sreda, 22 novembar 2017 00:00

7 jesenjih namirnica za top imunitet

Jesen je prelepo godišnje doba, ali je prevrtljiva kao loše spremljen roštilj, čas hladna, čas topla, nekad crna, neakad zlatna. Te česte promene u temperaturi i vlažnosti pogoduju razvoju virusa i drugih bacila, a jedini odgovor koji imamo na to (pored toga da ne izlazimo iz kuće, što ipak nije baš neka opcija) jeste da ojačamo imuni sistem.

Srećom, priroda se pobrinula za to da nam na raspolaganje stavi pojačivače imuniteta u vidu raznovrsnih ukusnih namirnica – na nama je samo da se malo potrudimo i nabavimo ih, pripremimo i u zdravlje pojedemo.

Jabuke

Jabuke su jedna od najvećih jesenjih radosti, i sada je pravo vreme da uživate u njima na razne načine, od pite do pečene jabuke. Naravno, za imunitet su najbolje sirove jabuke, koje treba jesti sa sve korom, u kojoj su koncentrisani vitamini. Sama jabuka je pre svega dobra kao izvor lako svarljivih vlakana čiji unos pospešuje rad probavnog trakta, koji je od izuzetne važnosti za rad imunog sistema i ublažavanje upala. A ako jabuke pripremate, slobodno dodajte cimet, ne samo zbog savršene kombinacije ukusua, nego i zbog njegovih izraženih protivupalnih svojstava.

Brokoli

Jedan od najbolji izvora vitamina K i vitamina C, brokoli je, kao i njegov bliski rođak karfiol, odličan izvor kalijuma i vlakana, koje pomažu rad probavnog trakta i jačaju probiotsku floru u njemu. Vitamin C je ključan za stvaranje kolagena koji jača tkiva i kosti i ubrzava zarastanje rana, pored togaš to je moćan antioksidant koji štiti telo od slobodnih radikala.

Citrusi

Opšte je poznato da su citrusi prepuni vitamina C, ali pored toga imaju brojne prednosti za zdravlje. Pored toga što sadrže flavonoide, koji pomažu rad i zdravlje srca, i antioksidanse, koji smanjuju nivo lošeg holesterola i triglicerida, vitaminska bomba u crvenom grejpfrutu ili pomorandži utiče na to da telo bolje podnese prehladu, mada ne može baš da je spreči, prema istraživanjima američke Akademije za Ishranu i Dijetetiku.

Batat (Slatki krompir)

Ova specifična krtola je poslednjih godina napravila veliki bum na domaćim pijacama, ne samo zbog svog slatkog ukusa nego i zbog značajnih zdravstvenih svojstava. Batat je odličan izvor kalijuma i pomaže obnovu elektrolita, pa samim tim i funkcionisanje mišića i srca. Pored toga, batat je bogat vlaknima i ugljeni hidrati koje tako unesete će vam pružiti energiju na duže staze.

Paškanat

Dobri stari paškanat je kao malo prezreni siromašni rođak šargarepe. Ali, zalužio je pravedniji tretman, jer njegova bleda spoljašnjost krije bogatu smesu nutrijenata – folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B5; B vitamini su presudni za funkciju metabolizma i proizvodnju energije. Pileća supa s paškanatom je u rangu bilo kojeg leka protiv prehlade, a odvažniji mogu i da probaju da ga jednostavno ispeku sa malo maslinovog ulja, bibera i soli, kako bi očuvali sve nutrijente u njemu, bez gubitka ukusa.

Bundeva

Pravi simbol jeseni, bundeva ima mnogo više da ponudi od puke dekoracije za Noć veštica. Pored toga što je bogata antioksidansima, bundeva je nakrcana vitaminom A, C i E, a njene semenke su sjajna zanimacija za zube koja je puna vlakana, proteina i minerala. Ispecite je „klot“ u rerni za najbolji efekat, a možete je staviti i putu ili napraviti blendanu čorbu od nje.

Beli luk

Zdravstvene prednosti belog luka su dobro poznate, ali nije na odmet ponoviti: dva čena belog luka dnevno su izuzetan „podizač“ imunog sistema koji može da vas održi tokom cele jeseni i zime. Istraživači sa britanskog univerziteta u Eseksu su ovo i potvrdili: 146 ljudi je učestvovaslo u studiji tako što su jedli ekstrakt belog luka 12 nedelja, i rezultat je bila dve trećine manje slučajeva prehlade nego kod kontrolne grupe.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

Objavljeno u Korisno

Ljudski imunitet je zadivljujući sistem, koji se sastoji od celularnih i humoralnih elemenata, a koji su kod zdravog tela međusobno povezani hemijskim porukama. Kao što postoje brojni činiocii koji dižu imunitet tako postoje činioci koji ga ruše, ovo su neki od njih.

Šećer - previše šećera u dnevnoj ishrani (100 g) može narušiti imunitet čak za 40 odsto. Tu se misli pre svega na jednostavne šećere uključujući i med i gazirane napitke. Radi se o oslabljenoj aktivnosti belih krvnih zrnaca da uništavaju mikrobe. Zanimljivo, kada se šećer zameni s kompleksnim ugljenim hidratima, pada imuniteta nema. Smatra se da šećer dovodi do smanjenja apsorpcije drugih hranjivih materija, a posebno C vitamina koji u odbrani ima značajnu ulogu.

Loše masnoće i prerađena hrana - Visok unos zasićenih i trans masnoća iz industrijske hrane, a ponajviše zbog crvenog mesa može da naruši rad imuniteta. Oksidacijom takvih masnoća nastaje mnogo slobodnih radikala koji dramatično uništavaju odbrambene ćelije i time oslabljuju imunitet. Što više unosimo zasićenih masnoća životinjskog porekla (crveno meso, masni sirevi, maslac, pavlaku i punomasno mleko) to je veći nedostatak prostaglandina i leukotriena. Stanje se bitno popravlja kada se deo takvih masnoća zameni s omega-3 masnim kiselinama.

Nedovoljno kretanje - redovno vežbanje, pa makar se radilo o ubrzanom hodanju, neverovatno doprinosi snazi imuniteta. Naime, neaktivnost usporava oslobađanje od telesnih toksina. Suprotno tome, vežbom se ubrzava cirkulacija, rade mišići i zglobovi te postoji podsticaj organa zaduženih za odbranu da proizvode nove ''vojnike'' za odbranu.

Preterana upotreba lekova - Mnogi lekovi i droge vidno ruše imuni sistem pa zato nikoga ne bi trebalo da čudi velika osetljivost osoba koje ih koriste za infektivne i druge bolesti. Preterano konzumiranje alkohola - 5 pića ili više dnevno smeta odbrambenim ćelijama, posebno belim krvnim zrncima da se umnožavaju.

Vrhunski sportisti - pred takmičenje su takođe pod snažnim stresom pa neretko naglo oboljevaju zbog pada imuniteta. Joga i meditacija pomažu u saniranju stresnog stanja. U okolini koja nas okružuje puno je štetnih materija na koje nemamo uticaja, ali uz redukciju ili eliminaciju navedenih štetnih materija, možemo puno učiniti za svoje zdravlje.

Izvor: 24sata.hr

Objavljeno u Planeta
ponedeljak, 25 jul 2016 00:00

Internet slabi imunitet

Možda ne vidite vezu između interneta i prehlade, ali to ne znači da ona ne postoji, pišu "Večernje novosti".

Možda ne vidite vezu između interneta i prehlade, ali to ne znači da ona ne postoji. Naučnici sa Univerziteta u Milanu ustanovili su da što duže "visimo" na internetu, veća je verovatnoća da se razbolimo.

U istraživanju je učestvovalo 500 ispitanika starosti između 18 i 101 godinu i ustanovljeno je da internet-zavisnici imaju 30 odsto veću šansu da se prehlade. Pod stresom su kada su diskonektovani sa mreže, što dovodi do porasta nivoa kortizola, hormona koji utiče na imunitet.

Čak 40 odsto ispitanika priznalo je da su umereno do značajno zavisni od interneta.

Prosečna količina vremena provedenog onlajn je šest sati, dok su neki u virtuelnom svetu bili i po deset časova, i to pretežno na društvenim mrežama. Nije bilo razlike po polovima kad je reč o vremenu provedenom na mreži, ali jeste kad je u pitanju sadržaj. Pa tako, žene su koristile internet za društvene mreže i šoping, a muškarci za pornografiju i igrice.

Naučnici, ipak, upozoravaju na to da je nevažno za šta koristimo internet, vreme je presudno, pa ako ste na mreži previše dugo, rizikujete da se razbolite.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Planeta

Virusi i bakterije nisu jedini koji mogu ugroziti vaš imuni sistem. T-ćelije našeg organizma su u konstantnoj pripravnosti iz raznih razloga. 

Predstavljamo vam skrivene krivce za pad vašeg imunog sistema.

Kokice iz mikrotalasne

Kesice u kojima se nalaze kokice za mikrotalasnu prekrivene su hemikalijama protiv lepljenja poznatim kao PFC, kako masnoća ne bi probila papirnatu kesicu. 

Te hemikalije dokazano loše utiču na imuni sistem – vakcine date osobama sa visokim nivoom PFC u telu su daleko manje efikasne. 

Ove hemikalije možete lako eliminisati, ako ubuduće budete pravili kokice iz šerpe ili u mikrotalasnoj, ali u vatrostalnoj posudi sa poklopcem.

Lonci i tiganji

Neke hemikalije protiv prijanjanja koje se koriste u pravljenju kesica za kokice kriju se i u loncima i tiganjima od neprijanjajućih materijala. 

Nedavna studija objavljena u Environmental Health Perspectives pokazala je da žene sa visokim nivoom perfluorooktanoinske kiseline (PFOA) i perfluorooktanskih sulfonata (PFOS) u krvi imaju veće šanse da obole od autoimune bolesti osteoartritisa. 

Ne paničite ako imate neprijanjajuće tiganje. Međutim, čim primetite ogrebotine na njima, zamenite ih drugim od drugačijih materijala.

Usamljenost

T-ćelije skeniraju vaše telo u potrazi za bolešću, a zatim međusobno dele informacije, poput pčela, pokazalo je novo naučno otkriće. Ali ako niste društveni, to može umanjiti sposobnosti vašeg organizma da se bori protiv bolesti. 

Naime, stručnjaci Univerziteta u Ohaju otkrili su da stalna briga o bliskim odnosima deluje kao stresor koji suzbija imunitet. 

Ranija istraživanja su pokazala da usamljeni ljudi ranije obolevaju i prerano umiru, u odnosu na društvenije vršnjake. 

Ako ne možete da nađete nove prijatelje, prijavite se da volontirate u nekoj humanitarnoj organizaciji i odmah ćete osetiti koristi.

Nedostatak sna

Nedostatak sna smanjuje broj ćelija u vašem organizmu kojima se telo bori protiv infekcija. 

Studija Univerziteta u Čikagu otkrila je da zbog samo četiri sata sna u jednoj noći nedeljno može da se smanji broj antitela koji se bore protiv gripa i to za polovinu. 

Takođe, klonite se ekrana pre polaska na spavanje. Svetlost može prevariti vaš mozak i usporiti tonjenje u san. Neka vaš cilj bude sedam do devet sati neisprekidanog spavanja.

Antibiotici

Uzimanje antibiotika može smanjiti nivo citokina, hormonskih prenosilaca poruka, na koje se vaš imuni sistem oslanja tokom bolesti. 

Grip i prehlada, kao i većina upala srednjeg uva i sinusa izazvani su virusima, pa uzimanje antibiotika ne samo da vam neće pomoći, nego će i uništiti vašu crevnu floru. 

Kada zaista morate da pijete antibiotike, strogo poštujte doze i trajanje unošenja. Jedite nemasni jogurt i fermentisane namirnice, kako biste obnovili crevnu floru.

Konzervirana hrana

Bisfenol A ili BPA nalazi se u unutrašnjem sloju većine konzervi. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Mičigenu 2010. pokazalo je da odrasle osobe sa višim nivoom BPA takođe imaju i viši nivo antitela za citomegaloviruse, što sugeriše da njihov imuni sistem ne funkcioniše kako treba. 

Kako bi izbegli BPA, birajte sveže ili zamrznute namirnice, a sosove i supe iz tetrapaka.

Šećer

Sto grama šećera umanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da ubijaju bakterije i do pet sati posle konzumacije, pokazala je studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition. 

Zato maksimalno izbegavajte slatkiše, naročito u sezoni gripa i prehlade.

Dehidracija

Tečnosti ispiraju vaše telo od toksina koji oštećuju imunitet i nose nutrijente do bilo kog mesta zapaljenja. 

Većina ljudi je zapravo dehidrirana a da toga nije ni svesna. 

Ako je vaš urin tamno žut ujutru, pijte više vode pre odlaska u krevet. Urin bi trebalo a bude svetlo žute boje, kako biste znali da ste adekvatno hidrirani.

Antibakterijski sapun

Istraživači Džons Hopkins dečjeg centra otkrili su da deca izložena antibakterijskim hemikalijama češće imaju alergije. 

Deca sa u čijem je urinu nađeno više antibakterijskih hemikalija, imala su više antitela za alergije.

Zagađenje vazduha

Policiklični aromatični ugljovodonici koji se nalaze u zagađenom vazduhu oštećuju imuni sistem. 

Ove hemikalije koje proizvode auspusi i fabrike opasni su i za pluća.

Insekticidi

Toksični insekticidi koji se koriste za uništavanje štetočina iz domaćinstva i dvorišta povećavaju rizik od autoimunih bolesti. 

Žene koje pršću insekticide barem šest puta godišnje imaju dva i po puta veći rizik od lupusa ili reumatoidnog artritisa. 

Trebalo bi da koristite netoksična sredstva za borbu protiv insekata, tako što ćete posaditi biljke koje prirodno odbijaju insekte.

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top