I dok danas postoji veliki broj dijeta koje se zasnivaju na kalorijskom deficitu ili određenoj grupi namirnica, istina je da se telesna masa može održavati ili smanjiti obrocima u određeno vreme.

Obroci mogu zavisiti od izbora namirnica, odnosno njenog sadržaja.

Mnogima omiljeni ugljeni hidrati, poput peciva, testenine, sladoleda možete konzumirati bez straha da ćete pokvariti mršavljenje. U tom slučaju ključno je da ugljene hidrate unosite tokom doručka, a masnoće bi bilo najbolje jesti u 10 ujutro.

Budete li praktikovali ovo pravilo priuštićete svom organizmu dovoljno vremene tokom dana da potroši unesene kalorije

A ako želite da smršate ili da održavate trenutnu kilažu, najbolje je obroke jesti u tačno određeno vreme u toku dana.

Tako bi doručak trebalo da imate sat vremena nakon buđenja, ručak kao najvažniji obrok treba da sledi četiri i po sata kasnije, a potom nakon nekoliko časova večeru.

Kod poslednjeg obroka je važno držati se jednog pravila - a to je da ne jedete najmanje tri sata pre odlaska u krevet.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Hleb je na lošem glasu pa ga mnogi izbegavaju u svakodnevnoj ishrani. A da li je hleb zaista toliko loš?

Negde između antiglutenskog trenda i dijeta bez ugljenih hidrata, hleb je gotovo postao nova cigareta. Razotkrivamo neke od najvećih mitova o hlebu:

Mit 1: Hleb ima prazne kalorije

To zavisi od toga kakav je hleb. Onaj od celih žitarica je pun vlakana i vitamina, a zdrav je i za srce.

Mit 2: Gluten je loš

Gluten je štetan za ljude koji su alergični na pšenicu i koji imaju celijakiju. Za ostale nije štetan, ali ni ne donosi neku korist, osim ako nije reč o hlebu s celim žitaricama. Poenta? Sve je u umerenosti. U hlebu možete da uživate nekoliko puta nedeljno. Ali ako vam je on osnova ishrane, a ostatak je nezdrav, onda biste mogli da imate problema.

Mit 3: Hleb goji

Opet sve zavisi od toga koja je vrsta hleba u pitanju i u kojim količinama ga jedete. Studija je pokazala da su žene koje su jele cele žitarice mršavile više od onih koje su ih izbegavale. Takođe, jedite ga ujutro, a izbegavajte uveče.

Mit 4: Hleb izaziva probleme sa varenjem

Čini se da je hleb kriv za sve! Pa nije ako jedete onaj od celih žitarica. Vlakna, zapravo, poboljšavaju varenje.

Mit 5: Hleb izaziva upalu zglobova

Suprotno je. Ako hleb sadrži semenke i cele žitarice, omega-3 kiseline će pomoći u borbi protiv upala.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 31 maj 2018 00:00

Sombor u međunarodnom Danu izazova 2018.

Međunarodni dan izazova obeležava se svake godine poslednje srede u mesecu maju.

Cilj ove manifestacije jeste da se što veći broj građana uključi u rekreativne aktivnosti, jer su rekreacija i sport temelji zdravog života, kao što je napisao pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj: „U zdravom telu – zdrav duh“.

Dan izazova je i dan pozitivne, neusiljene komunikacije, entuzijazma, dan aktivnog života.

Sombor već dugi niz godina aktivno učestvuje u Danu izazova, a ove godine nadmeće se sa gradom Kanjiža.

U sportske i rekreativne aktivnosti uključene su sve osnovne i srednje škole, ustanove i institucije, među njima i Gradska uprava grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Od bolesti srca i krvnih sudova najčešće se oboleva i umire u Srbiji. Kardiovaskularne bolesti godišnje "potpišu" više od 52.000 umrlica, što našu zemlju svrstava na neslavno treće mesto odmah posle Rusije i Ukrajine.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od bolesti srca i krvnih sudova češće umiru žene nego muškarci. Neslavna statistika kaže da od ove grupe bolesti na svakih sat vremena umre šest osoba.

Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe iz ekonomski razvijenijeg društva. Danas je starosna granica sve niža, nijedan stanovnik planete nije pošteđen, ma gde živeo i ma kakvog da je socijalno-ekonomskog statusa.

Boljom prevencijom i kontrolom glavnih faktora rizika - pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, moguće je sprečiti više od 50 odsto obolevanja.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", tokom 2016. godine od kardiovaskularnih bolesti umrlo je 52.102 osobe i to 28.314 žena i 23.788 muškaraca, a među najčešćim oboljenjima je infarkt srca.

Preduzete mere u Srbiji u poslednjih 10 godina dale su rezultate, te je stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u padu, ali su podaci i dalje alarmantni.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da Srbija i dalje pripada zemljama koje su sa visokim kardiovaskularnim rizikom iako je poslednjih 10 do 15 godina sistemski dosta urađeno da se smanji broj umiranja od ove grupe bolesti otvaranjem angio-sala u celoj Srbiji.

"Kroz otvaranje angio-sala u celoj Srbiji napravljena je dobra mreža i to je doprinelo da se smanji stopa smrtnosti od infarkta srca, ali to je dovelo i do manjeg invaliditeta posle infarkta miokarda. Funkcija srčanog mišića je više očuvana ukoliko brzo reagujete i na vreme lečite infarkt miokarda", rekao je Beleslin za Tanjug.

On je pojasnio da je zahvaljujući mreži angio-sala koje su otvorene po celoj Srbiji smanjen pritisak i na najveću zdravstvenu ustanovu - Klinički centar Srbije koji ima tri angio-sale. Beleslin kaže da je u KCS-u godišnje intervenisalo u slučaju 1.300 do 1.400 infarkta miokarda, a da se sada radi nešto više od 1.000 intervencija.

Podseća da je važno da se pacijent javi lakaru za pomoć čim se pojave prvi simptomi bolesti kao što su bolovi u grudima. Što pre pacijent stigne do lekara to će više mišića biti sačuvano, a samim tim će i oporavak pacijenta i kvalitet njegovog života i njegovo lečenje biti lakše.

Beleslin pojašnjava da su pacijenti koji su preživeli infarkt miokarda u većem riziku da ponovo dobiju infarkt i zato je važna prevencija - da pacijenti piju redovno terapiju, rigorozno kontrolišu holesterol, krvni pritisak, telesnu težinu, pravilno se hrane, da su fizički aktivni.

Borislav Lubardić preživeo je infarkt pre deset godina, tada je imao 42 godine. Za sebe iskreno kaže da je vodio takav život kao da je "želeo da dobije infarkt", pušio je, jeo neredovno (uglavnom brzu hranu), nije imao nikakvu fizičku aktivnost.

"Imao sam ga, preživeo sam i mislim da sam prigrlio tu drugu šansu kako treba i evo već deset godina to ide. Dosta toga sam promenio, bitno je da vidite gde ste pravili greške", rekao je Lubardić za Tanjug.

Posle infarkta život mu se potpuno promenio, sada jede redovno i zdravo, svuda ide pešice i mnogo bolje se oseća. Lubardić je član nedavno osnovanog Udruženja za borbu protiv srčanog udara "Druga šansa" čiji je cilj podizanja svesti kod ljudi, da im se objasni do čega mogu dovesti nepravilna ishrana, brza hrana, pušenje, alkohol, fizička neaktivnost.

Lubardić kaže da je cilj udruženja i da se savremena terapija omogući pacijentima koji su preživeli infarkt jer statistika kaže da nakon infarkta svaki peti pacijent u prvoj godini doživi novi srčani ili moždani udar.

"To mora da se promeni i da se pacijentima obezbedi savremena terapija na koju će bolje da reaguju i koji poboljšavaju prognozu preživljavanja", naglasio je Lubardić.

Bolesti srca i krvnih sudova su među vodećim u svetu po smrtnosti. Godišnje od njih umre oko 17,5 miliona ljudi, a procena SZO je da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona ljudi.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sudeći prema tvrdnjama doktora Rengana Šaterjea brokoli bi trebalo da bude prvi izbor ljudi, kada je u pitanju povrće. On tvrdi da je brokoli "čuvar života", a svoje tvrdnje je nedavno izneo u Bi-Bi-Sijevoj emisiji "Doctor in the House".

To zeleno povrće podstiče razvoj dobrih bakterija u crevima, koje podižu imuni sistem i pozitivno utiču na zdravlje debelog creva.

Ranije istraživanje pokazalo je da dobre bakterije u crevima utiču na zdravu telesnu težinu i da smanjuju rizik od obolevanja od psihičkih poremećaja, piše britanski Dejli Mejl.

Prolaskom kroz tanko crevo, brokoli pomaže pri uspostavljanju ravnoteže imunog sistema. Nakon toga, vlakna koja se nisu svarila odlaze u debelo crevo, gde se nalazi većina crevnih bakterija. Tamo se one nadovezuju na vlakna stvarajući tako kratke lance masnih kiselina, koji su izuzetno važni za zdravlje debelog creva.

Brokoli je, osim toga, dobar i za zdravlje srca, jer vitamin K koji se u njemu nalazi utiče na rad srca, odnosno protok kiseonika kroz celo telo.

Stručnjaci savetuju da brokoli pre konzumiranja nasečete na sitne komadiće i ostavite da odstoji do sat i po jer se tako povećava nivo sulforafana, sastojka koji ima antikancerogeno dejstvo i snižava nivo šećera u krvi.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno
subota, 28 april 2018 00:00

Škola trčanja u Somboru

Neki trče radi zdravlja, a mnogi trče da bi izgubili višak kilograma. U Somboru je počela sa radom škola trčanja, koja okuplja zaljubljenike u ovaj sport.
Trčanje uvek imam neki cilj, a taj cilj je dostići neku zamišljenu distancu, bilo da je to istrčati maraton ili jedan krug na hipodromu. Cilj je pred nama i motiviše nas. Kažu da je trčanje više psihička nego fizička aktivnost i zato je u grupi mnogo lakše vežbati jer se postižu veći uspesi.

"Počela sam da trčim ovog proleća,drugarice su krenule i motivisale me i ako sam o tome duže vreme razmišljala, ali sada je fenomenalan osećaj doći ovde u prirodu i dovesti malu decu da se u isto vreme igraju..ništa bolje, spoj lepog i korisnog, sve zajedno osećam se divno sad", kaže Valentina Matijević.

"Počela sam nedavno da trčim nakon nagovora prijateljice. Osećam se fantastično od kada sam počela da trčim i želim sa time da nastavim, ne želim rekreativno da se bavim i želim da imam motiv da istrčim maraton", rekla nam je Maja Kukić

"Pošto smo u međuvremenu nabacili i koji kilogram više, ovo je bio potpuni meč da se vratimo na stazu i omršavimo. Osećam se fenomenalno i to su primetili i moji ukućani", istakla je Katarina Macan Sabo.

Trčanje ne zahteva skupu opremu i posebne uslove. Potrebna je najosnovnija sportska oprema - par patika. Tereni za trčanje nalaze se svuda oko nas.

"Da se pokrenemo, da aktiviramo svoj organizam, da počnemo misliti o njemu i da produžimo život koliko god možemo i da sprečimo neke bolesti koje se mogu javiti", naglasio je Mirko Erdelji, atletski trener.

Pre početka trčanja, treba konsultovati i lekara.

"Kada je u pitanju trčanje i rekreativno trčanje, u svakoj sportskoj i rekreativnoj sportskoj aktivnosti alfa i omega su postepenost i postupnost opterećenja. Da bi rekreativna aktivnost pre svega bila prijatna i dobra uz izvesno opterećenje, jer telu prija izvesno opterećivanje. Posle rekreativnog vežbanja, čovek treba da se oseća dobro i bolje u odnosu na početak", naglasio je Slobodan Bulat, sportski lekar.

Neki trče zbog zdravlja, drugi zbog lepote, u svakom slučaju trčanje nikome ne može da šteti ako se ne preteruje i zato trčite dok možete.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Skoro svi znaju nekoga kome je dijagnostifikovan rak – ali mnogo ljudi ne zna istinu o tome šta uzrokuje ovu bolest.

Zapravo, mnogi ljudi imaju predrasude o tome šta izaziva rak, pokazali su rezultati nove studije.

Stres, život u prestonici i mobilni telefoni nepravedno su osuđeni kao mogući okidači za razvoj raka, sudeći prema mišljenju ispitanika u studiji.

Štaviše, istraživanje Univerziteta London i Univerziteta Lids navodi da su se predrasude o tome šta izaziva rak povećale u poslednjih 10 godina, a na to su najviše uticali mitovi koji se lako i brzo šire internetom i društvenim mrežama.

“Zabrinjavajuće je koliko ljudi kao rizik uzima faktore koji nikada nisu dokazani da izazivaju rak“, kaže dr Semjuel Smit.

Lista odgovora koja je potpuno pogrešna – ove stvari ne izazivaju rak:

Elektromagnetne frekvencije - 34,7%
Aditivi u hrani – 41,1%
Život pored dalekovoda – 30%
Stres – 41,7%
Veštački zaslađivači - 31,3%
Sredstva za čišćenje - 24,3%
Korišćenje mobilnih telefona - 26,1%
Genetski modifikovana hrana - 34,1%
Dim i izduvni gasovi - 25,3%
Fizičke traume – 25,6%
Mikrotalasne – 19,6%
Plastične flaše – 14,6%

Lista odgovora koje su ispitanici tačno zaokružili i koje zaista izazivaju rak:

Blizak rođak koji je imao rak - 63,8%
Opekotine od sunca - 60,1%
Izloženost duvanskom dimu – 78,4%
Manje od 30 minuta fizičke aktivnosti pet puta nedeljno – 35,1%
Više od 70 godina života – 42,5%
Infekcija HPV virusom – 28,9%
Pušenje – 86,4%
Crveno meso – 37,5%
Nekonzumiranje voća i povrća – 28,3%
Alkohol – 40,6%
Gojaznost – 60,4%

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Kada je unos šećera u organizam u pitanju, mogu se čuti različite stvari. Najčešće su one da su razne vrste "zdrave hrane" (musli, voćni jogurt, različiti zdravi slatkiši itd.) prepune šećera, kao i da unos jedne takve namirnice za jedan obrok možda može da zadovolji celodnevnu potrebu organizma za šećerom.

Ali nije samo čist, beli ili žuti, šećer u pitanju. Osim saharoze, tu su i glukoza, fruktoza, maltoza, kukuruzni sirup, hidrolizovani skrob, invertovani šećerni sirup i melasa. Sve su to vrste šećera koje se na različite načine upotrebaljavaju u proizvodnji hrane koji svakodnevno konzumiramo.

Stručnjaci za ishranu smatraju da šećeri ne bi trebalo da čine više od 5 odsto ukupne energije, odnosno unosa kalorija, koju sa hranom i pićem unesemo u organizam tokom dana.

A to, otprilike, iznosi 30 grama, odnosno oko 7,5 kafenih kašičica, piše britanski Metro.

Prema starosnoj dobi čoveka, tabela dnevnih vrednosti unosa šećera bi trebalo da izgleda ovako:

- Odrasli: ne više od 30 grama / ekvivalent 7 kockica šećera.

- Deca između 7 i 10 godina: ne više od 24 grama / ekvivalent 6 kockica šećera.

- Deca između 4 i 6 godina: ne više od 19 grama / ekvivalent 5 kockica šećera.

- Za decu starosti ispod 4 godine ne postoje definisane vrednosti, ali se preporučuje izbegavanje zaslađenih pića i hrane u koju je dodat šećer.

Ove količine odnose se na slobodne šećere, dakle one koji se hrani dodaju u procesu proizvodnje, kao i na šećere prisutne u medu, sirupima i voćnim sokovima.

Šećeri koji se mogu naći u mleku, voću i povrću ne smatraju se slobodim šećerima i na njihov unos nije neophodno obraćati posebnu pažnju. Ovi šećeri su, međutim, uračunati u ukupne količine šećera navedene na deklaracijama poroizvoda koji ih sadrže.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti
četvrtak, 12 april 2018 00:00

Vanredna kontrola uvoznika voća i povrća

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je nalog inspekcijskim službama da se izvrši vanredna kontrola svih uvoznika voća i povrća u cilju otklanjanja i najmanjih nepravilnosti u pogledu deklarisanja proizvoda koji se uvoze u Srbiju, saopštilo je to ministarstvo.

Kako navode, cilj je i da se kroz intenziviranje kontrola spreči bilo kakav pokušaj uznemiravanja javnosti i građana u delu zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih proizvoda na našem tržištu.

“Najvažnije pitanje je u apsolutnom smislu zdravstvena ispravnost hrane u našoj zemlji i zbog toga podsećamo još jednom da se pre odobravanja svakog uvoza vrše detaljne laboratorijske kontrole koje su i u slučaju aktuelnog pitanja u vezi deklarisanja paradajza pokazale da je reč o potpuno ispravnim proizvodima”, navode iz ministarstva.

Ipak, utvrđivanje odgovornosti za greške koje su načinjene u pogledu samog teksta deklaracije je predmet rada nadležnih službi MPŠV koje su u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pokrenule postupke protiv odgovornih u procesu.

“U slučaju potvrđivanja odgovornosti svi prekršioci u lancu će, u skladu sa zakonskim ovlašćenima, biti najstrožije sankcionisani”, zaključuje se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Američki Institut za zdravlje preporučuje najmanje 30 do 45 minuta fizičkih aktivnosti umerenog intenziteta, tri do pet dana u nedelji, kako bi suvišni kilogrami počeli da se tope.

Da bi se telo bolje oporavilo, pokušajte svaki dan da menjate intenzitet fizičkih aktivnosti.

Vežbe visokog intenziteta obično su one sa 70 do 90 odsto maksimalne brzine otkucaja srca, a za vreme takvih fizičkih aktivnosti imate osećaj kao da ne možete da kažete više od dve-tri reči u jednom minutu.

Vežbanje umerenog intenziteta vezano je za 50 do 70 posto maksimalne brzine otkucaja srca, i omogućava vam da izgovorite par rečenica dok vežbate.

Kako biste ostvarili bolje rezultate, a istovremeno se osećali dobro, umesto bolno i umorno, trebalo bi prvo da trčite ili vozite bicikl dva minuta brzo i žustro, a zatim nastavite laganijim tempom u naredna dva minuta.

Ponavljajte naizmenično vežbe sa ova dva različita intenziteta 20 minuta do pola sata.

Nakon ciklusa ovih vežbi možete da radite i vežbe dizanja ili čučnjeve, sklekove i dasku.

Laganije vežbe poput hodanja ili džogiranja trebalo bi da primenjujete češće, sa dužim intervalima. Neka vežbanje traje 45 minuta do sat vremena.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Nezadovoljni dostupnim materijalom i obimom gradiva, studenti medicine i farmacije napravili su onlajn platformu kako bi naučili više o onkologiji.

Tamo pronalaze informacije nedostupne u zvaničnim udžbenicima.

„Zamislite da imate četrnaest nedelja u godini i da svake nedelje učite o jednom tumoru. U stvarnosti o svim vrstama tumora učimo nedelju dana“, kaže Miroslav Jevtić, student Farmaceutskog fakulteta.

Miroslav je jedan od oko hiljadu korisnika onlajn platforme koja je dostupna u vidu sajta i mobilne aplikacije.

Izgradnju platforme i početak rada olakšali su profesori medicine i farmacije koji su pomogli u izboru proverenih izvora.

Najnovije vesti o onkologiji iz stranih istraživanja, klasifikaciju različitih vrsta maligniteta, studije slučajeva i kvizove znanja, napravili su i odabrali zajedno sa profesorima.

„Sve što na fakultetima učimo o tumorima, samo se provuče kroz gradivo. Ne učimo o ovoj bolesti, recimo, po sistemima organa, kako je to organizovano na platformi“, kaže Miroslav.

Šta je potrebno znati kada pretražujete bolesti na internetu?

Nataša kaže da je sve veći broj korisnika aplikacije koji nisu studenti, a koji platformu koriste u potrazi za proverenim izvorima o različitim vrstama kancera.

„Pacijenti nas pronalaze i zbog toga što platforma koristi jezik o kanceru koji svi razumeju“, kaže Atrija.

Pretraživanje interneta u potrazi za informacijama u vezi sa bolestima poslednja je stavar koju lekari preporučuju.

Ivan Jančić, docent katedre za mikrobiologiju i imunologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, kaže da je kod pretrage interneta najvažnije biti svestan izvora informacije.

„Internet je more podataka u kome se lako možete izbubiti. Pogledajte šta nam se sada desilo sa epidemijom boginja. Ovu platformu vode ljudi koji znaju gde možete saznati relevantne podatke“, kaže profsor Jančić.

Interaktivno učenje

Platforma ima ono što često nedostaje na fakultetima u Srbiji. Interaktivna je i moguće je koristiti je jedino ako joj se posvetite.

„Ovo je način da pobegnem od rutine koja postoji na fakultetu. Ovde svakodnevno moraš da ispunjavaš zadatke da bi tvoj rad imao rezultate“, kaže Nataša Atlija, studentkinja koja je i rukovodilac projekta.

Svaki urađen test znanja, studije slučaja ili edukativni materijal, korisniku donosi određen broj „ćelija“.

Ćelije su poeni koji im potom omogućavaju da budu primećeni od profesora i da lakše uđu na lekarske ili farmaceutske kongrese ili pristup volonterskim pozicijama.

Nataša platformu vidi kao retku priliku koju studenti imaju da se povežu sa potencijalnim budućim poslodavcima i mentorima.

Bilo je potrebno vreme da razviju saradnju sa kompanijama i potencijalnim mentorima.

„Ako želimo da učestvujemo na kongresu i predstavimo se kao studenti, ponekad treba vremena da se dobije kontakt i prostor da vas neko sasluša. Zato čuvamo kontakte i radimo dalje“, kaže Atlija.

Savetovanje pacijenata
Sledeći korak je otvaranje savetovališta za pacijente.

Korisnici aplikacije moći će da postave konkretna pitanja i odgovor dobiju od studenata i profesora medicine.

Miroslav Jevtić koristi platformu jer je uveren da dostupno znanje može pomoći ne samo studentima, već svima koji žele da saznaju više o onkologiji.

„Ako znanje koje prenesemo na platformi posluži da spasemo i jedan život, ovo je uspešan projekat. To i jeste cilj, učiti o bolesti o kojoj još uvek ne znamo dovoljno“, kaže Jevtić.

Izvor: BBC News Serbian

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Već duže vreme se govori da je aktivni ugalj čudotvorac za ljudsko telo. Još u antičko doba su ga Egipćani i Grci koristili kao lek, a nedavno je ponovo postao popularan.

Ljudi veruju da konzumacija uglja u obliku tableta, praha ili tečnosti pomaže telu da se reši raznih otrova. Ali, pitanje je koliko je aktivni ugalj stvarno blagotvoran za telo, u kojim količinama ga je zdravo konzumirati i koje su posledice svakodnevnog korišćenja, piše Dejli mejl.

“Iako aktivni ugalj ima mnogobrojne medicinske koristi, ljudi treba da budu jako oprezni kod korišćenja istog u svakodnevnom životu. U organizmu on na sebe veže razne hranjive materije, stoga ako ga ljudi svakodnevno uzimaju, mogu da naprave više štete nego koristi”, upozorava australijska nutricionistkinja Fiona Tak.

Tak napominje da ljudi često ne uzimaju u obzir nuspojave uzimanja aktivnog uglja kao što su mučnine, proliv i povraćanje. Takođe, kaže da aktivni ugalj nikako ne smeju da koriste ljudi za vreme uzimanja lekova jer smanjuju njihovo dejstvo, piše 24sata.hr.

“Ako se aktivni ugalj nalazi u smutiju ili nekom prirodnom soku, nutritivna vrednost te hrane je srozana na nulu”, upozorava Task.

“On je fantastična pomoć ljudima koji su se otrovali hranom, a u bolnicama se često koristi i kod trovanja alkoholom jer za sebe veže otrove u telu i zaustavlja njihovo delovanje”, objašnjava Tak.

Objavljeno u Korisno

Mnogi ne žele da uđu u neki javni WC zbog straha od bakterija. Ipak, iako se većina ljudi boji da se najveći broj bakterija nalazi unutar WC šolje, činjenica je i da se one nalaze i svuda okolo.

Istraživanje iz 1975. godine, čije rezultate je objavio časopis Journal Applied Microbiology, pokazalo je da bakterije ostaju na površini wc šolje i satima nakon ispiranja.

Međutim, ono što zabrinjava je da se puštanjem vode iz vodokotlića, bakterije raspršuju okolo. Kako bismo to sprečili, treba spustiti poklopac pre ispiranja, a potom ga i očistiti.

Nedavno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Leeds pokazalo je da se bakterije "šire" i oko 25 centimetara u visinu nakon ispiranja, a preživeće i do 90 minuta nakon ispiranja vode, piše Večernji list.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
ponedeljak, 12 mart 2018 00:00

20 medicinskih stanja sa najjačim bolovima

Da li biste radije slomili kost, imali diskus herniju ili upalu slepog creva?

Mnogi ne bi znali šta da odgovore, s obzirom na to da je reč o nekim od najbolnijih medicinskih stanja.

Britanski nacionalni zdravstveni servis sastavio je listu stanja koja uzrokuju najjače bolove kod pacijenata:

Herpes zoster
Klaster glavobolje
Adhezivni kapsulitis ("zaleđeno"/"blokirano" rame)
Lom kostiju
Sindrom složenog regionalnog bola (CRPS)
Srčani udar
Diskus hernija
Kancer
Artritis
Migrena
Išijas
Kamen u bubregu
Upala slepog creva
Trigeminalna neuralgija
Pankreatitis
Giht
Endometrioza
Stomačne ulceracije
Fibromijalgija
Bol nakon operacije

Za najznatiželjnije čitaoce, tu je uvek i informativni i zabavni sajt Reddit, na kojem se mogu pročitati najrazličitija iskustva u vezi sa navedenim stanjima.

Jedan korisnik tako je napisao da je, kada ga je udario kamion, završio sa 19 slomljenih kostiju, probušenim plućnim krilom, i kontuzijom.

Korisnik navodi da ga u prvih sat-dva ništa nije bolelo, ali da su nakon toga, zbog neadekvatne količine morfijuma i medicinski indukovane kome, usledila četiri meseca "čistog pakla".

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
sreda, 07 mart 2018 00:00

Od malih boginja umrlo devet osoba

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” potvrdio je danas smrt još dve osobe.

Kliniка zа infекtivnе i trоpsке bоlеsti u Bеоgrаdu priјаvilа је smrtni ishоd kоd dvе оsоbе uzrаstа 30 i 43 gоdinе iz Bеоgrаdа, коd којih је u kliničкоm tоku dоšlо dо rаzvоја zаpаljеnjа plućа. Ovo je osmi i deveti slučaj smrtnog ishoda od malih boginja, morbila, u Srbiji.

Prema podacima „Batuta“, u Srbiji i u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu od oktobra do danas od mаlih bоginja obolelo je 3.162 osobe, od kojih je u 1.594 laboratorijski potvrđen u Institutu „Torlak“. Оd ukupnоg brоја оbоlеlih 32 odsto jе hоspitаlizоvаnо, a od tеžih kоmplikаciја mаlih bоginjа rеgistrоvаnо је zаpаljеnjе mоzgа kоd јеdnе i upаlа plućа kоd 349 obolelih osoba.

Klinički centar u Nišu prijavio 3. januara je smrtni ishod kod deteta uzrasta dve godine iz Aleksinca, koje nije bilo vakcinisano. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća.

Dana 22. januara evidentiran je smrtni ishod kod pacijentkinje rođene 1997. godine koja je bila hospitalizovana u Infektivnoj klinici u Nišu.

Dana 19. februara Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu prijavila je smrtni ishod kod osobe uzrasta 45 godina iz Beograda. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća.

Prema podacima Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu smrtni ishod od malih boginja registrovan je kod osobe rođene 1988. godine, kod koje je takođe u kliničkom toku bolesti došlo do razvoja zapaljenja pluća.

Klinički centar u Nišu prijavio je 1. marta smrtni ishоd kоd dеtеtа uzrаstа čеtiri gоdinе iz Vrаnjsке bаnjе, kоје niје bilо vаkcinisаnо, dok je juče Klinikа zа infеktivnе i trоpskе bоlеsti u Bеоgrаdu priјаvilа sedmi smrtni ishоd коd оsоbе uzrаstа 40 gоdinа iz Bеоgrаdа. Bоlеst је lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеnа, а u кliničкоm tокu је dоšlо dо rаzvоја zаpаljеnjа plućа.

Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је stаrа 15 dаnа, а nајstаriја 70 gоdinа, dok je najveći brој оbоlеlih u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа.

Vеćinа оbоlеlih оsоbа (95 odsto) је nеvаlcinisаnа, nеpоtpunо vаkcinisаnа ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа. Od komplikacija izazvanih malim boginjama preminulo je sedam osoba.

„Оd ukupnоg brоја оbоlеlih, 32 odsto је bilо hоspitаlizоvаnо ili је hоspitаlizаciја u tоku. Оd tеžih kоmpliкаciја mаlih bоginjа rеgistrоvаnо је zаpаljеnjе mоzgа kоd јеdnе i upаlа plućа kоd 346 оbоlеlih оsоbа“, dodaje se u saopštenju Batuta.

izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pre nešto više od mesec dana, identifikovano je veštački napravljeno mesto za odlaganje otpada, kako se sumnjalo do sada, veoma štetnog po životnu sredinu i ljudsko zdravlje, i to na potezu od kružnog toka prema Banji Junaković. Sumnje su bile i opravdane, jer je ovih dana stigla i potvrda analiza otpada, iz Instituta za zaštitu na radu iz Novog Sada, u kojem se navodi da je dokazano da otpadna materija sadrži povećanu koncentraciju ugljovodonika C10 i C40 u odnosu na propisanu vrednost, te da je otpadna materija opasna po životnu sredinu.

Još uvek nema preciznih podataka o rezultatim istrage ko je počinio ovaj ekološki zločin, a Odeljenje za zaštitu životne sredine i inspekcijske poslove opštine Apatin saopštava da se čekaju instrukcije kako i na koji način da se otpad ukloni sa pomenute lokacije, i to se očekuje narednih dana.

Ako u tom periodu nadležne institucije ne uspeju da pronadju odgovorno lice, uklanjanje otpada će sprovesti i finansirati lokalna samouprava, odnosno SO Apatin.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin
ponedeljak, 26 februar 2018 00:00

Evo kako se pravilno jede beli luk

Beli luk je jedna od najmoćnijih biljaka na svetu koja je u upotrebi već hiljadama godina zahvaljujući svojim snažnim lekovitim svojstvima

U narodu je poznat kao prirodni antibiotik, a da je zaista lekovit potvrđuju i stručnjaci.

U belom luku se nalazi gotovo stotinu aktivnih hemijskih jedinjenja, a među njima i nekoliko antioksidansa - jedinjenja koji smanjuju trošenje i opterećenost telesnih ćelija.

Beli luk svoja lekovita svojstva može zahvaliti moćnom jedinjenju alicinu kojim se ova biljka brani od napada bakterija i gljivica. Kako biste na najbolji način iskoristili blagotvorno delovanje luka, trebalo bi ga često i pravilno konzumirati.

1. Pre konzumacije obavezno ga zgnječite kako biste podstakli enzimsku reakciju u kojoj nastaje alicin.

2. Svaki dan bi trebalo pojesti najmanje tri čena belog luka.

3. Najbolje ga je konzumirati u sirovom stanju.

4. Ako ga termički obrađujete, neka to bude kratko - ne više od 10 minuta.

Mnogi izbegavaju da jedu beli luk zbog njegovog snažnog mirisa. Važno je znati da je on posledica materija koje sadrže sumpor i koje luku daju lekovita svojstva. Problem neugodnog zadaha nakon konzumacije belog luka možete rešiti žvakanjem peršunovog lišća, zrna kafe ili komorača.

Izvor: Zadovoljna

Objavljeno u Saveti
nedelja, 25 februar 2018 00:00

Idealno vreme za jabuku je - jutro

Jedna jabuka na dan tera doktora iz kuće van. Svi znamo tu izreku u koju su naše bake duboko verovale.

Ipak, jabuka, kao i sva druga hrana, najbolje rezultate daje ako je jedemo u doba dana kada je naše telo u stanju da izvuče maksimum iz nje.

Što se tiče različitih studija, najbolje vreme za jabuku je jutro. Jabuka je bogata vlaknima i pektinom, koji se nalazi u koži voćke. Ljudima koji pate od probavnih smetnji i imaju problema sa snom zbog kasnonoćnog jedenja, jabuka čim se probude bi mogla biti od velike pomoći. Uz to, jabuka će ujutro pokrenuti probavu bolje nego ijedno drugo voće.

Pektin će pomoći bakterijama koje žive u crevima, baš kao što će vam pomoći da se rešite toksina i kancerogenih materija iz organizma.

A šta ako ipak jedete jabuke uveče? Prekasno konzumiranje jabuka moglo bi se okrenuti protiv vas.

Jabuke bi tokom noći mogle stimulisati proizvodnju gasova u crevima i doneti vam neprijatnosti u noćnim satima.

Najbolje vrijeme za jabuku je jutro, čim ustanete ili kao zalogaj između obroka koji sadrži sve hranjive sastojke, podstiče gubitak kilograma, pomaže vašoj koži da zablista, a čini čuda i za vašu probavu. Na duge staze

Izvor: N1

Objavljeno u Saveti

Osim što su izmerili brzinu svetlosti, Plankovu konstantu, udaljenost između planeta Sunčevog sistema, dužinu trepavica fetusa starog 28 nedelja i mnoge druge, manje ili više fascinantne stvari, naučnici su precizno izmerili i koliko bi jedna osoba trebalo da se rekreira kako bi ostala zdrava i bila dugovečna.

Upravo je jedan januarski broj magazina “New Scientist” posvećen toj temi, a naučnici koji se bave ovom oblašću otkrili su svoje zaključke: odrasla osoba nedeljno treba da provede najmanje 150 minuta lagano vežbajući, ili 75 minuta “živahno”. To je dovoljno da produžite život, ostanete “fit” i održavate mišiće u dobroj formi. Naravno, to je minimum koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, ali uz napomenu da mnogo više zdravstvene koristi imaju oni koji provedu duplo duže vremena nedeljno vežbajući.

U ove lagane vežbe spada, osim konvencionalne rekreacije, na primer rad u bašti, pešačenje, kao i poslovi po kući poput usisavanja i ribanja poda. Studija sprovedena u 2017. godini u 17 država u kojoj je učestvovalo više od 130.000 ljudi pokazala je da je pešačenje do posla kao i obavljanje ovakvih kućnih poslova tokom 150 minuta nedeljno sasvim dovoljno da smanji rizik od prerane smrti za 28 odsto.

Takođe je uočeno da jednaku korist imaju oni koji su tokom nedelje pasivni, ali za vikend nadoknade svoju dozu aktivnosti. Čak i oni koji su samo vikendom bili aktivni i to kraće od famoznih 150 minuta, bili su daleko boljeg zdravstvenog stanja nego oni koji uopšte nisu vežbali.

A šta je previše vežbe? Toga, po ovim naučnicima, izgleda nema. Ključ je u tome da ne preterujete svaki put. Problem je što previše vežbe uzrokuje česte povrede. Idealna mera je vežbanje tri do pet puta nedeljno, i to kroz raznovrsne aktivnosti.

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

U proteklih nekoliko godina više istraživanja se bavilo temom osmočasovnog radnog vremena, za koje se ispostavilo da jednostavno ne funkcioniše.

Rezultati svih ovih istraživanja su pokazali da dužina trajanja radnog vremena nema nikakve veze s tim koliko ste efikasni i produktivni. Pa, odakle je došla ideja o osmočasovnom radnom vremenu?

Kampanju je pokrenuo socijalni reformator Robert Oven 1810. godine u vreme kada su fabrike radile 24 sata, a radnici su često radili od 10 do 15 sati. Tada je Oven izmsilio slogan "Osam sati rada, osam sati odmora, osam sati spavanja", a 1926. godine, više od jednog veka kasnije, kompanija Ford motors postala je prva koja je uvela trajanje smene od osam sati i udvostručila platu zaposlenih.

Danas, osmočasovno radno vreme je definitivno zastareo koncept.

Istraživač ciklusa sna Natanijel Klejtman otkrio je nešto što se zove "osnovni cikuls odmaranja" shvativši da naša tela funkcionišu na devedesetominutnom periodu u toku noći između dubokog i laganog sna. To se isto događa tokom dana, zbog čega nam je potrebno više pauza kako bismo bili produktivni.

Idealan odnos rada i odmora bio bi 52 minuta rada i 17 minuta odmora. Ljudi koji su ovako održavali ovaj balans imali su zavidan nivo fokusiranosti na posao, pišu Nezavisne.

Objavljeno u Planeta

U Srbiji je od oktobra prošle godine, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano ukupno 2.035 slučajeva malih boginja, među kojima je i beba stara 15 dana.

Od toga su 1.022 slučaja laboratorijski potvrđena u Institutu Torlak, objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina, a najstariji oboleli ima 65 godina.

Većina obolelih osoba (94 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Od ukupnog broja obolelih, 33 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod jedne i upala pluća kod 245 obolelih osoba.

Epidemija malih boginja na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom prijavljena je 23. oktobra 2017. godine i do 9. februara 2018. godine na navedenoj teritoriji registrovano je 315 obolelih osoba, navodi „Batut“.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nije svaka glavobolja jednaka, a šest vrsta su najčešće glavobolje koje pogađaju puno ljudi. Drugačije se leči migrena ili bol kod slepoočnica.

U zavisnosti gde i kako se pojavljuje, može da se radi o ozbiljnom zdravstvenom problemu. Munjevita glavobolja se pojavljuje kao "iz vedra neba", a maksimalni intenzitet postiže u nekoliko sekundi. To može biti pokazatelj niza zdravstvenih problema, uključujući i krvarenje zbog pucanja krvnog suda u mozgu što je opasno po život.

Pojavljuje li se glavobolja rano ujutro to svakako treba proveriti kod lekara jer može pokazivati da se radi o tumoru na mozgu, apneji, vrlo visokom krvnom pritisku... Takođe, po savet lekara treba otići i ako se uz glavobolju javljaju promene vida, probave ili raspoloženja i ako se pojavljuje napetost u vratu ili razdražljivost, ili ako se bol pojavi nakon udarca u glavu, otkriva portal Diply.

Šest vrsta glavobolje:

1. Javlja se u jednoj polovini glave

Radi se o migreni koja nije opasna glavobolja, ali je jako naporna za one koji pate od nje jer može da traje do 72 sata. Prepoznaćete ju po pulsirajućem bolu umerenog do jakog intenziteta, a uz to se ponekad pojavljuju mučnina, kao i preosetljivost na buku i svetlo.

Važno je uzeti tabletu protiv bolova odmah nakon pojave prvih simptoma, i mirovati u mračnoj i tihoj sobi.

2. Kao da glavu neko steže obručem

U pitanju je tenzijska glavobolja koja nastaje postepeno do srednjeg intenziteta bola, a u glavi je osećaj kao da je neko steže obručem. Najčešće se pojavljuje zbog stresa i dobro je malo odspavati.

3. Bol na jednoj strani lica, natečen kapak...

Ovde se radi o takozvanoj "klaster" glavobolji koja je jaka i traje u ciklusima od dve nedelje do mesec dana. Javlja se u određeno doba godine, a između dva napada mogu proći i godine.

U vreme trajanja bol se javlja svaki čas i svakoga dana i to u isto doba dana ili noći i traje, otprilike, između pola sata i tri sata.

Oni koji pate od ovog oblika primietili su da im je bolje dok se kreću, za razliku od onih s migrenom koji moraju da miruju. Bol se javlja s jedne strane glave i obično se na toj strani lica začepi nozdrva ili iz nje curi, kapak natekne, oko je crveno, lice i čelo se znoji. Ovaj oblik pet puta je češći kod muškaraca.

4. Bol u predelu čela

U ovom slučaju radi se o glavobolji uzrokovanoj upalom sinusa. Bol se može osetiti i na jagodicama. Pomoći će inhalacija i tuširanje toplom vodom (zbog pare koja se udiše).

5. Na zadnjem delu glave (kod vrata) i na temenu

Ova vrsta glavobolje javlja se zbog problema u kičmi i vratu, na primer, može se pojaviti kod dugog sedenja. Protegnite se malo, udahnite svež vazduh...

6. Bol kod slepoočnica

Pojavljuje se ako neko ima poremećaj viličnog zgloba i vodi tenzijskoj glavobolji. Osim bola u slepoočnicama, javljaju se i bolovi uha, lica, poteškoće kod otvaranja i zatvaranja usta, a čije se i "klik" kad se vilica pomera. Dobro je posetiti lekara, prenosi hrvatski portal 24 sata.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
subota, 03 februar 2018 00:00

Stajanje na poslu zdravije od sedenja?

Svi oni koji prosečno dnevno u kancelarijama sede oko šest sati, a želeli bi da izgube višak kilograma trebalo bi da niske radne stolove zameniti visokim, rezultati su studije objavljeni u stručnom časopisu European Journal of Preventive Cardiology.

Dugotrajno sedenje povezuje se sa epidemijom gojaznosti, kardiovaskularnim bolestima i razvojem dijabetesa.

Evropljani sede prosečno i do sedam sati dnevno, a čak i fizički aktivna grupa ljudi neretko provede veći deo dana sedeći.

Istraživanjem se želelo da sazna sagoreva li se stajanjem više kalorija nego dok se sedi i, ako da, koliko.

Naučnici su analizirali rezultate ukupno 46 studija sprovedenih na ukupno 1.184 ispitanika.

Učesnici ankete su u proseku imali 33 godine, među njima je bilo 60 posto muškaraca, a prosečan indeks telesne mase bio je nešto veći od preporučenog.

Američki kardiolozi su ranije ustanovili da se stajanjem po minuti sagorevaju 54 kilokalorija više nego u sedećem položaju.

Izračunali su da bi osoba teška 65 kilograma koja bi za vreme radnog vremena šest sati dnevno stajala za visokim radnim stolom godišnje izgubila dva i po kilograma, uz jednak dnevni unos kalorija.

Za četiri godine to bi iznosilo deset kilograma.

Jedan od autora studije, profesor Francisko Lopes-Himenez, vođa Odeljenja kardiologije u Klinici Majo u Ročesteru je kazao: "Stajanjem ne samo da se sagoreva više kalorija, već je pojačan rad mišića, što povezujemo s manjim brojem obolelih od srčanih bolesti, od moždanog udara i dijabetesa, pa je dobrobit vidljiva i kod onih koji nisu fokusirani samo na gubitak kilograma".

Korak dalje otišlo bi se kad bi ljudi dok stoje radili sitne pokrete, koje ne treba podcenjivati, kaže Lopes-Himenez.

"Dok stoji, većina ljudi spontano čini manje pokrete, naprimer, premešta se s noge na nogu ili pravi manje korake napred-nazad, a to ne treba podcenjivati.

U svakom slučaju, važno je izbeći dugotrajno sedenje", upozorava profesor.

Studija sprovedena 2015. godine upućuje na to da su zaposleni koji su za vreme posla u kancelarijama stajali za visokim stolovima bili radno učinkovitiji.

Ali nemački lekari opciju stajanja za radnim stolom u kancelarijama ne smatraju dugoročno dobrim rešenjem za zdravlje.

Mišljenja su da bi ono moglo rezultirati problemima mišićno-koštanog sistem, pa savetuju umerenost.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Jak bol u želucu, mučnina, grčevi, problemi s varenjem, blago povišena temperatura - sve su to simptomi stomačnog gripa, ali i trovanja hranom. Kako razlikovati ta dva stanja i kada reagovati?

Trovanje hranom uglavnom se manifestuje u roku od jednog sata do osam sati nakon jela, a simptomi stomačnog gripa pojavljuju se u roku od 24 do 48 sati od kontakta sa zaraženom osobom.

Najčešći uzroci akutnog trovanja hranom su različite vrste bakterija koje proizvode toksine, virusi i ređe drugi uzročnici, dok je virusni gastroenteritis (crevna viroza) najčešće prouzrokovan noro i rota virusima.

Najbolje bi bilo da sami pokušate da ustanovite da li ste pojeli nešto što je dugo stajalo, ili nije bilo u potpunosti kuvano. Ako su i druge osobe s kojima ste jeli razvile slične smetnje s varenjem, onda postoji verovatnoća da je u pitanju trovanje hranom.

Oporavak u oba slučaja traje nekoliko dana, u zavisnosti od težine problema. Kada se smire mučnina i povraćanje, vrlo je važno nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite. Lekarska pomoć se po pravilu traži u slučaju teške dehidratacije.

Naročito je važno prati ruke pre jela i biti obazriv tokom pripreme i rukovanja hranom. Takođe, namirnice treba čuvati na odgovarajući način i dobro ih termički obraditi.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Sirće, osim što je odlično za vašu salatu, može da posluži i kao lek.

Najbolje je sipati dve do tri kašičice sirćeta u čašu mlake vode, i popiti natašte, a ako želite da smršate i ubrzate metabolizam, to možete da uradite pre svakog obroka.

Jabukovo sirće možete koristiti za:

Smanjenje učestalosti infekcija grla i sinusa

Sniženje povišenog nivoa holesterola u krvi

Lečenje akni, bubuljica i uklanjanje peruti

Zaštitu sluzokože želuca i creva od trovanja hranom

Podizanje imuniteta i zaštitu od alergija

Kao preventivno sredstvo protiv zamora mišića nakon napornih treninga

Ubrzavanje metabolizma i mršavljenje

Bolje varenje

Olakšanje simptoma artritisa i gihta

Sprečavanje nastanka mokraćnih kamenaca i upala

Eliminaciju neprijatnog zadaha i izbeljivanje zuba

Posvetljenje kose

Olakšanje svraba nakon uboda insekata

Uklanjanje bradavica - natopite vatu i ostavite je na bradavici preko noći

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno
Strana 1 od 11

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top