Ivan Adamov (16) ubijen je početkom decembra prošle godine u dogovorenoj tuči sa godinu dana starijim dečakom. Petnaest dana ranije trojica maloletnika pokušali su da opljačkaju staricu V. R. (86) iživljavajući se nad njom. Istražili smo koliko je maloletnički kriminal zastupljen u Srbiji, ali i kakav je profil jednog maloletnog delinkventa.

- Nemarnost roditelja, ali i negativni uticaj društva umeju da maloletnike uvuku u kriminal - kaže za "Blic" Milan Jovković, rukovodilac radne jedinice beogradskog Centra za smeštaj dece i omladine sa izrečenom vaspitnom merom.

Kako objašnjava, povodljivost dece jedan je od bitnijih faktora da oni mogu biti uvučeni u kriminalne krugove ukoliko roditelji, ali i društvo o njima ne vodi računa.

- Ako nemate kontrolu nad decom, oni pod uticajem društva, lošeg uzora u porodici i okruženja počinju sa lošim ponašanjem. Najčešće kreću sa krađama, teškim krađama i razbojništvima. Starosna granica dece koja čine ta krivična dela pala je na 14 i 15 godina - pojašnjava Jovković.

Adolescenti su najpodložniji negativnom uticaju, a sve se pojačava i lošim materijalnim statusom, nepotpunom porodicom ili rastrzanošću između roditelja.

Kazne za maloletne dilere, recimo, veoma su blage, jer deca do 14 godina ne mogu krivično da odgovaraju. Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca kaže da su kazne za maloletnike koji počinjavaju krivična dela blage, jer se, kako objašnjava, najčešće izriče pojačani nadzor.

- Recimo, maloletnik koji bude uhvaćen sa 200 tableta ekstazija dobiće kaznu pojačan nadzor roditelja ili staratelja, dok punoletna osoba u istoj situaciji dobija kaznu zatvora od minimum tri godine - priča on.

Upoređujući kazne koje prete maloletnicima koji čine krivična dela, Stefanović objašnjava da se u sudskoj praksi dešava da maloletnike zloupotrebljavaju kriminalci ili organizovane kriminalne grupe.

- Oni se motivišu novcem ili određenim privilegijama da preuzimaju na sebe činjenje krivičnih dela, pošto su sankcije za maloletnike blaže, a samim tim optužbi se oslobađaju faktički punoletni učinioci krivičnih dela. Jednostavno, maloletnik se pojavi u policiji i priznaje delo koje nije počinio. Tužilaštvo mora da sa posebnom pažnjom vodi računa u situacijama kada maloletnici priznaju izvršenje krivičnih dela, pogotovu vodeći računa da li je to priznanje u saglasnosti s ostalim prikupljenim materijalnim dokazima - naglašava Stefanović.

Kako za "Blic" navode u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u septembru 2017. godine u škole je uveden i predmet Osnovi bezbednosti dece, i samo u periodu od septembra do decembra policajci su učenicima četvrtih i šestih razreda u svim osnovnim školama u Srbiji održali 1.966 predavanja na temu "Prevencija i zaštita dece od zloupotrebe opojnih droga i alkohola".

- Takođe, tokom 2017. godine policajci su učenicima četvrtih i šestih razreda u osnovnim školama u Srbiji održali 2.733 predavanja na temu "Nasilje kao negativna društvena pojava" - kažu u MUP-u.

Proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
Oteli dečaka zbog duga za drogu
Decembar 2017. godine

Dečaka D. N. (14) oteli su početkom decembra Miloš M. (18), Jovan A. (31) i maloletni L. T. (17) i O. M. (16) zbog - droge!

Naime, četvorica mladića otela su D. N. (14) ispred škole u koju on ide, ubacili ga u automobil "alfa romeo" i odvezli do Malog Mokrog Luga, gde su ga tukli i mučili. On je uspeo da pobegne, a slučaj je prijavio policiji. Motiv otmice bili su neraščišćeni odnosi koji se odnose na trgovinu narkoticima.

Naime, kako je "Blic" pisao, sumnja se da je i maloletni D. N. prodavao narkotike za njih, ali se pretpostavlja da otmičarima nije dao onoliko novca ili narkotika koliko su oni mislili da njima pripada, pa su odlučili da ga na taj način kazne.

Maloletni dileri sve su češća pojava na srpskim ulicama, a kako za "Blic" navode u MUP-u, reč je uglavnom o starijim maloletnicima uzrasta od 16 do 18 godina.

- Treba napomenuti da oni čine svega četiri odsto od ukupnog broja prijavljenih učinilaca ovog krivičnog dela. Kada je reč o vrsti narkotika, najčešće se radi o marihuani. Takođe, u najvećem broju slučajeva reč je o mladima iz disfunkcionalnih porodica u okviru kojih nisu pravovremeno dobijali neophodnu podršku i pomoć u prevazilaženju problema u odrastanju - kažu u MUP-u.

U prvih 11 meseci prošle godine policija je otkrila i prijavila 45 maloletnika zbog 57 krivičnih dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Manje maloletnih dilera

Prema podacima iz Višeg suda u Beogradu, tokom 2016. godine zbog neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga pokrenuta su 24 postupka protiv maloletnika. Međutim, za 11 meseci prošle godine broj maloletnika koji su procesuirani je znatno smanjen, odnosno postupak je pokrenut protiv tri maloletnika.

Teške krađe
Pljačka menjačnice
Novembar 2017.

Trojica tinejdžera iz Novog Sada, od 15, 16 i 19 godina, uhapšeni su početkom novembra zbog sumnje da su pokušali oružanu pljačku menjačnice u tom gradu.

Šesnaestogodišnji Novosađanin, uz pretnju nožem, pokušao je da oduzme novac od radnica menjačnice, dok su S. N. (19) i jedan petnaestogodišnjak stajali ispred objekta. Kada se oglasio alarm, sva trojica su pobegla, ali ih je policija ubrzo uhvatila. Ovi tinejdžeri su nekoliko dana pre toga počinili razbojništvo i tešku krađu. Naime, oni su tada, takođe uz pretnju nožem, oduzeli novac od radnica prodavnice na novosadskom naselju Liman, a provalili su i prodavnicu u naselju Klisa iz koje su odneli raznu robu.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija za "Blic" objašnjavaju da su maloletnici, koji su upućeni u dom zbog teških krađa, pretežno iz porodica niskog socijalno-ekonomskog statusa.

- Porodice su nepotpune, disfunkcionalne. U ranom uzrastu kreću s izvršenjem krivičnih dela - pojašnjavaju u Upravi.

Kao učinioci ovog krivičnog dela, najbrojniji su stariji maloletnici, uzrasta od 16 do 18 godina, koji čine više od polovine prijavljenih, zatim mlađi maloletnici, uzrasta od 14 do 16 godina, i u manjem broju deca, mlađi od 14 godina, koji su po zakonu krivično neodgovorni.

- Prilikom planiranja i izvršenja ovih delikata, izražena je sklonost maloletnika da se udružuju u grupe. Međutim, ovakve grupe su neformalnog karaktera, obično malobrojne i često podležu dezintegraciji - objašnjavaju u MUP-u.

Oni dodaju da u imovinskom kriminalu nije retkost da mlađa punoletna lica koriste maloletnike i decu koje uvode u krađe najpre kao pomagače, a kasnije i kao saizvršioce.

- Takođe, prijavljivani su i slučajevi u kojima su roditelji ili staratelji iskorišćavali svoju decu za izvršenje krivičnih dela, ali i stariji vršnjaci nešto mlađe drugove - pojašnjavaju u MUP-u.

Od ukupnog broja teških krađa, 10-14 odsto čine krađe počinjene na naročito drzak ili opasan način, koje maloletnici između ostalog čine u toku dana i na javnim mestima, a na meti su prolaznici (starije osobe, žene i deca). Uglavnom oduzimaju novčanike, tašne i lančiće.

U odnosu na isti period 2016. godine, u 2017. beleži se smanjenje ovih krivičnih dela maloletnika za 12 odsto (otkriveno 958 maloletnika).

Nanošenje teških telesnih povreda
Selfi sa žrtvom
Novembar 2017.

Trojica maloletnika pokušala su krajem novembra u Bečeju da opljačkaju staricu V. R. (86). Mučili su je, tukli, gušili i na kraju misleći da je mrtva sa njom napravili selfi!

U ovom jezivom zločinu učestvovala su dvojica dvanaestogodišnjaka i jedan četrnaestogodišnjak. Ovi maloletnici upali su u kuću ujutru, kada je starica bila sama.

- U kući nisu našli ništa vredno, mučili su baku, pa pobegli - kaže izvor "Blica".

Kod dece koja nanesu teške telesne povrede može se uočiti izrazitiji poremećaj ponašanja u detinjstvu i hiperaktivnost.

- U ovakvim slučajevima uglavnom se radi o vršnjačkom nasilju. Potiču iz disfunkcionalnih porodica, najčešće nepotpunih, gde žive sa jednm roditeljem. Prag tolerancije na frustraciju je snižen, kao i stepen odgovornosti. Slabija je kontrola impulsa, konflikata i agresivnosti. Niži oblik empatije - navode u Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

U MUP-u objašnjavaju da su najbrojniji učinioci ovog krivičnog dela stariji maloletnici (od 16 do 18 godina), oko 70 odsto.

- Uglavnom je reč o vršnjačkim pojedinačnim ili grupnim tučama. Takođe, bilo je i pojedinačnih slučajeva kada su maloletnici nanosili teške telesne povrede i starijim osobama - naglašavaju u MUP-u.

Do novembra 2017. godine otkriveno je 117 maloletnika zbog nanošenja teške telesne povrede. U odnosu na isti period 2016. godine, beleži se smanjenje ovih krivičnih dela maloletnika za 10 odsto.

Ivana Adamova (16) iz Pančeva ubio je početkom decembra godinu dana stariji dečak, posle škole u dogovorenoj tuči. Njega je tinejdžer N. S. ubio nožem. Kako za "Blic" navode u MUP-u, među učiniocima ubistava najzastupljeniji su stariji maloletnici, od 16 do 18 godina, a najčešće korišćeno sredstvo izvršenja je nož.

- Ubistva maloletnika u najvećem broju slučajeva su "situaciona", dešavaju se prilikom rešavanja vršnjačkih konflikata, a u manjem broju zastupljena su i ubistva "iz koristoljublja", koja maloletnici najčešće vrše u saučesništvu sa punoletnim licima radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi - pojašnjavaju u MUP-u.

Oni navode i da su od januara do novembra 2017. godine u Srbiji otkrivena dva maloletnika zbog izvršenja dva krivična dela ubistva dve osobe.

- U odnosu na isti period 2016. godine, evidentirana su tri ubistva manje (pet ubistava za koja je osumnjičeno šest maloletnika) - kažu u MUP-u

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zamenik republičkog zaštitnika građana zadužen za zaštitu prava lica lišenih slobode Miloš Janković izjavio je u Kragujevcu da se osuđivane osobe posle izdržavanja zatvorske kazne teško prilagodjavaju životu van "rešetaka" pa se često vraćaju vršenju krivičnih dela.

"Po izlasku iz zatvora osudjenici su obeleženi, teško se prilagodjavaju životu van zatvora, otudjeni su od porodice i prijatelja, nemaju lična dokumenta, posao i u uslovima siromaštva, vraćaju se vršenju krivičnog dela", rekao je Janković na tribini o pravima i zaštiti interesa osudjivanih lica po izlasku iz zatvora koju je organizovalo udruženje "Posle kiše".

Prema njegovim rečima, u Srbiji je potrebno uvodjenje probacijske službe koja bi vršila stalni nadzor i pružala podršku osudjivanim licima.

Profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu Snežana Soković je na tribini rekla da se u Srbiji od 10 osudjenih lica čak šest vraća u zatvor zbog ponavljanja krivičnog dela.

Ona je navela da u srpskom zakonodavstvu postoje solidna rešenja za postpenalni prihvat bivših osudjenika, a pravne norme predvidjaju da se pravi poseban program postupanja za osudjenike.

"Zakon nalaže kazneno-popravnim zavodima da priprema za postpenalni prihvat počne najkasnije 30 dana pre izlaska osudjenika iz zatvora, a rad sa njima je poveren odeljenju za tretman i alternativne sankcije pri Upravi za izvršenje krivičnih sankcija", rekla je Sokovićeva.

Ona je ocenila da je suština da se različiti organi u lokalnoj zajednici uvežu u jedan sistem i da se omogući osudjeniku da nadje "neko svoje mesto" na slobodi, pronadje posao ili smeštaj.

"Moramo reći da to baš i ne funkcioniše, bez obzira što je sistem na normativnom nivou prilično dobro regulisan. Zato su potrebne aktivnosti koje ovu problematiku čine vidljivijom, da javnost uoči da je potrebno da se pomogne bivšim osudjenicima, a da se okolina oslobodi predsrasuda, u tom smislu da bivši osudjenik ne predstavlja nužno opasnost za zajednicu", rekla je Sokovićeva.

Koordinatorka Helsinškog odbora za ljudska prava Ljiljana Palibrk je rekla da je u najvećim zatvorima u Srbiji nedovoljan broj zaposlenih u odeljenjima za tretman koja treba da rade na psihosocijalnoj rehabilitaciji osudjenika dok traje izdržavanje kazne i pripremaju ih za izlazak iz zatvora i "susret" sa životom na slobodi.

"U odeljenju za tretman u zatvorima u Sremskoj Mitrovici, Zabeli i Nišu jedan zaposleni dolazi na 400 osudjenika, što znači da za 30 dana ne može sve ni da ih vidi, a kamoli da radi sa njima", rekla je Palibrk.

Ona je rekla da ;je poslednjih godina širom Srbije otvoreno 25 kancelarija za alternativne sankcije da pruže prvu pomoć onima koji su izašli iz zatvora.

"Nažalost, u njima radi samo 40 ljudi, pri čemu najveći broj kancelarija ima po jednog zaposlenog, a ako ima još jednog radnika, on trećinu radnog vremena provodi u kancelariji, a dve trećine vremena je zaposlen u zatvoru, što nikako nije dobro", rekla je Palibrk.

Ona je navela primer Holandije u kojoj u probacijskoj službi koja je u stalnom kontaktu sa osudjenim licima i pruža im prihvat i podršku po izlasku iz zatvora u povezivanju sa porodicom, traženju posla ili smeštaja, radi čak 2500 ljudi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Osumnjičeni za trgovinu oružjem na području Apatina i Sombora priznali su krivicu i zaključili sporazume sa Tužilaštvom za organizovani kriminal prema kojima su već pravosnažno osuđeni na kazne zatvora u rasponu od jedne do 4,5 godine zatvora i na novčane kazne, saopštilo je to tužilaštvo.

Tužilaštvo navodi da je 10 osumnjičenih priznalo izvršenje krivičnih dela, nakon čega su zaključili sporazume koje je prihvatio sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu (Specijalnog suda) i doneo pravnosnažne presude.

Prema sporazumima osuđeni su Saša Krajinović, Dragan Gašić, Danilo Danilović, Dimitrije Đurđević, Milan Balać, Dimitrije Cvjetićanin, Borislav Mijalčić, Radovan Grujić, Nemanja Kosanović i Mirko Ostojić. Oni su priznazli izvršenje krivičnih dela - udruživanje radi vršenja krivičnih dela i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Uhapšeni su 15. novembra 2016. godine, jer je kod članova ove grupe nađeno devet kilograma plastičnog eksploziva, 20,7 kilograma TNT eksploziva, sa više desetina električnih detonatora, 111 ručnih bombi, 12 ručnih protivtenkovskih bombi, dve zolje, 10 tromblonskih mina, osam automatskih puški, dve poluatomatske, jedan puškomitraljez, šest pištolja, dva karabina, jednu malokalibarsku pušku, 6000 komada municije, jednu protivtenkovsku minu i ostali prateći pribor.

Nakon hapšenja, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović saopštio je da je na području Apatina i Sombora razotkrivena i uhapšena grupa koja je prodavala, distribuirala i koristila različito naoružanje.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 23 januar 2017 00:00

Pooštriti kazne za nasilne maloletnike

Nekoliko desetina prijatelja i rođaka mladića Viktora J. (16) iz Niša, koji je 12. novembra izboden nožem ispred škole „Učitelj Tasa“, zatražilo je prošle subote na protestu ispred Palate pravde da se pooštre kazne za maloletne počinioce najtežih krivičnih dela.

 

- Moj mlađi brat brutalno je izboden od strane dečaka od 15 godina (Vasilija J.). Izgubio je tri litra krivi, ležao 45 dana u bolnici, ostao je bez slezine i jednog bubrega, ceo život će nositi ogroman ožiljak od noža na licu i nikada neće moći da hoda kao što je hodao. Za ovakav zločin koji se vodi kao pokušaj ubistva kaznene mere su od šest meseci do četiri godine. Uz uzorno vladanje počinilac može da bude pušten za dve, tri godine, što je nedopustivo. Kazne za nasilne maloletnike treba poštriti, a za najteža nedela koja učine njihova maloletna deca morali bi da odgovaraju i njihovi roditelji – rekao je Viktorov brat, Petar Jovanović, koji je organizovao protest, najavljujući da će inicijativu za izmenu zakona pokrenuti zajedno sa Savetom mladih Skupštine grada Niša.

Novica Jovanović, otac Nenada Jovanovića (19) koji je ubijen nožem u maju 2014. godine, kazao je da je maloletni ubica njegovog sina dobio kaznu od samo pet godina zatvora, a da su saučesnici blago kažnjeni. On je kazao da „toliko vredi život jednog deteta“ u Srbiji.

- Pokrenite se ljudi, takve stvari se dogadjaju tu pored nas, i mogu se dogoditi svakom detetu. Preduzmite nešto da sutra ne bi išli na groblje, kukali za svojim detetom i prokljijali. Izgubio sam ono što mi je najdragocenije. Imao sam jednog jedinog sina i ni to više nemam- rekao je Jovanović, izrazivši žaljenje što na protestu nema više ljudi.

Suprug Nišlijke, koja je prošle godine prilikom pljačke koju je izveo razbojnik od 17 godina zadobila prelom kuka, zbog čega joj je jedna noga ostala kraća, kazao je da je on kažnjen pojačanim nadzorom organa starateljstva. Njegova supruga mu je bila sedma žrtva, a suđeno mu je kao da je izvršio prvo krivično delo, jer za ranija nije osuđivan.

Protestu su prisustvovali uglavnom mladi ljudi. Oni su nosili transparente sa natpisom "Tražimo zakon za maloletne ubice","Hoćemo da roditelji maloletnog ubice snose odgovornost" i "Hoćemo da naša deca bezbedno šetaju gradom".

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Stopa izvršenja krivičnih dela na teritoriji Vojvodine razlikuje se od mesta do mesta. Dok se, na primer, njihov broj u Somboru i Pančevu smanjuje, na teritoriji Policijske uprave Kikinda, u odnosu na isti period lane, je u porastu.


Takvom negativanom trendu u severnobanatskom okrugu doprineli su i problemi na srpsko-mađarskoj granici, kroz krivčna dela igelanog prelaska granice i krijumačarenja migranata.

Iako je zabeležen opšti trend pada broja krivičnih dela, za Sombor, Pančevo i Kikindu je zajedničko to što u njima raste broj dela iz privrednog kriminala, kako kroz zloupotrebu službenog položaja i korupcije, tako i putem nelegalne trgovine akciznom robom.

kriminal istraga ubistvo zlocin hronika forenzicari smrt ubice obracun maloletnicka maloletna delikvencija ubistvo pistolj RTV (Ilustracija)

Statistika u većini vojvođanskih gradova pokazuje da se smanjuje broj teških krivičnih dela, razbojništava i ubistava, ali je učešće maloletnika i povratnika u takvim delima i dalje visok.

Jedan od prioriteta kikindske policijske uprave trenutno je borba protiv nasilja u porodici, a somborske rasvetljavanje jedinog sučaja ubistva.

Kada je reč o uticaju migranstke krize na rast sope kriminaliteta na području Policijske uprave Kikinda, od početka godine, u ilegalnom prelasku granice sprečeno je 506 lica, registrovano je 16 nedozvoljenih prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi, dok krivična dela trgovine ljudima nije bilo.

Izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Somboru je održana konferencija za novinare na kojoj je načelnik Policijske uprave Sombor govorio o rezultatima rada ostvarenih tokom godine.

Što se kriminala tiče, u prvih osam meseci 2016. godine, na području PU u Somboru, evidentiran je manji broj izvršenih krivičnih dela (8%), u odnosu na isti period prošle godine, sa procentom rasvetljenih krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocem 59,81%.

Broj izvršenih krivičnih dela u oblasti opšteg kriminala smanjen je za 9,6% (1120).
Najbrojnija su krivična dela protiv imovine - teške krađe i krađe, broj krađa je smanjen sa 308 na 293 i teških krađa sa 334 na 290 uz veći procenat rasvetljavanja. Rasvetljene su 3 od 4 izvršene razbojničke krađe.
Broj krivičnih dela nasilje u porodici je na istom nivou kao prošle godine, a evidentiran je manji broj krivičnih dela laka (22%), odnosno teška (14%) telesna povreda.
Prijavljeno je manje izvršilaca krivičnih dela nego u 2015. godini (749 - 794).
Prema osumnjičenima je primenjeno više mera zadržavanja i policijsko hapšenje (78 - 60).

Evidentirano je manje maloletnih izvršilaca krivičnih dela, od ukupnog broja izvršilaca u 2015. godini, 10,7% su bili maloletni, a u 2016. godini, 7,87%.

Kada je u pitanju privredni kriminal, evidentirano je 91 krivično delo (84 u 2015. godini), od toga 31,8% dela sa elementom korupcije.
Takođe je evidentiran veći broj krivičnih dela zloupotreba ovlašćenja u privredi, neovlašćeno organizovanje igara na sreću i nedozvoljen promet akciznih proizvoda.

Po pitanju javnog reda i mira, manji je broj izvršenih prekršaja, za 3,37%, a veći broj maloletnih izvršilaca, povratnika (53,49%), kao i prekršaja izvršenih u grupi.

Broj saobraćajnih nezgoda je neznatno manji nego 2015. godine (371 - 379), od toga
onih sa poginulim licima smanjen je za 25%, kao i broj poginulih lica za 16,66%.

Uručeno je oko 25.000 ličnih karata na novom obrazcu.

Što se legalizacije tiče, do 01. novembra 2016. godine, fizička i pravna lica mogu da predaju sve vrste oružja i municije najbližoj policijskoj upravi bez dokazivanja porekla oružja i municije i bez odgovornosti za neovlašćeno nabavljanje i držanje oružja ili da podnesu zahtev zaregistraciju.

Lične karte na starom obrascu će važiti do 31. decembra 2016. godine.

Zakonom o ličnoj karti je propisano da se lične karte izrađuju sa rokom važenja od deset godina i da su ličnu kartu obavezni da imaju svi građani sa napunjenih 16 godina.

Izvor: 025info

Objavljeno u Somborske vesti

Zloupotreba platnih kartica ima u Srbiji, ali nije primećena masovnost takvih slučajeva, navodi šef Odseka za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a.

"Veliki sistemi banaka, procesorskih kuća i prodajna mesta, kao što su hoteli restorani, u takvim slučajevima može da dođe do masovnih zloputreba platnih kartica. Toga je bilo u svetu, mada u Srbiji nismo primetili da takvih slučajeva ima masovno", rekao je Vladimir Urošević.

Međutim, kako kaže, primećeno je da je na našoj teritoriji bilo zloupotreba platnih kartica, pogotovu stranih državljana. 

"Imali smo slučaj gde su troje naših državljana bili članovi hakerskog foruma koji je i zaplenjen od strane FBI i Europola, a u saradnji sa 16 država, uključujući i Srbiju. Jedan od tih članova je nabavljao elektronske podatke o platnim karticama i prepordavao organizovanoj kriminalnoj grupi koja je na teritoriji Beograda, koristeći te podatke, kupovala skupocenu robu, plaćala usluge", naveo je on. 

Faksifikovanje, ali i zloupotreba platnih kartica i u elektronskom obliku, kako je navedeno da je bio slučaj u lancu hotela Hajat, rekao je on, spada u krivično delo za koje su zaprećene zatvorske kazne. 

"Ipak, to je danas delo koje se češće javlja, jer se kartice više koriste kao sredstvo plaćanja na internetu, a tu može doći i do zloupotreba. Džeparoši su prisutni i u virtuelnom svetu, kao i u realnom, oni vrebaju oprilike, ali građani moraju i toga da budu svesni, da prate uputstva na sajtu banka i savete za rukovanje platnim karticama kojih na internetu ima mnogo", rekao je Urošević Tanjugu. 

Urošević objašnjava da su u jednu onlajn transakciju uključeni i korisnikov računar, procesorska kuća i kuća koja se bavi prodajom preko interneta, što znači da na nekoliko tačaka može doći do kompromitacije. 

Prema njegovim rečima, zloupotrebe se rade tako što se koriste različite tehnike socijalnog inženjeringa da se računarski virusi, primera radi, ubace u sistem, i to je slučaj, dodaje on, najčešće kod korisnika, jer su banke i internet prodavci jako dobro zaštićeni. 

Ako ne postoji krivica korisnika, dodaje on, postoji mogućnost da odgovoran za propust nadoknadi štetu, a to često budu i banke. 

Međutim, kako je naveo, korisnici često zbog neažuriranja operativnih sistema, nepravilnog rukovanja računarskim sistemima ili zbog svog neznanja u tom smislu, kompromituju svoj sistem. 

"Postoji veliki broj računarskih virusa, takozvanih 'trojanaca' koji su namenjeni nabavljanju podataka o platnim karticama i onlajn računima, korisničkim lozinkama i imenima... Takvi virusi se mogu pokupiti prilikom surfovanja, metode su razne, automatizovane, a nekad je potrebna i pomoć vlasnika kartice", navodi on. 

Urošvić je naveo primer da se u masovnim pokušajima zloupotrebe dešava da, recimo, korisnici ne mogu da razlikuju prave internet strane od lažnih, pa unose podatke o platnoj kartici koji završavaju u pogrešnim rukama. 

"To nije njihova greška. Ali desi se da pomoć bude nesvesna od strane žrtve, pa je na neki način 'obrade' da dobrovoljno daju podatke o sebi. Recimo, kažu im da je potrebno ažurirati određenu bazu pa je u nju potrebno uneti podatke o kartici. Osim broja kartice gde postoji datum isteka kartice, i ime i prezime korisnika, pin kodove, to ne smeju nikako da daju, čak ni preko telefona. Ako je banci nešto potrebno, tražiće da dođete u filijalu. Jedino tako ste sigurni, inače će podaci biti zloupotrebljeni pre ili kasnije", smatra on. 

Urošević je ukazao i da se dešavalo da je širom interneta prisutna preprodaja na specijalizovanim forumima, validnih ali kompromitovanih podataka s platnih kartica. 

"Tako je sve napravljeno da je lako kupiti takve podatke. Postoje i alati i tehnike koje se koriste za kupovinu, ali to je kriminalan posao, ne sporadična pojava", objašnjava. 

Urošević je istakao da Odsek za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a, koji postoji od 2007, mnogo radi na prevenciji takvih zloupotreba. 

Kod nas, kako je naveo, postoji i Forum za prevenciju zloupotreba platnih kartica pri Privrednoj komori Srbije, gde su članovi i MUP, poslovne banke... 

Naše krivično zakonodavstvo je i u tom segmentu usklađeno sa Konvencijom o visokotehnološkom kriminalu iz Budimpešte koja je doneta 2001. godine. 

"Pravljenje i unošenje tehnoloških virusa na našoj teritoriji je kriminalno delo. Za to delo zaprećene kazne variraju od stepena nanete štete od dve do 12 godina zatvora za falsifikovanje i zloupotrebu platnih kartica ako se pređe određeni iznos. To je u skladu sa EU regulativnom", rekao je on. 

Prema njegovim rečima, reč je o novoj oblasti, koja je više prisutna u inostranstvu, zbog ogromnog korišćenja onlajn bankarstva i kupovine preko interneta. 

"Takvo vreme dolazi i kod nas. To je budućnost na koju moramo da budemo spremni", zaključio je on.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 02 decembar 2015 06:19

Apatinac oštetio budžet za 660.000 dinara

 

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru podneće krivičnu prijavu protiv muškarca iz Apatina, zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivična dela nedozvoljena trgovina i nedozvoljen promet akciznih proizvoda oštetivši budžet Srbije za više od 660.000 dinara.

Sumnja se da je on radi dalje prodaje nabavio 170 kilograma presovanog duvana u listu i više od devet kilograma rezanog duvana.

Pretresom osumnjičenog je pronađena elektronska vaga, mašinice za ručno punjenje cigareta, veća mehanička mašina za punjenje cigareta rezanim duvanom, kutije u kojima se nalazilo po 300 komada cigareta sa filterom za punjenje duvanom i 16 kutija napunjenih cigareta rezanim duvanom.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru rasvetlili su krivična dela krađe, nasilničkog ponašanja i izazivanja opšte opasnosti i zbog postojanja osnova sumnje da je počinio ova krivična dela, uhapsili petnaestogodišnjaka iz Sombora. 

Sumnja se da je on početkom juna iz garderobe zaposlenih u predškolskoj ustanovi ukrao dve torbe, koje je odbacio prilikom bekstva.

Takođe se sumnja da je, istog dana, sa još dve maloletne osobe napao maloletnog sugrađanina, a potom i njegovu majku i sedamdesetogodišnjeg Somborca koji su pokušali da ga odbrane. 

Trojica maloletnika se terete da su, iste večeri, bacili flaše sa zapaljivom tečnošću na automobile.

Objavljeno u Somborske vesti

Bezbednost građana, stanje javnog reda i mira i druga pitanja iz domena opšte bezbednosti, bile su teme razgovora gradonačelnika Sombora Saše Todorovića i načelnika Policijske uprave (PU) Sombor Saše Dmitrašinovića.                                                                         

Gradonačelnika Todorovića, kao inicijatora sastanka, interesovalo je kako Policijska uprava Sombor ocenjuje saradnju sa institucijama Grada, građanima, mesnim zajednicama, kao i u kojem  obimu se rasvetljavaju krivična dela, posebno krivična dela počinjena na području Mesne zajednice „Bački Monoštor“.

Načelnik PU Sombor, Dmitrašinović se zahvalio gradonačelniku Todoroviću na pomoći koju pruža PU, i naglasio da je „saradnja policije sa građanima, gradom Somborom i mesnim zajednicama izvanredna i to za rezultat ima visok stepen bezbednosti građana“.

Na sastanku je rečeno da je tokom prva tri meseca 2015. godine smanjen broj svih učinjenih krivičnih dela, posebno najtežih..

- Najteža krivična dela su u potpunosti rasvetljena, ali naša opredeljenost je da svakom, pa i onom delu sa najmanjom materijalnom posledicom, prisupimo krajnje profesionalno sa ciljem da rasvetlimo i takvo krivično delo, otkrijemo počinioca, te da građani budu u potpunosti obeštećeni – kazao je Dmitrašinović.

Navodeći primere, načelnik PU Sombor Dmitrašinović je rekao da su  prvih meseci 2015. godine intenzivirane aktivnosti na rasvetljavanju krivičnih dela počinjenih na području MZ „Bački Monoštor“.

- Rasvetljeno je 12 od 13 izvršenih krađa u kojima su oštećeni Rimokatolička crkva Sveti Petar i Pavao, Kulturno-umetničko društvo Hrvata „Bodgor“ Mesna zajednica i druga pravna i fizička lica. Protiv osumnjičenih su podnete krivične prijave – naveo je Dmitrašinović.

Zaključeno je da je postignut visok stepen bezbednosti građana, ali i da ima prostora za unapređenje. Otuda i opredeljenje gradonačelnika Todorovića i načelnika PU Sombor  Dmitrašinovića da se  kroz još bolju saradnju unapredi stanje javnog reda i mira, oblast saobraćaja, stepen rasvetljavanja krivičnih dela.

Gradonačelnik Saša Todorović se zahvalio građanima i Policijskoj upravi Sombor na saradnji i pozvao ih da saradnju nastave na još višem nivou, a na opštu dobrobit grada i svih građana na teritoriji grada  Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Prema statistici FBI najviše kriminalaca ima među Rakovima, a u stopu ih prate Bikovi. Pogledajte šta za vas ima da kaže krimi horoskop.

Ovan je naoružan

Prema FBI-ovoj statistici, pripadnici ovog vatrenog znaka poseduju najviše oružja. Ako se bave kriminalnim radnjama, najverovatnije to rade po ugovoru, odnosno drugi ih plaćaju za to, bilo da su uterivači dugova, ucenjivači ili plaćene ubice.

Bik radi za lovu

Bikovi su drugi znak s najviše kriminalnih sklonosti. Obično su upleteni u poslove koji donose veliku lovu, bilo da je reč o pranju novca ili krađi luksuznih predmeta. Najčešće rade sami kako bi smanjili rizik da budu uhvaćeni, a svojom koristi se nikome ne hvale. Ako ih uhvate na delu, pokajaće se u nadi da će dobiti milost uz reči “jednostavno nisam mogao da odolim”.

Blizanci su prevaranti

Pripadnici ovog znaka jesu vragolasti u svakodnevnom životu, ali po FBI-ovoj statistici pri samom su dnu po broju uhapšenih. Ako se i bave kriminalom, najčešće je reč o raznim “kombinacijama” i prevarama. Oni nisu tipovi koji idu okolo i pištoljem prete ljudima, već su njihovo oružje lažna obećanja. Kada ih uhvate, svim silama pokušavaju da se spasu, pa makar to bilo odavanje imena saučesnika ili bilo šta što bi moglo da im pomogne. Ne treba čuditi ako tada lažu.

Najviše kriminalaca ima među Rakovima

Prema FBI-ovoj statistici, najviše kriminalaca je rođeno baš u ovom znaku. 

Skloni su nasilju u trenucima potpune psihičke rastrojenosti, a najčešće je reč o ubistvima iz strasti ili osvete i otmicama. Pošto teško kontrolišu svoj temperament, Rakovi su prvi koji će ubiti svog šefa zbog otkaza. Nakon što su uhvaćeni, deluju izgubljeno, mada i dalje smatraju kako su njihove žrtve to “zaslužile”.

Lavovi su proračunati

Među pripadnicima vatrenih znakova, Lavovi su najmanje skloni kriminalnim radnjama. Ako se i uključe u njih, to će biti pomno razrađeno. Zbog toga su Lavovi kao kriminalci vrlo opasni i hladnokrvni. Oni se neće upuštati u sitne prekršaje, kao što je krađa, već ako rizikuju svoju slobodu, to rade zbog velike koristi ili slave.

Device najčešće nadrljaju

Nakon Ovnova, pripadnici ovog znaka drugi su po nošenju ili posedovanju oružja. Kao i drugi pripadnici zemljanih znakova, najskloniji su finansijskim prevarama. Takođe, mogu biti i provalnici i hakeri, a uopšteno su velike šanse da budu uhvaćeni jer uprkos dobrim planovima, ostaju šokirani činjenicom što su otkriveni pa sve brzo priznaju.

Vage su majstori korupcije

U poređenju s drugim vazdušnim znakovima, Vage u svojim redovima imaju najviše kriminalaca. Uključeni su u poslove nepotizma, korupcije i raznih nameštanja, a specijalnost im je privredni kriminal. Vrlo su promišljeni i lako barataju sa svojim saradnicima, ljudima kojim oni daju mito ili ga od njih primaju. Puštaju pipke na sve strane i svuda imaju veze, pa se često izvuku čak i ako ih otkriju.

Škorpije su plaćene ubice

Škorpioni su tek deveti na FBI-ovoj listi najčešćih kriminalaca. Ipak, ako pogledamo prosek serijskih ubica i psihopata, njih je najviše među Škorpionima. Oni u kriminal ulaze bez milosti, to ih čini idealnim plaćenim ubicama, a na zločin ih često navodi ljubomora ili povređen ego.

Strelac najviše robija

Strelci su treći na listi uhapšenih kriminalaca, ali najčešće popiju robiju. Bave se raznim prevarama, ali učestvuju i u pljačkama i vrlo su vešti lopovi. Zanimljiv je podatak i da Strelčevi vrlo retko povrede svoje žrtve, što govori da u kriminalu učestvuju isključivo radi finansijske koristi, ili čak potrebe.

Jarac je u organizovanom kriminalu

Pripadnici ovog znaka su vrlo snalažljivi i svestrani kriminalci. Kao i u ostalim područjima života, Jarčevi su vrlo ambiciozni, pa će i u kriminalnim radnjama “pucati visoko”. Najskloniji su finansijskom kriminalu, a najviše uhapšenih iz redova organizovanog kriminala su upravo Jarčevi. Dobro prikrivaju svoje tragove i za prljave poslove koriste tuđe usluge, a kada su otkriveni, beže od zakona.

Vodolije su hakeri

Originalni i domišljati Vodolije i nisu neki veliki kriminalci, po FBI statistici se nalaze tek na 11. mestu po broju uhapšenih. Ipak, ako se upuste u kriminal, najveće su šanse da će postati hakeri ili vođe sekte uz pomoć koje će ispiranjem mozga drugima izvlačiti novac i dobijati na moći. Na zločin ih često pokreće i želja za osvetom.

Ribe švercuju drogu

Pripadnici ovog znaka najčešće se povezuju sa drogom, dilovanjem ili švercovanjem. Mogu švercovati i retke životinje, ljude ili cigarete, a njihovi zločini su uvek pomalo bizarni, pa i smešni. Na listi kriminalaca nalaze se na osmom mestu, a kada završe u zatvoru, tamo se dodatno povezuju s krimi miljeom i od sitnih lako postaju veliki kriminalci. 

Izvor: b92

Objavljeno u Horoskop

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top