Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

12. avgusta na Međunarodni dan mladih u Skupštini Grada Beograda, Gradu Somboru dodeljena je nagrada MladGrad za Nacionalnu prestonicu mladih u 2018. godini.

MladGrad je priznanje za ukupan doprinos lokalne samouprave unapređenju položaja mladih, koje dodeljuje Krovna organizacija mladih Srbije svake godine. Nagrada se dodeljuje jedinici lokalne samouprave za sveukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici i to na predlog udruženja mladih i/ili za mlade koji nominuje svoju lokalnu zajednicu na osnovu dosad postignutih rezultata po pitanju mladih i u oblasti omladinske politike.

Grad Sombor je nominovalo udruženje Somborski edukativni centar u partnerstvu sa Kancelarijom za mlade Grada Sombora.

Ispred grada, nagradu je primila gradska većnica za oblast sporta, dece i omladine, Antonija Nađ Kosanović i tom prilikom se zahvalila na priznanju i istakla da je nagrada velika čast za Grad Sombor, ali i odgovornost da u budućem periodu nastavimo sa razvojem omladinske politike na lokalnom nivou.

Koordinatorka za decu i mlade, Bojana Nešović, prezentovala je prisutnima rad Kancelarije za mlade i organizacija koje ove godine realizuju Lokalni akcioni plan za mlade.

Zahvaljujući ovom priznanju, mladi, organizacije mladih i za mlade imaće mogućnost da u narednih godinu dana prezentuju primere dobre prakse iz Sombora, kao i da sarađuju sa resornim ministarstvom i akterima omladinske politike na nacionalnom nivou.

U Bačkom Monoštoru proteklog vikenda, u dva festivalska dana, 10. i 11. avgusta, održan je „Bodrog fest 2018“. I ove godine na sada već četrnaestom po redu „Bodrog festu“ kroz stare zanate, tradicionalna jela i pića, stare nošnje i običaje, igre i pesme promovisani su tradicija i kultura ovog podneblja.

Prvog dana festivala, osim ostalog organizovano je takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša-Bodroški kotlić a prvu vatru upalila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Uz muziku Tamburaškog ansambla „Još ovu noć“ iz Novog Sada i “Fish vibes” iz Apatina takmičilo se stotinjak kuvara svih uzrasta muškog i ženskog pola iz Monoštora, Apatina, Sombora, svih okolnih mesta i iz Republike Hrvatske.

Tokom dva festivalska dana kroz Bački Monoštor prošlo je preko 10.000 hiljada posetilaca, kažu organizatori u MZ „Bački Monoštor“ i dodaju da su zadovoljni i festivalom i gostima, od kojih svakako među prvima ističu predstavnike lokalne samouprave koja je prepoznala značaj ovog festivala i finansijski ga podržava.

Drugog dana festivala u okviru celodnevnog programa moglo se čuti i videti mnogo toga, održane su radionice za decu, nastupi kulturno umetničkih društava, horova, izložbe, bogata gastronomska ponuda, tradicionalni domaći proizvodi, a ono što je ove godine dalo pečat drugom festivalskom danu je svakako Fijakerijada.

Nastupom mažoretkinja iz Sonte krenulo je svečano otvaranje festivala, nakon čega je tradicionalno konjanik Stipan Đipanov predao raport zameniku gradonačelnice Antoniu Ratkoviću koji je izrazio zahvalnost svima koji su učestovali u organizaciji „Bodrog festa“ manifestaciji koja na najlepši način oslikava tradiciju i kulturu ovog podneblja. Grad je prepoznao značaj manifestacije koja je prepoznata ne samo u Srbiji nego i šire te će je i u narednom periodu podržavati. Bodrog fest je službeno otvoren. U povorci od dvadesetak jahača i dvadeset konjskih zaprega prodefilovali su momci i devojke iz Subotice, Stapara, Bezdana, Brega, Doroslova, Telečke, Crvenke i Sombora. Proglašeni su najistaknutiji konjanici, najlepša zaprega, pohvaljen je najmlađi i najstariji učesnik, a isti su primili i lepe trofeje.

Veče i „Bodrog fest 2018“ je završen koncertom ansambla “Ad Libitum” i rok koncertom “Trilogy”. Do sledećeg „Bodrog festa“ kada Bački Monoštor postaje centar sveta, domaćini šalju pozdrave i poručuju da su gosti u Monoštoru uvek dobro došli. Istina, ne kuva se svake večeri stotinjak ribljih paprikaša na otvorenom, ali nekoliko sigurno, a za putnika namernika uvek se pronađe nešto interesantno da se proba i vidi, možda orao belorepan, crna roda, patka njorka, vidra ili najbrojnija populacija evropskog jelena u Srbiji.

Boris Jerković u paru sa Kozari Davidom osvajač Internacionalnog turnira u mađarskom Kiškunhalašu

Somborski takmičari osvojili su na međunarodnom turniru u krosmintonu dva odličja. Boris Jerković je u paru sa Kozari Davidom iz Mađarske osvojio turnir u kategoriji parova, dok je Mateja Milić osvojio bronzano odličje u kategoriji dečaka do 12 godina.

Tradicionalni krosminton turnir na pesku odigran je prethodne subote u Halasthermal banji u mađarskom gradu Kiškunhalašu, na kojem je nastupilo oko 60 takmičara iz tri zemlje. Somborski klub je predstavljalo četvoro takmičara u tri kategorije.

Mateja Milić je na svom prvom takmičarskom nastupu odlično odigrao četiri meča, ostvario dve pobede i dva poraza, ali zbog slabijeg skora setova osvojio treće mesto (na fotografiji ispod):

Boris Jerković je u paru sa Kozarijem odlično igrao, bez izgubljenog seta stigao do finala, gde su trijumfovali nad juniorskim šampionima Evrope, Mađarima Takač Davidom i Salai Markom. U pojedinačnoj kategoriji je Boris odlično počeo, ostvario prve dve pobede ali je zbog iscrpljenosti morao da odustane od daljeg takmičenja.

Na turniru su nastupili i Slobodan Jerković i Vladimir Blanuša u kategoriji preko 50 godina, ali nisu uspeli da ostvare značajniji plasman protiv sjajnih mađarskih veterana.

Izvor: Novi Radio Sombor

Kompanija Seveplant d.o.o koja posluje u okviru holandske kompanije „Verbeek“, najvećeg proizvođača sadnog materijala u Evropi i trećeg po veličini i broju proizvedenih sadnica u svetu, danas je i zvanično otvorila novi pogon u industrijskoj zoni u Kuli.

Trenutno, ova kompanija u kulskoj opštini proizvodi 5 miliona sadnica vrhunskog kvaliteta na 160 hektara i u njoj radi 54 radnika na neodređeno vreme, kao i stotinak sezonskih radnika. Za četiri godine uspešnog poslovanja, pet puta je uvećana proizvodnja.

Svečanom otvaranju novog objekta osim rukovodstva firme i svih zaposlenih prisustvovali su i ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Henk Van Bel Dol, vlasnik Kompanije Verbeek iz Holandije Adri Verbek, Velibor Milojičić-predsednik opštine Kula, Nikola Žeželj-direktor Razvojne agencije Vojvodine, Zoran Bulatović-predsednik Privredne komore u Somboru i drugi, brojni poslovni partneri sa kojima kompanija Seveplant d.o.o sarađuje. Tom prilikom je predsednik Milojičić uručio upotrebnu dozvolu za novoizgrađeni objekat gospodinu Verbeku.

Nakon svečanog presecanja vrpce objekat je osveštao sivački sveštenik Stojan Marić.

Takođe, ovim povodom, organizovan je obilazak zemljišta na kojem se proizvodi sadni materijal, a u samom objektu je za sve goste priređen koktel i posluženje uz muziku.

„Seveplantov“ objekat je prvi novoizgrađeni objekat u industrijskoj zoni koji je počeo da radi, a kako su najavili čelnici iz kompanije, na istoj lokaciji u planu je izgradnja još jednog pogona, što znači da ovde uz proširenje proizvodnje planiraju i novo zapošljavanje.

ponedeljak, 13 avgust 2018 00:00

Somaraton apsolutni šampion trke u Kanjiži

U subotu 11. avgusta održano je 37. izdanje trke u Kanjiži koja se može pohvaliti dugom i uspešnom tradicijom organizovanja ove manifestacije. Ove godine okupilo se tri stotine trkača koji su trčali na trasama od 10 i 21 kilometra po izuzetno toplom vremenu i temeraturama iznad 30 stepeni celzijusa.

Atletsko rekrativni klub ’’Somaraton’’ iz Sombora bio je najbrojniji klub na trci sa trideset trkača koji su uspešno završili jednu od dve trke.

Takođe tim Somaratona je proglašen za apsolutnog pobednika 37. trkačkog i plivačkog festivala u Kanjiži sabirajući najbolja vremena trkača sa obe trke.

Najbrži somaratonac na polumaratonskoj trci na 21 kilometar bio je Damir Marković koji je zauzeo deveto mesto u generalnom plasmanu i prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji, dok je Tijana Kabić istrčala vicešampionsku poziciju u ženskoj kategoriji i prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji. Na pobednička postolja u starosnim kategorijama na polumaratonu su se popeli i Miloš Stambolija i Arpad Šarkezi, dok su 21 kilometar istrčali i Lazar Rišar, Boško Jerković, Tijana Odobašić, Bojana Marić i Đorđe Sladaković.

Na trci na 10 kilometara najbrži somaratonac bio je Đuka Čeljuska koji je istrčao četvrto mesto kojem je za svega par metara izmaklo postolje u apsolutnom plasmanu, ali zato nije u starosnoj kategoriji gde je bio ubedljivo prvi, a četvrto mesto u ženskoj kategoriji pripalo je i Vesni Bogišić Vicko kao i postolje u starosnoj kategoriji. U svojim starosnim kategorijama pehare su osvojili i Đorđe Munjas, Robert Lalić, Milan Kovačić, Mirjana Došen i Danici Grujić Firanj. Trku na 10 kilometara su istrčali i Balint Fridrih, Ilija Zvekanov, Ljubiša Gudelj, Miroslav Liščević, Aleksandar Marković, Daniel Šokac, i Đorđe Rackov.

Potrošači u Srbiji nisu dovoljno informisani o svojim pravima, a trgovci to vešto koriste kako bi što skuplje prodavali svoje proizvode, kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica. Oprema i hrana za bebe su, kako kaže, odličan primer gde trgovci vešto računaju cenu koju je kupac spreman da plati, a država tim povodom ne može da učini ništa, dodaje.

Među potrošačima u Srbiji često se vodi rasprava o tome da li su domaće cene previsoke za prosečan džep. Vlada mišljenje i da neke proizvode stanovnici razvijenijih zemalja u Evropi plaćaju manje nego građani Srbije. Portal Kamatica je poredio identične proizvode u Srbiji i Nemačkoj, a zaključak je da se neki proizvodi u Nemačkoj mogu kupiti i za tri puta manje novca nego kod nas.

Ta razlika, kako navode, najviše se vidi u proizvodima namenjenim bebama i maloj deci. Dok je kod nas, u zavisnosti od vrste hrane, teglica kašice za bebe koštala i do 219 dinara, u Nemačkoj je hrana tog istog proizvođača 0,75 centi ili u našoj valuti 90 dinara.

"Ovo upoređivanje cena radili smo u DM drogerijama u Srbiji i Nemačkoj. Tražili smo od saradnika da nam dostave fotografije, i na njima se lepo vidi cena proizvoda i cenovni odnos. Ono što kod nas veći problem stvara je da su cene kod nas na popustu bile skuplje nego u Nemačkoj redovne cene", objasnio je Uzelac.

Višnja Rakić iz Ministarstva trgovine kaže da Ustav Srbije garantuje liberalno tržište i da država ne može da kontroliše cene, osim cene hleba i električne energije.

"Ustav garantuje slobodno tržište. Pritom imamo domaću i robu iz uvoza. Roba iz uvoza dok stigne u trgovine, ona pretrpi neke troškove, carine, špedicije, skladištenja, održavanja, a kada se dve to doda i marža, dođemo do cene koji potrošaci mogu da vide u prodavnicama", kaže Rakić.

Na pitanje da li su i pored svih tih troškova, razlike u ceni proizvoda u Srbiji i inostranstvu i dalje velike, Rakić je ponovila da država ne može da utiče na cene robe, ali da se ministarstvo "ozbiljno bavi zaštitom potrošača".

"Ministarstvo trgovine ne može ništa tu da uradi, jer Ustav garantuje liberalno tržiste i slobodno formiranje cene. Mi imamo svega dva posto robe čiju cenu možemo da regulišemo, to je cena hleba od 500 grama i ona je određena na 46 dinara. Isto tako, moramo da vodimo racuna o ceni električne energije. O tome odlučuje Vlada Srbije", kaže Rakić.

Ono što država može da uradi, ali da ne radi, je da edukuje potrošače, kaže Uzelac.

"Tradicionalno kod nas kompletna edukacija se vrši kroz reklame, koje imaju jednu jedinu nameru - da vam prodaju proizvod. Ja bih evo predložio državi da proširi taj deo kontrolisanih cena i na bebi opremu. Hlebom od 46 dinara, socijalno ugroženi roditelji ne mogu da nahrane bebu, jer je kašica u prodavnicama 200 dinara", kazao je Uzelac.

On naglašava da su cene previsoke i zbog toga što se maloprodajna marža ne formira po principu "imam ovu čašu, pa ću na nju da stavim 20 posto marže", nego se vrši "od vrha na dole", odnosno tako što se istraživanjem utvrđuje koliko je pojedinac spreman da plati za neki proizvod.

"To je nešto što funkcioniše u kapitalizmu već 20, 30 godina, nismo mi to izmislili. Ali, ne postoje mehanizmi koji bi zaštitili kupce od trgovaca", kaže Uzelac.

Naglašava i da postoji i dogovor trgovaca o cenama proizvoda i kartelno udruživanje, a kao primer je naveo kažnjavanje jednog sportskog lanca za dogovaranje o cenama sportske opreme.

Dodatni problem, kako je rekao, je i što kod nas ne postoje velika sniženja kao u inostranstvu, gde drzava stimuliše proizvođače da se brže "rešavaju svoje robe".

"U inostranstvu postoji zakonik koji knjiženjem starih predmeta na lageru podstiče konzumerizam. To su zakoni koji oslobađaju neki deo poreskog zaduženja, zato su tamo trgovci motivisani da se reše robe. Kod nas toga nema, nisu motivisani, a građani nisu informisani, nisu u stanju da odu u inostranstvo i kupe sebi robu po nižoj ceni, ili da naruče putem interneta", kaže Uzelac.

Višnja Rakić kaže da je država spremna da pomogne potrošačima, a kao jednu od mera najavila je promenu Zakona o trgovini, koje čekaju na skupštinsku proceduru.

Izvor: bebiron.net

Grad Sombor, u saradnji sa Sportskim savezom grada, sledećeg vikenda (16. do 18. avgusta) organizovaće Finale Banka Poštanska štedionica lige u odbojci na pesku.

To je velika čast za ovaj grad s obzirom na to da nijedan drugi, sem Beograda, nikada nije dobio organizaciju ovog turnira.

Turnir će se održati na Trgu Svetog Trojstva na kom će biti postavljena dva terena sa osvetljenjem. Logično, s obzirom na to da će mečevi biti igrani u večernjem terminu.

I ove godine, kao i ranijih, će biti organizovan međunarodni rekreativni turnir na kojem će učešće uzeti između 80 i 100 rekreativnih igrača odbojke na pesku. Turnir je na programu od 13. do 15. avgusta i on je svojevrsni uvod u ovogodišnji završni – finalni turnir u odbojci na pesku.

Na završnom turniru će se pojaviti naši najbolji parovi – reprezentativci u odbojci na pesku koji su ove godine počeli da postižu značajne rezultate na međunarodnim turnirima.

- Pozivamo ovim putem sve zainteresovane građane, da od ponedeljka 13. do subote 18. avgusta, dođu na Trg Svetog Trojstva (Ćelavi trg) i proprate zanimljive mečeve koji nas svakako očekuju u našem gradu. Za finalni dan, u nedelju, 18. avgusta, očekujemo dolazak više naših proslavljenih bivših odbojkaških reprezentativaca - stoji u pozivu organizatora.

Izvor: Telegraf.rs

subota, 11 avgust 2018 00:00

Za projekat mladih 2,1 milion dinara

 

MINISTARSTVO omladine i sporta odobrilo je gradu Somboru projekat "Mlad se promeni, za posao pokreni", a ugovor su potpisali Vanja Udovičić, resorni ministar, i Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora. Na javnom konkursu za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, gradu Somboru odobren je projekat za realizaciju aktivnosti za razvijanje usluga i mehanizama koji pospešuju preduzetnički duh, zapošljivost i zaposlenost mladih kroz međusektorsku saradnju.

Somborski projekat ocenjen je sa najviše bodova, i za njega je odobren iznos od 2.196.000 dinara, a rok za realizaciju aktivnosti je 31. januar 2019 godine.

U saradnji sa Somborskim edukativnim centrom (SEC), Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih do januara naredne godine, mladi će imati priliku da budu učesnici niza aktivnosti, kao što su obuke za deficitarna zanimanja, trening za jačanje kompetencija za radni angažman u organizacijama civilnog društva, obuka za pokretanje sopstvenog biznisa, obuka za pisanje projekata finansiranih iz sredstava EU i drugih međunarodnih fondova.

Sve aktivnosti realizovaće Kancelarija za mlade sa partnerima Somborskim edukativnim centrom, Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih.

Izvor: novosti.rs

subota, 11 avgust 2018 00:00

Suzbijanje komaraca u Kuli

U opštini Kula ove godine prvi put je zabeležen jedan slučaj težeg oblika zaraze virusom Zapadnog Nila. To je i bio razlog da lokalna samouprava od nadležnog Zavoda za javno zdravlje u Somboru zatraži monitoring brojnosti komaraca koji su i glavni prenosioci zaraze.

Iako je u opštini Kula ovog leta zabeležen samo jedan slučaj zaraze virusom Zapadnog Nila, u prethodna tri dana obavljen je tretman odraslih komaraca i larvi u svim naseljenim mestima opštine. Naime, vanrednim monitoringom zavoda za javno zdravlje iz Sombora utvrđeno je drastično povećanje brojnosti komaraca u Kuli.

Razlog za to su velike količine padavina i visoke temperature prethodnih nedelja kaže Jelena Čepić iz Odeljenja za zaštitu životne sredine Opštine Kula.

„Urađen je monitoring brojnosti komaraca u našoj opštini gde je ustanovljena velika koncentracija komaraca, pa smo bili u obavezi da izvršimo vanredno prskanje komaraca. Zaprašivanje sa zemlje vršili su radnici novosadske „Ciklonizacije“ sa desetak vozila u večernjim časovima. Monitoring su obavili radnici veterinarskog zavoda iz Kule na čelu sa direktorom Jovom Hajdinom. „Novosadska „Ciklonizacija“ zajedno sa nama iz veterinarske stanice je angažovana na tim poslovima. Mi večeras izlazimo na teren, uradićemo opštinu Kula, tretman sa zemlje. Nakon izvršenog tretmana biće izvršen ponovo monitoring da se vidi efekat samog tretmana i nadamo se da ćemo kao uvek do sada biti uspešni u tom poslu“, kaže Čepić.

Ove godine u zapadno-bačkom okrugu po prvi put je otkriveno i na institutu Torlak dokazano pet slučajeva neuro invazivnih oblika zaraze virusom Zapadnog Nila. Epidomiolog zavoda za javno zdravlje iz Sombora, doktorica Gordana Cvetić kaže da kod osamdeset posto zaraženih nema nikakvih simptoma, a oko dvadeset procenata ima simptome slične gripu.

„U svega oko jedan ili čak manje od jedan posto se javlja taj najteži zapravo oblik, a to je neuro invazivni koji se očitava sa zapaljenjem mozga i moždanice, znači meningitisom i encefalitisom i kombinovano ili sa paralizom donjih ekstremiteta. Znači to su oni najteži oblici koji srećom imaju malu zastupljenost u kliničkoj slici“, kaže Cvetić.

Vanredno zaprašivanje komaraca u opštini Kula obavljeno je u večernjim časovima i u dogovoru sa udruženjima pčelara koji su preduzeli adekvatne mere zaštite kako bi se izbegla opasnost od uginuća pčela.

Izvor: RTV

Polovinom avgusta očekuje se početak pregovora države, sindikata i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za 2019. godinu. I pre zasedanja socijalno-ekonomskog saveta, "bitka" za minimalac povela se u medijima.

Iz jednog od dva reprezentativna sindikata najavljuju da će tražiti da se minimalna mesečna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, što bi podrazumevalo rast od 46 odsto. Poslodavci poručuju da bi takav drastičan skok bio štetan po privredu, dok iz Vlade još ne licitiraju ciframa, ali obećavaju kompromis.

Svaki šesti zaposleni radi za minimalac, kaže zvanična statistika, a to znači da sat rada oko 350.000 građana Srbije vredi 143 dinara.

Sat po sat, za mesec dana u zoni minimalca zasluži se nešto manje od 25.000 dinara. Sa tim iznosom, čak i minimalna potrošačka korpa, procenjena na oko 36.000 dinara, je nedostižan luksuz.

Minimalac jednak minimalnoj potrošačkoj korpi - to je zahtev jednog od dva reprezentativna sindikata. Očekivanja su ipak realnija, pa kažu da se nadaju povišici od oko 15 odsto, umesto idealnih 46 odsto.

"Država može, sagledavši svoje kapacitete, da može ove ili sledeće godine ako im je prerano sada i ne mogu emotivno to da podnesu, da bude minimalna zarada jednaka potrošačkoj minimalnoj korpi, šta to podrazumeva, primera radi, da ceo iznos cene minimalne rada bude neoporeziv, da se još negde nađu prostori, zato što mi govorimo stalno o suficitu, mi imamo suficit u budžetu, mi super stojimo kao država, a ako država jako dobro stoji, a građani jako loše stoje, onda tu ima neki problem", smatra Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Problem bi bio još veći ukoliko bi došlo do drastičnog i naglog skoka zarada, smatraju poslodavci.

"Mi smatramo da je logično da treba izbeći neke procene ili neke cifre koje nemaju osnov u realnosti. Realnost je da mi možemo da povećamo zarade i ove minimalne i sve ostale samo u skladu sa rastom bruto domaćeg proizvoda i eventualno predviđene inflacije u narednoj godini", objašnjava Nebojša Atanacković predsednik Unije poslodavaca.

A ukoliko dogovoreno povećanje bude veće od privrednog rasta, poslodavci će tražiti da povišica ide na račun države - odnosno da se poveća neoporezivi deo plata.

"Očekujem da u nekom narednom periodu do septembra meseca imamo i konkretne razgovore sa ministarstvom finansija kako bi bili pripremljeni u septembru i za taj socio-ekonomski savet na kome ćemo da raspravljamo. Legitimno je da svako traži povećanje i prošle godine smo videli da dijalogom možemo da dođemo do najboljeg rešenja, koje će da zadovolji i poslodavce sa jedne strane i sindikate", kaže ministar za rad Zoran Đorđević.

Prošle godine dogovoreno je uvećanje za 10 odsto, o trošku države, odnosno povećanjem neoporezivog dela zarade. Kolika će biti minimalna satnica u 2019. godini, trebalo bi da bude poznato sredinom septembra.

Izvor: N1

Inspekcija rada Srbije je za prvih sedam meseci 2018. na terenu zatekla 9,049 radnika „na crno“.

Koliko je tačno u Srbiji onih koji rade „na crno“, odnosno bez ikkavog ugovora, u Inspekciji rada Ministarstva za rad nisu mogli da nam kažu. Takvu evidenciju ne vode.

Ipak, kažu da im radnici svakodnevno prijavljuju ovakve slučajeve, ali da zbog straha da će ostati bez posla zahtevaju da ostanu anonimni.

Strah od otkaza glavni je i razlog što radnici često poslodavce u ovakvim situacijama ne prijavljuju.

„Ako ti se ne sviđa, znaš gde su vrata“
Među onima koji su izgubili posao nakon prijave rada „na crno“ je Nikola Stevanović (23).

„Nisam imao ugovor o radu. Glavna poruka poslodavca bila je – ako ti se ne sviđa, znaš gde su vrata“.

Kaže da se „desetak puta obratio inspekciji, pre nego što su izašli na teren.“ Pošto su posetili firmu, dobio je ugovor. Ispostavilo se – lažan.

„Dali su mi da potpišem papir koji nije imao potpis i pečat poslodavca. Potpisao sam to i svoj primerak nikad nisam dobio“, kaže Stevanović za BBC na srpskom.

 

Kaže i da su mu pretili kada je tražio, bunio se i pitao.

Firma u kojoj je radio kasnije je zatvorena.

„Ljudi ovde pristaju da rade bez ugovora, za platu od 12-13,000 dinara. Nemaju od čega da žive, pa su primorani da pristaju na takve uslove.

Ja sam mlad, imam snage i želje da se borim. Ali, šta ćemo sa ostalima?“, priča nam Stevanović.

Obraćao se i portalu Radnik, koji pruža pomoć i savete u ovakvim situacijama.

Bolje i na crno nego nikako
Urednik ovog sajta Miloš Vučković za BBC na srpskom kaže da im se zaposleni svakodnevno obraćaju za pomoć, jer smatraju da su im prava uskraćena.

Ipak, kako kaže, mnogo je onih koji se na to ne odlučuju – zbog teške ekonomske situacije i visoke nezaposlenosti.

„Ljudi često smatraju da je bolje da rade i na crno za 20,000 dinara, nego da sutra nemaju čime da izdržavaju porodicu“.

Vučković kaže da „svako zna nekog ili je čuo da je neko ostao bez posla jer je inspekciji prijavio poslodavca“.

„Naravno, nešto od toga je istina, nešto su glasine, ali generalno, radnici u Srbiji, bar po našem iskustvu, ne prijavljuju poslodavce često“, priča Vučković.

Da je strah od gubitka posla glavni razlog što se zaposleni ne odlučuju na ovakav korak potvrđuje i istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, objavljeno u maju ove godine.

Čak 40 odsto od 1,025 ispitanika je baš to navelo kao razlog, dok je 18 odsto reklo da ne prijavljuje jer misli da država neće kazniti poslodavca.

„Reci NE radu na crno“
Kako bi suzbili rad „na crno“, Ministarstvo rada pokrenulo je projekat „Reci NE radu na crno„.

U okviru njega, od 10. marta ove godine funkcioniše info-linija koja je do 1. avgusta zazvonila 5.866 puta.

Osim rada bez ugovora, na ovaj način radnici najčešće prijavljuju neisplaćivanje zarada i naknada.

Prijave su anonimne, a problem je, prema rečima Miloša Vučkovića što radnici nakon ovakve prijave ne mogu da saznaju šta se sa njom dogodilo, te da li je inspekcija izašla na teren.

„Kada prijavljuju poslodavce anonimno, radnici ne dobijaju broj prijave, pa samim tim ne postoji način da saznaju tok postupka“, kaže Vučković.

U slučajevima kada prijavu podnose zvanično – imenom i prezimenom, inspekcija je dužna da čuva anonimnost radnika.

Međutim, Vučković kaže da se događa da inspektori nenamerno prilikom posete prijavljenog poslodavca, otkriju identitet radnika.

„Kada inspektori zatraže podatke o konkretnom radniku, što rade kada odlaze po prijavi, poslodavac lako može da zaključi ko ju je podneo“, priča Vučković.

To se dogodilo Vladimiru Božoviću, prvom uzbunjivaču u privatnom sektoru u Srbiji.

On je poslodavca prijavio zbog, kako kaže, „enormne količine prekovremenog rada“, a nakon inspekcijskog nadzora, dobio je otkaz.

„Mi smo radili svakodnevno po 12 sati, bez slobodnog dana. Bili smo plaćeni za to, ali broj sati koji smo provodili na poslu prevazilazio je svaki zakonski maksimum.

Prijavio sam to inspekciji, a oni su, iako zakonski to ne smeju, otkrila moj identitet. Poslodavac je brzo našao način kako da me eliminiše“, priča nam Božović.

Bez ugovora često i ugostiteljski radnici
U trenutku kada je inspekciji prijavio poslodavca, Božović je bio zaposlen na neodređeno, ali na šestomesečnom probnom radu.

Pošto je probni rad okončan, ugovor mu nije produžen, zbog toga što, kako je poslodavac naveo, nije ispunio uslove.

„U redovnom tromesečnom izveštaju o zaposlenima, koji je bio nešto pre nego što sam podneo prijavu, navedeno je da sam među najboljima. Ipak, dobio sam otkaz“, priča Božović.

Ubrzo pošto je otpušten, sudskom odlukom vraćen je na posao do okončanja radnog spora.

Radni spor ipak nije okončan, pošto je Božović kasnije sam odlučio da napusti firmu.

Kolike su kazne?
Najviše radnika „na crno“ radi u ugostiteljstvu, trgovini, građevinarstvu, proizvodnji tekstila, kože i obuće, te prehrambenoj proizvodnji, kažu nam u Ministarstvu za rad.

Poslodavci „uhvaćeni na delu“ dužni su da odmah radnicima zasnuju radni odnos. Inspekcija protiv njih podnosi i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a sudije odlučuju o kaznama.

One za pravna lica iznose iznose između 800,000 i dva miliona dinara, odnosno između 300,000 i 500,000 za preduzetnike.

Prema Vučkovićevim rečima, nisu retke situacije da su te kazne znatno manje.

Sve dok u Srbiji nezaposlenost bude visoka, a ljudi „trbuhom za kruhom“ budu odlazili u inostranstvo, donkihotovska borba sa suzbijanjem faktičkog rada biće nastavljena, a radnici će pristajati na bilo kakve uslove.

Jer, smatatraju mnogi – bolje je i „na crno“, nego nikako.

Izvor: BBC na srpskom

petak, 10 avgust 2018 00:00

NE PEČE SE: Snikers sladoled torta

Sastojci

Sladoled:

1 limenka (400 ml) punomasnog kokosovog mleka (iz frižidera)

3 zrele banane

1/2 šoljice (120 ml) maslaca od kikirikija

1 kašičica ekstrakta vanile

šaka sirovog kikirikija

prstohvat morske soli

Sloj s karamelom

1/2 šoljice (120 ml) maslaca od kikirikija

10 svježih urmi bez koštica

4 žlice ekstra devičanskog kokosovog ulja

1/2 šoljice (160 ml) punomasnog kokosovog mlijeka

1/2 kašičice ekstrakta vanile

prstohvat morske soli

glazura od čokoladnog preliva

grubo naseckani lešnici, za ukrašavanje

Priprema

1. Obložiti kalup za hleb veličine 9x19 cm papirom za pečenje. Staviti sa strane.

2. Otvoriti limenku kokosovog mleka, izvadi gustu belu kremu i stavi je u blender.

3. Dodati banane, maslac od kikirikija i vanilu i miksati dok ne bude glatko.

4. Uliti sladolednu mešavinu u pripremljeni kalup. U manjoj posudi pomešati kikiriki i so pa posuti po sladoledu i stavi sa strane.

5. Staviti sve sastojke za karamelni sloj u blender pa miksati dok ne bude glatko. Po potrebi dodati malo vode da se dobije konzistenciju glatkog karamel preliva. Otprilike polovinu preliva izliti na sladoled. Ostatak sačuvaj sa strane.

6. Staviti kalup u zamrzivač na oko 3 sata ili dok se ne stvrdne. Izvadi sladoled iz kalupa i stavi ga na tanjir za posluživanje.

7. Izliti ostatak karamelnog preliva na tortu, a na njega izliti čokoladnu glazuru. Posuti grubo mlevenim lešnicima. Pusti da torta malo otpusti (da bi se lakše rezala).

Izvor: zdravakrava.24sata.hr

 

 

 

 

 

 

 

Od petka 10. avgusta do 20. avgusta 2018.godine u Somboru se održava „Vip beach – Volley liga 2018“ kao deo Državnog prvenstva u odbojci na pesku. U organizaciji Sportskog saveza grada Sombora i pod pokroviteljstvom grada Sombora, Trg Svetog Trojstva i ove godine će biti poprište sportskih takmičenja u odbojci na pesku. Pobednici glavnih turnira plasiraće se na Državno prvenstvo u odbojci na pesku, koje će biti održano u Beogradu nakon završetka gradskih kvalifikacionih takmičenja.

Zbog održavanja turnira „Vip beach – Volley liga 2018“ od petka 10. avgusta do 20. avgusta 2018.godine shodno planu privremene regulacije, obustavlja se saobraćaj za sva vozila u ulici Trg Svetog Trojstva od ulice Trg Cara Lazara do ulice Laza Kostić u vremenskom periodu od 16:00 časova do 22:00 časova.

Izmene saobraćaja biće ispraćene adekvatnom saobraćajnom signalizacijom, pa se apeluje na vozače i ostale učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise i znakove.

petak, 10 avgust 2018 00:00

XI Dani tradicije u Kuli

Prvog dana septembra, u organizaciji Mađarskog kulturnog centra „Nepker“, na sportskim terenima „Geder“ u Kuli, biće održani XI Dani tradicije.

U okviru manifestacije, kao i prethodnih godina i ovaj put biće priređeno Takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša, raznovrstan kulturno-umetnički program i turnir u malom fudbalu. Događaj večeri biće koncert mađarske pop i R&B pevačice Heni Der, a pored KUD iz Srbije, nastupiće i folklorni ansambli iz Mađarske.

Prema rečima organizatora ove godine se očekuje veći broj posetilaca, prvenstveno zbog koncerta poznate pevačice, a zatim i zbog toga što iz godine u godinu ova manifestacija beleži tendenciju rasta po broju gostiju.

Veliku pažnju i ovaj put je privuklo takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša. Organizatori obezbeđuju meso, a preuzimanje istog je u 14 časova na dan manifestacije. Prijave su u toku.

Program manifestacije:

13:00 – Okupljanje učesnika takmičenja u kuvanju ovčijeg paprikaša
13:15 – Turnir u malom fudbalu
14:00 – Preuzimanje mesa
16:30 – Kulturni program na kome će učestvovati domaće i inostrane folklorne grupe
18:30 – Predaja uzoraka paprikaša
19:00 – Druženje uz muziku
22:00 – Koncert Heni Der

U prostorijama novih jaslica danas je održana konferencija za medije na kojoj su govorili Biljana Mandić, direktorka predškolske ustanove “Pčelica” i Jevto Milojević, pomoćnik predsednika optšine Apatin za investicije.

Radovi na adaptaciji objekta su završeni, urađen je i enterijer pa je prema rečima direktorke Madnić ova ustanova spremna da primi svu decu koja su upisana ove godine, a radi se o njih 72. Oni će biti razvrstani u četiri jaslene grupe.

-Sve je spremno za početak rada sa decom. Ostalo je na se u narednih par dana montira oprema za kuhinju i to bi bilo to kada je u pitanju sam objekat. Ima još posla oko sređivanja okoline samih jaslica ali verujem da će to sve biti uređeno po planovima i u dogledno vreme. – rekla je Biljana Madnić.

Do jaslica bi trebalo da se brže stiže iz Srednje ulice odakle se spaja put koji će roditeljima olakšati prevoz dece do objekta PU “Pčelica” u bloku 112.

-Put i parking mesta su trenutno u izgradnji. To bi trebalo da bude završeno do 3. septembra ali iskren da budem malo se kasnilo sa javnom nabavkom i mislim da nećemo ispoštovati ovaj rok. Projektom je predviđeno da se uredi i okolina i za to su angažovani stručnjaci za pejzažnu arhiktekturu. Možda se desi da se sve ovo završi na vreme, ali ukoliko probijemo rok za nedelju dana zamolio bih roditelje da budu strpljivi jer će sve biti urađeno kako treba. – kazao je Milojević

Pomoćnik predsednika opštine Apatin je dodao da je veoma subjektivam po pitanju ovih jaslica, ali da je prema njegovim iskustvima i iskustvima drugih ljudi ovo jedan od najmodernijih objekata u Srbiji. -Ponosim se ovim objektom i po treći put želim da se zahvalim građanima opštine Apatin koji su ove jaslice izgradili iz samodoprinosa i zato im veliko hvala.- završava Milojević

Izvor: Radio Dunav

Više nije nepoznanica da Facebook prikuplja veliki broj podataka o svojim korisnicima. Ono što je manje poznato jeste da Facebook prati svoje korisnike čak i kada se ne služe njihovim servisom ili one koji uopšte nisu njegovi korisnici.

Čak i ako nikad nisi bio prijavljen ili si odjavljen s Facebooka, ova društvena platforma verovatno prati tvoje virtualne korake – i ne nudi ti nikakav način da to izbegneš, piše Poslovni puls.

Facebook prati korisnike koji posećuju aplikacije i web stranice koje imaju ugrađene usluge kao što su "like" i "share", objavio je na svom blogu Dejvid Baser, direktor za upravljanje proizvodima.

Pošto web stranice i aplikacije ne znaju ko je od njihovih korisnika prijavljen preko Facebooka, ne mogu razlikovati korisnike od ne-korisnika društvene mreže kada šalju podatke Facebooku.

"Kada posetite web stranicu ili aplikaciju koja koristi naše usluge, mi primamo informacije čak i ako ste izlogovani ili uopšte nemate Facebook nalog", naveo je Baser.

Među podacima koje Facebook prikuplja od ne-korisnika su njihove IP adrese, operativni sistem i pretraživač koji koriste i prisustvo "kolačića".

IP adrese se mogu koristiti da se otkrije geografska lokacija i "kolačići" često imaju funkciju "identifikatora koje web stranice koriste kako bi saznale jeste li ih već posetili ranije", naveo je Baser.

Izvor: N1

U Beogradu je pronađeno 47 lokacija na kojima su prisutni komarci zaraženi virusom Zapadnog Nila, poslednji su podaci Instituta za Javno zdravlje Milan Jovanović Batut. Najviše žarišta je u opštini Palilula - 15. Do sada je od posledica virusa Zapadnog Nila preminulo devetoro ljudi, a 102 osobe su zaražene.

U Batutu za N1 kažu da je situacija ista kao i prethodnih godina, kao i da nema mesta panici jer je reč o sezonskom oboljevanju. Dodaju da se komplikacije javljaju kod samo jedne osobe, na 150 zaraženih.

Naizgled običan ubod komarca, za više od stotinu ljudi u Srbiji značio je i obolevanje od virusa Zapadnog Nila.

"Ne radi se ni o kakvom novom oboljenju, ni o kakvoj novoj bolesti", kaže prof. dr. Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog.

Zato čak 80 odsto ljudi i ne primeti znakove infekcije, dok 20 procenata simptome slične gripu, glavobolju i povišenu temperaturu iznese na nogama i uglavnom se ni ne jave lekaru.

"Ukoliko se jave komplikacije ovoga oboljenja, koji se javljaju otprilike u jedan na stopedeset inficiranih, i to uglavnom kod onih koji već imaju neka hronična oboljenja, kao što je povišenje krvnog pritiska, dijabetes melitus ili neka kardiovaskularna oboljenja, kod njih mogu da se jave infekcije oboljenja centralnog nervnog sistema. To su izuzetno jaka glavobolja, ukočenost vrata, dezorjentisanost, poremećaj svesti, osip po koži, to su sve simptomi jednog ozbiljnog oboljenja, zbog kog bi se inače ljudi javili lekaru", objašnjava Kisić Tepavčević.

Groznicu Zapadnog Nila, inače sezonsko oboljenje, prenosi isključivo zaraženi komarac koji je odomaćen i u Srbiji. Samo u Beogradu prema poslednjim podacima ima ih na čak 47 lokacija.

Po broju prednjači opština Palilula sa čak 15 žarišta, a slede Zemun i Novi Beograd sa po sedam, Voždovac i Grocka sa po četiri, Čukarica sa tri, Stari grad i Rakovica sa po dva, dok su u Surčinu i Lazarevcu zaraženi komarci uočeni na po jednoj lokaciji.

U Batutu upozoravaju da su komarci sada najaktivniji i da će mere kao što su aktivno zaprašivanje dovesti do smanjenja broja komaraca, pa samim tim i do smanjenja broja obolelih od groznice Zapadnog Nila. Ipak standardne mere lične zaštite itekako su neophodne.

"Upravo smo sada u tom nekom piku. Preporučuju se odeća dugih rukava svetlih boja, širokih nogavica, takođe repelenti, upotreba repelenata, mehanička zaštita, mreže na vratima i prozorima", kaže Kisić Tepavčević.

U Institutu takođe naglašavaju da obavezno u svojim domovima ili dvorištima praznimo sve posude sa stajaćom vodom jer su upravo to mesta gde se komarci najviše razmnožavaju.

Izvor: N1

četvrtak, 09 avgust 2018 00:00

Kamata na nedozvoljeni minus i do 80 odsto

Značajan rast kredita stanovništvu (rast od skoro 10 odsto prošle godine) koji se nastavio i ove godine znači i dileme građana prilikom odlučivanja koji kredit i u kojoj banci podići i koliko će ih to na kraju koštati.

 

Kamatne stope jesu pale od 2013. godine, ali neki oblici zaduživanja, poput minusa na tekućem računu ili kreditnih kartica su i dalje izuzetno nepovoljni. Od ove godine u pomoć je pritekla i Narodna banka Srbije koja na internet strani „Tvoj novac“ objavljuje uporedne efektivne kamatne stope (ukupan trošak kredita u obliku godišnje kamatne stope) na nekoliko najkorišćenijih bankarskih usluga.

Najskuplji način da se dođe do dodatnog novca je dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ili popularni minus. Godišnje kamatne stope na ovaj oblik kreditiranja idu u ekstremnim slučajevima i na preko 40 odsto. Naravno još skuplje nedozvoljeno prekoračenje, odnosno kada se ode „u crveno“ gde su kamatne stope i do neverovatnih 80 odsto koliko naplaćuje Sosijete ženeral banka. Prema podacima NBS za mart 2018. godine najveću kamatnu stopu na dozvoljeni minus imaju OTP, Rajfajzen i Sosijete ženeral banka. Ovolikom kamatom građani u stvari plaćaju lakoću dobijanja novca od banke s obzirom da uvek imaju minus na raspolaganju. Takođe, bankari ističu da je to i jedan od najrizičnijih vrsta kreditiranja s obzirom da nema nekog posebnog obezbeđenja da će klijent ta sredstva i vratiti. Na kraju jula prema podacima Udruženja banaka Srbije u bankama je otvoreno 7.538.938 tekućih računa sa 46,6 milijardi dinara dozvoljenih za prekoračenje, od čega je u docnji sa otplatom 10,9 odsto.

Drugi oblik zaduživanja po skupoći su kreditne kartice sa kamatama i od preko 30 odsto godišnje. I u ovom slučaju slična je logika. Čim provučete karticu dobijate sredstva banke do određenog limita, a ta raspoloživost sredstava, kažu bankari, košta. Prema podacima NBS najskuplja je super kartica Sberbanke na koju je kamatna stopa 33,65 odsto. Po visini kamatnih stopa u vrhu su i Rajfajzen i Sosijete ženeral banka. S druge strane, kod nekoliko banaka se može dobiti kamatna stopa manja od 20 odsto. U svakom slučaju provlačenje kreditne kartice prilikom kupovina vuče i dvostruko veću kamatu nego recimo podizanje keš kredita, inače ubedljivo najpopularnijeg vida zaduživanja u poslednje dve godine. Samo u toku 2017. iznos keš kredita je povećan za čak 25 odsto. Narodna banka daje cenovnik banaka za više vrsta gotovinskih kredita u zavisnosti od valute, ročnosti i iznosa zajma. Na primeru dinarskog gotovinskog kredita na tri godine iznosa do 300.000 dinara najveću kamatnu stopu naplaćuje Oportjuniti banka – čak 28,8 odsto. Kada se radi o kreditima sa fiksnom kamatnom stopom u vrhu su i Unikredit i Eurobanka. S druge strane MTS banka je odobravala gotovinske kredite sa jednocifrenom kamatnom stopom od osam odsto, a Halkbanka 8,6 odsto. Inače, banke mahom nude samo dinarske kredite pošto se na keš kredite u evrima mora položiti depozit od 30 odsto što ih čini dosta nepovoljnijim za građane. Ovde se radi o kreditima sa fiksnom kamatnom stopom, a u nekim bankama se može dobiti nešto povoljnija kamata na zajmove sa promenljivom kamatnom stopom gde se onda osnovni deo kamatne stope menja sa promenom Belibora. Primer je Unikredit banka kod koje je kredit sa promenljivom kamatom skoro dvostruko jeftiniji od onog sa fiksnom.

Možda i najveće promene i to povoljne za dužnike su se desile kod stambenih kredita. Nekad nezamislive kamatne stope od tri, četiri odsto danas su redovna pojava u najvećim bankama. Osim toga, pojavili su se i dinarski stambeni krediti, istina sa nešto višim kamatama, ali oslobađanje od kursnog rizika predstavlja važnu stvar kod stambenih kredita koji se odobravaju na 20 ili 30 godina. Uostalom koliko jačanje strane valute u odnosu na dinar u situaciji kada su primanja dužnika u domaćoj valuti najbolje znaju oni koji su pre krize uzimali kredita u švajcarskim francima.

Prema podacima NBS najpovoljnije stambene kredite od 30.000 evra (u evrima) uz osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (sa najnižom efektivnom kamatnom stopom) imala je Halkbanka – 3,09 odsto. Unikredit banka je davala stambene kredita po kamati od 3,14 odsto, a NLB banka 3,2 odsto. Inače, banke nude kamatnu stopu u zavisnosti od boniteta klijenta, visine plate, kvaliteta nekretnine, ali je moguće i pogađati se sa bankom oko visine kamatne stope, što je do pre krize bilo skoro nezamislivo.

Kada se radi o dinarskim stambenim kreditima tu prednjače Inteza sa kamatnom stopom od 5,23 odsto i Rajfajzen banka sa 5,45 odsto. Osim ovih, mali broj banaka daje stambene kredite u dinarima bez valutne klauzule, a i većina ih odobrava na maksimalno 10 do 15 godina.

Izvor: Danas.rs

Od 15. avgusta do 12. septembra, svake srede od 19:30 časova u dvorištu Omladinskog kluba biće održavane radionice orijentalnog plesa za početnike u okviru plesnog festivala Orijentalija 2018. Centralni događaji Šestog međunarodnog plesnog festivala Orijentalija 2018. biće priređeni u Somboru, od 21. do 23. septembra

Ove godine u okviru festivala proticaće radionice orijentalnog plesa za početnike, plesne i teorijske radionice za plesače koje će držati instruktori iz Budimpešte, Beograda i Tuzle, takmičenje u orijentalnom plesu i veliki plesni koncert Projekat Orijentalija 2018. podržao je Grad Sombor u okviru LAP-a za mlade za 2018. godinu, a sprovode ga Udruženje građana ARTiFAKT i plesna grupa Inana.

Prva radionica zakazana je za sredu, 15. avgust i prijave su u toku, putem maila: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sms-om na broj 063/ 888 78 66 ili u inbox profila plesna grupa Inanna/Orijentalni ples Inanna Sombor, a učešće u radionicama je besplatno za sve učesnike.

Orijentalni ples ima višestruko blagotvoran uticaj na mentalno zdravlje. Ovaj ples pomaže slobodno izražavanje raznih aspekata ženstvenosti: može da bude senzualan, šarmantan i pun elegancije, veseo i energičan ili spiritualan. Pomaže devojkama da budu ženstvene i pune samopouzdanja. Osećajući se lepo u sopstvenoj koži, one zrače samopouzdanjem i senzualnošću i postižu da ih okolina tako posmatra. Improvizacija, muzika, kreativnost, sve su to mogućnosti koje ples pruža za upoznavanje i izražavanje raznih aspekata sopstvene ličnosti.

Povrh toga, za razliku od drugih plesnih i fitnes disciplina, ne postoji «idealna telesna građa» za orijentalni ples. Zato ovaj ples pomaže da svako prihvati sebe i svoje telo onakvo kakvo je. Pokret, muzika, kao i (prilikom grupnih časova) društvo, oslobađaju od svakodnevnog stresa i stvaraju dobro raspoloženje. Ali, orijentalni ples može da pruži pomoć u razrešavanju i dubljih psihičkih problema: povećanje svesnosti tela, prihvatanje sebe, slobodno izražavanje raznih emocija kroz ples – sve to doprinosi stvaranju unutrašnje ravnoteže.

Izvor: Novi Radio Sombor

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 15 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i 13 osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 13 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je šest osoba zadobilo lake telesne povrede. Šest vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je šest osoba zadobilo lake telesne povrede. Četiri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i jedna osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisana 54 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 273 prekršajna naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja, stoji u saopštenju Policijske uprave Sombor.

Zbog ekstremnih vremenskih uslova, produžen je rok za završetak radova na atmosferskoj kanalizaciji u ulicama 21. Oktobra i Filipa Kljajića u Somboru, do 20. avgusta 2018. godine. U ovom periodu i dalje važi izmenjen režim saobraćaja u navedenim ulicama.

Shodno planu privremene regulacije, saobraćaj je zabranjen na deonici od kružnog toka na Vencu vojvode Stepe Stepanovića do ulice Josifa Pančića, a odvija se ulicom Sonje Marinković i Podgoričkom ulicom sa izlaskom na Staparski put.

Izmene saobraćaja ispraćene su adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i putokazima, pa se apeluje na vozače i druge učesnike u saobraćaju da dok traju radovi, budu maksimalno oprezni i poštuju saobraćajne propise i znakove.

Radove na atmosferskoj kanalizaciji finansira lokalna samouprava, a izvođač je „Vojput“ doo, Subotica.

Grad Sombor je jedna od 44 lokalne samouprave koja učestvuje u programu Opštinski ekonomski razvoj u Srbiji faza 2 – „Reforma poreza na imovinu“ koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvom finansija i Stalnom konferencijom gradova i opština, a sprovodi International Management Group ( IMG ).

Program teži da unapredi kvalitet života, usluga i upravljanja za što veći broj građana. Poseban akcenat se stavlja na jačanje odgovornosti između lokalne vlasti i građana kao poreskih obveznika na način da se kroz programske aktivnosti podstiče poboljšanje dijaloga sa građanima, a radi donošenja odluka o korišćenju prihoda od poreza na imovinu koje odgovaraju potrebama građana.

Kao jedna od programskih aktivnosti je izrada Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu, a čiji je osnovni cilj unapređenje procesa konsultovanja i učešća građana u procesu popisa, naplate i trošenje sredstava prikupljenih kroz porez na imovinu.
Odbornici Skupštine grada Sombora su na 27. sednici Skupštine održanoj dana 03.08.2018.godine usvojili Predlog Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu 2018 -2021 godine.

Akcioni plan se sastoji iz tri dela:
Deo 1: Aktivnosti koje lokalna samouprava sprovodi kako bi konsultovala i uključila građane u procese donošenja odluka.
Deo 2: Participacija građana – jedan od stubova razvijene lokalne zajednice.
Deo 3: Plan aktivnosti na sprovođenju specifičnih ciljeva sa definisan aktivnostima, nosiocima aktivnosti, partnerima, vremenskim okvirom, izvorom finansiranja i indikatorom učinka.

Vizija Akcionog plana je savremena, profesionalna administracija koja uživa poverenje građana i koja, na principima ravnopravnosti, stoji na raspolaganju svima koji njene usluge koriste, a organizacijama civilnog društva i građanima pruža mogućnost aktivnog učešća u kreiranju, donošenju i sprovođenju najznačajnijih odluka.
Za realizaciju Akcionog plana biće zadužena, posebno obrazovana i imenovana Radna grupa, dok će praćenje i evaluaciju realizacije plana vršiti Načelnica Gradske uprave grada Sombora.

Uvid u tekst Akcionog plana možete izvršiti na zvaničnoj internet prezentaciji grada Sombora www.sombor.rs u rubrici Dokumenti-Lokalni akcioni planovi.

Nakon 5 dana turnira u basketu „Kljajićevo 2018“, koji se održavao na terenu O.Š. „Nikola Tesla“ saznali smo ime najbolje ekipe na turniru, a to je ekipa Dalmatinskog podruma i na taj način odbranili titulu osvojenu i u prošlogodišnjem izdanju turnira.

„Dalmatinski podrum“ ceo turnir odigrao je bez greške i sa svih osam pobeda, sasvim zasluženo su osvojili titulu, a u velikom finalu, pred više od 200 gledaoca, savladali su ekipu „Max Bet“. Najboljoj ekipi, osim novčane nagrade, zahvaljujući Sportskom savezu grada Sombora, pripala je i pozivnica za Otvoreno prvenstvo Sombora u basketu.
Za treće meste borile su se ekipe „3x3 Prigrevica“ i „Ravangradske ajkule“, a uspešniji su bili momci iz Prigrevice. U toku turnira održano je i takmičenje u šutiranju trojki, najuspešniji je bio Nemanja Pavkov iz „Ravangradskih ajkula“, koji je nakon izuzetno uzbudljivog takmičenja, nakon razigravanja, u finalu bio uspešniji od Darka Penića iz „Trenda“.

Organizatori se zahvaljuju O.Š. „Nikola Tesla“, KK „Džoker“ i Fondaciji Jokić i Sportskom savezu grada Sombora na pomoći u organizaciji turnira, kao i svim pojedincima koji su nesebično pomogli kako bi ovaj turnir i drugu godinu za redom bio uspešno održan.

Sočno, pečeno meso koje se prosto topi u ustima - nema ničeg ukusnije, čini nam se! Ipak, užitak može da pokvari kada je meso tvrdo, suvo i žilavo, pa se obrok pretvori u agoniju.

No, postoji jednostavno rešenje koje će doprineti da meso bude daleko ukusnije, čak i bez ikakvih priloga. Priznajemo, zahteva malo truda, ali vredi, posebno ako očekujete važne goste.

Dakle, sve što je potrebno da meso ne bi bilo suvo i bezukusno, jeste da pre termičke obrade (pečenja ili prženja) odstoji neko vreme u marinadi.

Marinadu pripremite po želji, ima bezbrpoj varijanti, a mi vam donosimo jednu prilično univerzalnu i jednostavnu.

Potrebni sastojci:

*pola šolje maslinovog ulja

*pola šolje piva

*kašika meda

*kašika soli

*3 čena belog luka

Izgnječite beli luk sve dok ne postane kremast, pa tome dodajte maslinovo ulje, so, pivo i med. Dobro izmešajte.

Meso isecite po želji na komade, ili šnicle, i prelijte marinadom. Ostavite u frižideru bar 3 sata (a najbolje i preko noći), pa se bacite na pečenje ili prženje!

Prijatno!

Izvor: zena.blic.rs

Ljudi koji spavaju duže od osam sati dnevno imaju veće šanse da umru mladi, pokazalo je najnovije istraživanje.

Svi oni koji će uvek naći vreme za popodnevnu dremku mogli bi patiti od ozbiljnog poremećaja spavanja, koji može ometati disanje. Zbog toga svi oni koji spavaju više od osam sati dnevno rizikuju da umru mladi.

Naučnici iz Mančestera i sa Univerziteta Lids utvrdili su da oni koji spavaju više od osam sati dnevno imaju za 44 odsto veći rizik od srčanih oboljenja.

Glavni istraživač rekao je da studija pokazuje da "spavalice" lako mogu da imaju problema sa srcem.

"To je ozbiljan poremećaj sna koji se javlja kad se disanje prekine tokom spavanja", kaže on.

Istraživanje nije pokazalo da je bilo razlike među onima koji spavaju između sedam i osam sati i onih koji su spavali manje od sedam sati u noći.

Izvor: N1

Strana 2 od 484

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top