku drugu atraktivnu evropsku destinaciju, preporučuje da aktiviraju Evropa Plus 5 ili Evropa Plus 15 roming paket. Na taj način njihovi razgovori i SMS poruke biće znatno jeftiniji (odlazni poziv 80 dinara po minutu, dolazni poziv 30 dinara po minutu, SMS poruka 20 dinara, uspostava veze za odlazne pozive se ne naplaćuje).

Evropa Plus 5 paket u trajanju od pet dana košta 299 dinara, a Evropa Plus 15 paket koji traje 15 dana košta 699 dinara. Za svoje korisnike koji nameravaju da letnji odmor provedu u Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini u Telekomu preporučuju m:tel roming pakete, budući da su sa njima svi odlazni i dolazni pozivi ka mrežama u okviru Telekom Srbija grupe (m:tel Crna Gora, mts, m:tel Republike Srpske i fiksna mreža Telekoma Srpske) kao i svi ostali dolazni pozivi iznose nula dinara. Uspostava veze se ne naplaćuje. Iz Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, po ceni od 0 dinara, mogu se slati i SMS poruke ka Telekomovim mobilnim mrežama. Roming paketi omogućavaju i internet (prenos podataka) po ceni od 0 dinara. Tarifni dodatak m:tel plus 10 u trajanju od deset dana košta 1.199 dinara a m:tel plus 30 u trajanju od trideset dana 1.799 dinara. Nudi se i veći broj paketa postpejd korisnicima po cenama u rasponu od 390 do 3.990 dinara.

Kada je reč o Telenoru, standardna roming tarifa kada je reč o regionu (gde spadaju Crna Gora i Bosna i Hercegovina) iznosi 27,88 dinara po minutu za odlazni poziv, 7,39 dinara po minutu za dolazni poziv i 8,89 SMS poruka. U zoni 1 gde se nalaze Grčka, Bugarska, Hrvatska, Rumunija) odlazni poziv je 109,9 dinara po minutu, dolazni poziv 44,9 dinara po minutu a SMS 27,9 dinara. U Crnoj Gori, u mreži Telenor Crna Gora (bivši Promonte) važe povoljniji uslovi rominga nego u druge dve crnogorske mreže. U zavisnosti od dužine boravka, korisnik može da aktivira dnevnu ili nedeljnu kartu koja važi za roming u mreži Telenor Crna Gora. Dnevna karta omogućava da 24 sata nakon aktivacije imate besplatne odlazne pozive ka mrežama Telenor Srbija i Telenor Crna Gora, besplatne dolazne pozive iz svih mreža i besplatan internet po ceni od 199 dinara. Nedeljna karta omogućava sve to u periodu od sedam dana po ceni od 999 dinara. Pored toga, odlazne SMS poruke se za vreme dok su aktivne dnevna ili nedeljna karta naplaćuju 3,97 dinara po poruci. Pozivi ka drugim mrežama u Srbiji i Crnoj Gori se naplaćuju prema važećem roming cenovniku za roming u mreži Telenor Crna Gora.

U VIP-u cene rominga u balkanskoj zoni iznose 28,96 dinara po minutu za odlazni poziv, a 7,39 dinara po minutu za dolazni poziv. Kada je reč o Evropi, cene su 99 dinara po minutu (i za odlazni i dolazni poziv), a cena SMS-a je 29 dinara. Kada je reč o roming dodacima, primera radi, Montenegro roming dodatak koji sadrži tri gigabajta interneta i 100 minuta odlaznih poziva ka svim mrežama u Srbiji i Crnoj Gori košta 999 dinara i važi 30 dana.

Ekonomski analitičar Mahmud Bušatlija ističe da to da li će roming postojati ili ne isključivo zavisi od volje država.

– Kompanije tu nemaju puno prostora da učine bilo šta sem da smanjuju svoje cene kako bi omogućile svojim korisnicima da što povoljnije telefoniraju dok su u inostranstvu. Ne vidim razlog uopšte, sa stanovišta države, da roming postoji. Na taj način se naime umanjuje poreski iznos koji bi nadležni mogli da inkasiraju da roming ne postoji – kaže naš sagovornik. Profesor Univerziteta Singidunum Danijel Cvjetićanin pak smatra da su telekomunikacione kompanije isključivo te koje mogu da omoguće svojim korisnicima da telefoniraju po povoljnijim uslovima.

– Država tu nema šta niti ima potrebe da se meša. Kompanije su te koje treba da izračunaju šta im je najisplativije. Primera radi, ako bi maksimalno smanjili cene u romingu, to bi se možda veoma povoljno odrazilo na njihovu zaradu jer bi se veći broj ljudi odlučio da koristi njihove usluge s obzirom da bi im to zbog niskih cena bilo dostupnije nego što je sada slučaj – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba poginula. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba poginula. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Napisana su 43 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat 461 prekršajni nalog.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja, piše u izveštaju PU Sombor.

Povodom svetskog dana mladih koji se na različite načine obeležava u celom svetu, Kancelarija za mlade opštine Apatin u saradnji sa opštinskom upravom organizovala je sportski program u okviru kog će se učesnici takmičiti u odbojci na pesku, basketu i fudbalu na pesku.

Planirano je da se ekipe podele u dve grupe u kojima će se međusobno takmičiti u sve tri discipline. Pobednici grupa bi se u polufinalima ukrstili sa drugoplasiranima iz druge grupe, a polufinale i finale bi odlučili pobednici u dve od tri discipline. Takmičenje bi u polufinalu i finalu išlo po redosledu: odbojka, basket i eventulna majstorica u fudbalu.

Svaka ekipa treba da ima četiri člana, tri koja se takmiče i jedna rezerva. Obavezno je da u svakom trenutku jedan član ekipe na terenu mora biti žensko.

Turnir će se održati u subotu 11.avgusta od 10 sati na terenima kod restorana „Plava ruža“, a prijave za turnir se mogu podneti do četvrtka 9.avgusta na telefon 069/25260-11 ili elektronski na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Radio Apatin

sreda, 01 avgust 2018 00:00

Još jedna obuka za buduće preduzetnike

Kako je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam objavio javne pozive u cilju podsticanja zapošljavanja u 2018. godini, a javni pozivi su otvoreni do 17. avgusta 2018. godine, Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor održaće još jednu obuku „Put do uspešnog preduzetnika“ i to 13. i 14. avgusta od 9 sati u sali Filijale Sombor, koja je uslov je uslov za učešće na javnom pozivu samozapošljavanja.

Prijava za uključivanje na obuku može se izvršiti lično u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe.

Izvor: Radio Dunav

Mladi ujedinjeni u miru ili "YU Peace kamp" održava se u kampu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru. Grupa mladih ljudi iz 5 različitih gradova bivše Jugoslavije će tokom ove nedelje učestvovati u različitim radionicama, a sve u cilju izgradnje mira i otklona od rata.

Grupa mladih ljudi sa područja Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine okupili su se u Bačkom Monoštoru na "YU Peace kampu - kampu mira". Cilj im je izgradnja mira, poverenja i razumevanja i uspostavljanje dobrih međuljudskih odnosa na Balkanu.

"Još uvek postoje ljudi sa predrasudama i stereotipima, a na mladima svet ostaje, tako da od njih želimo da krenemo kako bi oni isto nekome pričali i kako bi razbijali predrasude", ispričala je Jelena Štulić, organizatorka kampa iz Sombora.

Sve više mladih ljudi je zainteresovano za ovaj kamp, a zašto je u današnje vreme potrebno i dalje pričati o ratu koji nikome nije doneo ništa dobro?

"Ideja je da i mladima to i pokažemo. Mladi malo znaju šta se tu dešavalo i kako ne bi te iste greške pravili...", ispričala je Vlasta Marković, voditeljka grupe,Tuzla.

"Čitav ovaj projekat vam znači da jako puno. Možda u tom trenutku kada ste na kampu toga niste svesni, ali kasnije kada dođete na fakultet, kad prođete neke stvari kao odrasla osoba, tek tada shvatite koliko vam znači. Uvek treba poći od sebe, ne možemo početi menjati svet, a da prvo ne promenimo sebe", rekao je Avdo Zec, voditelj grupe Donji Vakuf, Uskoplje.

Oko 25.000 mladih prošlo je kroz ovakav kamp u proteklih 25 godina.

Trenutno se u Bačkom Monoštoru nalazi 55 učesnika kampa iz 3 države i 5 gradova.

Cilj im je život u miru pun razumevanja, poštovanja i tolerancije među različitim narodima i religijama na Balkanu.

Izvor: RTV

sreda, 01 avgust 2018 00:00

Borac bolji od Radničkog 1912

Borac (Šajkaš) – Radnički 1912 2:1 (0:0)

Strelac: Đorović (Radnički 1912).

Radnički 1912: Pavasović, Goronjić, Baljak, Vujičić, Kobiljski, Matijašević, Radmanović, Đorović, Bortnik, Milan Bogunović, Antunić.

Igrali su još: Bulović, Damir Bogunović, Šćepanović, Rnjak, Simić, Kovačević, Matić.

Svoju četvrtu pripremnu utakmicu ekipa Radničkog 1912 odigrala je u Šajkašu, protiv Vojvođanskog ligaša Borca, pretendenta na viši rang – Srpsku ligu i u ovom prelaznom roku pojačanu i sa par igrača iz Srpske lige.

U prvom delu vodila se ravnopravna borba sa prilikama za postizanje pogotka na obe strane, pa je mnogobrojna publika mogla da uživa.

U nastavku susreta poveli su domaći igrači, a gosti vrlo poravnali rezultat preko Đorovića. Pred kraj susreta domaćini postavljaju konačnih 2:1 na ovom susretu.
Dosadašnjim tokom priprema smo zadovoljni, sve ide po planu, a što se igračkog kadra tiče tu se sklapaju kockice zamišljenog mozaika i tu još samo nedostaje jedan igrač koga ćemo dovesti za dan-dva, što smatramo dovoljnim za ostvarivanje cilja, osvajanje prvog mesta i prelaska u viši rang – Srpsku ligu.

Novina je i takmičenje naših omladinaca u drugoj kvalitetnoj ligi Vojvodine, čemu ćemo, kao i kompletnoj školi fudbala posvetiti posebnu pažnju, jel to i dolikuje dobro organizovanom klubu koji želi da vrati publiku na stadion – rekao je Nikola Nino Elez sportski direktor Radničkog 1912.

Proteini su esencija svake zdrave ishrane, ali oni donose i više kalorija nego što bi nam bilo potrebno. Da biste postigli pravi balans, bili siti i zdravi trener Grejem Tomlinson sastavio je četiri primera zdravih mesnih zamena.

U samom opisu je naglasio da, s izuzetkom slanine, "manje kalorične alternative ujedno imaju i više belančevina".

Uz to, meso bogatije proteinima obično ima manje masti i obrnuto. Tomlinson savetuje da pileće batake zamenite belim mesom, tako štedite 112 kalorija i unosite 12 grama proteina više.

Ako umesto bifteka odaberete običnu šniclu unosite 198 kalorija manje i 4 grama proteina više. Slaninu zamenite svinjskim medaljonima i uštedite 65 kalorija.

Na kraju, goveđe mleveno meso možete da zamenite ćuretinom i unećete 276 kalorija manje, a 14 grama proteina više.

Izvor: Super žena

Osobe mlađe od 18 godina počinile neke od najtežih zločina. Devedeset odsto prestupnika i sami žrtve

 

Tinejdžeri su u poslednjih pet godina ubili 50 ljudi, pokazuju uporedni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najviše njih osuđeno je za ubistvo i teško ubistvo prošle godine - čak 18. Godinu pre toga osuđeno je 10 maloletnika, od kojih petoro šesnaestogodišnjaka.

Kada se uporede podaci RZS od 2013. do početka ove godine, vidi se da je u porastu i broj porodičnih nasilnika, i to kako dečaka, tako i devojčica. Neki od njih imaju samo četrnaest godina. Od 2014. godine osuđeno je 139 dece jer su maltretirala majke, očeve, braću, sestre, babe ili dede.

Opšta statistika, međutim, pokazuje da je maloletnički kriminal generalno u padu. Tinejdžeri najčešće vrše krađe i teške krađe, dela protiv javnog reda i mira, neovlašćeno poseduju opojne droge, nanose telesne povrede, učestvuju u tuči, silovanju, nedozvoljenim polnim radnjama...

- Maloletnička delinkvencija je već neko vreme u opadanju, a dominiraju imovinski delikti - objašnjava Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije. - To je pokazalo i istraživanje koje smo radili sa Fakultetom za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Procenat najtežih dela, kao što su ubistva, u opštoj stopi maloletničkih dela nije velik.

Ipak, zvuči šokantno kada znamo koliko su počinioci u momentu ubistva imali godina - 15, 16, 17... Ćopićeva, uprkos tome, navodi da ove brojke ne treba posmatrati izolovano i senzacionalistički, jer su počinioci najčešće i sami žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja i odrastaju u društvu koje i dalje toleriše neke oblike nasilja.

Agresija je njihov naučen model ponašanja i ne umeju drugačije da komuniciraju sa okolinom. Najčešće su lišeni adekvatne roditeljske brige i kontrole, druže se sa osobama koje na njih imaju negativan uticaj ili direktno pripadaju kriminalnom miljeu, beže od kuće, imaju loše odnose sa roditeljima i otpor prema autoritetu, okruženje im je puno narkomanije, tuča, krađa, loši su đaci...


Istraživanje Viktimiološkog društva o maloletničkoj delinkvenciji i viktimizaciji pokazalo je da je čak 63,6 odsto ispitanika ispoljilo neko delinkventno ponašanje u određenom momentu života, a agresija se najčešće ispoljava kroz učešće u grupnoj tuči ili zlostavljanju životinja.

Ali duplo više tinejdžera (84,2 odsto) izjavilo je da su bili meta agresije, što pokazuje da su daleko češće žrtve nego delinkventi. Njih zlostavljaju roditelji, stariji srodnici, vršnjaci, žrtve su elektronskog nasilja...

Dečaci su češće nego devojčice izloženi pretnjama i iznudi novca, fizičkim napadima i zločinima iz mržnje. U čak 90,5 odsto slučajeva delinkventi su i sami žrtve!

- Bitno je da društvo ne toleriše nijedan oblik nasilja i da se radi na prevenciji - kaže Sanja Ćosić.

- Blagovremenim otkrivanjem i pružanjem zaštite i podrške deci žrtvama može se sprečiti njihova delinkvencija.

NAORUŽANI DO ZUBA

NE baš zanemarljiv deo mlade populacije nosio je bar jednom u životu neko oružje - od noža i palice, preko lanaca, do pištolja. Ovakvo ponašanje je, primećuju istraživači Viktimološkog društva, visokorizično i lako može da dovede do nasilja. Njihovo istraživanje pokazuje i da je više od 40 odsto onih koji su nosili oružje, to činilo u školskom dvorištu.

Izvor: Večernje novosti

Strana 4 od 484

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top