Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
ponedeljak, 14 maj 2018 00:00

Za pomoć deci, biciklom do Kine

Član udruženja građana, rekreativnih biciklista, „VeloArt“ Sombor Ivan Mladenović, u subotu 12. maja, krenuo je na zaista zadivljujuće putovanje biciklom, od Šida do Pekinga. Put dugačak preko 11.000 km, nastojaće da pređe za 110 dana.

Magični predeli Turske koju će proći skoro celom dužinom, Kavkaz sa svojim vrhovima, pustinja Gobi sa svojom surovošću a ujedno lepotom, Kineski zid, sve su to predeli kroz koje će proći Ivan tokom svog putovanja.

Ispraćen od velikog broja svojih sugrađana i prijatelja iz Šida, podršku Ivanu došli su da pruže i naš proslavljeni košarkaš Željko Rebrača, kao i kolega biciklista i humanitarac iz Hrvatske, Hrvoje Jurić, koji je biciklom prešao Alpe i zimi stigao do polarnog kruga i najsevernije tačke na krajnjem severu Norveške i Evrope.

Podršku su mu naravno dali i Somborci, prijatelji i kolege iz VeloArta, kao i prodavnice i servisa bicikla „Meksiko“, koji su mu donirali deo opreme i rezervnih delova.

Ne brine ga dužina, ni trajanje puta, ima potpunu veru u sebe, spreman za veliki poduhvat, tokom kojeg će nastojati da promoviše rad udruženja „Uvek sa decom“, koje pomaže deci oboleloj od raka.

Ivanovim putovanjem započela je nova humanitarna akcija udruženja građana VeloArt, tokom koje će, kroz sva putovanja i vožnje svojih članova nastojati da ukažu na probleme dece koja se leče na dečijem odeljenju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i animiraju potencionalne donatore.

Ovim putem VeloArt poziva sve ljude dobre volje da sa svojih mobilnih telefona pošalju SMS poruku sa sadržajem 7175 na broj 7175 i time sa simboličnih 100 dinara podrže rad udruženja „Uvek sa decom“ koje kroz svoje aktivnosti pomaže deci oboleloj od raka.

Sva dešavanja na Ivanovom putovanju možete pratiti preko njegove zvanične fejsbuk stranice https://www.facebook.com/Ivan-Mladenovic-Putovati-sporo-Ziveti-putujuci-1994016140862588/ ili preko stranice https://www.facebook.com/veloartso/

nedelja, 13 maj 2018 00:00

Kakve će biti cene goriva u Srbiji?

Na ovonedeljnu odluku predsednika Donada Trampa da SAD napuste nuklearni sporazum sa Iranom – prvo su reagovale svetske berze. Cena nafte je za tri meseca poskupela je za čak za 20 odsto. To se već odražava i na cene na našim pupama.

Svetske naftne berze beleže rekorde cene – barel „amričke lake nafte je košta više od 70 dolara a „Brent“ na londonskoj berzi premašuje 77 dolara, piše RTS. To utiče i na cene na našim pumpma, jer dve trećine potreba za naftom i derivatima Srbija pokriva iz uvoza.

„U principu ne verujem da se manje vozi, ljudi moraju da izdvoje novac za gorivo. Zabrinjava nas, ali prinuđeni smo da sipamo. U principu ja vozim na gas pa je malo jeftinije. Ja upravo smanjujem, sve zavisi, koliko imam toliko i sipam“, kažu vozači.

U protekla tri meseca cene derivata na našim pumpama porasle su 2,5 odsto, odnosno četiri dinara po litru. Prosečna cena litre benzina već doseže do 149 dinara, a evrodizela od 157 dinara do 160 dinara. U naftnim kompanijama kažu da veliki deo cene čine akcize a zavise i od kursnih razlika, na šta oni ne utiču.

„NIS može da utiče na formiranje cena goriva i to čini kroz povećanje efikasnosti u svom poslovanju. Pored toga, svojim klijentima nudimo fleksibilne izbalansirane cene, u skladu sa tržišnim kretanjima. NIS će se i dalje truditi da očuva konkurentne cene kao i da one ne budu iznad prosečnih u regionu“, saopštio je NIS.

„U narednom peridu zavisi šta će se dešavati na globanom tržištu. Ukoliko se na globalnom tržištu bude menjalo siguno će doći i na povećanju cena goriva na pupama“, kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija.

Analize su pokazivale da će se ove godine cena crnog zlata kretati oko 60 dolara. Zbog svetskih geopolitičkih previranja neki analitičari upozorvaju da bi već sledeće godine cena barela mogla da dostigne i 100 dolara.

„Povećanje cena energenata imaće negativan uticaj na svetsku ekonomiju koja se i dalje bori da izbegne senku ekonomske krize. Globalni ekonomski rast usporavaće se za nekoliko procentnih poena na svakih 10 američkih dolara na rast cena nafte“, kaže Sijao Lian, istraživač iz Centra za američke ekonomske studije.

Sigurno je da naftno tržište neće mirovati. Iran je treći svetski izvoznik nafte i mogao bi daumanji isporuke za milion Dogovor zemlja izvoznica nafte, čalanica – OPEK-a i Rusije već ograničilo proizvodnju. Sve to može da napraviti veliki jaz u ponudi i potražnji nafte na svetskom tržištu, i što se svakao odražava na cene.

Izvor: Danas

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić uputio je odbornicima saziv za 25. sednicu. Prema sazivu sednica će se održati 18. maja 2018. godine, sa početkom u 9.00 časova u velikoj sali lokalne samouprave, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Odbornici će razmotriti i odlučiti o 14 pitanja iz delokruga rada Skupštine, a prva tačka dnevnog reda je Predlog Odluke o završnom računu budžeta grada Sombora za 2017. godinu.
Odbornici će odlučiti i o Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta grada Sombora za 2018. godinu, predlogu Rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2018. godinu, kao i predlogu Rešenja o obrzovanju Komisije za izradu predloga Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljprivrednog zemljišta u 2019. godini.

Pred odbornicima će se naći i izveštaji o radu za 2017. godinu i to: Gradonačelnice i Gradskog veća grada Sombora, Turističke organizacije, Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, Gradskog pravobranilaštva, Zaštitnika građana grada Sombora, te izveštaji o radu i poslovanju javnih ustanova iz oblasti društvenih delatnosti.
Odbornici će odlučiti i o drugim pitanjima naznačenim u sazivu sednice Skupštine grada.

Saziv za 25. sednicu Skupštine grada dostupan je ovde.

Gradsko veće je na 116. sednici, održanoj 11. maja, utvrdilo Predlog odluke o Završnom računu grada Sombora za 2017. godinu sa konsolidovanim izveštajem o trošenju sredstava budžetskih korisnika. Prema podacima navedenim u Završnom računu u prošloj budžetskoj godini ukupno ostvareni tekući prihodi i primanja i preneta sredstva iznosili su 2.547.822.681,00 dinara. U navedenom iznosu tekući prihodi iznose 2.432.585.129 dinara, a preneta sredstva iz 2016. godine 115.237.552 dinara. Ukupni prihodi u 2017. godini, ostvareni su na nivou od 80,34 odsto od planiranih, a u odnosu na ukupno ostvarene prihode u 2016. godini nominalno su veći za oko četiri odsto.

U prošloj budžetskoj godini rashodi i izdaci izvršeni su u ukupnom iznosu od 2.498.088.592,00 dinara.

Predlog Završnog računa upućen je na razmatranje i odlučivanje odbornicima Skupštine grada Sombora.

Članovi Veća utvrdili su i predlog Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Sombora za 2018. godinu, kao i predloge Rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje licitacija za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u 2018. godini i predlog Rešenja o obrazovanju Komisije koja će izraditi predlog Programa godišnjeg uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2019. godini.

Članovi Veća su odlučili o imovinsko-pravnim predmetima, prihvatili predlog Komisije za raspodelu sredstava po javnom pozivu za dodelu sredstava za finansiranje ili sufinansiranje projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina na teritoriji grada Sombora i odlučili o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli uhapsili su po nalogu Višeg tužioca u Somobru M.P. (37) koji je pokušao da ubije policajca.

To je potvrđeno Tanjugu u somborskoj policijskoj upravi.

Policiji je sinoć prijavljeno da se u selu Sivac, nedaleko od Kule, kreće čovek sa nožem i motkom u rukama nakon čega su policajci odmah izašli na lice mesta.

Osumnjičeni se tereti da je ugledavši policijsku patrolu najpre oštetio službeno vozilo, a potom nožem ubo policajca i pobegao.

"M.P. je nastavio da preti patrolama koje su u međuvremenu stigle i pronašle ga, a prilikom hapšenja, nožem je ubo još jednog policajca i sam sebi naneo povrede nožem", rečeno je Tanjugu u somborskoj policiji.

Oba policajca zadobila su lake telesne povrede i oporavljaju se u bolnicama u Vrbasu i Somboru.

Uviđaj je izvršio zamenik tužioca Višeg javnog tužilaštva u Somboru, a M.P. se tereti za pokušaj teškog ubistva.

Izvor: B92

Maksimalna brzina vožnje od 130 kilometara na sat biće moguća na svim auto-putevima, ali će ostati ograničenja tamo gde su propisane brzine od 100 kilometara na sat. Uskoro, kako saznaje "Blic", očekuje se i povećanje brzine i na regionalnim putevima i naseljima, svuda gde za to ima uslova, a među prvima će biti put Zemun-Borča i Pupinov most gde postoje po tri trake u dva pravca, a gde je sada ograničenje 50 kilometara na sat.

Predlog za povećanje maksimalne brzine naći će se 14. maja u skupštinskoj proceduri, tako da se očekuje da zaživi u junu, taman kad većina građana Srbije počinje da se sprema za more u Grčkoj. Do sada je ograničenje brzine na auto-putu 120 kilometara na čas, a izmenama Zakona, koje je vlada uputila parlamentu po hitnom postupku to će se menjati. Međutim, sa većom brzinom stiže i upozorenje, da će posledice saobraćajnih nezgoda biti i teže i veće.

Usklađivanje sa EU

Glavni razlog zašto se povećava maksimalna brzina na auto-putu sa 120 na 130 kilometara na čas je usklađivanje sa brzinama na putevima EU. Osim toga, i kvalitet auto-puteva u Srbiji bolji nego ranije.

- “Naši auto-putevi su drugačijeg kvaliteta nego pre, imamo skoro završen auto-put na Koridoru 10 i 17 miliona više vozila koja ga koriste nego pre dve godine - ističe Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i dodaje da se duž koridora otvaraju odmorišta, uvedeni su besplatan vaj-faj i punjači za električne automobile.

Kako je najavila, u narednom periodu razmotriće se i povećanje ograničenja maksimalne brzine i na pojedinim regionalnim putevima na kojima za to postoje uslovi.

Sa većom maksimalom brzinom, veća i automatski i prosečna

Maksimalna brzina se usklađuje sa pravilima koja važe u Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Francuskoj ili Austriji. Međutim, stručnjaci pitaju zašto povećanje na 130 kilometara na čas nemaju Engleska, Danska, Norveška, Švedska i druge zemlje koje su, kaže, u smislu bezbednosti saobraćaja daleko ispred nas.

- Postoje iskustva u svetu u razvijenim zemljama, gde su bili pokušaji da se brzina digne sa 120 na 130 kilometara na sat. Tako je, na primer, SAD uradila i samo posle dve godine ukinula to povećanje maksimalne brzine - podseća za Tanjug Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta.

Povećanje maksimalne brzine na auto-putu uticaće na nedavno uvođenje merenja prosečne brzine na autoputevima, a realnost je da će se povećanjem brzine na 130 "automatski povećati i prosečna brzina".

- Ja sam bio deo grupe koja je insistirala i stavila u predlog zakona taj deo propisa. I to je prošlo, a prošlo je iz razloga što, na primer, ako neko putuje iz Švedske u Grčku i čeka na Horgošu tri sata, on će gledati da ta tri sata nadoknadi na auto-putu, a zna da ne može da napusti Srbiju ukoliko ne ispoštuje vreme putovanja ili će biti kažnjen - objasnio je Vujanić.

Inače, od uvođenja merenja prosečne brzine na autoputu broj saobraćajnih nesreća smanjen za 25 odsto. Godišnje u Srbiji pogine 600 ljudi.

Izvor: Blic

Finansijske mere mogu da budu od pomoći budućim roditeljima koji su se već odlučili na rađanje većeg broja dece, ali ne mogu predstavljati motiv za stvaranje velike porodice.

 

To kaže u razgovoru za Danas Milica Vesković Anđelković, sociološkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, komentarišući novčanu pomoć koju je Vlada Srbije odobrila u cilju podizanja nataliteta.

* Kako smo došli do ovako poražavajuće demografske slike? Otkad datira problem sa niskim natalitetom i da li je on u ovom trenutku alarmantan?

– Pad broja rođene dece datira još od pedesetih godina prošlog veka. Međutim, kako smo tada na osnovu ranije visokog nataliteta imali relativno mlado stanovništvo sa širokim fertilnim kontigentom (bio je veliki broj žena koje su biološki sposobne za rađanje) to se nije pokazalo u smislu beleženja negativnog prirodnog priraštaja sve do 1993, kada je prvi put u Vojvodini i centralnom delu Srbije umrlo više ljudi nego što se rodilo. Kontinuiran pad živorođene dece između ostalog je doveo do sužavanja fertilnog kontingenta, što je dodatni faktor sve drastičnijeg smanjenja nataliteta u narednom periodu. Uz to, postajemo i sve stariji kao nacija čime se i mortalitet povećava. Problem će tek da nastane sa starenjem takozvanih „bebibumera“ (velike generacije rođene tokom dve decenije od završetka Drugog svetskog rata), koji će se postepeno povlačiti sa tržišta rada, a kasnije i ulaziti u godine kada je prirodno da umiru. Tako da možemo da očekujemo da će negativni prirodni priraštaj koji je u 2016. iznosio nešto više od -36.000, ako se trend smanjenja stope rađanja nastavi, drastično nastaviti da raste, a broj stanovnika izrazito opadati.

* Vlada Srbije je preduzela određene mere ka podsticaju rađanja, koje su finansijske prirode. Mislite li da će te mere uroditi plodom ili je politika Vlade u tom smislu pogrešna?

– Novčana davanja možda mogu da urode plodom u nekim siromašnijim ruralnim predelima Srbije gde je održan tradicionalni model porodice i gde većina parova živi sa roditeljima, uglavnom muževljevim, i gde je muškarac jedini koji eventualno donosi prihode nezavisno od porodičnih delatnosti na imanju. U tim slučajevima dodatni prihodi za porodicu puno znače. S druge strane, ako posmatramo porodice koje žive u gradovima gde je uobičajeno, a po pravilu i neophodno, da oba partnera rade, novac koji je predviđen ne može da nadomesti troškove neophodne za odgajanje dece, udružene sa novčanim gubitkom koji je neminovan usled odsustva žene sa posla zarad rađanja. Ako tome dodamo i druge faktore poput socijalne isključenosti žene nakon rođenja deteta, teškoće usklađivanja karijere i roditeljstva i tome slično, nerealno je očekivati da će najavljene novčane mere drastično smanjiti opadanje broja stanovnika Srbije.

Dalje, kada govorimo o urbanoj porodici, ne smemo da zaboravimo na prihvaćen sistem vrednosti koji ide ruku pod ruku sa kapitalizmom, a koji utiče na to da raste broj porodica koje ostaju na jednom detetu. U skladu sa tim, možda bi efektnije bilo razmišljati o stimulaciji parova da dobiju drugo dete, nego što se potencira na trećem i četvrtom.

* Zbog čega se u Srbiji rađa sve manje dece, odnosno, porodice odlučuju za jedno, najviše dvoje dece?

– Povećan broj školovanih žena koje su u sve većem broju izlazile na tržište rada još u okviru socijalističkog uređenja, kao i postepeno nestajanje proširenih porodica, dovelo je do problema usklađenosti roditeljstva sa poslom. To se odrazilo na broj dece koji su rađale – prvo, taj broj spada uglavnom na dvoje dece, a kasnije, sa padom socijalizma i uspostavljanjem kapitalističkog sistema, koji pored novih odnosa na tržištu rada donose i novi sistem vrednosti, žene se često odlučuju da rađaju samo jedno dete. Novi sistem vrednosti podrazumeva racionalizaciju i sopstvenog i dečijeg života u smislu težnje za boljim obrazovanjem, materijalnim i društvenim statusom, karijerom. Dostizanje svega navedenog zahteva dosta vremena i novca, a što je veći broj dece u porodici vremena je sve manje, a novac postaje sve potrebniji. Tu dolazimo do izbora gde se roditelji neretko odlučuju za rađanje i odgajanje jednog „kvalitetnog“ deteta, umesto da imaju više dece koji bi međusobno podelili resurse kojima porodica raspolaže.

* Koje bi mere populacione politike najviše urodile plodom?

– Istraživanja pokazuju da žene u današnjoj Srbiji neretko žele da rode i troje dece, ali nakon rađanja prvog deteta uviđaju teškoće zbog opterećenosti na poslu i kod kuće te se vrlo često ne odlučuju da više rađaju. Kada bi se ove teškoće prevazišle i došlo bar do približnog izjednačavanja broja željene i rođene dece, demografska slika Srbije bi uprkos velikom odlivu stanovništva i visokoj smrtnosti bila znatno bolja. Da bi se to postiglo, važno je da se i očevi uključe u privatnu sferu, što bi podrazumevalo veće učešće u odgoju dece i svakodnevnim kućnim poslovima. Tako nešto se i predviđa revidiranom Strategijom za podsticaj rađanja usvojenom u martu ove godine, u kojoj se predlaže i planirano porodiljsko odsustvo za muškarce. Međutim, pitanje je koliko će ova mera imati uspeha, s obzirom da smo mi još uvek delimično tradicionalno društvo.

Drugo, na donosiocima odluka ostaje problem usklađivanja rada i roditeljstva. Ovo podrazumeva otvaranje dovoljnog broja vrtića koji se nalaze u blizini radnih mesta roditelja, zatim mogućnost fleksibilnog radnog vremena, rada od kuće i izostanak diskriminacije i degradacije žena na radnim mestima nakon što se vrate na posao posle porodiljskog odsustva. To je moguće jedino u saradnji države i privrednog sektora.

* U Srbiji preovladava mišljenje da su za nizak natalitet krive žene jer se kasno odlučuju za potomstvo, biraju karijeru umesto porodice i slično. Koliko su opasna ovakva razmišljanja i kako im se suprotstaviti?

– Planiranje porodice nije samo na ženama, one ne rađaju same, pa prebacivanje odgovornosti samo na njih nije opravdano, a može da stvori otpor i bude kontraproduktivno. Odlaganje stupanja u brak i zasnivanje porodice je karakteristika za oba pola. I ovo ne važi samo kod nas, već je to odlaganje još drastičnije u razvijenijim zemljama.

Prognoze

* Kakve su prognoze kada je u pitanju broj stanovnika Srbije u narednih 50-100 godina?

– Na proste procene (a to su one koje ne uključuju i kompleksne društvene i ekonomske činioce) broja stanovnika utiče mnogo faktora: prirodni priraštaj, prosečna starost stanovništva, stopa nataliteta kao i migracije. Uzimajući u obzir navedene faktore procene UN-a su da bi Srbija 2100. godine trebalo da ima oko 5.334.000 stanovnika, dakle oko 1.500 000 manje. Tako bi bila osma zemlja na svetu prema padu broja stanovnika. Međutim, ovaj broj ne mora da se ostvari ukoliko na snagu stupe odgovarajuće mere koje bi podstakle rađanje, umanjile negativnu stopu migracije i uticale na bolju prevenciju bolesti.

Izvor: Danas

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su M.Č. (1997) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga. Prilikom pretresa policijski službenici pronašli su i oduzeli 77 grama marihuane.

Osumnjičeni je priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor. Radio Apatin

Treći po redu Terminal Music & Arts Festival 2018, koji se održava u Somboru 29. i 30. juna, nastavlja sa promovisanjem novih trendova u umetnosti i muzici, predstavljanjem jedinstvenih lokalnih i svetskih izvođača koji prelaze žanrovske granice, raznovrsnim programom u prelepom ambijentu grada i uz autentičnu energiju posetilaca, umetnika i svih učesnika festivala!

Terminal se i lokacijom vraća na mesto svog početka – u renoviranom prostoru letnje scene „Kabare“, 1.000 posetilaca će imati priliku da uživo doživi muziku izraelskog jazz velikana Avishai Cohen-a sa svojim novim projektom “1970”, detroitske funk ikone i ranijeg člana kultnog “ Funkadelic” benda – Amp Fiddler-a, koji nastupati zajedno sa basistom Stuart Zender-om, nekadašnjim članom benda “Jamiroquai”.

Drugo veče Terminala obojiće muzika Aleksandre Dende – naše jazz umetnice iz NYC, jedan od najpoznatijih austrijskih bendova “Sofa Surfers”, čiji trip hop zvuk mnogi porede sa svetski poznatim “Massive Atack”, proslaviće 20. godina postojanja, nakon čega će nastupiti electro jazz indie bend iz Budimpešte – Žagar.

Nastavak muzičkog programa, kao i prethodne godine, održava se obe večeri na late night stage-u na kanalu u prirodi u prelepom ambijentu café De Sol-a, gde nastupaju live performer, producenti I DJ Chtistian Loefler – predstavnik berlinske elektro scene i Chancha Via Circuito iz Buenos Airesa.

Terminal Music & Arts Festival istrajava u viziji da razvija i promoviše umetnost, kulturu, kreativnost, stvara spone između posetilaca i izvođača, podstiče inspiraciju, avanturu … I ove godine, svi posetioci mogu da posete i umetničke izložbe slika, projekcije filmova na otvorenom, dnevne jamm session-a i tribine, muzičke i likovne radionice.

Karte za Terminal se mogu kupiti u svim prodajnim mestima Gigstix-a, Eventim-a, I DD Ticketsa. Prvih 100 kompleta se prodaju po promo ceni od 1.200 RSD.

Izvor: Dominomagazin.com

Odeljenje za komunalnu delatnost, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora, pripremilo je nacrt Odluke o taksi prevozu na teritoriji grada Sombora.

Nacrtom Odluke uređuju se način i bliži uslovi za obavljanje taksi prevoza na teritoriji lokalne samouprave u skladu sa važećim propisima koji regulišu taksi prevoz.

Javna rasprava o nacrtu Odluke sprovodi se u periodu od 11. do 18. maja, i u tom periodu građani mogu primedbe, sugestije i komentare dostaviti na adresu: Odeljenje za komunalnu delatnost, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor.
Primedbe građani mogu dostaviti i elektronskom poštom na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Prezentacija i završna rasprava o nacrtu Odluke o taksi prevozu održaće se 18. maja u vremenu od 11.00 do 11.30 časova, u sali 108, prvi sprat, zgrada Županije, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Nacrt Odluke o taksi prevozu na terigoriji grada Sombora, dostupan je ovde.

U Somboru je danas održana otvarajuća konferencija projekta „Poboljšanje prekograničnog puta između Baje i Sombora, II deo“. Projekat se finansira u okviru Interreg IPA CBC programa prekogranične saradnje Mađarska –Srbija za period 2014-2020. godina.

U Republici Srbiji vodeći partner na projektu je JP „Putevi Srbije“, grad Sombor je partner u projektu, a partner iz Republike Mađarske je NIF – Akcionarsko društvo za izgradnju infrastrukture Mađarske (Nemzeti Infrastruktúra Fejlesztő zártkörűen működő Részvénytársaság).
Otvarajućoj konferenciji prisustvovali su predstavnici partnera u projektu, resornih Ministarstva Republike Srbije i Sekretarijata AP Vojvodine, grada Baja, te predstavnici drugih relevantnih institucija.

Konferenciju je otvorila i prisutnima se obratila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
„Cilj projekta je poboljšanje, revitalizacija i proširenje puta između Sombora i Baje, odnosno Bačkog Brega. Projekat se planira od septembra 2016. godine i sada se na našoj strani pristupa ralizaciji. Ono što je bitno i govori o značaju projekta za dve zemlje, jeste da je ovaj projekat dobio najviše sredstava u celom pozivu, odnosno dobio je 2,65 miliona evra što predstavlja 60 odsto sredstva u drugoj- pozivnoj osi. Put je dužine oko 14,2 km, a u dužini od dva kilometra put će se pojačati u gradskom jezgru, a preostali deo do Bezdana“, kazala je gradonačelnica.
Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Imre Kern je istakao da je od izuzetnog značaja što se ralizacijom ovog projekta omogućava i da se granični prelaz Bački Breg revitalizuje i prenameni u prelaz za teretni saobraćaj.

„To je za regiju Zapadnobačkog upravnog okruga od izuzetnog značaja, jer se danas teretni saobraćaj odvija preko Kelebije, odnosno Segedina ili preko Hrvatske što je znatno duži put od ovog što će biti prema Baji“, obratio se prisutnima Kern.

O projektu su govorili i prof. dr Saša Bošnjak, koordinator projekta, te predstavnici JP „Putevi Srbije“ i NIF-a.

Ukupna vrednost projekta je 3,12 miliona evra i to 85 (2,65 miliona evra) odsto sredstva Evropske unije i sa 15 odsto učestvuju partneri u projektu. Početak radova na putu, odnosno realizacija projekta „SO-Baja 2“ očekuje se na jesen.

Društvo defektologa Vojvodine organizovalo je u Odžacima okrugli sto na kome je razmatrana uloga defektologa i njihov rad u lokalnoj zajednici i šire.

U radu skupa pored organizatora učestvovali su predstavnici lokalne samouprave, prosvete, zdravstva, službe za zapošljavanje i nevladinog sektora.

Zaključci sa okruglog stola u Odžacima biće predstavljeni na 12. međunarodnoj konferenciji “Položaj i uloga defektologa danas” koja će biti održana takođe u Odžacima krajem oktobra, navodi predsednica Društva defektologa Vojvodine Marinela Šćepanović.

Društvo defektologa Vojvodine će organizovati okrugli sto na istu temu u više gradova u Vojvodini u cilju adekvatnog sagledavanja potrebe, značaja, mesta i uloge te profesije u društvu.

- Ovo je jedna priprema, istraživanje terena, prikupljanje mišljenja i stavova i detekcija najvećih problema i izazova sa kojima se defektolozi susreću u lokalnim sredinama. Ono što je naš najveći interes, jer je najveći broj defektologa usmeren na to polje delovanja, to je inkluzivno obrazovanje odnosno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju ili dece netipičnog razvoja – kaže Šćepanović.

Prema njenim rečima, nakon devet godina primene inkluzivnog obrazovanja svi relevanti akteri koji su uključeni u proces inkluzije, učitelji, nastavnici, stručni saradnici u školama i roditelji, imaju dovoljno iskustva i mogu da kažu šta su problemi u inkluzivnom obrazovanju koje treba prevazilaziti i gde defektolozi mogu biti od velike koristi.

Posle jednočasovne diskusije, na okruglom stolu u Odžacima je kao jedan od zaključaka usvojeno da se pokrene inicijativa prema Školskoj upravi Sombor, kako bi se u okviru postojeće politike zapošljavanja u obrazovnim ustanovama pronašle mogućnosti za angažovanje stručnih lica za podršku deci netipičnog razvoja u lokalnoj zajednici, prvenstveno logopeda, defektologa i psihologa.

- Dogovoreno je i da se na nivou opštine sastanu svi akteri koji su bitni za život osoba sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica koji će pokušati da postignu zajednički dogovor kako u Odžacima stvoriti jednu bazu dodatne podrške od ranog detinjstva do stare dobi za ljude kojima je to potrebno. Društvo defektologa Vojvodine će inicirati održavanje tog sastanka na kome će biti okupljeni svi resursi i inicijative u vašoj opštini, kao i svi nosioci odgovornosti i funkcija koji se bave ovom populacijom i njihovim potrebama – navela je Marinela Šćepanović.

Mediji imaju značajnu ulogu u promovisanju rada i uloge defektologa. Društvo defektologa Vojvodine će pokrenuti jednu širu akciju kako bi se obezbedila veća medijska prodornost te profesije, kao i potreba dece, mladih i odraslih za dodatnom podrškom u lokalnoj zajednici, zaključeno je na skupu u Odžacima.

Izvor: ico.rs

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje obaveštava penzionere sa prebivalištem u Gradu Somboru da su njihove kartice odštampane i da će od 14. maja, svakog radnog dana od 8 do 15 časova moći da ih preuzimaju u Filijali RF PIO Sombor, na adresi:Venac Stepe Stepanovića broj 18.

Porodični penzioneri, roditelji, staratelji i hranitelji prilikom dolaska po Penzionersku karticu trebalo bi da ponesu poslednji ček od penzije, odnosno izveštaj korisnika iz banke.

Svim korisnicima neophodan je identifikacioni dokument /lična karta ili pasoš/ da bi preuzeli karticu.

Nakon izrade i raspodele penzionerskih kartica zatečenim korisnicima penzija, pristupiće se izradi penzionerskih kartica za nove korisnike, koji su uključeni u isplatu posle 26. februara 2018. godine.

Penzioneri sa prebivalištem u opštinama Kula,Odžaci i Apatin mogu preuzeti svoje penzionerske kartice u prostorijama Službi Filijale RF PIO Sombor u tim opštinama svakog radnog dana od 8 do 15 časova.

Komisija za zaštitu konkurencije sprovela je protekle nedelje nenajavljen uviđaj u prostorijama preduzeća Keprom i Yuglob iz Beograda, kako bi prikupila dokumentaciju od značaja za dalje postupanje, navodi se na sajtu tog regulatornog tela.

Dodaje se da je nenajavljeni uviđaj, kao posebna dokazna radnja, sproveden na tri lokacije tih firmi u Beogradu, jer se „osnovano pretpostavlja da su navedena društva, kao veliki uvoznici i distributeri opreme za bebe, zaključivala restriktivne sporazume kojima su utvrđivane cene proizvoda u daljoj prodaji, i da su na takav način učinila povredu konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije“.

Komisija je, navodi se, imala u vidu „da je ovo tržište od izuzetnog značaja za potrošače, ali i za društvo u celini“ zbog čega će u narednom periodu ispitivati da li se učesnici na tržištu pridržavaju pravila konkurencije, naročito u pogledu cenovne politike. Kako je najavljeno, pored ovog postupka, Komisija je pokrenula i sektorsku analizu celokupnog tržišta bebi opreme. U samoj Komisiji nisu želeli da daju preciznije podatke dok se postupak istrage ne okonča, a to očekuju za najviše desetak dana.

Ni u preduzećima koja su navedena u saopštenju antimonopolske komisije nisu želeli da daju dodatne informacije niti da komentarišu stav regulatornog tela. Naglašeno nam je da je ovde reč o normalnoj proceduri i da bi trebalo pustiti državne organe da urade svoj posao.

Kako Danas nezvanično saznaje, postupak je pokrenut jer je u ugovorima koje su ove dve veleprodajne firme sklapale sa trgovcima navedena obaveza da se roba ne može prodavati ispod nabavne vrednosti, odnosno da prodavnice ne mogu da rade sa damping cenama.

– Tim ugovorima niko nije oštećen, sporna stavka se koristi još od 2007. kada je uvedena da bi regulisala u tom trenutku poremećene odnose na tržištu bebi opreme. Te godine došlo je do zatvaranja velikog broja maloprodajnih objekata koji nisu mogli da izdrže nelojalnu konkurenciju trgovaca koji su promet obezbeđivali tako što su neke od proizvoda prodavali ispod nabavne cene. Stavka u ugovoru je zaštitila maloprodaju, kao što je i sada štiti od nelojalne konkurencije iz onlajn trgovine – kaže za Danas izvor sa tržišta bebi opreme.

On dodaje da uvoznici imaju troškove koje siva zona i onlajn trgovina nema, od plaćanja carinskih pregleda, skladišta na granici, do fiskalnih obaveza, zbog čega je cena legalno plasiranih proizvoda po pravilu viša nego u zemlji porekla te robe ili kada se ona nabavi preko interneta.

Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac, ne veruje da će, ukoliko se utvrdi da je u ovom slučaju bilo zloupotrebe monopolskog položaja, bilo šta na tržištu bebi opreme da se promeni.

– Bebi oprema je kod nas sramotno skupa, s jedne strane zbog nedostatka konkurencije, ali i zbog visokih marži. U jednom trenutku postojala je mogućnost povraćaja PDV, koje je pratila neumesna papirologija, ali je i to sada ukinuto. Skeptična sam kakav će biti ishod ove akcije Komisije, ali i uopšte akcija koje organizuje država. NJihova svrha je uglavnom marketinška, a i ovo mi lični na isto. Ako su već krenuli u ovu proceduru, zašto ne reaguju i kod Ikee, jer je kod njih bebi program znatno skuplji nego isti takav u Nemačkoj. Ipak, nećemo se zvanično oglašavati dok rezultati rada Komisije ne budu dostupni – kaže za naš list Mihnjakova.

Nenajavljena poseta

Institut nenajavljenog ulaska u prostorije firme za koju se posumnja da pokušava da utiče na krajnju cenu proizvoda, ili na drugi način narušava pravila konkurencije, u skladu je sa zakonom i koristi se u situacijama kada postoji opasnost da se dokazi i dokumentacija prikriju. Taj metod do sada je primenjen u nekoliko navrata, a najpoznatiji je prošlogodišnji slučaj Frikoma. Procedura je utvrđena i podrazumeva da se odmah preuzmu ugovori, ali predstavnik firme ima pravo da prisustvuje pregledu, ima pravo na advokata tokom preuzimanja dokumentacije, a zapisnik o saznanjima radi se na licu mesta.

Izvor: bebiron.net

Nova mapa koju je objavio portal za ocenjivanje filmova IMDb istražuje u kojim zemljama se odvija radnja 250 najbolje ocenjenih filmova svih vremena. Naravno, iako većina filmova dolazi iz SAD, na listi se našao jedan iz Srbije. U pitanju je film "Underground“, režisera Emira Kusturice iz 1995. godine na 223. mestu. Pogledajte mapu najboljih filmova.

Izvor: b92

I dok smo ranije smatrali da treba neke namirice potpuno da izbegavamo, nutricionisti ističu da možete da jedete šta god želite, ali samo ako poštujete jedno važno pravilo.

Iako zvuči neverovatno, stručnjaci iz oblasti ishrane ističu da bi trebalo da se u vašem tanjiru nađe hrana sa manjom energetskom vrednošću, poput krompira, pirinča, testenine.

Učesnici koji su jeli upravo ove namrinice imali su manji osećaj gladi, uprkos tome što su konzumirali manje kalorija, dokazali su naučnici.

Oni kažu da upravo ova hrana, za koju se donedavno smatralo da goji, u velikoj meri zasićuje ljude koji sprovode neki dijetetski režim, te oni kasnije nemaju želju za slatkišima i brzom hranom, zbog čega jedu manje.

Sveže voće, povrće, riba, pileće belo meso, jaja i mahunarke imaju isti efekat.

Ove namirnice obično imaju manje kalorija u odnosu na prerađenu hranu, pošto su pune vode, proteina i vlakana.

Voditelj studije, doktor Nikola Baklend sa Univerziteta Lids, objašnjava rezultate ovog neobičnog istraživanja:

"Mnogi ljudi odustaju od dijete zato što trpe veliku glad koja nastupa između propisanih obroka. Naše istraživanje pokazuje da konzumiranje hrane koja ima manju energetsku vrednost može da pomogne u prevazilaženju tog problema".

Studija je pronašla da je 37 žena prekomerne težine koje su jele "laku" hranu (hranu sa manjom energetskom vrednošću) za 14 nedelja uspelo da smrša u proseku oko pet i po kilograma.

U istom periodu, 41 žena koja je učestvovala u ovoj studiji, te prema planu pravile restrikciju kalorija (1400 na dan) izgubile su tri kilograma, što je neuporedivo manje.

Izvor: b92

Grupa Sanja Ilić i Balkanika, predstavnik Srbije, plasirala se u finale 63. Pesme Evrovizije sa pesmom "Nova deca".

U drugoj polufinalnoj večeri Evrovizije takmičilo se 18 zemalja, a naši predstavnici nastupili su treći.

Mesto u finalu 63. Evrovizije večeras su, osim Srbije, obezbedile: Moldavija, Mađarska, Ukrajina, Švedska, Australija, Norveška, Danska, Slovenija i Holandija.

Publika je imala priliku da vidi i deo čuvene "Velike petorke", odnosno predstavnike Francuske, Nemačke i Italije, koji će se sa ovogodišnjim domaćinom direktno naći u finalu. Reč je o zemljama koje od 2000. godine imaju pravilnikom garantovano učešće u finalu Pesme Evrovizije, bez obzira na njihove plasmane u prethodnim takmičenjima.

Podsećamo, u prvoj polufinalnoj večeri, održanoj u utorak, nastupili su predstavnici 19 zemalja, a izabrano je sledećih 10 finalista: Austrija, Albanija, Bugarska, Češka, Estonija, Finska, Litvanija, Irska, Izrael, Kipar.

Takmičenje za Pesmu Evrovizije održava se u Lisabonu od 8. do 12. maja, pod sloganom All Aboard! ("Ukrcavanje").

Zahvaljujući prošlogodišnjoj pobedi Salvadora Sobrala, Portugalija je prvi put domaćin najdugovečnijeg televizijskog šou programa na svetu.

Izvor: b92

Kako bi Srbija uskladila maksimalno dozvoljenu brzinu na auto-putevima sa većinom u EU, izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja propisano je da bude 130 km/h.

 

Do sada je ograničenje brzine na auto-putu bilo 120 kilometara na čas, a izmenama Zakona, koje je vlada danas uputila parlamentu po hitnom postupku, maksimalna brzina se usklađuje sa pravilima koja važe u Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Francuskoj ili Austriji.

Međutim, stručnjaci smatraju da će s povećanjem dozvoljene brzine posledice saobraćajnih nezgoda biti teže i veće.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić objašnjava za Tanjug da povećanje od 10 km brzine povećavava broj saobraćajnih nezgoda za jedan do dva odsto.

"Nisam pobornik te novine i voleo bih da vidim argumente za to. Ako su argumenti u cilju bezbednosti - ne postoje, ili potrošnje goriva - ne postoje, jedini argumenti mogli bi biti ušteda vremena, ali broj nezgoda će da poraste, te zbog toga ne nalazim opravdanje za podizanje brzine", ocenjuje Vujanić.

On je upitao zašto povećanje na 130 kilometara na čas nemaju Engleska, Danska, Norveška, Švedska i druge zemlje koje su, kaže, u smislu bezbednosti saobraćaja daleko ispred nas.

"Postoje iskustva u svetu u razvijenim zemljama, gde su bili pokušaji da se brzina digne sa 120 na 130 kilometara na sat. Tako je, na primer, SAD uradila i samo posle dve godine ukinula to povećanje maksimalne brzine", podseća Vujanić.

Upitan kako će povećanje maksimalne brzine na auto-putu uticati na nedavno uvođenje merenja prosečne brzine na auto-putevima, Vujanić smatra da će se povećanjem brzine na 130 "automatski povećati i prosečna brzina".

"Ja sam bio deo grupe koja je insistirala i stavila u predlog zakona taj deo propisa. I to je prošlo, a prošlo je iz razloga što, na primer, ako neko putuje iz Švedske u Grčku i čeka na Horgošu tri sata, on će gledati da ta tri sata nadoknadi na auto-putu, a zna da ne može da napusti Srbiju ukoliko ne ispoštuje vreme putovanja ili će biti kažnjen", objasnio je Vujanić.

Izvor: b92

petak, 11 maj 2018 00:00

Kordon blu

Sastojci

4 pileća fileta
1 veza peršuna
150 g krem sira
so, biber
4 parčeta šunke
1 kašika brašna
1 jaje
6 kašika prezli
3 kašike ulja

Priprema

1. Iseckati peršun i izmešati ga sa sirom, posoliti i pobiberiti.

2. Oštrim nožićem razrezati filete, rasklopiti ih i izlupati tučkom. Staviti na svako parče mesa po parče šunke i sir sa peršunom, preklopiti meso i pričvrstiti krajeve čačkalicama.

3. Meso uvaljati u brašno, umočiti u razmućeno jaje i na kraju u prezle. Pržiti na 2 kašike ulja, sa svake strane po 5 minuta.

NAPOMENA: Kordon blu (Cordon blue) možete servirati uz bareni krompir i svežu salatu.

Izvor: Stvar ukusa

Kao što i priliči najvećim sportskim asovima, na konferenciji za medije Veljka Šaponju ispoštovali su svi njegovi sportski saborci, prijatelji, treneri, domaćini na Pedagoškom fakultetu u Somboru na čelu sa dekanom, sledbenici velikog šampiona, navijači i sponzori

U sredu, 9. maja Pedagoški fakultet u Somboru, čiji je Veljko Šaponja i student, bio je domaćin izuzetno uspele konferencije za medije. Naravno, glavni povod: odbrana titule svetskog prvaka u profesionalnom boksu u velter kategoriji, koju je zakazao ponovo Veljko - u svom omiljenom Somboru, a to će se deseti poslednje subote ovog meseca, 26. maja.

- Odlučili smo se da to bude ovom prilikom na popularnom somborskom gradskom trgu kulture, umetnosti i sporta, kod Narodnog pozorišta - napomenuo je Veljko. - Smatramo svi da će to biti pravo mesto za dobru zabavu a nikad se nisam osećao jačim. Živim za ovaj dan i pakleno se pripremamo zahvaljujući mojim najvernijim prijateljima - trenerima, Dejanu Kuniću, bardu somborskog borilačkog sporta Mate Musulinu, mom cenjenom sparing partneru Svetislavu Đukiću... Daću sve od sebe da još jednom obradujem moje drage Somborce.

Na konferenciji za medije, uobičajenoj obavezi boskerskih profi šampiona pred najveće mečeve u karijeri, govorili su profesor dr Željko Vučković, dekan ove visokoobrazovne ustanove u Somboru, doajen somborskog sporta i dugogodišnji društveno-sportski radnik Milanko Jovičić, glavni sponzor i verni pratilac svih Veljkovih nastupa i pobeda u zemlji i inostranstvu, Vojislav Živković, vlasnik jednog od najuspešnijih taksi udruženja u Srbiji, R Taxi Sombor, Dejan Kunić, u čijoj teretani najviše Veljko i provodi vremena, Dušan Pašić, predsednik Vojvođanske federacije profesionalnog boksa, Ilija Lalić, stručni savetnik Sportskog saveza grada Sombora, Miloš Radovanović, u ime tehničkog organizatora Sportskog centra Soko Sombor i prvi trener Veljkov a i dan-danas, posle 25 godina zajedničkih uspeha - nemorni Mate Musulin.

Saznali smo i ekskluzivnu vest, da Grad Rijeka, u kojem Veljko živi, dodeljuje svom uspešnom sugrađaninu prostor od oko 400 kvadratnih metara za izgradnju nove teretane. To je Šaponja apsolutno već odavno zaslužio, pa će Profi Boxing Team Šaponja najzad moći još kvalitetnije da radi a Veljko uči i stvara neke nove mlade buduće šampione.

Izvor: Novi radio Sombor

Policijska uprava u Somboru izdala je saopštenje o lišavanju sa slobode dvadesetjednogodišnjeg lica kod koga je pronađena droga.

U saopštenju policijske uprave stoji da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili M.Č. (1997) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Kako se navodi, prilikom pretresa policijski službenici pronašli su i oduzeli 77 grama marihuane.

Osumnjičeni je priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: nasemsesto.rs

Fudbalski klub Odžaci (Hajduk Kula) igraće u polufinalu Kupa Srbije na teritoriji Vojvodine nakon što je u gostima bio bolji od Tise iz Adorjana.

kup-vojvodine-fudbalRezultati utakmica četvrtine finala koje su odigrane juče: Vojvodina 1928 Perlez – Podrinje Mačvanska Mitrovica 5:6, Tisa Adorjan – Odžaci 4:8.

Izvlačenje parova polufinala Kupa Vojvodine koje je na programu 23. maja biće održano u prostorijama Fudbalskog saveza Vojvodine. Pored Odžaka i Podrinja u žrebu će se naći i timovi koji su bili slobodni u četvrtfinalu, Železničar iz Pančeva i Mladost iz Bačkog Jarka.

Izvor: ico.rs

Predstava „Sumnjivo lice“ somborskog Narodnog pozorišta, po tekstu Branislava Nušića i u režiji Jagoša Markovića, sinoć (9. maja 2018. godine) imala je svečano izvođenje povodom dvadeset godina od postavljanja na scenu.

Rođendan su obeležili 120-tim izvođenjem pred somborskom publikom, a sve je počelo 9. maja 1998. godine, na istom mestu. I nakon dve decenije igranja ovo je jedna od najpopularnijih predstava somborskog pozorišta, a noseću ulogu svih ovih godina igra maestralni Saša Torlaković. Uz njega su tu Radoje Čupić, David Tasić Daf, Srđan Aleksić, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, i mnogi drugi.

Od prvog dana apatinski „Dunavski biseri“ su sastavni deo pozorišnog ansambla. Te 1998. godine kada se zavesa somborske Velike scene po prvi put otvorila pred ovom predstavom u ulozi muzičara našli su se tadašnji članovi „Dunavskih bisera“ Željko Lazović, Dušan Gladić i Jožef Veber. Tokom godina Gladić i Veber su ostali u stalnom sastavu predstave, dok se na mestu harmonikaša smenilo nekoliko muzičara. Jedno vreme je sa njima bio Dragan Narančić, dok je u toj ulozi poslednjih godina Milan Dopuđa.

Predstava je izvođena širom Srbije i osvojila brojne nagrade na raznim pozorišnim festivalima, a Saša Torlaković je najviše nagrađivan glumac za lik Jerotija.
Predstava je gostovala i u Ukrajini i Sloveniji, a sa glumačkom postavom redovno putuju i „Dunavski biseri“.
– Sala je i sinoć bila puna, što se kaže, i poslednja stolica popunjena i sva mesta za stajanje. Publika je, kao i uvek, bila izuzetno zadovoljna, a i glumci su igrali odlično raspoloženi. Svi smo bili zadovoljni. Nakon predstave, upravnik Pozorišta Mihajlo Nestorović pozdravio je i mlade i stare glumce i u čast dvadesetogodišnjice igranja otvorio šampanjac, rekao je Jožef Veber.

Jubilarnoj predstavi prisustvovali su i glumci koji su nekada igrali u ovoj predstavi, i zajedno sa sadašnjom postavom uživali u zabavi priređenoj svima njima u čast.
Pozorišna predstava „Sumnjivo lice“ se igra nekoliko puta godišnje, a najučestalija izvođenja su početkom školske godine, u septembru i oktobru mesecu.

– To je sada već tradicija da ovu predstavu, po polasku u novu školsku godinu, pogledaju srednjoškolci i studenti Sombora i okoline, dodao je Veber.
Želja ansambla je da dočekaju i svečano proslave i trideset godina izvođenja „Sumnjivog lica“. Ako je suditi po interesovanju publike, koje ne jenjava ovih dvadeset godina, biće i toga.

Izvor: Radio Dunav

petak, 11 maj 2018 00:00

„Evropski dani sunca“ u Kuli

Promocija upotrebe solarne energije, najnovija dostignuća u ovoj oblasti, modeli ka povećanju energetske efikasnosti i zaštite životne sredine obeležile su današnju manifestaciju „Evropski dani sunca u Kuli“. Učesnici manifestacije, kao i zainteresovani građani, mogli su da vide najveća dostignuća u ovoj oblasti na izložbenom prostoru koji je bio postavljen kod zgrade opštine u Lenjinovoj ulici.

Stručni skup je otvorio Miroslav Milovančev, direktor STŠ „Mihajlo Pupin“, predstavnici lokalne samouprave, a pozdravnu reč održao je Rastislav Kragić iz Ministarstva rudarstva i energetike, Gordana Mijatović, zamenik direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, predstavnik ODS EPS Distribucija Beograd i Slobodan Popov, direktor Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike iz Novog Sada.

Na stručnom delu skupa koji se održava u svečanoj sali STŠ „Mihajlo Pupin“, učesnici će biti upoznati sa podsticajima u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji, savremenim mogućnostima korišćenja sunčevog zračenja, iskustvom u radu fotonaponske elektrane Višer – Beograd, iskustvom u instaliranju obnovljivih izvora energije u Srbiji, iskustvom u radu „Eko-elementa“ iz Bugojna i autobusima na električni pogon u Beogradu.

Manifestaciju je organizovala Opština Kula i društvo za obnovljive izvore energije STŠ “Mihajlo Pupin” iz Kule.

Zasad oraha na putu između Sombora i Stapara star je više od 30 godine. U njemu je osamdesetak stabala, a vlasnik Stevan Ivkov ovih dana obilazi svoj zasad strahujući od posledica hladnog talasa početkom marta kada su jutarnje temperature bile i 20 stepeni ispod nule.

"Oni su bili u fazi formiranja plodova, ali vreme je odradilo svoje. Izmrzlo je sve. Da li će tu sada biti plodova ne znam. Možda će biti nešto. To je sada rano pričati, jer se zbog suše i teže formiraju plodovi. U svakom slučaju rod će biti manji nego prošle godine", rekao je Stevan Ivkov iz Stapara.

Šteta ima i na zasadima oraha u dvorištu Bele Mračine. Među tridesetak stabala ima i onih olistalih tek 10 do 20 posto iako je skoro polovina maja.

"Naglo otopljavanje je presekao jedan dan kada je u Somboru bilo -24 stepena. Pupoljici su već postojali i mraz je to presekao. Ako se smrzla srednja cev za napajanje u granama i uopšte drvetu, deo gde se cev za napajanje sokovima smrzla tu povratka nema. Sami pupoljici koji su se smrzli oni će se povratiti. Stari otpadaju,oni koji su se smrzli, a novi kreću. Tako da verujem da će 90 posto oraha da se povrati", kaže Bela Mračina.

Ove godine tako će se destiti da će orasi olistati tek za nekoliko nedelja.

"Od roda ove godine neće biti ništa. Ako pojedemo koju gibanicu sa orasima biće dobro. Ovde u dvorištu uvek sedimo ispod oraha kada se kuva i druži, a ove godine se neće ovde sedeti, barem ne u prvoj polovini godine", dodaje on.

Oraha će ove godine biti malo, ali nije lako ni kada dobro rode, jer je problem kome ih i po kojoj ceni prodati.

"Ove godine smo imali dosta oraha iz Bosne i Hrvatske, donošeni su kako su donošeni i nuđeni i kod nas u Staparu. Meni je ostalo tridesetak džakova neprodatih orasa", kazao je Ivkov.

U Somboru i okolini mogu se videti stabla oraha skoro bez lišća, a na onima koja su donekle olistala plodovi su retki, tako da će ove jeseni rod oraha biti mali.

Izvor: RTV

Strana 3 od 465

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top