Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Republički zavod za statistiku objavio je procenu broja stanovnika za 2017. godinu, prema kojoj opština Odžaci ima 27.785 žitelja. Kada se to uporedi sa procenom za 2016. godinu, dolazi se do podatka da je broj stanovnika u opštini za godinu dana smanjen za preko 300.

odzaci-broj-stanovnikaPoređenja radi, prema poslednjem popisu koji je sproveden 2011. godine u opštini Odžaci je bilo 30.154 stanovnika.

Podaci RZS kažu da je prosečna starost stanovništva u opštini 44,7 godina. Više od petine stanovništva je starije od 65 godina (5.877), dok deca mlađa od 14 godina čine nešto više od 12 odsto ukupne populacije u opštini (3.514).

Srbija ima oko 7,02 miliona stanovnika, od kojih u Zapadnobačkom okrugu živi 175.347 što čini 2,5 odsto ukupne populacije naše zemlje.

RZS je objavio i publikaciju Vitalni događaji, u kojoj su dati podaci o prirodnom kretanju stanovništva 2017. po opštinama. U opštini Odžaci je u prošloj godini broj rođenih bio 231, dok je umrlih bilo duplo više – 501, što pokazuje da je nastavljen negativan trend depopulacije.

Izvor: ico.rs

Zamena starih oružnih listova za nove biometrijske isprave koštaće građane koji poseduju vatreno oružje više od 12.000 dinara, pišu "Večernje novosti" u izdanju od četvrtka.

Prenoseći nezvanične podatke Nacionalne asocijacije za oružje (NAOS), list navodi da građani Srbije poseduju oko 600.000 oružnih listova, a da rok za zamenu starih isprava ističe za devet meseci.

Pored zamene starih oružnih listova, Zakonom o oružju i municiji, koji se primenjuje od marta 2016. godine, uvedena je novina po kojoj je na jednom novom oružnom listu omogućena registracija do deset pištolja ili pušaka.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović predstavio je danas glavne rezultate primene višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor i istakao da je ostvaren značajan napredak u sva četiri segmenta – trgovini, investicijama, mobilnosti i digitalnoj integraciji.

Svilanović je rezultate predstavio na ministarskom panelu u Beču, na kome su se okupili ministari ekonomije u sklopu predstojećeg Samita zapadnog Balkana u Londonu, navodi se u saopštenju Saveta za regionalne saradnju.

„Podržana je Regionalna agenda reformi u oblasti investicija (RIRA), postignut je dogovor o početku pregovora o Sporazumu o uzajamnom priznavanju stručnih kvalifikacija za odabrane profesije, predstavljena je Digitalna agenda za zapadni Balkan i uspostavljen je regionalni politički dijalog na visokom nivou o digitalnoj transformaciji regiona“, rekao je Svilanović.

Svilanović je zaključio da je region ostvario značajan napredak, ali je pred njim još mnogo zadataka, poput snižavanja cena rominga, kojima će biti obuhvaćeni svi korisnici u šest ekonomija zapadnog Balkana, i napredak u primeni Digitalne agende.

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han ocenio je da je regionalni ekonomski prostor na zapadnom Balkanu suštinski aspekat regionalne saradnje i ključni doprinos stabilnosti regiona.

Regionalni ekonomski prostor ima potencijal da bude prekretnica za region, jer predstavlja praktičnu pripremu za učešće regiona u jedinstvenom tržištu Evropske unije. Komisija će i u budućnosti nastaviti da pomno prati njegovu primenu, rekao je Han.

Sastanak je održan na početku austrijskog predsedavanja EU, čiji će prioritet biti kredibilna perspektiva proširenja za zapadni Balkan, a održava se uoči Samita zapadnog Balkana 10. jula u Londonu.

Izvor: Danas.rs

Sastojci

1 kg brašna

2 jajeta

kockica kvasca

500 ml tople vode

6 kašika rastopljenog putera

1 ravna kašika šećera

2 ravne kašike soli

Preliv:

400 g kiselog mleka

2 jajeta

2 kašike rastopljenog putera

400 g sira i kajmaka

Priprema

1. Staviti kvasac u mlaku vodu sa šećerom. U vanglu staviti prosejano brašno i sve ostale sastojke. Na kraju dodati kvasac. Kvasac treba samo da krene, ne skroz da uskisne. Testo dobro umesiti. Lepiće se za ruke jer je mekano, pouljite ruke kada mesite.

2. Prekriti pamučnom krpom i ostaviti pola sata da narasta dok se duplira. Testo premesiti, pa na radnu površinu posutu brašnom izručiti testo. Podeliti ga na 10 jufki.

3. Svaku jufku rastanjiti rukama na veličinu desertnog tanjira. Poređati u pleh. Umutiti jaja viljuškom pa dodajte kiselo mleko. Sve dobro sjediniti, pa staviti preko lepinja, ali ne do ivice. Da pola prsta ostane praznog testa, otprilike idu po tri kašike na testo. Dok ne utrošite sve. Preko ide dosta sira i kajmaka.

4. Tako nafilovano ostaviti da narasta još jedno 15 minuta.

5. Stavite da se peče na 220 stepeni 20 minuta u zavisnosti od rerne.

Izvor: tortekolaci.com

Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje nezaposlenim licima raspisan je 2. jula i biće otvoren 68 dana, odnosno do 7. septembra 2018. godine.

Nezaposlena lica koja podnose prijavu moraju biti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), filijala Sombor i moraju imati završenu obuku za razvoj preduzetništva.
Subvencije će se dodeljivati u jednokratnom iznosu od 180.000,00 dinara, odnosno 200.000,00 dinara ukoliko se subvencioniše samozapošljavanje viškova zaposlenih, a subvencija u iznosu od 220.000, 00 dinara dodeljivaće se u slučaju samozapošljavanja nezaposlenih osoba sa invaliditetom.

Subvencije će se dodeljivati radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, odnosno osnivanja privrednog društva ukoliko osnivač zasniva radni odnos u privrednom društvu.

Zahtev za dodelu subvencije sa biznis planom, nezaposleno lice podnosi Nacionalnoj službi za zapošljavanje – filijala Sombor, Apatinski put br. 1, 25000 Sombor, neposredno ili putem pošte, na propisanom obrascu.

Sredstva u iznosu od osam miliona dinara za sprovođenje samozapošljavanja, obezbedili su grad Sombor i NSZ.

Lokalna samouprava je obezbedila 4.500.000,00, a NSZ 3.500.000,00 dinara. Subvencionisanjem samozapošljavanja biće omogućeno zaposlenje za 40 nezaposlenih lica.

Javni poziv i zahtev sa biznis planom, dostupan je ovde.

Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica u 2018. godini raspisali su grad Sombor i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).

Javni poziv će biti otvoren do 7. septembra 2018. godine, a zahtev za dodelu subvencije mogu podnositi poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru i ispunjavaju uslove propisane konkursom.

Prema uslovima navedenim u konkursu kategorije teže zapošljivih lica su: mladi do 30 godina starosti – bez ili sa niskim kvalifikacijama, mladi koji posao traže duže od 12 meseci i mladi koji su imali ili imaju status deteta bez roditeljskog staranja.

Stariji od 50 godina koji imaju status viška zaposlenih, Romi, osobe sa invaliditetom, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni i žrtve porodičnog nasilja, svrstani su u kategoriju teže zapošljivih lica.

Za dodelu subvencija poslodavcima za zapošljavanje navedenih kategorija nezaposlenih lica, grad je izdvojio 7.200.000,00, a NSZ 5.890.909,09 dinara, odnosno ukupno 13.090.909,09 dinara.

Realizacijom ove mere politike zapošljavanja bilo bi omogućeno otvaranje novih radnih mesta za 73 nezaposlena lica.

Javni poziv sa biznis planom, dostupan je ovde.

U utorak 3. Jula u skupštini grada Beograda održana je nacionalna konferencija o lokalnom ekonomskom razvoju u okviru koje su predstavljeni rezultati istraživanja o kapacitetima lokalnih samouprava za LER, sprovedenog u okviru zajedničkog projekta NALED-a i Razvojne agencije Srbije.

Na skupu su razmotreni novi mehanizmi podrške opštinama i gradovima kako da privuku investicije, uspostave bolju saradnju sa postojećom privredom i tradiciju i kulturu stave u funkciju ekonomskog razvoja.

Kao primer ostalim samoupravama prisutnima se obratila gradonačelnica Sombora, Dušanka Golubović koja je govorila o primeni ovih mehanizama u lokalnoj samoupravi Sombora,

„ Lokalna samouprava grada Sombora je reformama administracije i primenom novih pristupa u poslovanju unapredila kvalitet usluga i života svojih sugrađana i tako dobila sertifikat Lokalne samouprave sa dobrom poslovnom klimom. Grad je prepoznao vrednosti u kulturnoj i zanatskoj tradiciji i u zajedništvu sa gradom Pirotom, Etno muzejom i našim sugrađankama iz Stapara zaštitio Staparski ćilim kao tradicionalnu rukotvorinu iz srpskog kulturnog nasleđa, a to je samo jedan od načina kako bi se osnažile žene koje su i pokretači razvoja Srbije,“ istakla je između ostalog gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović obraćajući se učesnicima nacionalne konferencije o lokalnom ekonomskom razvoju.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić ocenio je na današnjoj dodeli nagrada „Šampioni lokalnog razvoja“ da opštine i gradovi imaju mogućnosti i mehanizme da podrže svoja preduzeća i podstaknu lokalni razvoj.

On je upozorio da lokalni ekonomski razvoj nije samo zakonska obaveza gradonačelnika i predsednika opština, već i životna, jer svaka investicija, svaki napredak u unapređenju poslovanja direktno utiče na kvalitet i standard života njihovih sugrađana.

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović, prisustvovala je nacionalnoj konferenciji „Šampioni lokalnog razvoja“ i tom prilikom uručila sertifikate predstavnicama lokalnih zanatskih udruženja koja se bave izradom tradicionalnih rukotvorina iz srpskog kulturnog nasleđa.

Mihajlovićeva je izjavila da sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ima odličnu saradnju, što je dokazano i uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola, reformom katastra i, posebno, pokretanjem inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“.

„Kada smo pre godinu dana pokrenuli projekat zapošljavanja žena na selu, želeli smo da pomognemo da za posao koji obavljaju budu plaćene i na taj način steknu ekonomsku samostalnost, bez koje nema ni privrednog razvoja naše zemlje. Žene jesu pokretači lokalnog razvoja“, rekla je Mihajlovićeva.

Sertifikati su uručeni ženskim zanatskim udruženjima iz Čačka, Loznice, Šapca, Leskovca i Sremske Mitrovice, dok su kao šampioni lokalnog razvoja nagrađeni Niš, Vranje, Vrnjačka Banja, Stara Pazova, Šabac, Mionica, Bečej, Kruševac i Loznica.

Otvaranje izložbe slika "Rađanje", slikara Ljubiše Đurić, biće održano u utorak, 10. jula, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić", u 19h. Postavka će trajati do 28. jula.

Ljubiša Đurić rođen je 1949. u Majdanpeku. 1975. godine završio je Višu pedagošku školu u Beogradu, a 1980. diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Zorana Petrovića. Magistrirao je u klasi profesora Dragana Lubarde, 1985. godine. Studirao je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Bio je stipendista Fonda za mlade talente „Moša Pijade". Priredio je brojne samostalne izložbe i bio učesnik na mnogim kolektivnim. Dobitnik je različitih nagrada i priznanja. Član je ULUS-a i Udruženja francuskih umetnika „La Maison Des Artistes“. Živi i radi na relaciji Beograd - Pariz.

Izložbu Ljubiše Đurića pod nazivom „Rađanje“ čine slike različitih dimenzija, izvedene kombinovanom tehnikom na platnu. Svi radovi su iz recentne produkcije i u domenu izgađene poetike. Zajednička tačka svih predstavljenih dela je jaje, simbol univerzalnosti, rađanja života i umetnosti. Razvojni put jajeta izjednačen je sa procesom nastajanja novog. Crno-beli odnos elemenata je dominantan i s razlogom je potenciran, jer umetnik na taj način stavlja akcenat na Njutnovu tezu da je crna odsustvo svetlosti, a bela njeno prisustvo. Različite svetlosne nijanse jajeta sugerišu na postojanje desetina varijanti crne i bele, što referira na isto toliko mogućih izlaza – svetlo na kraju svakog tunela.

ponirajući jedna drugoj, crna i bela provociraju i potvrđuju neophodnost čvrstih temelja na kojima će se kasnije graditi, kao što je i Vavilonska kula izgrađena na drevnim crno-belim temeljima. Đurić je svoj opus satkao od asocijacija različitog tipa (crno-bele fotografije i crno-beli filmovi, noćno neba prekrivenog blistavim zvezdama, smena dana i noći, raspolućenost čoveka između dobra i zla, pop-arta, filozofije neoplatonizma i td.) koje su simbolički implicirane u delo.

sreda, 04 jul 2018 00:00

Pokreni svoj preduzetnički duh

Ako ste mladi, proaktivni i želite da stvarate svoju priču, odnosno pokrenete posao koji vas ispunjava, pridružite nam se na radionicama o start-up preduzetništvu.
Na prvoj radionici Fotoalbum moje karijere (06. Jula u 17. Časova, u coworkingu Fabrika Sombor, Venac Radomira Putnika 1, ulaz iz dvorišta, prvi sprat.) imaćete priliku da ispričate priču o vašem poslu iz snova, na drugačiji način. Kroz fotografije.

Naučite kako da ispričate priču o vašem poslu i vizuelno prikažite šta je to što vas pokreće, inspiriše, motiviše, koja je vaša vizija, ciljna grupa i koje osobine su vam bitne da steknete i zadržite kao preduzetnik početnik.

Učesnici će uvideti kreativne načine za razvoj njihove karijere, naučiti kako da razviju poslovnu ideju koja ima tržišni potencijal, napišu održivi poslovni model, i spoznaju kako da zarade novac.

Ovo je prva u nizu od 5. radionica.

Slede radionice o veštinama komunikacije i jačanju samopouzdanja (14.07 subota, sa početkom u 10. časova); Radu sa ljudima sa kojima je teško sarađivati (16.07 ponedeljak, od 16. časova); Razvoju ideja i poslovnih šansi (21.07 subota, od 10. časova) i naravno održivom poslovnom modelu (28.07 subota, od 10. časova), odnosno načinu na koji možete da zaradite novac.

Radionice se održavaju u sklopu projekta Strengthening Youth Capacities For Future Entrepreneurs koji je podržan od strane USA ambasade u RS. Glavni cilj projekta jeste jačanje kapaciteta mladih budućih preduzetnika, sa ishodom da učesnici steknu praktične preduzetničke, komunikacione i socijalne veštine.
Ovim projektom realizujemo programe društveno-omladinskog preduzetništva i razvijamo uslove za (samo)zapošljavanje mladih, putem neformalnog obrazovanja i iskustvenog učenja.

Više o samom projektu možete pogledati na sajtu omladinskopreduzetnistvo.edu.rs gde se nalazi i formular za prijavu.
Sve radionice se održavaju u coworkingu Fabrika Sombor, Venac Radomira Putnika 1, ulaz iz dvorišta, prvi sprat.

U prvoj polovini 2018. prijavljen je nestanak gotovo 500 dece. Prošle godine prijavljen je nestanak skoro 1500 dece, a njih osmoro još nije pronađeno. Igor Jurić iz Fondacije Tijana Jurić kaže da najviše nestaju deca iz domova i hraniteljskih porodica, da su mnogi od ukupnog broja nestalih žrtve trgovine ljudima i da se plaše da to prijave.

Igor Jurić kaže da u proseku u Srbiji godišnje nestane između 1300 i 1500 dece i da kao društvo u celini ne činimo dovoljno i ne brinemo dovoljno o samoj deci a i o tome zašto nestaju.

Kako prenosi, najviše nestaju deca iz domova i iz hraniteljskih porodica, i dodaje da moramo da se zapitamo zašto i tu postoje problemi.

Zatim, nestaju deca koja su žrtve trgovine ljudima. Otmice u ovoj godini nismo imali, dodaje.

Srbija se, konstatuje, ne izdvaja po broju nestale dece od drugih zemalja, ali su u odnosu na države regiona u našoj zemlji izraženije porodične otmice (otmice jednog nezadovoljnog roditelja). Naglašava da zato treba raditi sa porodicama koje imaju krizu u brakovima. Hrvatska ima čak i veći broj nestanaka nego Srbija, navodi.

Jurić ističe kao problem i to što niko ne razmišlja o tome kako se osećaju ta deca koja su se vratila kući, niti o tome kako se osećaju roditelji kojima se deca nisu vratila. Kad je Tijana nestala niko od stručnih nije došao da razgovara sa nama, da pruži potrebnu pomoć, to se ne dešava, naglašava gost N1. Kaže da je posle Tijaninog nestanka uvideo koliko je to važno kako bi se čovek vratio u normalan život.

Radeći, u okviru Fondacije, na nekim slučajevim nestanka, Jurić kaže da je viđao u kakvim su uslovima živela nestala deca, da su često bila žrtve nasilja u porodici ili prinudnog prosjačenja, pa da su zato odlazila od kuće, a da se kasnije, kad bi se vratili, nije radilo ni sa detetom ni sa porodicom, i da je sve bilo zapravo na početnom položaju.

"A što se tiče reakcije policije, kad pričamo o deci koja se nisu pronašla, sama reakcija policije nije bila dovoljno dobra i konkretno Barbaru Vitez i još neku drugu decu nismo do danas pronašli", podvlači Jurić.

On ističe značaj medija u ovakvim situacijama, ali i apeluje na pojedine od njih i na novinarska udruženja da se povede računa, čuva privatnost porodica i ne zloupotrebljava njihova muka.

"Čini mi se da bez pomoći medija pitanje je da li bi se ubica Tijanin pronašao i njeno telo. Sam rad Fondacije ne bi bio uspešan da nemamo podršku medija, ta saradnja je veoma važna", kaže gost Dana uživo.

Naša policija ne shvata dovoljno važnost saradnje s jednom civilnom organizacijom kakva je Fondacija Tijana Jurić, navodi gost N1. Mi smo zato poveli jednu kampanju "Nestali ne smeju biti nevidljivi", dodaje.

On napominje da u Srbiji godišnje nestane oko 1300 odraslih, a da prošle godine nije pronađeno 77 njih.

Navodi da, kada bi se napravio zakonski okvir, i kada bi policija davala fotografiju i informacije koje može, svima bi lakše bilo. Ovako, prenosi, fondacija radi tako što se prvo porodica javi.

"U Belgiji, kad nestane dete, ta se fotografija pojavi od marketa do bilborda na autoputu", naglašava.

Ističe i da Srbija treba da se priključi sistemu "Child alert" koji postoji u 12 zemalja, a koji se uključuje kada se proceni da je dete u opasnosti. Kaže da se on uključuje kad stručni ljudi urade procenu da treba, da se celo društvo animira i pokreće, slike se pojavljuju u marketima i na granicama, a da je uspešnost potrage veoma velika.

"Trgovci ljudima su sposobni da urade mnogo toga, jer je jako veliki novac u pitanju", kaže Jurić na pitanje kako deca mogu biti prokrijumčarena na granici.

Tokom migrantske krize je veliki broj dece bez pratnje roditelja prošao preko Balkana, negde su procene da je čak 10.000 dece nestalo na ovoj ruti.

"Deca su ovde bila bez ikakve kontrole, na dohvat ruke onima koji su želeli tu decu tako da zloupotrebe... Činjenica je da je mnogo dece tu zloupotrebljeno i žrtvovano i da mi kao ljudi ne radimo dovoljno da tu i našu decu zaštitimo dovoljno... Nismo upućeni u sve opasnosti koje su oko nas, počev od intereta", kaže Jurić.

On dodaje da je nekad razočaran jer je jako teško animirati naše građane da shvate da je opasnost tu oko nas.

Ove godine prema podacima iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, 14 slučajeva je prijavljeno, a od njih 10 su deca, kaže Jurić.

Gost N1 smatra da taj podatak nije realna slika, jer se deca obično plaše da prijave takve slučajeve. Navodi da su u fondaciji imali dva takva slučaja, kad su deca javila da su žrtve trgovine ljudima i da su to prosledili MUP-u.

Sama deca se plaše da prijave, nemaju poverenja u društvo i državu da će ih zaštiti od tih ljudi, koji su jako opasni, zaključuje Igor Jurić.

Izvor: N1

Zajednička odgovornost investitora, projektanata i države

Bilo da je trasa novog autoputa na Koridoru 11, na deonici broj pet od Ljiga do Lajkovca, od početka loše projektovana ili kasnijim izmenama snižavana, odgovornost za sve propuste je na državi, saglasni su stručnjaci koje smo konsultovali, i čak i ako greške mogu da se isprave biće to skup trošak za sve građane Srbije.

Napori Danasa da od brojnih podizvođača dobiju komentare o nedostacima projekta ostali su bez rezultata. NJihova uzdržanost svodi se na konstataciju da rade po projektu, a da su ukazivali na manjkavosti onima kojima je trebalo.

Glavni projekat za Koridor 11 završen je još tokom mandata Milutina Mrkonjića kao ministra infrastrukture, a Mrkonjić je na pitanja Danasa o mogućim manama projekta rekao da je, dok je on bio odgovoran, nije moglo biti propusta, a da li je naknadno menjano, ne zna.

– Kada sam ja nadgledao projekat sve je bilo besprekorno, ja nisam imao uvida u to od 2013. godine, ne mogu da znam da li je nešto naknadno menjano. Takve mane nisu mogle da se dese, ali ako autoput zaista jeste niži nego što smo mi predvideli to je ozbiljan problem i propust, to mora da se ispita – naglasio je Mrkonjić.

Mihailo Maletin, Inženjer za projektovanje saobraćajnica i profesor građevinarstva u penziji, naglašava da reviziju projekta ove važnosti treba da odrade državne institucije, odnosno Ministarstvo građevinarstva i da propusta ne sme da bude jer ih je kasnije nemoguće ispraviti.

– Reviziju mora da radi država, a za ovako značajne puteve, svuda u svetu projekat radi državni institut za puteve. Ne institut samo po nazivu, kao ovaj naš „Institut za puteve“ koji nije državna firma već društvo sa ograničenom odgovornošću. Zato je sada pitanje koliku je kontrolu investitor imao nad institutom, i da li je revizija organizovana kako treba. Ako je neko i napravio grešku, tu sada nema spasa – naglašava Maletin. On dodaje da najteži deo ovog posla i jeste kako ostvariti vezu između leve i desne strane puta jer je to vitalno za sve meštane. Odgovornost za tako krucijalnu grešku, ocenjuje Maletin, snose svi.

– To se zove zajednička odgovornost. Investitor je kriv ako je dao pogrešan zadatak, projektant je kriv ako za dobar zadatak nije našao dobro rešenje, a kriva je i revizija ako nije videla greške. Na kraju, nadzor je morao da stavi primedbu ili zaustavi građenje ukoliko se pojavila greška prilikom gradnje. Sve to mora da postoji napismeno, da se zna koje ko je šta radio i ko je doneo te odluke. Ali ovde se preskaču faze u procesu planiranja, nema ozbiljne revizije i gledaju se neki drugi interesi – naglašava Maletin.

Goran Rodić iz Inženjerske komore Srbije ističe i da je deo odgovornosti na stručnjacima, koji bi morali da drže do stan=darda svoje profesije, čak i ako postoje pritisci investitora, u ovom slučaju države da se projekat izmeni.

– Ne može investitor ili neki političar da kaže šta da se radi, postoje pravila struke. Ako im je neko naredio da spuste put za metar, a oni znaju da će u tom slučaju biti poplavljen, oni mogu da izgube licencu za rad. Ako je bilo greške u projektu, to ne bi smelo da se gradi, a kamoli pusti u saobraćaj – naglašava Rodić. On objašnjava da ipak postoje načini da se to popravi, ali da to sve košta, i da će umesto da plati onaj ko je napravio grešku, to platiti – građani.

Izvor: Danas.rs

Sastojci

500 - 600 g junećeg mesa

2 glavice crnog luka

2 zelene paprike

2 šargarepe

1 paradajz oljušten

suvi začin

biber, so, ulje

peršunov list

aleva paprika

300 g rezanaca ili testenine

Priprema

1. Luk iseckati sitno i propržiti na ulju, zatim dodati zelenu papriku i šargarepu i još dinstati.

2. Ubaciti meso na kocke seckano. Dodati malo vode i dinstati oko 50 minuta.

3. Dodati paradajz, suvi začin i alevu papriku. Na kraju se može dodati pola kašičice brašna radi gustine. Ubaciti seckani peršun.

3. Testeninu skuvati i dodati kao prilog. Prijatno!

Izvor: kodbakeugostima.blogspot.rs

Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave, utvrdilo je plan vršenja komunalno-inspekcijskog nadzora tokom jula u somborskim selima.

Prema planu, kontrola komunalnog reda vršiće se prema sledećem rasporedu:

– 03. jul – Riđica
– 04. jul – Stanišić
– 05. jul – Kljajićevo i Telečka
– 11. jul – Stapar i Doroslovo
– 12. jul – Čonoplja
– 17. jul – Bački Monoštor
– 18. jul – Bezdan
– 19. jul – Bački Breg i Kolut
– 25. jul – Svetozar Miletić i Aleksa Šantić
– 26. jul – Gakovo i Rastina

Kontakt sa Odeljenjem inspekcije i komunalne policije građani mogu ostvariti i mimo redovnih poseta selima i to putem telefona broj: 025/468-241, putem elektronske pošte na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., pisanim putem redovnom poštom na adresu: Odeljenje inspekcije i komunalne policije, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, kao i posredstvom mesne zajednice.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i tri osobe lake telesne povrede.

Na teritoriji grada Sombora evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške i jedna lake telesne povrede.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisana su 53 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 315 prekršajnih naloga, piše u izveštaju PU Sombor.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) dodelili su priznanje opštini Kula i njenim građanima, za aktivan doprinos u borbi protiv sive ekonomije. U cilju izgradnje boljeg i odgovornijeg društva, naša opština osvojila je drugo mesto u kategoriji srednjih opština na takmičenju opština i gradova Srbije u okviru nagradne igre „Uzmi račun i pobedi 2018“.

Dodela priznanja bila je organizovana u Skupštini grada Beograda, a u ime opštine Kula priznanje i ček na 23.000 evra, primila je Tatjana Kvasni, predsednica Skupštine opštine Kula. Dobijena sredstva biće utrošena na realizovanje projekta po odabiru građana.


Podsećamo, na osnovu rezultata ankete sprovedene od 11. do 18. juna ove godine, utvrđeno je da su građani ubedljivo najviše glasova dali projektu kupovine aparata za reanimaciju, za potrebe Službe hitne medicinske pomoći.
Izabrani projekat će sufinansirati lokalna samouprava sa još 360.000 dinara.

Tri i po veka je stara tradicija gajenja duda u Bačkoj. Austijske vlasti su polovinom 18. veka državnim merama pospešivale gajenje svilenih buba, a preduslov za to je bilo sađenje dudova po salašima i u naseljima. Svaki muškarac je, u to vreme, pre stupanja u brak, morao da zasadi dud. Danas je u Somboru ostalo svega par stotina starih dudova u selima i okolnim salašima.

Oko dve stotine godina staro dudovo stablo na salašu Estere Raič ima impozantnu širinu debla od preko 620 cm i smatra se najstarijim dudom u Somboru. Na Esterinom salašu posađeno je još 12 dudova od kojih je najmlađe staro preko 50 godina.

Estera Raič kaže da su stablo svojevremeno merilia četiri čoveka hvatanjem za ruke oko stabla. "Na salašu su zasađene su tri vrste duda: crni, beli i roze. Dudovi mi bude emocije, podsećaju me moje detinjstvo. Odrasla sam ovde, to je nešto moje jer znam da ih nema puno u Somboru i budem ponosna što sam deo ove priče i što živim na ovom salašu!"

Planskom sadnjom duda radi gajenja svilene bube u Somboru se krajem 19. veka beleži čak 73.000 sadnica duda što je tri puta više od ukupnog broja svih vrsta drveća zasađenih danas.

Prihodi od prodatih svilenih buba bili su više nego pristojni ispričao je Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar:

"Uzgajivači dudova nisu imali veliki posao oko samog uzgajanja. To je bio relativno kratak period rada u maju i junu, u vreme kada nema velikih poljoprivrednih radova. Bilo je dovoljno napraviti samo jedno drveno prihvatilište za svilene bube i posle šest nedelja posao bi bio gotov."

Slatkasti plodovi duda veličine do 2 cm bili su ukusno voće za dunstove i slatko pa i kolače, ali najčešće se i danas koriste za pripremanja izuzetno jake rakije dudare ili dudovače od koje bi se sa nekoliko flaša rakije izopijali celi svatovi ili svečarski gosti. Staparci se i danas na svojim tradicionalnim dudarijada takmiče u izboru najbolje dudove rakije.

Mile Božin iz Stapara kaže da je sve manje stabala duda u selu, i da je reč uglavnom, o starim stablima ali da dobar rod samo jednog stabla daje veliku količinu koma za rakiju. "Kad sam bio mali, onda se dud kupio ručno – jedna po jedna bobica. Deca se igraju, a ja sam morao dud da kupim, tako sam ga i upamtio! Rakija se skuplja i od jednog starog duda može da bude od 50 do 80 litara rakije!"

Od dudovog lišća sprema se lekoviti čaj, tvrdo dudovo deblo odličan je materijal za građu, za burad, kace i čamce i ograde od prošća na salašima...

Gajenje svilene bube odavno nije isplativo te se od druge polovine 20. veka dudovi skoro i ne sade. Malobrojni dudovi sa svojim bogatim krošnjama postali su prava atrakcija na somborskim salašima.

Izvor: RTV

Umetnički studio Sombor organizovao je tradicionalni „Kamp umetnosti“ 30. juna i 1. jula u kampiralištu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru. Za razliku od prošle godine, ove godine je mlade somborske umetnike vreme poslužilo, te je i stvaralačka atmosfera bila bolja. Šezdesetoro dece i mladih boravilo je, zajedno sa timom Umetničkog studija, dva dana u kampu, a rezultat su umetnička dela nastala različitim tehnikama na slobodnu temu i neprocenjive vrednosti. Jedan od zadataka umetnika bio je i da ukrase slova od stiropora sa natpisom „Umetnički studio Sombor“, koja su dobili na poklon.

Prvog dana „Kampa umetnosti“ volonteri Crvenog krsta Sombor održali su kamperima interaktivne radionice na temu „Trgovine ljudima“. Koliko je ova tema zainteresovala mlade umetnike, govori činjenica da su nepomično slušali predavače puna dva sata. O ovoj temi su nastavili da govore i narednog dana, što pokazuje da je predavanje ostavilo jak utisak na njih. U večernjim satima proslavljen je i rođendan, a nakon toga je nastavljeno druženje oko logorske vatre.

Drugog dana kampa umetnici su završavali svoje radove. Kao i svake godine, kamp je bio takmičarskog karaktera, te umetnici nisu dobili pomoć nastavnika, već su radovi rađeni isključivo samostalno. Pred sam odlazak kući organizovana je izložba radova nastalih tokom ova dva dana. Radovi su bili podeljeni u kategoriju dece i kategoriju mladih, a o pobednicima su odlučivali oni sami i sami su priznali da je to veoma težak zadatak.

U kategoriji dece treću nagradu osvojio je Danijel Kolović, drugu nagradu Nevena Serenčeš, a najbolji rad u kategoriji dece naslikala je Milica Hajnal. U kategoriji mladih treću nagradu osvojila je Erika Čerčević, drugu Rebeka Obadić, a najbolji rad nacrtala je Ana Anđelić. Drugu i treću nagradu obezbedio je Umetnički studio Sombor, dok je darodavac prvih nagrada firma „Ars doo“.

Kako bi se odužili i osoblju kampirališta, koje je učinilo da mladim umetnicima ništa ne usfali i koji su 24 časa bili na usluzi i pokazali veliko gostoprimstvo, umetnik Danijel Peršić je poklonio svoju sliku, nastalu u kampu, osoblju Kampa Crvenog krsta Sombor.

Projekti „Kamp dečje umetnosti 2“ i „Kamp omladinske umetnosti 2“ finansirani su iz budžeta Grada Sombora, kroz konkurse „Programi za decu 2018“ i „LAP za mlade 2018“.

Savet za zapošljavanje grada Sombora, kao savetodavno telo u procesu priprema novog kruga stipendiranja studenata u školskoj 2018/2019. godini, danas je razmotrio dopis somborske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) o deficitarnim strukama na području somborske filijale, odnosno grada Sombora.

U dopisu somborske filijale NSZ, na zahtev Odeljenja za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora, navedeno je da se ne može izdvojiti nijedno zanimanje za koje bi se moglo reći da je deficitarno „jer od početka tekuće godine NSZ – filijala Sombor, nije imala nijednu nerealizovanu prijavu potrebe za zapošljavanjem određenog kadra koji nije imala na evidenciji nezaposlenih lica. Dosadašnje iskustvo i očekivane potrebe za područje koje pokriva somborska filijala, upućuju na zanimanje iz oblasti informacionih tehnologija, mašinstva građevine i farmacije“, navedeno je u odgovoru NSZ – filijala Sombor.

Članovima Saveta za zapošljavanje je predočeno da su u tekućoj školskoj godini kao deficitarna zanimanja sa više bodova, bodovana zanimanja dipl. inženjer elektrotehnike i računarstva, dipl. profesor matematike, dipl. inženjer mehatronike, dipl. socijalni radnik i dipl. inženjer poljoprivrede – zaštita bilja.

Na predlog predsednika Saveta Save Dojića, nadležnoj komisiji biće predloženo da se navedena lista deficitarnih zanimanja dopuni zanimanjima: dipl. profesor fizike i inženjer prehrambene tehnologije.

Savet će nadležnoj komisiji predložiti i da se preispita pravilnik na osnovu kojeg se boduju prijave studenata i to tako da se boduju prijave studenata druge, treće, četvrte i starijih godina studija, a ne kao do sada i prijave studenata prve godine fakulteta.
Na 5. sednici Saveta za zapošljavanje grada Sombora zaključeno je i da je potrebno raditi na tome da se preduzeća zainteresuju za dualno obrazovanje i mogućnost obavljanje prakse srednjoškolaca u firmama, te da je potrebno i preispitati potrebu za pojedinim profilima u srednjim školama

Sombor će u subotu, 21. jula, biti domaćin prvog Međunarodnog takmičenja najjačih ljudi Srbije ali i gostiju iz regiona

Za to se pobrinuo Renato Repić, dvadesetšestogodišnji Somborac, kojeg su ljubitelji atraktivnih i ekstremnih sportskih disciplina dobro upoznali tokom prethodnog desetogodišnjeg uspešnog bavljenja u powerliftingu.

Poslednjih nekoliko godina Renato je odlučio da se "prebaci" na nove sportske izazove ali ne samo kao takmičar, već ambiciozno želi da ima ulogu domaćina u organizaciji takmičenja koja će po prvi put i Somborci moći da prate uživo u svom gradu.

- Biće to na našem popularnom "Ćelavom trgu", Trgu svetog Trojstva, naravno, na otvorenoj sceni i sve slobodno i besplatno za gledaoce - poručio nam je u telefonskom pozivu danas popodne Renato. - Čist je to moj entuzijazam i ljubav prema disciplinama snage i izdržljivosti. Daću maksimum da sve protekne onako kako su brojni ljubitelji sporta ove discipline do sada navikli da posmatraju recimo uglavnom putem međunarodnih tv-prenosa, a sada evo i iz ptičje perspektive, moći će da na delu vide desetak najjačih ljudi Srbije. No, pozvaću i goste, moje strongmen prijatelje iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine...

Renatno inače pomalo, na svoj račun pravi šalu, jer nam kaže da će biti "najmanji", pošto mu kilaža i mišićna masa dosežu trenutno "samo" do brojke 102... a s obzirom da će njegovi takmaci i sportske kolege u Sombor doći sa svojih 120, 130, a jedan od strongmen šampiona pojaviće se i sa svojih 160 kilograma.

Div do diva, nema šta...

Ne bismo u ovoj prvoj najavi 1. Međunarodnog Strongmen kupa Srbije u Somboru otkrivali sve detalje i tajne, ali pomenimo osim ostalog, nadmetanje u vuči kamiona (nosivosti 15 tona), savladavanje gume od 450 kilograma...

Takođe će u program biti uvršteno i takozvano "mrtvo dizanje", u ovom primeru jednog od vozila somborskog prevoznika R-Taxi.

Naravno, sve će teći po precizno utvrđenim internacionalnim propozicijama za strongmen sport, pa će biti angažovane i naše najpoznatije međunarodne sudije u ovoj regiji koji dolaze iz Bačke Topole.

Logističku sportsku, trenersku i ponajpre prijateljsku podršku našem domaćinu i strongmen takmičaru Renatu daće i ovom prilikom, višestruki borac, pedagog i trener, Dejan Kunić, šef Kluba borilačkih sportova GALAKTIK Sombor.

Izvor: Novi Radio Sombor

Predsednik Fiskalnog savet Pavle Petrović ocenio je da kada krajem godine prođe najavljeno povećanja plata u javnom sektoru i penzija, treba podvući crtu.

On je rekao i da treba krenuti s javnim investicijama.

"Budžet za 2019. je prilika da se napravi odlučan zaokret, fiskalni prostor ne bi trebalo potrošiti na populističke mere. Važni pravci koje vidi Fiskalni savet jesu javne investicije", rekao je Petrović za list "Politika" od nedelje.

Istakao je da vlada ne bi smela da ponavlja greške iz prošlosti, kada je povoljnije fiskalne tokove koristila za populistče mere.

"To što Vlada ima dovoljno sredstava da već od 2019. godine poveća izdvajanja na prioritete, poput zaštite životne sredine, ne garantuje da će se to i desiti", rekao je Petrović.

On je kazao da bi plate trebalo da rastu onoliko koliko raste i Bruto domaći proizvod (BDP), što je oko šest odsto, i što je jedino održivo, jer svaki veći rast ne bi bio ekonomski održiv.

"Njihov rast u budućnosti zavisiće od ekonomske snage zemlje i rasta BDP-a, to zavisi od investicija", kazao je on.

Prema njegovim rečima, javne investicije bi podstakle privredni rast koji je neophodan, jer veći rast bi stvorio uslove da domaći i privatni sektor više investira i stvara novu vrednost.

Izvor: b92

Ako primetite neki od ovih sastojaka na deklaraciji, držite se podalje od proizvoda koji ih sadrži...

Veštački zaslađivači

Tačno je da ova vrsta zaslađivača ne sadrži nikakve kalorije, ali njihovo negativno dejstvo znatno prevazilazi njihovu korisnost u dijeti. Povezuju se sa dijabetesom tipa 2 i povećanim unosom kalorija – veštački zaslađivači oko 700 puta jači su od prirodnih šećera, pa izaizvaju veću potrebu za slatkim.

Šećer

Ako se u bilo kakvom obliku javlja kao jedan od prva tri sastojka proizvoda, taj proizvod treba izbegavati u potpunosti.

Karamel boja

Iako su istraživanja koja su uputila na kancerogeno dejstvo karamel boje vršena na životinjama, najbolje je izbegavati proizvode koji sadrže ovaj sastojak.

Karaginan

U pitanju je supstanca za zgušnjavanje koji se može naći u mleku i mlečnim proizvodima i još nije u potpunosti dokazano da li je bezbedna za upotrebu ili ne. Zato je najbolje izbegavati je.

Trans masti

Veštačke nezasićene masti obično se dodaju prehrambenim proizvodima kako bi im se produžio rok upotrebe. Nažalost, u isto vreme povećavaju rizik od srčanih bolesti.

Mononatrijum glutaminat

Ova namirnica najzastupljeniji je pojačivač ukusa, ali izaziva zavisnost od hrane i gojaznost.

Fruktozni sirup

Fruktozni sirup obično ukazuje na to da je hrana prerađena i da obiluje veštačkim zaslađivačima. Hleb, kolači, kečap i dresing za salatu najčešće sadrže ovaj sastojak.

Izvor:b92

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon Pančeva i Kragujevca, Eko tim SBB fondacije ovog vikenda, posetio je Sombor, gde je u saradnji sa Javnim komunalnim preduzećem „Zelenilo“ i uz podršku Grada i članova biciklističkog kluba „Sombor“ čistio poznato izletište Tromeđa, kao i prostor između novog i starog kupališta. Akcija se nastavlja i u nedelju, kada će se dodatno čistiti i deo oko Velikog bačkog i kanala Dunav-Tisa-Dunav.

„Izuzetno nam je drago što ćemo ovogodišnjim nastavkom društveno odgovorne kampanje „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“ moći da doprinesemo uklanjanju smeća u gradovima u kojima se javila potreba za našim dodatnim angažovanjem. Prethodna dva vikenda posetili smo Pančevo i Kragujevac, u kojima smo čistili lokacije na kojima su održane značajne manifestacije, a sada smo stigli i u Sombor povodom čišćenja popularnog izletišta. Ovim aktivnostima, nastavljamo da podsećamo građane da od svih nas zavisi koliko će sredina u kojoj živimo biti čista. Zahvalio bih se ovom prilikom Gradu, JKP „Zelenilo“ kao i članovima biciklističkog kluba „Sombor“ na podršci u realizaciji akcije. Sledeće nedelje bićemo u Kraljevu.“ – izjavio je Srđan Andrić, direktor poslovne jedinice SBB-a u Somboru.

„Okupili smo se ovde na Tromeđi – izletištu u gradu Somboru koje je poslednjih godina postalo omiljeno našim sugrađanima. Grad Sombor je sa Vodama Vojvodine kroz participativno budžetiranje omogućio da građani izaberu projekat koji je finansiran i lokaciju koja je privedena nameni. Danas je sa nama kompanija SBB koja sprovodi akciju „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“ Mi se zahvaljujemo kompaniji SBB što je prepoznala grad Sombor i izabrala ga za sprovođenje ove akcije.“ - izjavio je Miroslav Kovačić, gradski većnik.

Robert Marton, predsednik biciklističkog kluba „Sombor“ je izjavio: „Članovi biciklističkog kluba „Sombor“ su takođe danas ovde na Tromeđi. Čuli smo za ovu akciju „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“ i naravno, pošto svakako treniramo u ovom delu somborske opštine, često smo svedoci velike količine smeća koje se odlaže nemarno uz kanale i puteve, pa smo odlučili da podržimo ovu akciju i damo mali doprinos očuvanju životne sredine koja je vrlo bitna i o kojoj moramo voditi računa.“

Tokom dosadašnjih akcija na brojnim lokacijama u nekoliko desetina gradova, očišćena je površina veličine oko 70 fudbalskih terena. U okviru kampanje je, takođe, postavljeno i 21 igralište u 19 gradova Srbije, podeljeno je 40.000 biorazgradivih torbi, a oko 17.500 dece odgledalo je i edukativnu predstavu „Ko to tamo prlja?“, uz podelu istoimenih slikovnica. „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“ podržalo je do sada i 30 javnih ličnosti motivacionim video porukama koje pozivaju na odgovornost.

Zbog izuzetnih razultata i doprinosa boljem i zdravijem životu građana, značaj kampanje naširoko je prepoznat u javnosti, što je bio dodatni motiv da i ove godine nastavimo uz poruku da jedino dugoročnim aktivnostima i zajedničkim angažovanjem možemo da dođemo do krajnjeg cilja, a to je čistija i zdravija Srbija.

Pored grada Baje, bratski grad Sombora je i Kišpešta, 19 kvart Budimpešte. Bratska saradnja dva grada, Sombora i Kišpešte započela je tokom juna 2002 godina i veoma uspešno traje već 16 godina. U okviru ove saradnje svake godine organizuje se razmena, odnosno druženje dece iz naša dva grada, čiji je cilj ne samo druženje, već i upoznavanje specifičnosti zemlje i grada domaćina u koji dolaze.

Za decu iz Kišpešte, koja su u Sombor stigla u petak 29. Juna, predsednik Skupštine grada Sombora, prim. dr Zoran Parčetić priredio je svečani prijem i ovom prilikom poželeo im je lep boravak, pre svega mnogo druženja sa vršnjacima, igre i smeha.

„Nadam se da će vam boravak u našem gradu ostati u lepom sećanju i da će te iz našeg grada poneti neka nova znanja, nova prijateljstva a možda i simpatije, koja će vaš život učiniti bogatijim“, istakao je predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić. Prijemu dece prisustvovao je i Atila Pribila, pomoćnik gradonačelnice za oblast mesne samouprave.

Deca iz Kišpešte i njihovi vaspitači narednih deset dana boraviće u Somboru, a domaćini, grad Sombor, im je pripremio zanimljiv program – od upoznavanja Som- bora i okoline, boravka u Ekološkoj učionici „Baračka“, posete kampu Crvenog krsta, vožnje lađicom „Tatjana“ , posete banji Junaković, do celodnevnog izleta u Suboticu, gde će posetiti Palić i zoološki vrt.

Smeštaj za decu iz Kišpešte obezbedio je grad Sombor.

Pobednik 9. Ličke olimpijada koja je danas održana na terenima Banje Junaković, a koja je okupila 16 ekipe iz Srbije i inostranstva je ekipa “Džimi komerc 1” kojoj je ovo 9. uzastopni trijumf. Drugoplasirani tim je takođe “Džimi komerc 2” dok su treće mesto osvojili “Lički sokolovi” iz Apatina.

U kulturno-umetničkom programu nastupila su GKUD ,,Dunav”, sa ŽPG ,,Ognjište”, MPG ,,Unski biseri”, ŽPG ,,Ličko ognjište, KUD-a Prigrevica, MPG ,,Bački Gračac” i MPG ,,Ćiro lička kaldrma-Drvar”iz Beograda nakon čega je predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić sve prisutne pozdravio i zvanično otvorio 9. Ličku olimpijadu.

Prvo takmičenje je pripalo najmlađima koji su se trkali u vrećama. Najbrži je bio Filip Lajtar, drugi Miloš Uzelac a treći je kroz cilj prošao Aleksandar Arbutina.

U trci po brvnu pobedio je predstavnik ekipe “Džimi Komerc 2”, Aleksandar Katić koji je pretrčao brvno za 5,29 sekundi. Drugoplasirani u ovoj disciplini bio je član ekipe “Džimi Komerc 1” Jovan Trbić, (5,35), dok je treći bio Mirko Cvetković, “Lički sokolovi” (5,45).

U disciplini vučenje ličke kuke prvo mesto je osvojio Saša Stanić iz ekipe “Džimi Komerc 1” . On je savladao predstavnika apatinske ekipe “Lički sokolovi” Nedeljka Stojkovića, i tako postao pobednik ovogodišnje olimpijade u ovoj kategoriji. Treće mesto zauzeo je Đorđe Nikšić, član ekipe “Džimi Komerc 2” iz Prigrevice.

U disciplini pretezanje štapa prvo mesto je zauzeo Saša Stanić iz ekipe “Džimi Komerc 1”. Dalibor Zelen “Džimi Komerc 2” je osvojio drugo mesto dok je treće mesto pripalo Jovanu Stankoviću iz ekipe “Prkoški vitezovi” i Miroslavu Radojičiću članu ekipe “Gorski vuci” .

Aleksandar Krajišnik “Džimi Komerc ” i Ratomir Baštić “Prkoški vitezovi” su pobednici u skoku u dalj iz mesta. Drugoplasirani je bio Radovan Spremo “Srpski soko”, a treće mesto je osvojio Danijel Popović, iz ekipe “Stefan i div”.

U disciplini skok u vis iz mesta trijumfovao je Danijel Popović iz ekipe “Stefan i div”, drugi je bio Radovan Vidačić, “Lički sokolovi”, a treći Radovan Spremo “Srpski soko” i Aleksandar Krajišnik, “Džimi Komerc 1”.

Najbrži u penjanju uz stožinu je bio Nikola Korać, “Lički Majkani” koji je do vrha stožine stigao za 7,19 sekundi. Drugoplasirani je bio predstavnik “Džimi komerca 2 ” Milan Prodanović (7,21) a trećeplasirani Jovan Stupar,”Džimi Komerc 1″ (8,06). Pobedniku je pored novčane nagrade pripala i šunka po koju se sam morao popeti.

Obaranje ruke je pored nadvlačenja konopa disciplina koja tradicionalno privlači najveći broj publike. Kao pobednik u ovoj disciplini je izašao Ivan Veselić iz ekipe Džimi Komerc 1 koji je u finalu savladao Gorana Žepina iz ekipe Lički sokolovi. Treće mesto je osvojio Slobodan Novaković iz Društva srpskih domaćina.

U bacanju kamena s ramena trijumfovao je Radovan Zeković “Lički sokolovi” koji je kamen težak 10,5 kg bacio 14m i 47cm. Drugi rezultat na olimpijadi ostvario je Aleksandar Novaković iz ekipe “Prkoški vitezovi”, a treći Miloš Marković, “Džimi Komerc 1”.

U poslednjoj disciplini, nadvlačenje konopa, vođene su žestoke borbe. Ekipa “Džimi komerc 1” u finali je savladala “Krajiške vitezove” iz Banja Luke, dok je treće mesto pripalo timu “Džimi Komerc 2” iz Prigrevice.

Ekipni pobednik 9. Ličke olimpijade je tim ‘”Džimi Komerc 1″ iz Prigrevice koji je osvojio 980 bodova , “Džimi Komerc 2”, je završio na drugom mestu sa 560 dok su “Lički sokolovi” iz Apatina sa 520 bodova zauzeli su treće ovogodišnjeg nadmetanja.

Najmlađa učesnica olimpijade bila je šestogodišnja Anja Malbaša, a najstariji Dušan Brkljač rođen 1933. godine.

Izvor: Radio Dunav

Crveni krst Apatin u okviru programa oporavka dece u organizaciji Crvenog krsta Srbije i Crvenog krsta Vojvodine u odmaralištu, Krista Đorđević ’’ u Baošićima u Crnoj Gori 28.juna ove godine uputio je dvadesetpetoro socijalno ugrožene dece sa teriotorije Opštine Apatin, na odmor i oporavak. Izbor dece izvršio je Centar za socijalni rad Apatin prema kriterijumu i kategorijama Crvenog krsta Srbije.

Deca su u pratnji vaspitača Slobodana Gak Ćavara, čiji je zadatak da vodi brigu o deci za vreme puta i oporavka u odmaralištu Crvenog krsta Srbije u Baošićima. Deci će se u odmaralištu u toku boravka oraganizovati predavanja i kreativne radionice kroz koje će se upoznati sa radom organizacije Crvenog krsta. Povratak je planiran za 9.jul u jutranjim časovima.

Crveni krst Apatin se putem medija zahvaljuje Crvenom krstu Srbije i Crvenom krstu Vojvodine koji su omogućili da Crveni krst Apatin uputi decu na odmor i oporavak.

Izvor: Radio Apatin

Strana 3 od 477

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top