Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
subota, 05 maj 2018 00:00

Posetite sajam cveća u Odžacima

Na platou Sportskog centra Odžaci danas se održava tradicionalni prolećni sajam cveća na kome učestvuje najveći broj izlagača do sada.

Na ovoj manifestaciji koja je izložbeno-prodajnog karaktera, ljubitelji cveća imaju priliku da na jednom mestu nabave sve što im je potrebno za prolećnu sadnju i uređenje.

Učestvuje 17 proizvođača cveća i izlagača iz Sombora, Kupusine, Apatina, Ruskog Krstura, Kule, Temerina, Novog Sada i drugih mesta.

- Najviše se traži sezonsko cveće, muškatle, petunije, begonije, pelagonije, fuksije, a imamo i trajnice koje su i nešto skuplje – kaže Aleksandar Cvetković iz Sombora.

Lepo vreme i šarenilo boja privukli su veliki broj posetilaca na prolećni sajam cveća koji će trajati tokom celog dana.

- Mogu da kažem da smo ove godine izuzetno zadovoljni odzivom izlagača, s obzirom da je danas i cvetna pijaca u Novom Sadu. Ovo je četvrta godina po redu i osma cvetna pijaca ili sajam cveća. Sve više ova manifestacija postaje prepoznatljiva u okolini – kaže Mirko Cerović iz Javne ustanove Sportski centar Odžaci koja je organizator sajma cveća.

Jesenja cvetna pijaca tradicionalno se organizuje u Odžacima u oktobru, za one izlagače koji proizvode zimsko cveće.

Izvor: ico.rs

Predškolska ustanova “Bambi” raspisala je konkurs za upis dece u objekte u svim mestima opštine Kula.

Upis mališana vršiće se od 7. do 20. maja i to u Kuli, u vrtiću “Sunčica” od 08:00 do 12:00, i u Crvenki, Sivcu, Ruskom Krsturu, Kruščiću i Liparu u zgradama vrtića od 12:00 do 13:00 časova radnim danima.

Deca starosti od šest meseci do 6,5 godina mogu da se upišu u vrtiće “Sunčica” i “Kolibri” u Kuli, “Šećerko” u Crvenki, “Čuvari osmeha” u Sivcu i “Ciciban” u Ruskom Krsturu.

U poludnevni boravak i pripremni predškolski program upisuju se sva deca koja su rođena od 1. marta 2012. do 28. februara 2013. godine i to u sledeće vrtiće:

– Kula: “Bubamara” na srpskom i “Maslačak” na mađarskom jeziku
– Crvenka: “Veverica”
– Sivac: “Čuvari osmeha” i “Neven”
– Ruski Krstur: “Ciciban”
– Kruščić: “Vrtuljak”
– Lipar: “Roda”

Ukoliko u pripremno-predškolskim grupama bude bilo slobodnih mesta, moći će da se upišu i deca rođena u periodu od 1. marta do 31. decembra 2013. godine.

Dokumente možete da preuzmete na sledećim linkovima:

Zahtev za upis deteta
Pravilnik o uslovima za prijem, upis, boravak i ispis dece PU ”Bambi” Kula
Konkurs za upis dece u PU ”Bambi” Kula
Dokumenta koja se prilažu uz zahtev za upis dece za 2018/2019 godinu

Izvor: Naše Mesto

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru povodom značajnog i velikog jubileja, u utorak, 8. maja 2018. godine, u spomen-sobi Norme i Preparandije biće održana tribina pod nazivom "240 godina od osnivanja Mrazovićeve Norme".

Na ovu temu će govoriti dekan somborskog Pedagoškog fakulteta prof. dr Željko Vučković i prof. dr Saša Marković.

Avram Mrazović je 1. maja 1778. godine pokrenuo prvu školu za obrazovanje srpskih učitelja, čime je utemeljio tradiciju koja traje već 240 godina.

Početak je u 19 časova.

U skoro svim najznačajnijim stranim kompanijama koje su od 2011. godine stigle u Niš i dočekane izdašnim državnim subvencijama namenjenim zapošljavanju novih radnika, sindikati nisu poželjni, a u nekim od njih radnici koji žele da ih osnuju dobijaju otkaz, kažu za Danas sindikalni lideri u ovom gradu.

Prema njihovim rečima, najteža situacija je u Juri i Juri Šin Von, gde sindikalno organizovanje praktično nije dozvoljeno, a radnici koji žele da formiraju sindikat dobijaju otkaz. Najbolja situacija je u Leoniju, gde funkcionišu dva reprezentativna sindikata, UGS Nezavisnost i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“. Sindikalnih organizacija nema ni u DŽonson elektriku i Atlas tekstilu, koje su otvorene pre dve godine, odnosno pre godinu i po dana. One ne funkcionišu ni u Benetonu, koji je došao u Niš pre sedam godina, odnosno njegovim kooperantima.

– U Juri smo tri puta pokušavali da osnujemo sindikalnu organizaciju. I svaki put, samo dan ili dva pred dobijanja rešenja o njenom upisu u registar Ministarstva rada, radnici koji su formirali Inicijativni odbor za njeno osnivanje dobijali su otkaze. Izgledalo je kao da je neko iz Ministarstva javljao ovoj kompaniji imena tih radnika – kaže poverenik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ za Niš Bratislav Ilić.

Risto Ivetić, sekretar Samostalnog sindikata grada Niša, dodaje da su u Juri otkaz dobila i dva radnika koja su bila u rukovodstvu tog sindikata. NJihovi otkazi su sada na sudu, a oni su, koliko zna, još uvek bez posla.

– U Benetonu smo, pak, uspeli da registrujemo sindikalnu organizaciju, a kada je sve završeno, njeno delovanje je sprečeno. Radnice su bile prestrašene raznoraznim „porukama“ koje su dobijale, nisu smele da održavaju sastanke u krugu fabrike, mi smo im ponudili naše prostorije, želeli smo da im pružimo i podršku druge vrste, ali su ipak odustale – kaže Ivetić.

Bratislav Cenić, poverenik UGS Nezavisnost za Niš, dodaje da taj sindikat već godinama ne može da uđe u Juru i Juru Šin Von, iako je ozbiljno nastojao. On smatra da su tome u velikoj meri doprineli menadžeri, inače „naši ljudi“, koji, kako kaže, ne shvataju da sindikati ne žele da unište fabriku već da poboljšaju uslove rada, što bi koristilo svima, pa i njima.

Poverenik Gradskog odbora ASNS Niš Saša Hristov kaže da taj sindikat nema svoje organizacije ni u jednoj od najvećih stranih kompanija koje su poslednjih godina došle u Niš, iako je nastojao da ih formira. Pokušao je da ga napravi i u Leoniju, jer „tamo nema zabrane“, ali ni tu nije uspeo, kaže.

– Ipak, iz Leonija nam nisu stigle primedbe na kršenje radnih prava, a zaposlenima se plaća prekovremeni rad i imaju godišnji odmor. U DŽonson elektriku ljudi su zadovoljni platama, koje iznose od 40.000 do 50.000 dinara. U Asteru radnici primaju minimalac, ali im se plaća prekovremeni rad. Svi radnici u proizvodnji dobijaju po 143 dinara po satu, od krojača do kontrolora – navodi Hristov.

Naši sagovornici ocenjuju da su osim nedovoljne spremnosti poslovodstava tih kompanija da otvore vrata sindikatima, veliki problem i „loši zakoni o radu“, koji „više štite poslodavce nego zaposlene“, kao i to što je država „spremnija da se založi za interese investitora nego za sindikalnu zaštitu radnika“. Ozbiljna prepreka je i strah zaposlenih da će zbog sindikalnog aktivizma ostati bez radnog mesta, do kojeg se teško dolazi.

Državni zvaničnici saopštavali su da je „Jura“ po jednom radnom mestu dobila 7.000 evra, „Beneton“ i „DŽonson elektrik“ po 9.000 evra, a „Jura Šin Von“ – 10.000 evra. Kompanija „Aster tekstil“ takođe je subvencionisana, ali iznos po novouposlenom radniku nije saopšten.

Prema procenama gradskih zvaničnika, u Nišu je od 2011. godine do danas u tim i drugim kompanijama zaposleno više od 12.000 radnika. Većina zaposlenih u njima prima minimalce uvećane za 20 odsto, što im omogućavaju aktuelni propisi u Srbiji.

Izvor: Danas

petak, 04 maj 2018 00:00

Kruške u vinu

Sastojci

4 kruške
1 limun
400 ml crnog vina
150 g žutog šećera
1 korica cimeta
1 kašičica gustina

Priprema

1. Oljuštiti kruške, ostaviti im peteljke, a donji deo poravnati da bi mogle da stoje.

2. Poprskati ih sokom od 1 limuna pomešanog sa 100 ml vode (da ne bi potamnele) i staviti na stranu.

3. U šerpu sipati vino i 100 ml vode, dodati šećer i koricu cimeta, pa ostavite da provri. Dodati kruške i na laganoj vatri kuvati petnaestak minuta. Kruške izvadite na tanjire, a 2/3 vina odliti. U preostalo vino dodati kašičicu gustina pa mešajući kuvati dok se ne zgusne.

4. Sos preliti po kruškama i ukrasiti listićima nane.

Izvor: Stvar ukusa

Policija u Somboru uhapsila je Z. V. (1955) iz okoline tog grada koji se sumnjiči da je ukrao alat vredan oko 220.000 dinara.

Kako je saopštila policija, sumnja se da je Z.V. izvršio teško krađu, te da je provalio u četiri kuće iz kojih je ukrao bušilice, motornu i ručne testere, kosilicu, ali i drugi alat, ukupne vrednosti oko 220.000 dinara.

Policija je deo ukradenih predmeta pronašla i vratila vlasnicima, dok je osumnjičeni, kako se sumnja, ostali alat prodao sakupljačima sekundarnih sirovina.

Po nalogu tužioca, Z.V. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden u Osnovno javno tužilaštvo u Somboru.

Izvor: Blic

petak, 04 maj 2018 00:00

Migranti devastiraju vikendice

Branislav Mijić vlasnik vikendice u Apatinu, koja se nalazi pored Vagon čarde, bio je ne malo šokiran kada je uoči Prvog maja u njoj i oko nje zatekao oko dvadesetak migranata koji su mu razbili prozore zauzeli objekat i dvorište. -Zatekao sam ih ujutro kada sam došao da pripremim vikendicu za za svoju decu i unuke da tu provedu praznike. Prozori su porazbjini a nekoliko njih ih je ležalo u kući deo na travnjaku. Tokom noći su verovatno nešto kuvali jer je suđe bilo razbacano i zaprljano. Kada su mene i prijatelja ugledali svi su se razbežali u šumu. Policija je na poziv zaista odmah regovala i stigla ali ništa nije mogla da učini. Oism dva ćebeta nisu drugo ništa odneli ali su napravili štetu-kaže Apatinac Branislav Mijić.

Mijić kaže da saoseća sa ovim ljudima ali da je njihovo ponašanje u našoj zemlji potpuno neprihvatljivo. -Do sada sam ih gledao sa sažaljenjem ali da oni nimalo ne vode računa kako će se ponašati, mestu gde će prenoćiti nego ga devastiraju promenio sam potpuno mišljenje. Znam da ima još vikendaša koji su slično prošli. Svi ih nahranili i bez da prave štetu-navodi naš sagovornik.

Nedavno nam se žalio i jedan vlasnik vikendice u sonćanskom naselju kraj Dunava. Kaže brojne vikendice su devastirane. On ne želi da se predstavi ali u ponovnom razgovoru napominje da je pojačano dežurstvo policije i da se sada cela situacija malo popravila.

Nezvanično sazanajemo da policija dežura na obalama Dunava kraj Apatina ali da je praktično „nemoguća misija“ pratiti kretanje migranata tokom dana i noću koji stižu u velikim grupama. Stižu sa svih strana iz sabirnih centara od Pirota do Sombora. -Mi ih po prijavama građana ponovo doportujemo nazad, a druga grupa već dolazi dolazi-saznajemo iz policijskih izvora.

Izgleda da u ovom slučaju najezde migranata u Apatin zbog blizine granica neće biti rešenja sve, dok ne daj bože, dođe do nekog ozbiljnijeg incidenta.

Izvor: Radio Dunav

Sportski savez grada Sombora uputio je Obaveštenje sledeće sadržine koje prenosimo u celosti:

"Sportski savez grada Sombora obaveštava javnost da je u ponedeljak, 30. aprila tekuće godine, u Savez stigao Zahtev 40 sportskih klubova za održavanjem vanredne Skupštine Sportskog saveza, odnosno zahtev za smenu predsednika Saveza Dragana Maksimovića, kao i članova Upravnog odbora.

Ovim putem obaveštavamo sve sportske klubove da će predsednik Saveza, Dragan Maksimović ispoštovati sve procedure, te da će u skladu sa Statutom Sportskog saveza grada Sombora, u zakonskom roku zakazati vanrednu Skupštinu, gde će se o pristiglom Zahtevu i odlučivati.

Želimo da obavestimo sve sportske klubove i ostale nadležne organe da se u radu Saveza do vanredne Skupštine ništa ništa neće menjati odnosno da Savez nastavlja sa svojim redovnim aktivnostima, te da će sadašnje rukovodstvo Sportskog saveza do kraja svog mandata biti uz sve sportske klubove, bez obzira na sadašnju situaciju.

S poštovanjem

Sportski pozdrav,

Dragan Maksimović

Predsednik SSSG"

Treći Somborski književni festival održava se 11. i 12. maja u organizaciji Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" iz Sombora i uz podršku Skupštine opštine Sombor i Kulturnog centra "Laza Kostić".

Ovogodišnji festival je zamišljen kao dvodnevna manifestacija tokom koje će se somborskoj publici predstaviti savremeni tokovi domaće književnosti, dometi pisane reči, njen odnos prema svetu, stvarnosti, društvu, okruženju i filmu.

Namera Festivala je predstavljanje aktuelne književne produkcije, te su njegovi gosti relevantna imena iz domena poezije, proze, dramaturgije i izdavaštva – Dragan Velikić, Petar Matović, Slobodan Tišma, Nikola Vujčić, Darko Tuševljaković i Saša Radojčić – prepoznata od strane čitalaca, kritike i žirija najznačajnijih književnih nagrada u zemlji.

Uz ovaj primarni aspekt Festivala, treći put je održan i konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina koji je jedinstven u državi. Iako postoji veći broj konkursa za objavljivanje prve knjige mladih pisaca, nijedan ne rešava problem druge knjige, te je Somborski književni festival ponudio odgovor na ovaj problem.

Na konkurs je pristigao dvadeset i jedan rukopis, što je iznova dokazalo da interesovanje za ovakvu vrstu konkursa i podrške mladim piscima ne samo da postoji, već je i apsolutno neophodno. Žiri ovog konkursa (Tamara Babić, Branislav Živanović i Dragan Babić) izdvojio je pesnički rukopis Pitomi divlji pas beogradske pesnikinje Katarine Mitrović.

Somborski književni festival održava se u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić".

Izvor: RTV

četvrtak, 03 maj 2018 00:00

Pastrmka sa tikvicama i šargarepom

Sastojci

4 pastrmke (po 200 g)
4 kašike limunovog soka
150 g biljnog margarina
250 g pirinča
450 g tikvica
400 g šargarepe
120 ml belog vina
kari
biber
so

Priprema

1. Očišćene pastrmke isperite vodom, osušite. Poprskajte ih limunovim sokom, posolite i pobi-berite. U manjoj posudi rastopite 50 g margarina i masom premažite ribe spolja i iznutra.

2. Pirinač kuvajte oko 20 minuta u 500 ml posoljene vode.

3. Zagrejte gril u rerni. Rešetku obložite alufolijom, stavite ribu i sa svake strane ih pecite po dese¬tak minuta.

4. Povrće dobro operite, očistite, a zatim isecite na tanke štapiće. Sve prodinstajte na 50 g margarina. Nalijte vinom i poklopljeno kuvajte desetak minuta. Začinite solju, biberom i karijem po ukusu.

5. Pastrmke, pirinač i povrće sipajte u tanjire. Preostali margarin izrendajte preko ribe. Sve ukrasite peršunom i limunom.

Izvor: Stvar ukusa

Mađarski savez je bio organizator prestižnog turnira serije 1000 bodova, koji je održan 28. i 29. aprila u gradu Kiškunfeleđhaza, na kojem je nastupilo 185 takmičara iz 15 zemalja

Somborski predstavnici Alida i Boris Jerković su odlično odigrali turnir i ostvarili dobar plasman ulaskom u četvrtfinale mešovitih parova, a isti uspeh postigao je i Boris u seniorskoj kategoriji.

Alida je u pojedinačnoj kategoriji seniorki završila takmičenje u grupnoj fazi. Ostvarila je pobedu protiv Litvanke Jančuske, dok je poražena od svetske šampionke Darnyik i u ključnom meču od Hrvatice Jagečić u 3 vrlo neizvesna seta.

Boris je već u grupnoj fazi napravio iznenađenje pobedivši u sva tri meča. Redom je savladao Nemca Tima, njegovog sunarodnika Bleja i mađarskog šampiona i osmog na svetskoj rang listi Vince Olivera. U osmini finala je savladao još jednog domaćina, Mađara Kozarija u vrlo neizvesnom meču i napravio iznenađenje plasmanom među najboljih osam. U četvrtfinalu je odigrao sjajan meč protiv Čeha Knofličeka ali ipak nije uspeo da dođe do polufinala.

U kategoriji mešovitih parova Jerkovići su bili slobodni u prvom kolu, dok su u osmini finala savladali favorizovani par Jagečić/Savicki. Nažalost, u četvrtfinalu su za protivnike imali svetske šampione, slovenački par Keber/Šušteršič te su tu poraženi u dva seta.

Već idućeg vikenda je sledeći veliki turnir, Croatian Open serije 500 bodova u Zagrebu na kome će ponovo nastupiti somborski par Jerković.

U petak, 11. maja će se u Prigrevici održati "Majske svečanosti, kulturno-sportska manifestacija sa bogatim umetničkim programom. U okviru manifestacije su svečanosti povodom dana kolonizacije, dan oslobođenja sela i spomen dan biblioteke. Program će početi uz ETNO SAJAM u centru sela, sa početkom u 18:00 časova.

Sportski deo manifestacije započeće takmičenjem u trčanju, odnosno uličnim trkama od 17:30 časova.
U 18:30 časova, na otvorenoj bini u centru sela, nastupiće mališani iz vrtića "Pčelica", KUD "Mažoret" iz Sonte, učenici Osnovne škole "Mladost", a najmladje će zabavljati klovn Željko Veseljko.

Muzički program počinje u 21:30 časova uz Bravo bend i Spajder bend, a od 22:30 časova, gosti večeri će biti Ćana, Goci i Lazo.

Izvor: Radio Apatin

Nakon prvomajskih praznika Likovna galerija Kulturnog centta će biti otvorena za sve ljubitelje likovne umetnosti.

Ovoga puta posetioci će biti u prilici da se upoznaju sa stvaralaštvom Radomira Glušca iz Vrabasa. Prva samostalna izložba slika i duboreza Radomira Glušca pod nazivom „Dva izvorišta“ biće otvorena 3. maja u 19 časova u Likovnoj galerija Kulturnog centra Kula.

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić uputio je odbornicima saziv za 24. sednicu. Prema sazivu sednica će se održati 7. maja 2018. godine, sa početkom u 9.00 časova u velikoj sali lokalne samouprave, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Odbornici će razmotriti i odlučiti o 22 pitanja iz delokruga rada Skupštine, od kojih su 14 predlozi odluka, od kojih je prva Predlog odluke o angažovanju eksterne revizije završnog računa budžeta grada za 2017. godinu.

Predmet rasprave biće i Predlog odluke o osnivanju Istorijskog arhiva Sombor, o održavanju čistoće, o određivanju akustičkih zona na teritoriji grada i drugi predlozi odluka.

Odbornici će odlučiti o imenovanju direktora JKP „Energana“, kao i o razrešenju dužnosti direktora i imenovanju vršioca dužnosti direktora JKP „Čistoća“, Sombor.

Rotari klub Sombor poziva na svoj tradicionalni "Bal na salašu" u Somboru na Dida Hornjakovom salašu 19. maja sa početkom u 19 časova.

Kotizacija za bal je 20 evra ili 2.500 dinara.

Kotizacija uključuje 500 dinara donacije za akciju Rotari kluba Sombor za obnovu sata na tornju Gradske kuće.

Više informacija na www.rotarysombor.org.rs

Ako si uopšte te sreće da danas u Srbiji radiš legalno, cimaš se za 30-ak hiljada u najboljem slučaju, i dovijaš za sve preko toga – ovako počinje proglas koji je povodom 1. maja objavio Levi samit Srbije. Oni su izračunali da je dobra mesečna plata u Srbiji – 101.120 dinara.

„Za razliku od rada na crno, ovako na papiru imaš i neke pogodnosti. Recimo, zdravstvo – tamo gde ti zakažu rendgen za godinu dana; pa ko živ, ko mrtav. Ili: penziju, sa kojom ćeš tek moći da se slikaš. Ako je doživiš“, kaže se u proglasu. „Ubeđuju te da je i minimalac, koji iznosi manje od toga, 20 hiljada i kusur, dovoljan da preživiš mesec dana. Kad nemaš zvaničnu prosečnu platu od 400 evra, i ne znaš nikog ko je zaradi, misliš da je problem u tebi“.

U tekstu se još kaže:

„Iz vlasti ti neće reći kako se dobije taj prosek od 400 evra mesečno. Možda tako što se zbroji veliki broj siromašnih i jako mali broj izuzetno bogatih ljudi — pa podeli.

A posebno te neće pitati: koliko tebi uopšte treba mesečno da preživiš?

Menja se na dnevnoj bazi, ali svaka je da te sludi. Izračunali smo 101.120 dinara.“

Izvor: Danas

Sastojci

2 jaja

mleko

brašno

1/2 praška za pecivo

začin, so, biber

1 manja tikvica

šunka

Priprema

1. Varjačom umutiti testo malo gušće nego za palačinke.

2. U smesu dodati prethodno narendanu i oceđenu tikvicu i narezanu šunku.

3. Na vruće ulje izliti manje količine smese, pa ih peći s obe strane dok lepo ne porumene. Okretati ih možete plastičnom ravnom četvrtastom kašikom, jer su dosta debele.

4. Pečene palačinke ocediti na papirnom ubrusu od suvišne masnoće.

5. Poslužti uz umake po želji: ajvar, kečap, pavlaku, majonez.

Izvor: recipeci.com

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, po nalogu nadležnog tužilaštva, podneli su krivičnu prijavu u redovnom postupku protiv muškarca (60), zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Policija je prilikom pretresa stana kod osumnjičenog pronašla i oduzela tri puške i 31 komad municije različitog kalibra.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, po nalogu nadležnog tužilaštva, podneli su krivičnu prijavu u redovnom postupku, protiv četrdesetjednogodišnjeg muškarca, zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Policija je prilikom pretresa stana osumnjičenog pronašla i oduzela prigušivač za pušku, vojnu optiku za snajper pušku, tri optike za oružje, sedam komada puščane municije za malokalibarsku pušku i službenu palicu.

 

Izvor: Kurir

utorak, 01 maj 2018 00:00

Ko je Malvina Hofman?

U Gradskom muzeju Sombor u četvrtak, 10. maja 2018. godine u 18 časova biće otvorena izložba „Ko je Malvina Hofman?” autora Vladimira Čeha, publiciste i osnivača Instituta za istoriju oglašavanja u Beogradu. Izložba je posvećena jednoj od najpoznatijih američkih vajarki dvadesetog veka i njenim delima za pomoć Srbiji.

Malvina Hofman i plakat
Fotografija umirućeg srpskog vojnika na ostrvu Vido ratnog srpskog reportera Miloja Igrutinovića inspirisala je Malvinu Hofman za čuveni plakat „Serbia needs your help”. Isti motiv koristila je za razglednice koja su prodavane u SAD za prikupljanje pomoći srpskoj vojsci kao i za skulpturu Sv. Franje, koja se danas nalazi ispred bolnice Mejo u Ročesteru.

Skulptura i 3D štampa
Na izložbi su prvi put javno prikazani crteži koje je gospođa Hofman uradila putujući sa ekipom Crvenog krsta po Srbiji 1919. godine, kao i istoriografski fakti u vezi sa njenim aktivnostima za pomoć Srbiji u Velikom ratu, pronađeni u Geti institutu u Los Anđelesu. U virtuelnoj realnosti predstavljena je skulptura Sv. Franje i na temelju nje urađena bista uz pomoć 3D štampača.

Izložba je do sada bila postavljena u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, a biće prikazana u drugim gradovima u Srbiji. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ambasada SAD u Beogradu. Posetioci mogu pogledati ovu veoma zanimljivu izložbu do 23. maja.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teške i tri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača, saopštila je PU Sombor.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile teške i jedna osoba lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i jedna osoba lake telesne povrede.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano je 38 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 334 prekršajna naloga.

Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina, neustupanje prvenstva prolaza i nepropisno kretanje unazad, navedeno je u saopštenju PU Sombor.

Krpelji spadaju u redovne stanovnike šuma, parkova i livada, a uočeno je da ih u naročito velikom broju ima tamo gde ima i divljači. Ove godine su se pojavili ranije i ima ih više nego što je to uobičajeno.

Iz Javnog preduzeća “Vojvodinašume” apeluju na građane da se tokom boravka u prirodi zaštite od krpelja.

Za boravak u prirodi treba izabrati udobnu, ali odgovarajuću garderobu, koja treba da bude dugih rukava i nogavica, i svetle boje. Na nezaštićene delove kože treba naneti repelente koji se koriste protiv komaraca.

Izbegavati nepokošene i terene obrasle žbunjem, kao i sedenje i ležanje u travi.

Stručnjaci preporučuju građanima da tokom boravka u prirodi na svaka četiri sata proveravaju otkrivene delove kože. Po povratku obavezno treba istresti i oprati nošenu odeću. Nakon toga, još jednom pregledati celo telo.

Ako se krpelj ipak zakači, važno je da što kraće boravi u koži. Ovo je naročito važno, ako je krpelj zaražen, jer se nakon 24 sata povećava rizik da će osoba oboleti od lajmske bolesti.

Neposredno nakon ubušenja, građani krpelja mogu sami izvaditi pincetom, tako što će ga uhvatiti što bliže uz kožu i blago povući na gore, u suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu. Ovom prilikom ne treba koristiti nikakva hemijska sredstva. Obavezno treba proveriti da li je krpelj ostao ceo, a nakon toga mesto uboda očistiti alkoholom.

U slučaju da je na mestu uboda ostao deo usnog aparata krpelja, potrebno je što pre se obratiti lekaru.

Stručnjaci ukazuju da ne treba ignorisati crvenilo kože na mestu uboda ili van njega, povišenu temperaturu, ukočenost vrata i ostale simptome slične gripu. Tvrde da je izlečenje stoprocentno ukoliko se sa odgovarajućim lečenjem započne u prvom i drugom stadijumu bolesti.

U Somboru se već petu godinu za redom sprovodi program terapijskog plivanja koji je namenjen deci sa posebnim potrebama sa kojima rade stručni treneri. Značaj terapijskog plivanja ogleda se u aktivaciji i povezivanju četiri razvojna pravca: fizičkog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog.

Plivanje, igranje, druženje u vodi i radost na licima šezdesetak polaznika terapijskog plivanja koje se već petu sezonu organizuje u Somboru, potvrda je kvalitetnog rada, upornosti i volje kako polaznika tako i roditelja i trenera terapijskog plivanja.

Petnaestogodišnji Kamenko Janković je uspešno pohađao časove i nada se da će uskoro trenirari vaterpolo.

"Na časovima sam naučio da ronim, da plivam, da pokažem ljudima kako se to radi...!"

"Lepo mi je na bazenu. Hvala Saletu što me naučimo da plivam i prsno i kraul", zadovoljno je ispričala trinaestogodišnja Milica Janković.

Brankica Stojanović je majka devojčice Lane koju su suprug i ona redovno dovodili na časove. Ima samo reči pohvale i zahvalnosti trenerima na strpljenju i stručnosti.

"Imam devojčicu od 12 godina sa Daunovim sindromom, već tri godine pohađa terapijsko plivanje. Jako smo zadovoljni jer je terapijsko plivanje izuzetno dobro za njene mišiće pošto ima hipotoniju mišića, izuzetno lepo napreduje...", kaže.

U hraniteljskoj porodici Miodraga Bojovića iz Sivca je dečak sa posebnim potrebama koga je redovno dovodio na časove terapijskog plivanja, ističe: "Nije znao da pliva, naučio je, lepo pliva i održava se na vodi i mi smo izuzetno zadovoljni".

Treninge na kojima se radi grupno i individualno sa polaznicima, pohađaju deca od 6 do 16 godina starosti sa Daunovim sindromom, cerebralnom paralizom, autistična deca i deca sa intelektualnom i motoričkom ometenošću.

Koordinator terapijskog plivanja Saša Plavšić, ističe: "Može puno da im se pomogne na ovaj način, posebno u radu sa mlađima. Mi njima ne možemo promeniti suštinu života, ali na ovaj način njihove svakodnevne aktivnosti možemo učiniti mnogo jednostavnijim i najvažnije, da im unosimo osmeh u život kao što je to i danas bilo".

Sandra Kamber, trener plivanja ističe početni cilj časova – da se deca oslobode straha od vode, da se oslobode.

"Dosta decu kroz igru učim da se gnjuraju, prolaze kroz obruč, tražimo igračke, sve dok se dete ne opusti. Kad se skroz dete opusti, tek onda krećemo da radimo", kaže.

Igre u vodi i učenje vežbanja plivanja imaju za cilj poboljšanje motoričkih sposobnosti, ali i razvoj istrajnosti, volje, samopouzdanje i sigurnosti polaznika, dece sa posebnim potrebama.

Nastavak projekta terapijskog plivanja podržanog od strane grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu očekuje se u narednoj šestoj sezoni.

Izvor: RTV

U nedelju 29. aprila u sali HKUD Vladimir Nazor (Hrvatski dom) održan je plesni koncert u okviru manifestacije Svetski dan plesa 2018. Manifestacija je ove godine okupila rekoradn broj plesača i vežbača svih uzrasta, ukupno oko 140 učesnika.

Svetski dan plesa je plesna manifestacija koja se u Somboru obeležava od 2015. godine na inicijativu tima instruktora pet somborskih plesnih klubova i grupa koji su se okupili oko zajedničke ideje da se prigodnim koncertom obeleži 29. april – Međunarodni dan plesa. Inače, ovaj dan se u svetu slavi od 1982. godine kada je UNESCO-ov Međunarodni odbor za ples Međunarodnog i pozorišnog instituta za ples za ovaj praznik izabrao datum rođenja Žana Žorža Novera, jednog od najvećih plesnih reformatora i začetnika modernog baleta.

Osnovna ideja Svetskog dana plesa je podsećanje javnosti na ples kao umetnički oblik izražavanja i uživanje u njegovoj univerzalnosti koja je iznad svih političkih, kulturnih i etičkih prepreka. Organizatorski tim Svetskog dana plesa u Somboru čine: Željka Vučinić i Maja Vučković (plesna škola Jump), Lado Božić i Milena Trifunov (PK Ronda), Sanja Milošević (Udruženje za fitnes i rekreaciju S–fit), Aleksandra Stričević Stanojević (PK RavangradDance) i Brankica Ćurčić (S.A.F.K. Kets – plesna grupa Inanna).

Sa željom da članovima naših plesnih klubova pružimo mogućnost da se umrežavaju i prikažu javnosti u svom gradu svoj talenat i ljubav prema plesu organizatorski tim Svetskog dana plesa u Somboru nastavlja dalje i uspešno izvršava svoju misiju da od Sombora načini grad koji voli i zna da pleše. Gosti koncerta bili su balerinice iz sportskog kluba Figura, Yoga centar Emina Yoga i fitnes tim S.A.F.K. Kets, svi iz Sombora.

U subotu i nedelju 28. i 29. arpila održan je 41. Fruškogorski maraton koji je i ove godine privukao više hiljada učesnika od šetača i rekreativaca do najboljih trail – planinskih trkača. Ove godine planinarima je bilo na raspolaganju 19 staza, od kojih je pet maratonskih staza sertifikovano od Svetske organizacije maratona u planini.

Atletsko rekreativni klub "Somaraton" Sombor imao je veoma uspešno učešće svojih članica na ovom izazovnom takmičenju. Dejana Butorac pobedila je u ženskoj konkurenciji na srednjem istočnom maratonu u dužini od 60 kilometra sa 2.253 metara visinske razlike. Dejani je za ovaj veliki poduhvat I pobedu bilo potrebno 10 sati i 34 minuta. Veoma uspešna bila je i članica "Somaratona" Vesna Bogišić koja je uzela učešće na istočnom maratonu u dužni od 42 kilometra i osvojila drugo mesto u ženskoj konkurenici i tako se našla na pobedničkom postolju sa takmičarkama iz Poljske i Mađarske. Najkraću stazu uspešno je savladala Danica Grujić Firanj.

U nedelju 29. aprila održan je još jedan uspešan Dubrovački polumaraton sa startom i ciljem na Stradunu – najlepšoj ulici u Dubrovniku. Trasu od 21 kilometar istrčali su i članovi ''Somaratona'' Atila Sič, Tijana Odobašić, Biljana Vezmar, Maja Bodrožić, Marina Brbaklić Tepavac i Luka Vojčevski dok su trasu od 5 kilometara istrčali Nataša, Luka i Lea Sič.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je da je položaj radnika u Srbiji i dalje daleko od zadovoljavajućeg, jer se njihova prava krše i nisu dovoljno zaštićena.

"Visoka nezaposlenost, rad 'na crno', ugroženo pravo na korišćenje godišnjih odmora i bolovanja, nedostatak socijalnog dijaloga sa predstavnicima zaposlenih, situacije u kojima se ostaje bez pravične naknade za rad ili bez doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, pokazuju da se prava radnika u Srbiji krše i da nisu dovoljno zaštićena", naveo je Pašalić.

On je povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, ocenio da je potrebno nastaviti rad na izjednačavanju položaja muškaraca i žena na tržištu rada da bi se, između ostalog, omogućilo pravo na rad i ženama iz posebno ranjivih društvenih grupa - žrtvama nasilja, osobama sa invaliditetom, Romkinjama.

Prema njegovim rečima, iako je zaštita trudnica i porodilja normativno obezbeđena u praksi se trudnice i porodilje i dalje suočavaju sa problemima.

"Posebno su u teškom položaju trudnice i porodilje čiji su poslodavci prestali da postoje, a ženama nisu obezbedili odgovarajuću dokumentaciju. U tim situacijama uočljivo je odsustvo angažovanja i saradnje inspekcije rada, Poreske uprave, Nacionalne službe za zapošljavanje i jedinica lokalne samouprave", kazao je Pašalić.

Pozvao je zaposlene da povrede svojih prava prijavljuju Inspekciji rada, a ukoliko ta ili druge službe ne postupaju savesno, da podnose pritužbe zaštitniku građana.

Ukazao je i na potrebu da nadležni organi uspostave efikasnu saradnju i razmenu informacija, kao i na njihovu obavezu da preduzimaju sve potrebne mere prema poslodavcima koji ne izvršavaju svoje obaveze, kako bi omogućili radnicima da ostvare svoja prava i poboljšaju svoj materijalni položaj.

Izvor: N1

Strana 5 od 465

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top