Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović danas je, u ime lokalne samouprave, sa predstavnicima „Banke Intesa“ a.d. Beograd i Komercijalne banke a.d. Beograd, potpisala ugovor o finansiranju kamate na kratkoročne kredite za „makro“ i „mala“ preduzeća i preduzetnike.

Ugovor je potpisan na osnovu javnog poziva upućenog bankama za kratkoročno kreditiranje privrednih subjekata i to „malih“ i „mikro“ preduzeća i preduzetnika koji imaju sedište na teritoriji grada Sombora.

Kriterijume konkursa ispunile su „Banka Intesa“ i Komercijalna banka, sa kojima je ugovor potpisan.
Gradonačelnica se zahvalila predstavnicima banaka, Jasmini Golub, direktorki ekspoziture „Banke Intesa“ u Somboru, te predstavnicima Komercijalne banke – Zariju Koralija, direktoru poslovnog centra ove banke u Novom Sadu i Suzani Paštrović, direktorki ekspoziture Komercijalne banke u Somboru, što su se prijavili na poziv.

„Nadam se da će našu nameru da pomognemo pospešivanju privredne aktivnosti i pokretanje proizvodnje prepoznati naša lokalna preduzeća i preduzetnici i da ćemo od toga benefite imati svi“, kazala je gradonačelnica i dodala da je za finansiranje kamata obezbeđeno milion dinara.

U daljoj realizaciji ugovora banke će raspisati konkurs za kratkoročno kreditiranje i sprovesti celu proceduru, a grad će u potpunosti platiti kamatu na odobrene kredite, čiji iznos po privrednom subjektu ne može biti veći od 500.000,00 dinara.

Zadovoljni uspostavljanjem saradnje sa gradom Somborom bili su i predstavnici banaka koji su ovakav vid podrške privrednicima ocenili kao priliku za dalji razvoj i pospešivanje preduzetničkog duha na teritoriji Grada.

Trend da se sve više Somborki, bez obzira na godine života, a često i na materijalni status, opredeljuje za odlazak u Nemačku, Austriju, Švajcarsku i Italiju ne bi li tamo negovali starije, nemoćne osobe, traje već nekoliko godina unazad.

U pojedinim selima, kao što je Bački Monoštor, Bezdan ili Bački Breg, u kojima su zahvaljujući nacionalnoj pripadnosti žitelji većinom ostvarili pravo na hrvatske ili mađarske pasoše, ova pojava je gotovo bolno prisutna, pošto po najblažim procenama oko 30 do 35 odsto stanovnica ovih sela hleb zarađuje negujući evropske seniore po „šihtama“ od mesec dana, ali kako vreme odmiče, ovo se pokazuje samo kao vrh ledenog brega.

Silom prilika negovateljice, koje „preko“ za jedan mesec rada mogu da kući donesu i po 1.000-1.200 evra (pošto su im smeštaj i hrana obezbeđeni), za sobom su „povukle“ i veliki broj muškaraca (većinom mlađih) koji se bave istim poslom, a povećanjem broja takvih gastarbajtera porastao je i broj onih koji su se uključili u poslove prevoza na relaciji Sombor- zemlje Evropske unije. Za to vreme, poljoprivrednici i kompanije koje se bave poljoprivredom su u očajanju, pošto ne mogu da pronađu sezonske radnike „ni za lek“ iako su dnevnice odavno premašile i 2.000 dinara bilo da su u pitanju radovi u povrtarstvu ili voćarskoj proizvodnji.

– Za ovako onešto sam se odlučila pre dve godine , kada sam prvo uzimala neplaćeno odsustvo, a onda i dala otkaz u našoj banji, i preko ovdašnje agencije otišla u Erding kraj Minhena da negujem jednu baku. Imala sam tu prednost što sam zdravstveni radnik, fizioterapeut, a pored toga govorim i nemački na konverzacijskom nivou, pa sam zaista dobila posao u jednoj divnoj porodici koja me je prihvatiola kao svoju – kaže Eržebet K. iz Bezdana, dok sa jednim od ovdašnjih prevoznika dogovara novi odlazak u Nemačku.

Poljoprivrednici i kompanije koje se bave poljoprivredom su uočajanju, pošto ne mogu da pronađu sezonske radnike „ni za lek“ iako su dnevnice odavno premašile i 2.000 dinara bilo da su upitanju radovi u povrtarstvu ili voćarskoj proizvodnji.

Za razliku od nje, koja je zahvaljujući mađarskim „papirima“ na potpuno legalnom radu u Nemačkoj, njen prevoznik, vlasnik hrvatskog pasoša i kombija registarskih tablica identičnog porekla, ne želi da mu se ime „povlači“ po novinama iako ne zazire od reklamiranja svojih gastarbajterskih prevozničkih tura na internetu, odnosno društvenoj mreži Fejsbuk.

– Imam dovoljno problema u Austriji i Nemačkoj, ne trebaju mi i ovde – kaže ovaj „prevoznik“, priznajući da njegov putnički kombi često na auto-putu zaustavljaju pripadnici nemačke policije, kojim mora da pruži uverljiv odogovor šta sedam-osam žena radi u njegovom vozilu kada nije zvanični prevoznik.

On navodi da ako neka od žena govori nemački, pokušavaju da uvere policajce da su svi rođaci koji idu na krštenje, rođendan ili neko porodično okupljanje.

– Pošto i oni znaju da je to neiskren izgovor, dovoljno je da samo malo nesigurnosti u odgovoru pružite, pa da vam zadrže vozilo, ili u slučaju da žene imaju srpske pasoše, vrate nazad, van EU – škrt je na rečima ovaj prevoznik, kojem se i samom desilo da je nekoliko puta proveo noć u austrijskoj policijskoj stanici.

Đaci spašavaju semenski kukuruz
Pravu „glad“ za sezonskom radnom snagom donekle umanje učenici srednjih škola, koji će uskoro krenuti na letnji raspust. Tada ih najviše angažuju paori ili poljo-preduzeća na zakidanju metlica semenskog kukuruza, što je posao koji potraje 15-20 dana, što je ovima dovoljno da obezbede sebi pristojan džeparac. Za trajnije i duže angažmane sezonaca u poljoprivredi radnici se i „svećom“ teško pronalaze.

Izvor: Dnevnik.rs

Privredni savet grada Sombora je 6. juna održao 11. sednicu na kojoj je bilo reči o proširenju Saveta, rezultatima učešća u sufinansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja i rezultatima javnog poziva upućenog bankama za kratkoročno kreditiranje „mikro“ i „malih“ preduzeća i preduzetnika sa teritorije Grada.anovi Saveta su, ceneći dosadašnji rad, zaključili da je potrebno da sve delatnosti imaju svoje predstavnike u Privrednom savetu. Zbog toga će se pristupiti proširenju Saveta izborom članova iz oblasti, kao što su bankarski sektor, preduzetnici i druge delatnosti, koje do sada nisu imali predstavnike u Privrednom savetu.

Članovi Saveta su, razmatrajući saradnju sa javnim preduzećima, zaključili da je potrebna veća saradnja i zatražili da ih nadležni u javnim preduzećima redovno izveštavaju o izmeni zakonskih propisa koji se odnose na njihovu delatnost.

Bilo je reči i o lošoj putnoj infrastrukturi, kao i merama koje će se preduzeti kako bi se ista popravila.

Članovi Saveta su informisani o tome da je Nacionalna služba za zapošljavanje gradu Somboru odobrila 9.390.909,09 miliona dinara za sufinansiranje mera aktivne politike zapošljavanja, što ukupno sa sredstvima obezbeđenim u budžetu grada Sombora iznosi 21.090.909,09 dinara. Realizacijom mera aktivne politike zapošljavanja zaposliće se 113 nezaposlenih lica.

Članovi Saveta informisani su o tome da su „Banka Intesa“ a.d. Beograd i Komercijalna banka a.d. Beograd, ispunile kriterijume navedene u javnom pozivu upućenom bankama za kratkoročno kreditiranje privrednih subjekata i preduzetnika sa sedištem na teritoriji grada Sombora, a uz učešće lokalne samouprave u finansiranju kamate na kredite.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević danas je u razgovoru sa predstavnicima Udruženja za zaštitu korisnika bankarskih usluga u švajcarskim francima, rekao da će taj sud sve predmete u vezi sa kreditima građana primljene do danas, rešiti do 1. oktobra i da će sud odlučivati u konkretnim predmetima.

On je rekao predstavnicima Udruženja da će Vrhovni kasacioni sud sve predmete u vezi sa kreditima građana primljene do današnjeg dana, rešiti do 1. oktobra 2018. godine.

Milojević je naglasio da Vrhovni kasacioni sud ne može unapred zauzimati pravne stavove, već će odlučivati u konkretnim predmetima, a što je i u skladu sa evropskim standardima.

Prema njegovim rečima, sud će nižestepenim sudovima uputiti dopis da se ti predmeti smatraju hitnim.

Sa posebnom opreznošću, sudovi će poštujući principe savesnosti i poštenja, razmatrati tužbe sa predlogom za određivanje privremene mere u pomenutim sporovima.

S obzirom da se radi o takozvanim tipskim predmetima nižestepeni sudovi će iz tih odluka moći da donose zaključke o stavovima Vrhovnog kasacionog suda, navodi se u saopštenju.

Izvor: Danas

Prvi put nakon nekoliko decenija, a samo nekoliko nedelja pre prestanka važenja zabrane vožnje za žene, Saudijska Arabija izdala je vozačke dozvole nekolicini žena.

Deset žena zamenilo je ove nedelje strane vozačke dozvole za dozvole Saudijske Arabije.

Očekuje se da će ogroman broj žena ppodneti prijavu za izdavanje vozačke dozvole do 24. juna kada prestaje zabrana.

Zakoni Saudijske Arabije propisuju da žena mora da traži dozvolu muškarca kada su u pitanju različite aktivnosti i odluke.

Do sada, to je značilo da su porodice morale da unajmnjuju vozače.

Organizacije koje podržavaju žene godinama su vodile kamanju koja je za cilj imala da se ženama dozvoli da voze. Neke od aktivistkinja završile su u zatvoru.

Kako je Island stao na put jazu u platama

Vlada Tadžikistana daje ženama modne savete

Pre mesec dana uhapšeno je nekoliko muškaraca i žena zbog kampanje koju su vodili. Vlast ih je optužila da su „izdajnici“ i da rade za strane sile.

Veruje se da je jedna od vodećih aktivistinja Loudžan al Hatlul među uhapšenima,.

Međunarodna organizacija „Amnesti internešnal„ je hapšenje opisala kao „nesramnu taktiku zastrašivanja“.

Saudijska Arabija su u nedelju otkrila da je zatvoreno ukupno 17 ljudi i dodala da su oni kasnije „trajno“ oslobođeni.

Hatlul je je hapšena nekoliko puta ranije, uključujući i hapšenje 2014. godine kada je probala da automobilom pređe granicu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tada je odslužila kaznu od 73 dana u popravnom domu odakle je mnoga iskustva sa ljudima napolju delila preko Tvitera.

„Ostavarenje sna“

„Očekujemo da će sledeće nedelje još dve hiljade žena dobiti vozake dozvole“, piše u izjavi saudijskog Ministartsva informisanja.

Ministarstvo dodaje da je deset žena koje su do sada preuzele vozačke dozvole „napisalo jednu stranu istorije“.

„Činjenica da mogu da vozim je ostvarenje sna“, rekla je Rema Javdat, jedna od žena koje su dobile dozvolu.

„Vožnja je za mene stvar imanja izbora“.

Ukidanje zabrane najavljeno je prošlog septembra i deo je programa princa Muhameda bin Salmana – programa modernizacije pojedinih aspekta saudijskog društva.

On je čelu na projekta Vizija 2030 čiji je cilj da otvori Saudijsko društvo i ekonomiju razvija u drugim aspektima osim nafte.

Međutim i dalje postoje granice kada su stvari koje žene u ovoj državi mogu da rade u pitanju.

Saudijski zakoni potiču iz sunitskog ismala ili vahabizma, poznatog pod jasno podeljenim rodnim ulogama.

Žene se moraju pridržavati striktnog načina oblaćenja, ne smeju da stupaju u kontak sa nepoznatim muškarcima, a ukoliko žele da putuju ili imaju potrebu da se obrate lekaru, potrebna im je muška pratnja ili pisana dozvola.

Izvor: Danas

četvrtak, 07 jun 2018 00:00

Hleb sa pečenicom

Sastojci

1/2 kockice kvasca
400 g brašna
200 g kukuruznog brašna
1 kašičica soli
15 g mekanog putera
200 g pečenice

Priprema

1. Izdrobiti kvasac u 3 kašike toplog mleka, pa ga pomešati sa obe vrste brašna, solju, maslacem i 300 ml tople vode. Testo ostaviti
na toplom oko 30 minuta.

2. Promesiti testo, pa umešati naseckanu pečenicu. Sipati u nauljeni pleh za pečenje hleba i ostaviti još jednom da stoji na toplom mestu 30 minuta.

3. Zagrejati rernu na 220 stepeni i peći hleb 30 minuta.

SUPERSAVET: Ukoliko u rernu tokom pečenja stavite malu metalnu šerpicu sa vodom, hleb će biti mekši i vazdušastiji.

Izvor: Stvar ukusa

U organizaciji PKS-RPK ZBUO Sombor delegacija privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga boravila je (31. maj – 1. jun) na IX Sajmu China Smart Expo u Budimpešti

Na ovogodišnjoj sajamskoj manifestaciji predstavljena su dostignuća kineske privrede u oblasti industrije, građevinarstva, proizvodnje tekstila, dečije konfekcije, turizma i obrazovanja. Tokom izložbe privrednici su održali oko 120 B2B sastanaka sa kineskim privrednicima, na kojima su uspostavljeni prvi kontakti i dogovorena buduća komunikacija i saradnja. Osim privrednika u delegaciji su bili i predstavnici škole za obrazovanje odraslih Sombor, koji su imali uspešne razgovore sa pet univerziteta, sa kojima su dogovoreni uslovi potencijalne saradnje a u toku su i pripreme za izradu pisma namera.

Potpisivanjem ovih dokumenata počeće i zvanično dogovaranje i uspostavljanje trajnog partnerstva. Privrednici Zapadnobačkog upravnog okruga i predstavnici PKS-RPK Sombor primljeni su u Ambasadu Republike Srbije u Budimpešti. Delegaciju privrednika primio je Ministar-savetnik za ekonomske poslove Oto Kišmarton. Savetnik je obećao pomoć privrednicima na promociji privrede Zapadnobačkog upravnog okruga i uspostavljanju saradnje sa privrednicima Mađarske. Dogovoreno je da se u toku leta obave pripreme a da se na jesen održi sastanak ovdašnjih privrednika sa predstavnicima privrede Mađarske. Domaćin ovog foruma biće Ambasada Republike Srbije u Budimpešti.

Izvor: NRS

Moderan ples je sve popularniji danas, on mnoge inspiriše, a kažu i da je to velika strast koja budi emocije i osećaj za lepotu. Pokret ljudskog tela postaje umetnost, a to dokazuje i mladi plesni par iz Sombora koji niže uspehe u ovom sportu.

Nataša i Vladimir su drugari iz razreda. Oboje treniraju ples i to vrlo uspešno. Proteklog vikenda su osvojili drugo mesto na prvenstvu države u latino američkim plesovima, a bili su i u Moldaviji na Svetskom prvenstvu gde su predstavljali Srbiju. Tada su osvojili 32. mesto u najjačoj disciplini - svih deset plesova. Kažu da im je takvo iskustvo dragoceno.

"Konkurencija je bila jaka i trema je bila velika, nekako smo se izborili i stekli odlično iskustvo. Videli smo kako to izgleda i koliko još moramo da radimo da bismo dostigli njihov nivo", kaže Nataša Kosanović .

"To je jako lepo i veliko iskustvo. Nije mala stvar, neko od sportista nikada ne ode na Svetsko prvenstvo, a Nataša i ja smo posle 6 meseci treniranja uspeli da se plasiramo ,kako god da smo prošli savršeno je", ispričao nam je Vladimir Gubica.

U ples su se zaljubili pre nekoliko godina, a kao par plešu manje od godinu dana.

"To je ogroman uspeh, pogotovo za tako kratko vreme, gde su posle mesec dana partnestva postali vice šampioni države u deset plesova , plasirali se na Svetsko prvenstvo , osvojili Kup Srbije u latino američkim plesovima , osvojili Kup Srbije u svih 10 plesova, što je i najteža disciplina", sa ponosom ističe Lado Božić, trener ovih mladih sportista.

"Veoma je lepo kada znaš da plešeš i pokažeš drugima koliko znaš i koliko je ples fascinantan sport da svakoga zaseni", naglasio je Vladimir.

Nataša se složila I isparičala nam zašto voli da pleše: "Volim ritam i muziku , upoznala sam mnogo divnih drugara ovde. Volim energiju koju imamo Vlada i ja, volim što plešem sa najboljim drugom".

Nataša i Vladimir nastavljaju da plešu. Lepršavi stil i strastveni zanos sambe, rumbe , mamba i džajva ih inspiriše, a trener ističe da su oni dragulj koji treba pažljivo brusiti.

Izvor: RTV

U Predškolskoj ustanovi „Pčelica“ završeni su građevinski radovi na izgradnji prvog objekta jaslica u opštini Apatin. Gotovi su spoljašnji i unutrašnji radovi, a na zidovima se suši boja. Jaslice su napravljene u modernom stilu, ali je istovremeno ispoštovano povezivanje sa već postojećim objektom u Bloku 112.

-To je jedna od najbitnijih investicija opštine Apatin u ovoj godini, vredna oko 40 miliona dinara i pre svega investicija koja će direktno uticati na kvalitet života građana. Opština Apatin je uz podršku Ministarstva privrede, fondacije „Gradimo zajedno“ – programa za podršku unapređenja lokalne i regionalne infrastrukture, našla snage i volje da ove jaslice izgledaju kao se danas može videti. Mnogo je urađeno i na unutrašnjem uređenju arhitektonskim rešenjima. Narednih mesec dana očekujemo da jaslice budu opremljene i da od 1. septembra krenu sa radom. Drago nam je da su već sada popunjeni kapaciteti i želela bih da se ovom prilikom zahvalim na razumevanju direktorici i prosvetnim radnicima „Pčelice“, jer smo imali interesantnu situaciju da smo na gornjem spratu predvideli salu za sastanke koju su oni želeli već duži niz godina. Međutim, kada je krenuo upis u jaslice, toliko dece se javilo da smo došli u situaciju da i tu salu za sastanke pretvorimo u sobu za decu. U objektu postoji i kuhinja, kupatila i sve neophodno da deca jaslenog uzrasta imaju kvalitetan boravak, rekla je Dubravka Korać, zamenica predsednika opštine Apatin.

Već pri ulasku u jaslice prostorije deluju vedro i veselo, pune svetlosti, ofarbane nežnim, pastelnim nijansama zelene boje. Svaka soba ima svoju liniju, a na plafonima su urađeni ukrasi u obliku belih oblaka. Prostrane su, otvorene, izuzetno svetle zahvaljujući brojnim prozorima i svetlarnicima. Podovi su postavljeni u neutralnim tonovima što ceo objekat dodatno čini pozitivnijim. U okviru objekta su i prostorije za pedagoga, psihologa, i osoblje jaslica.

– Objekat je prekrasan, i zadovoljava sve normative propisane obrascima koji regulišu ovaj vid delatnosti, odnosno, pružanje usluge deci jaslenog uzrasta. Ima potpuno autonomnu kuhinju i posebna je celina. Još uvek ne znamo da li ćemo da voditi kao deo objekta postojećeg Bloka 112 ili kao sasvim novi objekat. Ovog momenta u jaslice je već upisano 70 dece. Taj broj varira, ali zaključno sa današnjim danom je 70, što je apsolutno fantastično i prevazilazi sva naša očekivanja. Da li će taj broj biti isti i 1. septembra, videćemo. Imamo četiri vaspitne grupe raspoređene u četiri sobe. Od toga su dve vaspitne grupe dece uzrasta od dve do tri godine, jedna vaspitna grupa dece od godinu do dve godine starosti i jedna vaspitna grupa u kojoj će biti bebe od šest meseci do godinu dana, rekla je Biljana Madić, direktorica PU „Pčelica“.

Broj upisane dece raduje sve u Predškolskoj ustanovi, jer poslednjih nekoliko godina opada broj dece upisane u predškolski program. Trenutno broj dece u „Pčelici“ na nivou cele opštine prelazi 600, ali su kapaciteti ustanove veći.

-Broj trenutno upisane dece u jaslice prelazi normativu koju je odredio Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju dece, ali deca koja su u jaslicama nisu celodnevno prisutna tako da ćemo imati kvalitetan rad sa njima. Mi se radujemo što nećemo imati salu za sastanke nego sobu za decu jer nekoliko godinama unazad nismo zadovoljni brojem upisane dece u našu Ustanovu. Ono čime smo zadovoljni je da imamo povećanu potrebu za smeštajem dece ranijeg uzrasta od pretškolskog. To nam govori da roditelji rado upisuju decu u instituciju, da im je potrebno sve ono što pruža predškolska ustanova, a jaslice su nova usluga koju pružamo porodici, kaže direktorica.

Kada se krenulo sa projektom izgradnje jaslica, većina građana je izrazila zadovoljstvo što će Apatin najzad dobiti objekat koji mu je dugi niz godina potreban. Ipak, bilo je i onih nezadovoljnih, koji su smatrali da je to potpuno nepotrebna investicija.

– Broj od 70 prijavljene dece dovoljno govori o potrebi jaslica u opštini i ništa drugo nam ne treba kao jači argument. Zaista izražavam zahvalnost našem osnivaču, mladim ljudima koji su prepoznali potrebu u sredini u kojoj živimo. Ovde niko nikada ne bi smeo da se upita da li je ovo bilo potrebno, jer mislim da sve što se ulaže za decu i omogućava im bolje detinjstvo je potrebno i tu nema dileme, kategorična je direktorica Mandić.

Ona je dodala da misli da će apatinske jaslice biti jedan od lepših objekata u zemlji. Kako ima dugogodišnje iskustvo rada u predškolskoj ustanovi i obišla je mnoge takve u zemlji i inostranstvu, potvrdila je da po standardima jaslice izgrađene u Apatinu ni za kim ne zaostaju.

Ostalo je da se unese oprema, didaktički i igrovni materijal, ali kada od 1. septembra deca ispune jaslice, tek tada će to biti objekat u potpunosti.

Kako se jaslice prvi put otvaraju u apatinskoj opštini, postablja se pitanje izbora kadra i da li ga ima dovoljno.

– Kadar u jaslicama se bira na osnovu Pravilnika koji regulišu strukturu zaposlenih. Mi nemamo puno raznovrsnosti u okviru struke, a unutar naše delatnosti. Ovde će raditi medicinske sestre-vaspitači i vaspitači koji su osposobljeni za rad sa decom jaslenog uzrasta. Tako kažu Pravilnik i Zakon, i tu nema odstupanja. Mislim da ćemo imati toliko kadra u našoj sredini da rasporedimo stručne ljude na mestima na kojima treba da budu, rekla je Biljana Mandić.

Dosta novca je utrošeno u izgradnju preko potrebnog objekta u našoj opštini.

– Vrednost investicije je 40 milona dinara, 2,5 miliona bi trebalo da bude oprema, a u kuhinju ćemo uložiti oko 3 milona dinara. Najveći deo sredstava smo dobili od Ministarstva Privrede, a opština Apatin je dodatna sredstva uložila iz samodoprinosa. Izgradnja jaslica je realizacija našeg obećanja da ćemo to napraviti za naše građane. Ministarstvo otvara konkurs na koji opštine mogu konkurisati mnogim projektima, a mi smo predali projekat za izgradnju jaslica. Procenili smo da je to potreba naše opštine, rekla je Dubravka Korać i dodala da je sledeći projekat izgradnja lifta u Domu zdravlja, za koji će već iduće nedelje biti raspisana javna nabavka.

– Idemo onim redom koji smo planirali, poručila je Korać.

Izvor: Radio Dunav

sreda, 06 jun 2018 00:00

Festival fotografije u Somboru

U Somboru će 8. i 9. juna biti održan Festival fotografije Srbije.

Festival će biti otvoren u petak, 8. juna, u 19h, u Gradskom muzeju. Sat vremena kasnije, u Velikoj galeriji KC „Laza Kostić” biće otvorena Republička izložba serija fotografija, dok će u Maloj galeriji biti predstavljeno deset najboljih fotografija Foto saveza Srbije. Postavka će trajati do 21. juna.

U subotu, 9. juna sa početkom u 10:30 časova u velikoj sali Županije biće održana sednica Skupštine Foto saveza Srbije, a od 10 do 16 časova u restoranu „Stari fijaker” biće organizovana prezentacija foto opreme iz asortimana d.o.o. Josipović, koji je ujedno i generalni sponzor manifestacije.

Manifestaciju organizuju Foto savez Srbije" i Foto kino-video klub "Rada Krstić" Sombor u saradnji sa Kulturnim centrom "Laza Kostić" i Gradskim muzejom Sombor.

Svako tokom leta avionom očekuje turbulencije, ali šta je s onim ekstremnim koje se pojave iznenada i zbog kojih avion naglo ponire i kod putnika izaziva strah od "neminovne smrti"?

Ovu vrstu turbulencija uzrokuju vazdušni džepovi koji se često pojave iz vedra neba jer su nevidljivi i stoga teški za otkrivanje.

Ali iako to može izazvati uzbunu, Markus Vah iz njemačkog udruženja pilota" Vereinigung Cockpit" tvrdi da je to potpuno bezopasno.

"Naglo poniranje može biti neugodno, ali za avion nije nimalo opasno", ističe on.

Čak i pojam "vazdušni džep" zavarava, dodaje. "Ne postoje vazdušni džepovi, barem ne u smislu nekih vrsta rupa u vazduhu".

Taj efekat zapravo uzrokuju različite vazdušne struje koje se na određenim mestima dodiruju i stvaraju područja nestabilnosti zbog kojih avion ponekad "propada".

"Avion gubi visinu, što uzrokuje osećaj sličan vožnji na vozu smrti", otkriva Val.

Iako turbulencija nije opasna za avione, može dovesti do povređivanja putnika. Zbog toga je najbolje sve vreme biti privezan sigurnosnim pojasom.

Piloti u većini slučajeva pokušaju da zaobiđu turbulencije ili se brzo udalje od njih promenom smera ili visine leta.

Izvor: N1

Korišćenjem platnih kartica u inostranstvu pojednostavljuje se plaćanje roba i usluga, ali je prethodno neophodno detaljno se raspitati o njihovom pravilnom korišćenju, kako bi se izbegli dodatni troškovi.

 

Sezona letovanja i odmora je pred nama, a jedna od dilema koje planiranje putovanja nosi sa sobom je – da li za plaćanje koristiti gotovinu ili platnu karticu? Sigurno je da nam korišćenje platnih kartica u inostranstvu obezbeđuje veću fleksibilnost u odnosu na nošenje gotovine, ali preduslov za pravilno i bezbedno korišćenje je blagovremeno informisanje i pridržavanje osnovnih saveta koji se preporučuju prilikom korišćenja kartica u inostranstvu.

1. Dobro se informišite

Raspitajte se u svojoj banci koje kartice imaju posebne karakteristike koje su pogodne za određeni vid plaćanja. Treba imati u vidu i da je upotreba kartice ograničena na dnevnom nivou – svaka banka određuje maksimalne limite za kartice koje izdaje, a i neke države imaju svoje limite za podizanje gotovine u toku 24 sata. Na primer, u Austriji je to maksimalno 400 evra, a u nekim zemljama i manje.

2. Plaćajte direktno određenim vrstama platnih kartica u hotelima, restoranima i prodavnicama, jer time izbegavate plaćanje provizije za podizanje gotovine na bankomatima

Prilikom kupovine u inostranstvu, preporuka je da plaćanje obavite karticom vezanom za devizni račun, na POS terminalu, jer za većinu kartica ne postoji provizija pri plaćanju. Ukoliko Vam trgovac (ili bankomat) ponudi konverziju valuta na licu mesta, savetujemo da to odbijete. Kursevi za ovakvu konverziju veoma su nepovoljni. Recimo, ako karticom vezanom za dinarski račun plaćate u Grčkoj i trgovac ponudi da račun iskaže u dinarima, odbijte ponudu. Konverziju će uraditi Banka pod neuporedivo povoljnijim uslovima od onih koje biste dobili od trgovca.

3. Podizanje gotovine na bankomatima podrazumeva proviziju, ali uvek je povoljnije koristiti debitnu od kreditne kartice

Ako vam je potrebna gotovina, podignite je na bankomatu koristeći debitnu, a ne kreditnu karticu, jer su provizije za podizanje gotovine debitnom karticom niže. Ukoliko je banka čiju karticu koristite deo međunarodne grupacije, moguće je i da se za podizanje gotovine debitnom karticom na bankomatima te grupacije uopšte ne naplaćuje provizija. To je slučaj sa debitnim karticama Erste Bank a.d. Novi Sad, pomoću kojih na bankomatima banaka članica Erste Grupe ne plaćate proviziju u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Mađarskoj.

4. Koristite karticu na bezbedan način

Korišćenje kartica svuda, pa i u inostranstvu zahteva oprez. Prilikom plaćanja računa u kafićima i restoranima obavezno tražite da se plaćanje obavi pred vama. Iz bezbednosnih razloga, karticu nemojte ostavljati bez ličnog nadzora – neka je trgovac upotrebi pred Vama. PIN nikako ne nosite zajedno sa karticom i nemojte ga saopštavati drugoj osobi.

5. Sačuvajte račune

Slip koji dobijete prilikom plaćanja računa sačuvajte dok transakcija ne bude proknjižena, tj. dok ne dobijete mesečni izvod iz banke. U slučaju da uočite nedoslednosti ili nepravilnosti na svom računu, odmah kontaktirajte svoju banku.

Izvor: Danas

sreda, 06 jun 2018 00:00

BRZE I JEFTINE: Šnicle od tikvica

Sastojci

1 mlada tikvica

1 šargarepa

1 jaje

1 kašika brašna

1 kašika ulja

so

Priprema

1. Mladu tikvicu dobro oprati i izrendati, posoliti i ostaviti da odstoji 30 min.

2. Izrendati šargarepu (na najsitiniji deo rendea), dodati izmućeno jaje, brašno i oceđenu, izrendanu tikvicu da se dobije smesa malo gušća od smese za palačinke.

3. Kašikom vaditi i pržiti na zagrejanom ulju.

Izvor: mojakuhinjica.net

Na Svetski dan biciklista, 3. juna, u Somboru organizovana je mini biciklijada pod nazivom „Oprezno vozi, svima pomozi“.

Organizatori biciklijade, Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora, Policijska uprava u Somboru, Biciklistički klub „Sombor“, Udruženje rekreativaca „Adrenaline Cyclo“ i drugi partneri su u nedelju, sa više od 150 biciklista vozili specifičnu rutu od 10-ak kilometara.

Bicikliste, koji su se okupili kod sata u ulici Kralja Petra Prvog, pozdravio je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora, a potom i drugi organizatori biciklijade.

Uz pratnju policije biciklisti su vozili do terena PIK-a, gde su im volonteri somborskog Crvenog krsta prikazali šta se dešava i kako bi se trebalo ponašati u slučajevima saobraćajne nezgode u kojoj su vinovnici bicikl i automobil.

U biciklističkom kampu „Long Tour“ biciklisti su se osvežili, a potom su pripadnici Policijske uprave u Somboru održali edukativnu radionicu koja je obilovala korisnim inormacijama, koje su se odnosile na bezbedno učešće biciklista u saobraćaju.

Svi učesnici biciklijade na poklon su dobili set osvetljenja za bicikl, a potom se vratili u grad uz dogovor da se do kraja godine organizuje još jedna vožnja.

sreda, 06 jun 2018 00:00

Tise - zeleni ponos Sombora

Sombor je grad prepoznatljiv po svom zelenilu. Ali kada se govori o somborskom zelenilu uvek se misli na bođoše, ali nisu bođoši jedino čime se ovaj zeleni grad ponosi.
Osim bođoša ponos Sombora su i tise ispred Županije. Posađene su pre više od 100 godina, a danas su turistička atrakcija koju neće propustiti ni jedan turista koji poseti Sombor. S razlogom jer se ovakve tise retko gde mogu videti.

"Podaci kojima mi raspolažemo pokazuju da su ove tise posađene početkom prošlog veka. Da li je to bilo 1903. ili 1902. godine ne znamo precizno. Izbor je vrlo interesantan, jer tisa nije za ovo podnevlje, ali onaj ko je birao izgleda da je znao da je ovo močvarno područje i da je idealno za tise. One su jednostavno izvlačile vlagu iz zemljišta i izrasle su u prave lepotice. Ovih najvećih ima 14. Sličnih tisa ima na Kalemegdanu, ali mi mislimo da su naše lepše. Sombor voli njih, pa valjda i one vole Sombor", kaže Nadežda Radojević, rukovodilac JR Javno zelenilo JKP "Zelenilo" Sombor.

Da bi tise ispred Županije lepo izgledale i u klimatskim uslovima koji nisu povoljni za njihov rast i razvoj o njima se brine svakodnevno.

"Imali smo problema pre šest, sedam godina kada su one bile u jednom veoma lošem stanju. Onda smo krenuli sa njihovom zaštitom. Ali kao i kod zaštite drugih stabala problem je jer nema preparata koji su licencirani za zaštitu u dendrologiji i onda se dovijamo. Na osnovu naših iskustava koristimo za zaštitu preparate koji se koriste u voćarstvu", kaže Igor Olujić, referent zaštite bilja JKP "Zelenilo" Sombor.

Od maja do septembra traje zaštita tisa, redovno se zalivaju, oblikuju, a zimi se sa njih skida i sneg kako bi tise i dalje bile jedan zelenih od ponosa Sombora.

Izvor: RTV

Još jedno priznanje za opštinu Odžaci i njene sportske radnike dodela je domaćinstva trka međunarodnog biciklističkog “Dunavskog kupa” koji je okupio takmičare iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Hrvatske, uzrasta od dece do veterana.

Sedma i osma trka u okviru 26. “Dunavskog kupa” održane su u Odžacima u nedelju, 3. juna, kao deo programa manifestacije “Dani Crvenokose boginje”.

Amateri i veterani vozili su drumsku trku na pravcu Odžaci-Karavukovo-Bogojevo-Srpski Miletić-Odžaci (59 km) i kružnu trku ulicama Odžaka (32,5 km), a nastupilo je 27 takmičara.

Najboljima su na ceremoniji svečanog proglašenja pehare, medalje i poklone uručili predstavnici Sportskog saveza opštine Odžaci.

Pobednik drumske trke je Atila Balaš iz Mađarske, drugoplasirani je član novosadske “Vojvodine” Aleksandar Bukvić, dok je treće mesto pripalo Miroslavu Lakiću iz BiH.

Najbolji u uličnoj trci bio je Aleksandar Bukvić iz “Vojvodine”, drugi je Atila Balaš iz Mađarske, a treći Goran Nikić iz “Vojvodine”.

Ekipno je u drumskoj trci najuspešniji “Hajduk” iz Kule, a u uličnoj trci “Vojvodina” iz Novog Sada.

Interesantan je podatak da su biciklisti u drumskoj trci vozili prosečnom brzinom većom od 41 kilometar na čas, dok je u uličnoj trci prosečna brzina bila veća od 38 kilometara na čas.

Najuspešnije žene iz obe trke: 1. mesto Maja Savić, BK “Dubl” Novi Sad; 2. mesto Barbara Horvat, Hrvatska; 3. mesto Mirjana Jovanović, BK “Elite” Novi Sad.

Najuspešniji masteri A+B iz obe trke: 1. mesto Stevica Nišić, BK “Elite” Novi Sad; 2. mesto Miroslav Lakić, BiH; 3. mesto Mitar Bošnjak, BK “Hajduk” Kula.

Najuspešniji masteri C+D iz obe trke: 1. mesto Atila Balaš, Mađarska; 2. mesto Nenad Živković, Hrvatska; 3. mesto Dragoslav Radovanović, BiH.

Deca su se takmičila u “Malom dunavskom kupu” i vozila su kružnu trku ulicama Odžaka.

Rezultati devojčice: 1. mesto Lana Todorović, BK “Šid” Šid; 2. mesto Jovana Smiljanić, BK “Vojvodina” Novi Sad; 3. mesto Helena Petrušić, BK “Elite” Novi Sad.

Rezultati dečaci: 1. mesto Viktor Manić, BK “Boba” Valjevo; 2. mesto Matej Vilim, BK “S Team” Sombor; 3. mesto Filip Milinković, BK “Boba” Valjevo.

“Mali dunavski kup” apsolutno: 1. mesto Viktor Manić, BK “Boba” Valjevo; 2. mesto Matej Vilim, BK “S Team” Sombor; 3. mesto Lana Todorović, BK “Šid” Šid.

Direktor organizacije “Dunavskog kupa” Tibor Tarjan uručio je zidni sat predsednici Sportskog saveza opštine Odžaci Jelena Ignjatić, što je tradicija kojom organizator trka želi da se zahvali gradu domaćinu.

Sekretaru opštinskog Sportskog saveza Mihajlu Sujeru i Odeljenju za investicije i javne nabavke opštine Odžaci dodeljeni su suveniri “Dunavskog kupa” za doprinos organizaciji trka.

Biciklistička trka “Dunavski kup” predstavlja jedinu međunarodnu amatersku trku sa prostora bivše Jugoslavije, u okviru koje se u toku jedne sezone održava nekoliko trka po utvrđenom rasporedu.

Trodnevna manifestacija “Dani Crvenokose boginje” završena je u nedelju, a poslednji dan protekao je u znaku sporta.

Pored međunarodne biciklističke trke u okviru “Dunavskog kupa”, Sportski savez opštine Odžaci je organizovao prezentacije škola sportova i sportskih klubova, kao i besplatnih programa namenjenih deci i ženama.

Udruženje spasilaca na vodi “Bezbednost 025″ iz Odžaka bilo je organizator predavanja na temu bezbednosti na vodi. Predavači su bili prof. dr Goran Dimitrić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja iz Novog Sada i Jelena Milić Šućur, koordinator referentnog centra Crvenog krsta Vojvodine za spasilaštvo na vodi.

 

Mesna zajednica “Donji grad” u Kuli organizuje još jednu akciju prikupljanja i podele polovne odeće i obuće.

Podela odeće koja je ranije prikupljena vršiće se u utorak, 12. juna u periodu od 18:00 do 19:00 i u sredu, 13. juna od 09:00 do 10:00 časova i mogu da je dobiju svi građani kojima je to potrebno, a ne samo korisnici socijalne pomoći.

Svi koji imaju odeću, obuću i igračke koje više ne koriste, mogu da ih dostave u Mesnu zajednicu “Donji grad”, svakog radnog dana pre podne, uz prethodnu najavu na telefon 025/728-030. Mesna zajednica “Donji grad” nalazi se u Petra Drapšina 128 (Žeravica).

Izvor: nasemseto.rs

Ekološko-muzički festival koji se održava povodom Međunarodnog Dana Dunava - Regeneracija Dunava, poziva vas u Bački Monoštor – “Selo na sedam Dunava”, 29. i 30. juna.

Nastao 2008. godine, kao ideja grupe entuzijasta, ovaj festival izgradio je dobro poznati imidž i sinonim je za uživanje u dobroj muzici, pozitivnoj atmosferi i prelepoj prirodi. Objedinjujući dnevne sadržaje - radionice, tribine, izložbe, projekcije... i muzički deo festivala u večernjim časovima, obogaćuje lepezu manifestacija za decu i mlade tokom letnjih meseci.

Akcenat na Specijalnom Rezervatu Prirode “Gornje Podunavlje” i UNESCO Rezervatu Biosfere “Bačko Podunavlje” kroz radionice, edukacije i izložbe podiže svest posetilaca i javnosti o značaju ovih zaštićenih prirodnih bogatstava. Svake godine, Regeneracija nosi drugačiji pečat, pa je tako ovaj, jedanaesti po redu, festival u ženskom ruhu.

Tokom dana, pripremili smo: edukativne programe za decu na temu Dunava i Rezervata Biosfere, zabavne animacije za decu, diskusije, izložbu slika Kristijana Kissa, izložbu fotografija autora Ivana Nikčevića, slamarske radionice, a ove godine, tokom Regeneracije održavaju se i Letnji feministički susreti mladih seoskih žena, u organizaciji BeFem – feminističkog kulturnog centra, koji se bave temom povećanja vidljivosti i promocije različitih ženskih inicijativa koje menjaju sliku lokalnih zajednica.
Za verne ljubitelje muzičkog programa Regeneracije, muziku stvaraju: Zenicafaria Sound System, Haris Pilton, Sandokan Hi Fi, Rasta altitude & Popaj, Rebel sound, Mešoviti omladinski hor “Iuventus Cantat” i još mnogo muzičara iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine…

Festival se održava u Eko-centru u Bačkom Monoštoru, na samom obodu SRP “Gornje Podunavlje”, pa je i ove godine na raspolaganju prostor za postavljanje šatora i kampovanje, a ulaz na festival je besplatan.

Regeneraciju organizuje UG “Podunav” Bački Monoštor, uz podršku Mesne zajednice “Bački Monoštor”, Grada Sombora, Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, BeFem Feminističkog centra, Heinrich Boell Fondacije, WWF-Svetske organizacije za prirodu i Coca-Cola HBC Srbija.

http://skituljko.webs.com/regeneracijadunava.htm
https://www.facebook.com/regeneracijadunava.ecomusicfest/

Kontakt: Zdenka Mitić 0638938128

Oni koji su kredite uzimali indeksirane u švajcarskim francima kažu da njihovi problemi sa plaćanjima iz dana u dan postaju sve veći. Zato za sredu najavljuju protest i štrajk glađu. Njhov osnovni cilj je da dobiju konačan stav Vrhovnog kasacionog suda o tim kreditima, a pred zgradom suda će ostati sve dok se to ne dogodi.

"Što kaže naš narod - dogorelo do nokata", tim rečima dužnici bankama u švajcarskim francima objašnjavaju zašto su se odlučili na štrajk glađu.

I poručuju da agonija traje godinama, dok se dugovanja gomilaju.

"Poslednje tri godine su tri godine pakla u kojima čovek više ne zna gde da se okrene kad je u pitanju Infostan, isključivanje struje, kad je u pitanju vraćanje dugova, kad je rata prešla iznos plate zbog rasta švajcarskog franka koji je de facto 2015. godine počeo da divlja", kaže Ivica Stojanović iz Udruženja CHF Srbija.

Protest će, kažu, zbog kršenja Ustavom zagantovanih prava na život i egzistenciju, početi pred Ustavnim sudom. Nastaviće šetnju pored kancelarije Poverenika i Ministarstva finansija, a završiti je u Nemanjinoj pred zgradom Vrhovnog kasacionog suda.

"Nećemo se pomeriti dok ne dobijemo crno na belo šta Vrhovni kasacioni sud misli o ovim kreditima i koji je to nalog nižestepenim sudovima", kaže advokat Jelena Pavlović.

Sanja Vujanović iz Udruženja CHF Srbija navodi da su Vrhovnom kasacionom sudu još pre dve nedelje podneli zahtev da se taj stav zauzme u što skorijem roku, do 1. juna.

"To je bio petak, oni se nama nisu javili ni oglasili ni po kojem osnovu, kao što nas generalno sve institucije ignorišu", dodaje ona.

Od Vlade, pak, nemaju nikakva očekivanja, niti Vlada u to pitanje želi da se meša.

"Vlada poštuje institucije, kako bude sudstvo odlučilo tako će da rade i banke. Ja nemam sa tim ništa, niti mogu da dajem bilo kakve izjave u vezi sa tim", rekla je premijerka Ana Brnabić.

Jelena Pavlović kaže da im se čini da se najviše državne institucije, uključujući i Vladu i Ministarstvo finansija, ne bave ovim problemom.

"I prosto ne mislimo da će oni bilo šta da urade na ovom polju, jer da su hteli do sada bi uradili", smatra Pavlović.

Komentarisanje bi, dodaje Brnabić, moglo da se tumači kao pritisak na sudstvo. Na odluke sudova, kažu, ne žele da utiču ni oni koji će od srede, ipak, boraviti ispred Vrhovnog kasacionog suda.

Izvor: N1

utorak, 05 jun 2018 00:00

Recept iz Banata: Štrudla sa orasima

Sastojci

1/2kg brašna

1/2 kvasca

150g margarina

4,5dl mleka

200g + 2 kašike šećera

2 vanili šećera

1 jaje

350g mlevenih oraha

prstohvat soli

Priprema

1. U 2 decilitra mlakog mleka izdrobite kvasac, dodajte jednu kašičicu šećera i jednu kašičicu brašna i ostavite ga da nadođe. Preostalih 2,5dl mleka, 200g šećera i vanili šećer prokuvajte pa prelijte preko mlevenih oraha.

2. Nadošli kvasac pomešajte sa brašnom, omekšalim margarinom i jajetom, dodajte malo soli, na vrh noža, i umesite glatko testo.

3. Ostavite testo 20 minuta da odstoji, a zatim ga podelite na dva dela i od svakog razvijte pravougaonik, prekrijte ga filom od oraha i uvijte u manju štrudlu.

4. Položite štrudle u podmazani pleh i pecite ih na 180 stepeni oko 40-45 minuta, dok ne porumene.

5. Kada se prohlade, pospite ih mlevenim šećerom.

Izvor: srbijuvolimo.rs

Odeljenje inspekcije i komunalne policije će i tokom juna vršiti inspekcijski nadzor u somborskim selima.

Nadzor će vršiti prema sledećem rasporedu:

– 06.06. Kljajićevo i Telečka

– 07.06. Stanišić i Riđica

– 13.06. Stapar i Doroslovo

– 14.06. Čonoplja

– 20.06. B. Breg i Kolut

– 21. 06. Bezdan i B. Monoštor

– 27.06. Sv. Miletić i A. Šantić

– 28.06. Gakovo i Rastina

Na osnovu dosadašnjeg višemesečnog permanentnog inspekcijskog i komunalno-policijskog nadzora, u somborskim selima, efekti su više nego dobri, ističu nadležni u Odeljenju inspekcije i komunalne policije.

„Već nakon prvih obilazaka sela, kada su inspektori, najčešće usmeno opominjali građane zbog toga što ostavljaju građevinski materijal ili poljoprivrednu mehanizaciju na javnim površinama, građani su postupali u skladu sa nalozima i sklonili nepropisno ostavljene mašine i druge stvari“, navode u Odeljenju inspekcije i komunalne policije.

U Odeljenju ističu da građani sa komunalnom policijom kontakt mogu ostvariti i mimo redovnih poseta selima i to putem telefona broj: 025/468-241, putem elektronske pošte na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., pisanim putem redovnom poštom na adresu: Odeljenje inspekcije i komunalne policije, Trg cara Uroša 1, 25000 Somboar, kao i putem svoje mesne zajednice.

 Kada tamo gde se živi nema posla ili nema pristojno plaćenih poslova ide se tamo gde ima i posla i zarade. Za mnoge to su privremeni poslovi je Nemačkoj, Austrija ili Slovačkoj. 

Anica Stojnić iz Bačkog Brega u inostranstvu radi već pet godina. Otišla je preko agencije i to u hotel jer zbog jezika nije ništa drugo ni mogla da radi. Mala zarada razlog je što je promenula i posao i mesto rada.

"Preko druge prijateljica posle sam otišla u Austriju. Ni tada još nisam znala jezik, ali sam za mesec dana ponešto i naučila. Posle sam prešla u drugu agenciju i tamo sam tri godine", kaže Anica Stojnić.

Žene obično brinu o starima, a odlaze preko prijatelja, rođaka ili nekoga ko već ima iskustvo rada u inostranstvu.

"Ide se kako se ko snađe. Neko preko agencije, neko preko posrednika. Prođe se svakako, zavis na kakvo mesto se ode i kako se ko snađe. Ja sam zadovoljna i kako mi je žena preko koje sam otišla rekla da će biti tako je i bilo", kaže Elizabeta Erić.

"Kada sam drugi put išla bilo je preko prijateljice i u toj familiji sam i dan danas. Solidni su ljudi sa kojima možeš normalno komunicirati, ali ima familija u kojima si rob", kaže Ljiljana Horvat.

Jedan od načina da se ode na rad u inostranstvo su poslovi koji se nude na Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

"U ponudi imamo u Nemačkoj ponudu za zapošljavanje medicinskih sestara, evatulano pedijatrijskih sestara. Trenutno se u Hrvatskoj traže softverski inženjeri i telekomunikacioni tehničari, šivači i krojači i u Sloveniji elektromonteri i elektroinstalateri", kaže Gordana Predojević, pi ar NSZ Filijala Sombor.

Kada strani poslodavac traži radnike između ostalog mora definisati broj radnika, na koje vreme će biti angažvani, koja kvalifikacije i nivo znanja jezika se traži i koliko traje radni odnos, kolika će biti zarada i kakav će biti smeštaj.

"Uzima se u obzir da li taj poslodavac ima dozvolu nadležne službe za zapošljavanje stranih državljana", kaže Predojevićeva.

U Nacionalnoj služni za zapošljavanje kažu da je obaveza da se ugovor o radu potpiše pre odlaska na rad u inostranstvo. Radnici treba da imaju isti tretman kao radnici države u koju idu na rad.

Izvor: RTV

Na takmičenju u kuvanju ribljeg paprikaša “Zlatni kotlić Odžaka 2018″ u konkurenciji su bila 44 kotlića.

Sudije su ocenjivale boju, ukus i gustinu, a u jakoj konkurenciji vrsnih kuvara iz cele Vojvodine prvo mesto zauzeo je Ivan Terek iz Sombora. Drugo mesto pripalo je Kikinđanima, a treće Crvenčanima.

Na čelu stručnog žirija bio je Željko Rastović iz Apatina koji je istakao da su na takmičenju učestvovali kuvari iz raznih regija koji su pokazali na koliko se sve različitih načina može pripremiti riblji paprikaš.

Najbolje ekipe kući su odnele pehare i kotliće sa nogarama, što su nagrade koje je obezbedio organizator Turistička organizacija opštine Odžaci. Nagrade je uručila direktorica Turističke organizacije Vesna Petković.

Da veselje uz paprikaš dobije pravi štimung pobrinuli su se nadaleko poznati muzičari iz Deronja.

“Zlatni kotlić Odžaka” organizovan je u okviru “Dana Crvenokose boginje” koji su u Odžacima trajali od 1. do 3. juna. Poslednjeg dana te manifestacije kada su se okupili majstori ribljeg paprikaša, program je upotpunjen prezentacijom narodnog stvaralaštva uz učešće opštinskih udruženja žena.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile teške i sedam osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teške i dve osobe lake telesne povrede. Sedam vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda.

Na području opštine Odžaci evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i pet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda.

Napisano 64 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 334 prekršajna naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina.

Korisnici društvenih mreža iz Srbije, revoltirani najnovijim poskupljenjem goriva koje će dodatno opteretiti kućni budžet ali i dovesti do talasa poskupljenja, najavili su proteste širom zemlje.

Naime, internetom kruži najava protesta koji će se dogoditi u petak 8. juna u 17:00 časova, za kada se najavljuje polučasovna blokada ključnih saobraćajnica širom Srbije.

Internet zajednica koja je najavila proteste, objavila je spisak od tri zahteva čije ispunjenje je cilj masovne blokade u petak.

Nezadovoljni građani zahtevaju usvajanje nove cene goriva koja na svim pumpama ne sme da prelazi 110 dinara za dizel i 120 dinara za bezolovni. Takođe, zahteva se da cena plina ne sme da bude veća od polovine cene bezolovnog benzina, kao i da se ubuduće cena goriva obračunava tako što će se na osnovnu cenu benzina obračunati porez, pa tek onda na oporezovanu cenu benzina dodati akciza, koja ne sme da bude viša od 50 odsto osnovne cene benzina.

Trenutno su najavljeni mirni protesti u više desetina gradova, a internet zajednica na Fejsbuku (link) koja ih organizuje trenutno broji više od 80.000 članova.

Izvor: nasemesto.rs

Strana 10 od 478

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top