Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će zaposlenima u zdravstvu plate biti znatno uvećane i da se to povećanje odnosi posebno na medicinske sestre koje rade najteže poslove.

"Ovo su najmodernije mašine koje možete da pronađete na najmodernijim kllinikama i najrazvijenijim zemljama. Nastavićemo da ulažemo, a počinjemo i izgradnju novog Klinickog centra u Beogradu", rekao je Vučić na otvaranju Onkologije dva, zahvaljujući kojoj od Nove godine više neće biti listi čekanja.

On je rekao da danas najveći problem predstavlja odlazak fizičara i inženjera, najstručnijeg kadra, koji zbog znatno većih primanja odlaze u inostranstvo. Prema Vučićevim rečima to je katastrofalno, jer Srbija u njihovo obrazovanje puno ulaže, a nakon toga ne može da im ponudi odgovarajuću platu.

Drugi problem su medicinske sestre, koje, između ostalog i na intenzivnoj nezi i onkologiji, rade najteže poslove - kupaju preminule, zbrinjavaju ranjene. Dodao je da one ne žele to sve da rade za 35-40.000 dinara.

"Ranije smo imali od 120 do 150 njih koji se jave na konkurs, danas ni 15. Ne možemo da realizujemo konkurse i zato će biti značajnog uvećanja plata za medicinske sestre. Ali i za lekare", rekao je Vučić i dodao da ne kaže da je to dovoljno, ali da će situacija biti bolja ako plate budu povećavane u naredne dve godine.

Dodao je da će država nastojati i zaposlenima u zdravstvu da reši stambeni problem kao i osobama zaposlenim u sektoru bezbednosti.

Posao Vlade je da zaštiti najsiromašnije penzionere

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je posao Vlade da zaštiti najsiromašnije penzionere i dodao da zato ideja Međunarodnog monetarnog fonda da se najmanje penzije ne povećavaju dok se ne nadoknadi novac onima kojima je najviše oduzeto, nema većinu u vladi.

Vučić je naveo da bi na osnovu povećanja od osam odsto penzioneri koji imaju penziju 25.000 dinara trebalo godišnje da dobiju 50.000 dinara više, što je dve dodatne penzije u odnosu na period pre smanjenja. Ako povećanje ide od osam odsto na penziju od 25.000 iz 2014. odnosno pre smanjenja, taj čovek, žena, baka ili deka će imati penziju od 29.000 što je više nego za 16,54 odsto više nego 2014. godine, rekao je Vučić.

Vučić je naveo da ta povišica od osam odsto penzionerima koji primaju 25.000 donosi 4.200 dinara mesečno, odnosno 12 puta toliko - 50.000 godišnje.

To su dve penzije više nego 2014. godine, rekao je Vučić novinarima kojima je pojašnjavao i ono što MMF traži od Srbije kako bi se onima sa visokim penzijama kojima je najviše oduzeto nadoknadio novac.

MMF traži da svi idemo u rikverc kako bi se tim ljudima vratio novac, a naš posao je da zaštitimo najsiromašnije, rekao je Vučić i dodao da za takvu ideju ne postoji većina u vladi.
Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Važeći Zakon o štrajku donet je 1996. godine, dok je u privredi formalno još uvek dominirala društvena svojina, a suštinsku vlast držala vladajuća partija posredstvom direktorskog ešalona.

Jedina briga zakonodavca bio je rizik da socio-ekonomsko nezadovoljstvo radnika preraste u pobunu protiv vlasti. Ta vlast je pala 2000. godine zahvaljujući pobuni kolubarskih rudara. Nova vlast je zadržala Zakon o štrajku, i koristila ga za obračune sa radničkim borbama protiv korupcije u privatizaciji društvene svojine. Ta vlast je pala 2012. godine zahvaljujući obećanjima opozicije da će kazniti korupciju u privatizaciji, navodi se u zajedničkom saopštenju Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, Marks21, 7 zahteva i Socijaldemokratske unije.

Kako su saopštili napokon, Ministarstvo za rad sada predlaže Nacrt novog zakona o štrajku. Nacrt donosi izvesna poboljšanja u odnosu na važeći Zakon, koji je bio represivan i u vreme kada je stupio na snagu, pre 22 godine, a neustavan je već 12 godina. Ta poboljšanja (npr. dozvoljava se štrajk van kruga preduzeća), su skoro bez ikakvog značaja za radnike u Srbiji danas. Nacrt već u prvom članu ističe da mu je predmet „pravo zaposlenih na štrajk“, iako dominantna većina radnika u Srbiji odavno više nisu zaposleni, već angažovani po privremenim, povremenim, sezonskim, usmenim, lizing i sličnim ili gorim uslovima. Ministarstvo očigledno nije ni nameravalo da zaštiti ustavno pravo na štrajk, već da prepreči bunt i onih preostalih zaposlenih, pretežno u javnom sektoru, koji još uvek mogu da se suprodstave daljoj pljački javnih dobara. Predloge za otklanjanje i izmene odredaba Nacrta koje guše pravo na štrajk ćemo izneti u okviru javne rasprave.

Ministarstvo se u Obrazloženju Nacrta na više mesta poziva na „standarde Evropske unije i Međunarodne organizacije rada“ bez navođenja o kojim konkretnim standardima se radi, zbog čega javnost nije u mogućnosti da proceni da li Nacrt zaista počiva na relevantnim standardima, a ne samo na interesu vlasti da spreči radnički bunt, saopšteno je.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U skoro svim najznačajnijim stranim kompanijama koje su od 2011. godine stigle u Niš i dočekane izdašnim državnim subvencijama namenjenim zapošljavanju novih radnika, sindikati nisu poželjni, a u nekim od njih radnici koji žele da ih osnuju dobijaju otkaz, kažu za Danas sindikalni lideri u ovom gradu.

Prema njihovim rečima, najteža situacija je u Juri i Juri Šin Von, gde sindikalno organizovanje praktično nije dozvoljeno, a radnici koji žele da formiraju sindikat dobijaju otkaz. Najbolja situacija je u Leoniju, gde funkcionišu dva reprezentativna sindikata, UGS Nezavisnost i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“. Sindikalnih organizacija nema ni u DŽonson elektriku i Atlas tekstilu, koje su otvorene pre dve godine, odnosno pre godinu i po dana. One ne funkcionišu ni u Benetonu, koji je došao u Niš pre sedam godina, odnosno njegovim kooperantima.

– U Juri smo tri puta pokušavali da osnujemo sindikalnu organizaciju. I svaki put, samo dan ili dva pred dobijanja rešenja o njenom upisu u registar Ministarstva rada, radnici koji su formirali Inicijativni odbor za njeno osnivanje dobijali su otkaze. Izgledalo je kao da je neko iz Ministarstva javljao ovoj kompaniji imena tih radnika – kaže poverenik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ za Niš Bratislav Ilić.

Risto Ivetić, sekretar Samostalnog sindikata grada Niša, dodaje da su u Juri otkaz dobila i dva radnika koja su bila u rukovodstvu tog sindikata. NJihovi otkazi su sada na sudu, a oni su, koliko zna, još uvek bez posla.

– U Benetonu smo, pak, uspeli da registrujemo sindikalnu organizaciju, a kada je sve završeno, njeno delovanje je sprečeno. Radnice su bile prestrašene raznoraznim „porukama“ koje su dobijale, nisu smele da održavaju sastanke u krugu fabrike, mi smo im ponudili naše prostorije, želeli smo da im pružimo i podršku druge vrste, ali su ipak odustale – kaže Ivetić.

Bratislav Cenić, poverenik UGS Nezavisnost za Niš, dodaje da taj sindikat već godinama ne može da uđe u Juru i Juru Šin Von, iako je ozbiljno nastojao. On smatra da su tome u velikoj meri doprineli menadžeri, inače „naši ljudi“, koji, kako kaže, ne shvataju da sindikati ne žele da unište fabriku već da poboljšaju uslove rada, što bi koristilo svima, pa i njima.

Poverenik Gradskog odbora ASNS Niš Saša Hristov kaže da taj sindikat nema svoje organizacije ni u jednoj od najvećih stranih kompanija koje su poslednjih godina došle u Niš, iako je nastojao da ih formira. Pokušao je da ga napravi i u Leoniju, jer „tamo nema zabrane“, ali ni tu nije uspeo, kaže.

– Ipak, iz Leonija nam nisu stigle primedbe na kršenje radnih prava, a zaposlenima se plaća prekovremeni rad i imaju godišnji odmor. U DŽonson elektriku ljudi su zadovoljni platama, koje iznose od 40.000 do 50.000 dinara. U Asteru radnici primaju minimalac, ali im se plaća prekovremeni rad. Svi radnici u proizvodnji dobijaju po 143 dinara po satu, od krojača do kontrolora – navodi Hristov.

Naši sagovornici ocenjuju da su osim nedovoljne spremnosti poslovodstava tih kompanija da otvore vrata sindikatima, veliki problem i „loši zakoni o radu“, koji „više štite poslodavce nego zaposlene“, kao i to što je država „spremnija da se založi za interese investitora nego za sindikalnu zaštitu radnika“. Ozbiljna prepreka je i strah zaposlenih da će zbog sindikalnog aktivizma ostati bez radnog mesta, do kojeg se teško dolazi.

Državni zvaničnici saopštavali su da je „Jura“ po jednom radnom mestu dobila 7.000 evra, „Beneton“ i „DŽonson elektrik“ po 9.000 evra, a „Jura Šin Von“ – 10.000 evra. Kompanija „Aster tekstil“ takođe je subvencionisana, ali iznos po novouposlenom radniku nije saopšten.

Prema procenama gradskih zvaničnika, u Nišu je od 2011. godine do danas u tim i drugim kompanijama zaposleno više od 12.000 radnika. Većina zaposlenih u njima prima minimalce uvećane za 20 odsto, što im omogućavaju aktuelni propisi u Srbiji.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ako si uopšte te sreće da danas u Srbiji radiš legalno, cimaš se za 30-ak hiljada u najboljem slučaju, i dovijaš za sve preko toga – ovako počinje proglas koji je povodom 1. maja objavio Levi samit Srbije. Oni su izračunali da je dobra mesečna plata u Srbiji – 101.120 dinara.

„Za razliku od rada na crno, ovako na papiru imaš i neke pogodnosti. Recimo, zdravstvo – tamo gde ti zakažu rendgen za godinu dana; pa ko živ, ko mrtav. Ili: penziju, sa kojom ćeš tek moći da se slikaš. Ako je doživiš“, kaže se u proglasu. „Ubeđuju te da je i minimalac, koji iznosi manje od toga, 20 hiljada i kusur, dovoljan da preživiš mesec dana. Kad nemaš zvaničnu prosečnu platu od 400 evra, i ne znaš nikog ko je zaradi, misliš da je problem u tebi“.

U tekstu se još kaže:

„Iz vlasti ti neće reći kako se dobije taj prosek od 400 evra mesečno. Možda tako što se zbroji veliki broj siromašnih i jako mali broj izuzetno bogatih ljudi — pa podeli.

A posebno te neće pitati: koliko tebi uopšte treba mesečno da preživiš?

Menja se na dnevnoj bazi, ali svaka je da te sludi. Izračunali smo 101.120 dinara.“

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je da je položaj radnika u Srbiji i dalje daleko od zadovoljavajućeg, jer se njihova prava krše i nisu dovoljno zaštićena.

"Visoka nezaposlenost, rad 'na crno', ugroženo pravo na korišćenje godišnjih odmora i bolovanja, nedostatak socijalnog dijaloga sa predstavnicima zaposlenih, situacije u kojima se ostaje bez pravične naknade za rad ili bez doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, pokazuju da se prava radnika u Srbiji krše i da nisu dovoljno zaštićena", naveo je Pašalić.

On je povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, ocenio da je potrebno nastaviti rad na izjednačavanju položaja muškaraca i žena na tržištu rada da bi se, između ostalog, omogućilo pravo na rad i ženama iz posebno ranjivih društvenih grupa - žrtvama nasilja, osobama sa invaliditetom, Romkinjama.

Prema njegovim rečima, iako je zaštita trudnica i porodilja normativno obezbeđena u praksi se trudnice i porodilje i dalje suočavaju sa problemima.

"Posebno su u teškom položaju trudnice i porodilje čiji su poslodavci prestali da postoje, a ženama nisu obezbedili odgovarajuću dokumentaciju. U tim situacijama uočljivo je odsustvo angažovanja i saradnje inspekcije rada, Poreske uprave, Nacionalne službe za zapošljavanje i jedinica lokalne samouprave", kazao je Pašalić.

Pozvao je zaposlene da povrede svojih prava prijavljuju Inspekciji rada, a ukoliko ta ili druge službe ne postupaju savesno, da podnose pritužbe zaštitniku građana.

Ukazao je i na potrebu da nadležni organi uspostave efikasnu saradnju i razmenu informacija, kao i na njihovu obavezu da preduzimaju sve potrebne mere prema poslodavcima koji ne izvršavaju svoje obaveze, kako bi omogućili radnicima da ostvare svoja prava i poboljšaju svoj materijalni položaj.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 21 april 2018 00:00

Niko neće u majstore

Na tržištu rada u Srbiji u poslednje vreme tesari, stolari, armirači i drugi vrsni majstori građevinske struke zlata su vredni, poslodavci bi dali poslednji dinar da uposle kvalitetnog majstora, ali to je teško jer ih sve manje ima.

 

Uprkos tome što potreba za njima postoji, interesovanje za upis profila građevinske struke je malo.

– Građevinska škola Beograd uspela je lane da popuni planiranu kvotu za rukovaoce građevinskom mehanizacijom i keramičare, dok se za armirače prijavilo svega pet đaka, a četiri za tesara. Od njih je formirano jedno odeljenje armirača sa ukupno devet đaka, dok je profil tesar ugašen – priča direktorka ove škole Dragana Radovanović.

Ove godine iz školskih klupa izlaze samo tri tesara, dok ih u drugom razredu trenutno ima šest. Građevinska škola je inače jedina u Srbiji koja školuje zidare, tesare, armirače i montere suve gradnje.

Ova zanimanja su deficitarna, što znači da je učenicima koji ih upišu obezbeđen smeštaj u domu, a dobijaju i kredit od Ministarstva prosvete. Direktorka objašnjava da neke firme nude đacima stipendije, a sve to se precizira u ugovoru koje poslodavci potpisuju sa roditeljima učenika.

– Za nas kao školu je značajno da učenici u tim firmama obavljaju praksu i blok nastavu. Firme plaćaju učenicima na praksi topli obrok, a neki i prevoz. Iako se u javnosti građevinarstvo vezuje za propala preduzeća, to nije tačno. Ima mladih, stabilnih firmi koje posluju petnaestak-dvadeset godina i koje imaju potrebu za školovanim kadrovima – navodi Radovanović, dodajući da im u junu non-stop zvoni telefon i da građevinska preduzeća traže kadrove.

Kao jedan od razloga slabog interesovanja za upis ona navodi činjenicu da je stručno obrazovanje višestruko skuplje nego gimnazijsko. Srednjim stručnim školama ne ide naruku ni Strategija razvoja obrazovanja Srbije, koja predviđa povećanje broja mesta u gimnazijama, a kao još jedan ograničavajući faktor direktorka navodi da među roditeljima i dalje dominira svest da je bolje upisati dete u četvorogodišnji obrazovni profil nego izabrati majstorsko zanimanje, iako mnoga od njih nude brzo zaposlenje i solidnu zaradu. Radovanović kaže da poslednje dve godine u Građevinskoj školi nije bilo odliva đaka nakon što se završi upis, jer je Ministarstvo prosvete bilo principijelno i nije dozvoljavalo naknadno prebacivanje u druge škole.

Upravo su četvorogodišnji smerovi koji su najtraženiji među đacima u ovoj struci ujedno i najzastupljeniji na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. NJih je na birou krajem marta, prema podacima NSZ, bilo 3.679 od ukupno 8.164 nezaposlene osobe sa stručnom spremom iz oblasti građevinarstva. Od toga je 2.123 žena. Odmah posle njih, najviše je nezaposlenih sa završenom trogodišnjom školom (2.154) i dvogodišnjom (1.031).

Na portalu poslovi.infostud.com kažu da među zanimanjima iz građevinske struke poslodavci najviše traže stolare, kojih i nema toliko mnogo, što se vidi iz toga što tek šest kandidata konkuriše na jedno radno mesto.

„Značajna ponuda poslova bila je i za pozicije tesara i armirača, za koje su poslodavci takođe imali manji broj prijava kandidata, jer se radi o tradicionalno deficitarnim zanimanjima za koja svake godine beležimo pad interesovanja kandidata“, ističu na ovom portalu za Danas.

Građevinski tehničari su, takođe, traženi od strane poslodavaca, ali za razliku od prethodnih zanimanja za ovo postoji zainteresovanost, pa tako na jedan oglas u proseku konkuriše više od 50 kandidata.

Međutim, najveće interesovanje je, kako kažu na ovom portalu, za poziciju šefa gradilišta telekomunikacionih mreža, gde se na jedno radno mesto prijavi čak 351 kandidat zainteresovan za posao, a odmah iza nalazi se i tehničar za izradu tehničke dokumentacije gde na jedno radno mesto konkuriše u proseku 170 kandidata.

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže da je razumljivo zašto niko neće da se školuje za zanatlije jer su sve te „profesije malo plaćene“.

– Pravih, kvalitetnih majstora sa 10 ili 20 godina iskustva nema mnogo i zato su dobro plaćeni, najmanje 800 evra. Mladi, koji tek izlaze iz škole moraju prvo da se dokažu i ne mogu da računaju na velike plate u početku. To je jedan od problema. Osim toga, u celom sektoru građevinarstva prosek plata je ispod republičkog proseka plata i zato je potrebno da imamo granski kolektivni ugovor kojim bi se to rešilo – napominje Torlaković.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Proizvodnim radnicima u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija upravo su, shodno dogovoru Sindikata i menadžmenta fabrike nakon prošlogodišnjeg štrajka, plate povećane za šest odsto.

Zarade proizvodnih radnika kojima je ovo peto povećanje od početka proizvodnje „fijata 500L“, u julu 2012, sada iznose oko 42.500 dinara.

Nevolja je, međutim, što plate u Fijatu, kako navode u fabričkom ogranku Sindikata „Nezavisnost“, rastu samo proizvodnim radnicima, ali ne i njihovim neposrednim rukovodiocima i zaposlenima u (ne)proizvodnoj režiji. Tako se, tvrde u „Nezavisnosti“, došlo u apsurdnu situaciju da fakultetski obrazovan rukovodilac, koji rukovodi grupom 30 do 40 zaposlenih u proizvodnji, ima manju platu od svojih radnika koji obavljaju najprostije poslove. Otuda i ne čudi, ističu, što proizvodni rukovodioci masovno napuštaju našeg najvećeg izvoznika i odlaze u novootvorene firme, mahom po Vojvodini, gde dobijaju i po tri puta veće plate.

– Ovo ipak ne znači da su radnici u Fijatu dobro plaćeni. Naprotiv, povećanja plata su uvek dolazila posle povećanja minimalne cene rada i uvek su bila za dvadesetak procenata iznad zakonom zagarantovane zarade, jer je Fijat kao i svi ostali korisnici državnih subvencija, ukoliko posluje pozitivno, dužan da za najprostiji rad isplaćuje plate za 20 odsto veće od minimalne zagarantovane, kaže za naš list poverenik Sindikata „Nezavisnost“ u FCA Srbija Zoran Stanić.

Traže isplatu bonusa

U Fijatu je u toku potpisivanje peticije kojom se od poslovodstva traži isplata bonusa za prošlu godinu. Peticiju je do sada, saznaje naš list, potpisalo oko 400 zaposlenih. Isplata bonusa tražena je, podsetimo, i tokom prošlogodišnjeg štrajka.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najveći broj radnika u Srbiji, njih skoro 350.000, u novembru 2017. godine primio je neto platu od 25.000 dinara.

Takozvana medijalna zarada, plata od koje tačno polovina svih zaposlenih prima više, a druga polovina manje, iznosila je 36.788 dinara, dok je prosečna plata iznosila 47.247 dinara. Manju od presečne plate prima 66,7 odsto zaposlenih, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

RZS je konačno stekao uslove da objavi podatke o modalnoj, najčešće isplaćenoj, i medijalnoj, odnosno srednjoj zaradi, nakon što je realizovana saradnja sa Poreskom upravom. Od sada RZS dobija podatke o obračunatoj plati od Poreske uprave umesto o isplaćenoj plati na osnovu ankete poznate kao RAD-1. Na ovaj način je obuhvaćeno oko 1,85 miliona zaposlenih, odnosno svi kojima se uplaćuju porezi i doprinosi, u odnosu na uzorak od 800.000 pravnih lica iz prethodne ankete.

Osim zaposlenih po ugovoru o radu, tu su sada i zaposleni po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, kao i zaposleni u MUP-u i Vojsci Srbije koji nisu bili prethodno obuhvaćeni.

Prema novoj metodologiji prosečna plata u prošloj godini iznosila je 46.600 dinara što je za 1.293 dinara manje nego što je obračunato prema prethodnoj metodologiji.

Najveće razlike su u januaru i decembru. Tako je prema novom obračunu januarska plata za 12,4 odsto veća, dok je decembarska za 10,3 odsto manja. To je posledica toga što poslodavci u velikoj meri isplaćuju delove januarske plate u decembru zbog praznika, pa je dosadašnje izveštavanje o isplaćenoj zaradi išlo u korist veće decembarske, a manje januarske plate.

Ono što nije rešeno dobijanjem podataka od Poreske uprave je pojava da neki poslodavci izmire obaveze prema državi po osnovu plata, a onda zaposlenima isplaćuju zarade sa zakašnjenjem, umanjene ili u nekim slučajevima nikako.

Po sadašnjoj metodologiji oni će ući u obračun kao da su primili plate. U RZS ističu da zavise od podataka koje dobiju od Poreske uprave, a opet Poreska uprava je zadužena za naplatu javnih prihoda, a ne za odnos između poslodavca i zaposlenog. S druge strane, u praksi postoji i suprotna pojava, da poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a na ruke isplaćuju veće iznose.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 19 januar 2018 00:00

Rad na iznajmljivanje

Kada je u julu 2014. godine donet kontroverzni Zakon o radu, na koji su zamerke imale sve sindikalne organizacije u Srbiji, u okviru njega je definisana mogućnost angažovanja radnika preko agencija za privremeno zapošljavanje, ali je ostavljeno da se čitava ova oblast reguliše posebnim zakonom koji je od tada još uvek u procesu pripreme.

Ovakav oblik zaposlenja, koji se često naziva i "rad na lizing", podrazumeva da se radnici zapošljavaju kod specijalizovanih agencija koje ih onda "ustupaju" poslodavcima kojima su potrebni radnici na privremenim i povremenim poslovima, što se najčešće definiše kao nestandardni oblik zaposlenja. Radnici u takvim situacijama ne potpisuju bilo kakav ugovor sa poslodavcem kod kog rade, već isključivo sa agencijom, njihov položaj je krajnje nesiguran, a prava su im izuzetno ograničena, što je posebno slučaj u Srbiji, jer još uvek ne postoji zakon koji uređuje ovu oblast. "Rad na lizing" regulisan je samo podzakonskim aktima koji propisuju vrlo labava pravila osnivanja agencija, bez ikakve zaštite radnika. Iako se ovakva vrsta zapošljavanja odvija u nekoj vrsti zakonskog vakuuma, tokom poslednjih sedam godina broj agencija konstatno raste, kao i broj radnika koji su zaposleni na ovaj način. Procenjuje se da je u Srbiji gotovo 100.000 ljudi zaposleno preko agencija za privremeno zapošljavanje.

U Evropskoj uniji udeo agencijskih radnika u ukupnom broju zaposlenih iznosi u proseku 1,6%, dok u Nemačkoj čak 2,2% zaposlenih čine radnici koji rade preko agencija, a u Velikoj Britaniji čitavih 3,8%. Međunarodna organicija rada i druge radničke organizacije su decenijama odbijale da priznaju legitimnost ovakve vrste zapošljavanja, ali kako je tokom poslednjih decenija dvadesetog veka položaj radnika na globalnom nivou postajao sve lošiji, bile su prinuđene da prihvate postojanje agencija za privremeno zapošljavanje i da zahtevaju da se koliko je moguće zakonski zaštite prava radnika koji se angažuju na ovaj način. Evropska unija je 2008. godine donela Direktivu o radu preko preduzeća za privremeno zapošljavanje, kojom je definisano da radnici koji se angažuju preko agencija moraju imati jednaku platu i iste uslove rada kao i redovno zaposleni kod poslodavca kom su ustupljeni. U Srbiji je, međutim, ostavljena mogućnost da se radnici zapošljavaju na ovaj način a da nije precizirano koja su njihova prava, niti koje su obaveze agancija preko kojih su angažovani i poslodavaca koji koriste usluge agencije, što je situacija koja ostavlja veliki prostor za zloupotrebe.

Kompanija NIS je, na primer, ubrzo nakon privatizacije otpustila 900 radnika iz maloprodaje, nakon čega im je ponudila da rade isti posao preko agencije za duplo manju platu i sa znatno smanjenim ostalim pravima, tako da u NIS-u trenutno radi 4.000 stalno zaposlenih, dok 4.500 ljudi radi "na lizing". Još više zabrinjava da slična praksa postoji i u velikom broju preduzeća iz javnog sektora, kao na primer u Pošti Srbije, koja je u novembru 2017. godine donela odluku o dodeli ugovora vrednog gotovo četiri milijarde dinara za agencijsko angažovanje radne snage, pri čemu poštari zaposleni preko agencija, ili omladinskih, odnosno studentskih zadruga imaju dosta niže plate i manje prava nego njihove stalno zaposlene kolege. Pošta nije izolovan primer, slična situacija postoji i u drugim preduzećima kao što su EPS, Telekom, Srbijagas, JP Gradska čistoća, Aerodrom Nikola Tesla... Neophodno je, međutim, istaći da preduzeća iz javnog sektora ne angažuju radnike preko agencija samo zato što žele da uštede na izdacima za radnu snagu i ostvare veći profit, ili da bi držali radnike u stalnoj neizvesnosti, već i zato što su već četiri godine na snazi mere zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koje je donela vlada, a koje će biti primenjivane i u 2018. godini. Zato su javna preduzeća često primorana da na sistematizovanim radnim mestima angažuju radnike „na lizing“, kako bi obezbedila elementarno funkcionisanje dok je zabrana zapošljavanja na snazi. Ova zabrana je uvedena pod uticajem međunarodnih finansijskih institucija (pre svega Međunarodnog monetarnog fonda), u sklopu širih sistemskih pritisaka za sprovođenje mera štednje, koje se koriste za "disciplinovanje" kako zemalja u razvoju, tako i razvijenih zemalja. Cilj mera štednje jeste smanjivanje budžetskog deficita na nacionalnom nivou, ali ono što je praksa pokazala jeste da štednja najviše pogađa najranjivije delove društva, zato što dolazi do smanjenja socijalnih izdataka, penzija, plata u javnom sektoru, izdataka za obrazovanje i zdravstvo, kao i do eskalacije "rada na lizing" i drugih oblika prekarnog rada.

Regulisati, ili zabraniti?

Mnoge sindikalne organizacije, kao na primer Savez samostalnih sindikata Srbije, isticale su da je agencijski rad samo još jedan vid eksploatacije radnika i da bi trebalo da bude zabranjen. Udruženi sindikati Srbije Sloga pokrenuli su postupak ocene ustavnosti propisa kojima je u našoj zemlji uveden rad na lizing, a sindikati Pošte Srbije su među zahteve svojih štrajkova tokom 2017. godine između ostalog uvrstili i ukidanje Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, angažovanje potrebnog broja izvršilaca i sredstava za rad na tehnološkim radnim mestima, i rešavanje statusa radnika koji rade po osnovu privremenih i povremenih poslova i visine cene rada za radnike koji su radno angažovani po ovom osnovu.

Na drugoj strani bi se mogao izneti argument da u određenim sektorima privrede postoji legitimna potreba za privremenim i povremenim angažovanjem radnika, odnosno za agencijama koje poslodavcima pružaju uslugu angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima. Tako na primer delovanje agencija može biti opravdano u slučaju sezonskih poslova, kao što su na primer neki poslovi u sektoru turizma ili poljoprivrede, ili u slučajevima kada poslovi za koje se traže radnici nisu deo osnovne delatnosti poslodavca, a jesu stvarno privremeni i povremeni, pa je legitimna i potreba za agencijama koje mogu brzo da obezbede adekvatne kadrove za kraće angažovanje. Takođe bi se moglo reći da privremeni i povremeni poslovi mogu da odgovaraju nekim segmentima stanovništva kao što su studenti, umetnici ili radnici u kreativnoj industriji koji traže honorarne poslove i projekte, roditelji koji zbog porodičnih i drugih obaveza ne žele stalno zaposlenje i druge slične kategorije.

Međutim, uprkos raznim argumentima za postojanje agencija za privremeno zapošljavanje, one se u stvarnosti ne koriste samo u slučajevima kada je to praktično, jednostavno i obostrano povoljno za poslodavce i radnike, već se skoro isključivo zloupotrebljavaju radi simulacije iza koje se krije trajni radni odnos. Ovakvi postupci poslodavcima donose ogromnu korist, jer im sistem omogućava da radnike angažovane preko agencije manje plaćaju, da ne preuzimaju nikakve obaveze prema njima u slučaju raskida ugovora i da im uskraćuju pravo na godišnje odmore, bolovanje i slobodne dane koje regularno zaposleni imaju zagarantovane. Na agencijske radnike je, zbog njihovog neizvesnog statusa, lakše izvršiti pritisak da pristanu na lošije uslove rada, da rade prekovremeno bez dodatne naknade i sl. Zloupotrebom loše i labave regulative poslodavci ne ugrožavaju samo radnike angažovane preko agencija, već dovode do erozije prava svih svojih zaposlenih i do opšteg urušavanja radničkih prava.

Povećanje nesigurnosti zaposlenja predstavlja globalni fenomen, a zapošljavanje preko agencija samo dodatno pogoršava ovu situaciju, zato što dovodi do stalnog smanjivanja prava radnika i snižavanja cene rada, jedne vrste surove trke do dna. Radnici koji su zaposleni preko agencija ne samo da najčešće imaju loše uslove rada, već nemaju gotovo nikakvu sigurnost u pogledu svoje budućnosti, što dovodi do toga da teško mogu da podižu kredite, prave dugoročne planove ili rešavaju svoje stambeno pitanje. Iz svega ovoga može se lako zaključiti da rad preko agencije za privremeno zapošljavanje zasigurno predstavlja nepovoljno rešenje za najveći deo radnika, ali ukoliko ovakve agencije i ovakvi oblici zaposlenja već predstavljaju deo postojeće situacije, najmanje što bi moralo da se učini da se popravi dramatično loš položaj velikog broja radnika koji su danas primorani da rade preko agencija jeste da se donese adekvatan zakon kojim bi se regulisala ova oblast i koji bi što je više moguće zaštitio prava radnika, definisao obaveze poslodavaca i onemogućio različite vrste zloupotreba. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja već nekoliko godina radi na nacrtu zakona o agencijskom radu, ali se za sada u javnosti pojavljuje jako malo naznaka o tome kakva rešenja bi mogla biti deo tog novog zakona.

Analiziranjem problema koji trenutno postoje u ovoj oblasti u Srbiji, kao i zakonskih propisa u različitim evropskim zemljama, može se doći do određenih smernica koje bi definisale šta zakon o zapošljavanju preko agencija mora da sadrži.

Radnik angažovan preko agencije morao bi da ima iste uslove rada i istu zaradu kao i tzv. "uporedni radnik", odnosno radnik zaposlen na određeno ili neodređeno vreme kod istog poslodavca koji ima istu stručnu spremu i obavlja slične poslove.

Za radnike angažovane preko agencije morali bi da važe odgovarajući kolektivni ugovori koji su već na snazi kod poslodavca ili u grani u kojoj se angažuju, a ovi radnici bi trebalo da imaju pravo da se sindikalno organizuju i kod poslodavca za kog rade, i na nivou agencije sa kojom sklapaju ugovor. Na ovaj način bi se štitilo njihovo ustavno pravo na štrajk i ostavila bi im se veća mogućnost da se efikasno organizuju u sindikalna udruženja koja bi štitila njihova prava. Radnici "na lizing", zbog samog karaktera svog radnog odnosa, kraće vreme provode na istom radnom mestu, češće menjaju poslodavce i ne stižu da izgrade odnose poverenja sa kolegama neophodne za sindikalno organizovanje, a sa druge strane su podložniji pritiscima poslodavaca, baš kao i svi zaposleni na privremenim i povremenim poslovima, zato što stalno zavise od potpuno jednostrane odluke poslodavca da li će im ugovori biti produženi, ili prekinuti bez ikakvog obrazloženja i prava žalbe, pa samim tim imaju praktično nikakav prostor da jasno artikulišu svoje zahteve i zajednički se bore za svoja prava. Zato im je neophodna zaštita sindikata, koji moraju imati pravo da ih štite bez obzira na to da li su članovi sindikata.

Radi sprečavanja različitih vrsta prevara, a pre svih neisplaćivanja zarade zaposlenima od strane agencije, svaka agencija bi u postupku registrovanja i dobijanja licence morala da ostavi depozit u banci kojim bi garantovala isplatu zarada svim radnicima čak i u slučaju svoje nelikvidnosti. Ovakva garancija postoji u brojnim evropskim zemljama, a nivo depozita varira od zemlje do zemlje, i iznosi, na primer, u Sloveniji 30.000 evra, a u Italiji čak do 350.000 evra. Ova mera je dovela do velikog spora među članovima radne grupe za izradu nacrta zakona, jer predstavnici malih agencija smatraju da bi uvođenje depozita njih dovelo u neravnopravan položaj u odnosu na velike agencije. Čak i da je njihova bojazan opravdana, eventualna ugroženost malih agencija se mora rešavati na neki drugi način. Potpuno je neprihvatljivo da se položaj malih agencija štiti izostavljanjem mere koja agencijskim radnicima pruža minimalnu zaštitu od prevare.

Ukoliko se ne radi o poslovima izrazito sezonskog karaktera, moralo bi da postoji ograničenje u pogledu procenta radnika koji se smeju zaposliti preko agencija. Ovo rešenje je predstavljalo još jednu od velikih tačaka spoticanja u dosadašnjem radu grupe za izradu nacrta zakona, zato što predstavnici sindikata insistiraju na tome da bi trebalo ograničiti procenat zaposlenih preko agencija na 10% od ukupnog broja zaposlenih kod istog poslodavca, dok se drugi članovi radne grupe sa tim ne slažu. Ukoliko bi se ovo ograničenje uvelo, smanjila bi se mogućnost poslodavaca da preko agencija zapošljavaju radnike čak i za one pozicije za koje su im potrebni stalni radnici. U Norveškoj je zakonom određeno da ukoliko zaposleni preko agencije čine više od 10% ukupne radne snage određene komanije i ukoliko su angažovani na period duži od godinu dana, poslodavac mora da dobije odobrenje od predstavnika reprezentativnog sindikata za ovakvu vrstu angažovanja radnika.

Poslodavac koji koristi usluge agencije ne bi smeo da bude lice povezano sa tom agencijom, u skladu sa definicijom povezanog lica koja već postoji u Zakonu o privrednim društvima, čime bi se sprečilo da poslodavci osnivaju „ćerke firme“ preko kojih bi simulovano angažovali svoje radnike.

Zapošljavanje radnika preko agencija ne bi smelo da bude dozvoljeno kada poslodavac pokušava da zameni svoje radnike koji su u štrajku, kao ni onda kada je u toku prethodnih šest meseci došlo do otpuštanja zato što je poslodavac proglasio kolektivni višak radne snage. Ovakva ograničenja postoje u većini evropskih zemalja, a da bi ona zaista efikasno sprečavala malverzacije od strane poslodavaca neophodno je definisati adekvatno visoke kazne za sve one koji zabranu prekrše. U Nemačkoj, na primer, kazna u slučaju zamene radnika u štrajku radnicima preko agencije može da iznosi čak do 500.000 evra. Ukoliko kazne nisu dovoljno visoke ili se ne vrši adekvatna kontrola primene zakona, ovakve odredbe se mogu lako zaobići, na primer tako što se nakon proglašenja viška jednostavnom promenom pravilnika o sistematizaciji radnih mesta zapošljavaju novi radnici preko agencija, što se često dešavalo u Hrvatskoj.

Neophodno je vremenski ograničiti mogućnost angažovanja zaposlenih preko agencije. Hrvatski zakon definiše da maksimalno trajanje ovakvog radnog odnosa može iznositi tri godine, dok je u Nemačkoj on ograničen na osamnaest meseci. Međutim, i pored ovakvih zakonskih ograničenja, postojali su primeri da su ljudi bili zaposleni na ovaj način i po 10 godina. Da bi se to sprečilo potrebno je sistematski kontrolisati evidenciju i onemogućiti da se radnici samo rotiraju od poslodavca do poslodavca, ili od agencije do agencije.

Da bi efekat zakona o radu preko agencija bio potpun, njegovo usvajanje bi morala da prati izmena, ili donošenje propisa koji regulišu angažovane radnika preko studentskih ili omladinskih zadruga, položaj radnika zaposlenih na poslovima obezbeđenja i održavanja, kao i brojnih drugih žarišta prekarnog rada. U radnoj verziji zakona o agencijskom zapošljavanju u koju smo imali uvid, navedene kategorije su potpuno preskočene, a jedino se njihovim uključivanjem u sveobuhvatni sistem zaštite radničkih prava mogu sprečiti dalje zloupotrebe od strane poslodavaca. Drugim rečima, čak i ako Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prihvati naše predloge, i ako Narodna skupština usvoji najbolji, odnosno najpodnošljiviji mogući zakon o agencijama za privremeno zapošljavanje, ukoliko ta poboljšanja ostanu izolovana iz šireg pravnog okvira koji štiti radnike, lako bi se moglo desiti da veliki broj trenutno aktivnih agencija za privremeno zapošljavanje jednostavno promeni pravni oblik u zadruge i nastavi sa primenom praksi koje su izrazito štetne za radnike.

Jedino stalno zaposlenje može pružiti radnicima sigurnost i slobodu u radu i životu, i ono bi trebalo da predstavlja pravilo, a sve ostale vrste povremenog i nestandardnog zaposlenja bi morale da budu izuzetak, koji se koristi samo onda kad za njim postoji stvarna potreba i nedvosmisleni obostrani interes poslodavaca i radnika. Najdelotvorniji način da se poslodavci destimulišu od zloupotrebe agencijskog rada je da se propišu posebni nameti za ovu vrstu rada, kako bi se on učinio skupljim u odnosu na redovno zapošljavanje. Naime, povremeni i privremeni rad je izuzetna potreba poslodavca, privremeno i povremeno rešenje za vanredne situacije. Svaka vanredna situacija iziskuje dodatne obaveze u odnosu na redovne prilike, pa nema razloga da rad „na lizing“ za poslodavca bude jeftiniji od rada u redovnim uslovima. Ukoliko se uspostave ovakva pravila, i ukoliko se ona budu poštovala, poslodavci neće imati motiv da beskrajno simuliraju „lizing“ status radnika koji su u stvarnosti trajno angažovani.

Da bi se pravila poštovala neophodno je, naravno, da postoje institucije osposobljene da kontrolišu primenu zakona u stvarnosti. Inspekcija rada u stanju u kom je danas svakako nije osposobljena da kontroliše da li je radnik zaista angažovan za privremene i povremene poslove, ili radi za stalno simulirajući "rad na lizing#, tako da borba protiv zloupotreba u ovoj oblasti presudno zavisi od osnaživanja Inspekcija da se kompetentno bavi svojim poslom. Pored neizostavne uloge nadležne državne inspekcije, još jednom ističemo neophodnost da se sindikatima i drugima radničkim organizacijama omogući da vrše kontrolu primene određenih zakonskih odredbi i brinu se o zaštiti prava radnika "na lizing" bez obzira na to da li su članovi sindikata ili ne, budući da se radi o izuzetno ugroženoj kategoriji radnika, i da zloupotreba njihovog nesigurnog položaja ima dalekosežne posledice na nivo prava svih zaposlenih. Ali, da bi do bilo kakvih rezultata došlo, neophodan prvi korak je donošenje zakona koji će uvesti određeni red u ovu potpuno neuređenu oblast, u kojoj su zaposleni do sada bili potpuno obespravljeni i ostavljeni na milost i nemilost zakonu jačeg.

Tekst je nastao na osnovu serije razgovora pod zajedničkim nazivom Kako do podnošljivog zakona o "radu na lizing"? koji su vođeni tokom leta i jeseni 2017. godine u više gradova u Srbiji, u okviru projekta pravne pomoći koji realizuju Učitelj neznalica i organizacije bivših radnika i sindikalnih aktivista Jugoremedije, Trudbenika, Srboleka, Rekorda i Sporta. U razgovorima su učestvovali članovi Konfederacije slobodnih sindikata, Marks21, Levog samita Srbije, Ne da(vi)mo Beograd i Socijaldemokratske unije, kao i veliki broj pojedinaca neposredno zainteresovanih za zaštitu radnika "na lizing".

 Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Jedan od vodećih evropskih metaloprerađivača početkom 2018. otvara proizvodni pogon u Somboru i zapošljava više radnika mašinskog profila: zavarivače i mašinbravare.

Radi se firmi koja u Hrvatskoj zapošljava 520 radnika i celokupnu svoju metalsku proizvodnju plasira na zahtevno zapadnoevropsko tržište gde ostvaruje preko 30 miliona evra godišnjeg prihoda.

U EKO Međimurju d.d. se proizvode delovi mašina i oprema za renomirane svetske proizvođače opreme poput Caterpillara, Komatsua, Liebherra, Wirtgena... Da bi mogli ispuniti stroge zahteve kvaliteta stranih partnera, u EKO Međimurju d.d. raspolažu sa najsavremenijim mašinskim parkom za obradu metala u regionu na kojima rade stručni i edukovani radnici.

U istraživanju organizacijske klime i zadovoljstva radnika 93% radnika ocenilo je EKO MEĐIMURJE d.d. kao poželjnog poslodavca, a pritom kao najjače kvalitete kompanije sami radnici ističu: snagu, veličinu, ugled i uspešnost firme, redovnu isplatu plata, stabilnost i sigurnost, proizvodni potencijal, orijentaciju na izvoz.

U EKO Međimurju su odlični uslovi rada jer je to firma koja svojim radnicima osigurava sigurna i redovna primanja do 10. u mesecu, a ta su primanja čak 30% veća od proseka.

Poseban radni doprinos i angažman se dodatno nagrađuje stimulacijama, a svi oni koji se žele usavršavati i napredovati imaju podršku i pomoć firme.

Zbog stalnog rasta i širenja poslovanja, EKO MEĐIMURJE d.d. zapošljava više radnika mašinskog profila za rad u Somboru (Srbija) uz iznadprosečna primanja:

1. MAŠINOBRAVAR (m/ž)
2. ZAVARIVAČ (m/ž)

Prijave se primaju do 31.01.2018. godine.

Prijave se šalju u pisanom obliku sa biografijom na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili poštom na adresu s naznakom “POSAO - SOMBOR” a sam tekst konkursa za radnike sa područja Srbije dostupan je ovde: http://www.eko.hr/careers

Početkom februara će u Srbiji biti organizovano predstavljanje firma EKO Međimurje d.d. i razgovori za posao sa prijavljenim radnicima koji zadovoljavaju uslove konkursa.

 

Objavljeno u Izdvojeno
četvrtak, 30 novembar 2017 00:00

U Somboru obuka za 300 radnika

Kompanija trikotaže Pretty group iz Dake (Bangladeš), u renoviranim halama bivšeg preduzeća "Zastava - specijalni automobili" u Somboru pokrenula je proizvodnju pletenog tekstila. Trenutno je ovde zaposleno 70 radnika, a nedeljni ciklus obuke prolazi po 20 ljudi.

Obuka na najsavremenijim mašinama će trajati u kontinuitetu sve dok ne bude zaposleno 300 radnika, što je kapacitet postojeće hale. Pokretanjem proizvodnje tekstila u Bačkoj prva je investicija ove kompanije na evropskom kontinetu.

Sporazumom koji je potpisan sa Ministarstvom privrede, u pogonima ove kompanije u Somboru biće zaposleno u naredne dve godine ukupno 1.100 ljudi, a investitor je dobio podsticaj od 3,4 miliona evra.

Prema rečima Davora Brečića, predstavnika kompanije, ukupna procenjena vrednost ulaganja ovog giganta je 14,3 miliona evra i biće realizovano putem ulaganja u nove kapacitete. Očekuje se godišnja proizvodnja od 2,4 miliona proizvodnih jedinica.

Naime, u prvoj fazi posao će dobiti 300 radnika, a kako obuka bude tekla, širiće se mogućnost za prijem novih radnika. U ovoj kompaniji tvrde da narudžbina ima dovoljno, ali nedostaju kvalifikovani radnici.

- Razvojna agencija Vojvodine pružila nam je izvanrednu podršku. U "Zastavi - specijalni automobili" počeli smo sa radom bez ikakvih problema - ističe Brečić.

On dodaje da je već sada sasvim izvesno da su hale od 2.000, odnosno 3.000 kvadratnih metara nedovoljne za planiranu proizvodnju u Somboru, pa će narednih meseci biti doneta odluka o proširenju pogona.

TRIKOTAŽA NA TRI KONTINENTA

KOMPANIJA Pretty Group zapošljava 18.000 radnika na tri kontinenta i jedna je od najvećih južnoazijskih proizvođača trikotaže. Posluje u Nemačkoj i Austriji, a fabrike su zasada u Bangladešu i Srbiji. Sirovine nabavljaju iz Italije, Bugarske i Turske, a radi se za poznatog kupca.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Generalnog štrajka radnika Pošta Srbije koji je bio najavljen za ponedeljak neće biti.

Ovo su danas na sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić saopštili predstavnici reprezentativnih sindikata.

Na sastanku koju je održala sa v.d direktorkom „Pošte Srbije“ Mirom Petrović i predstavnicima sindikata, predsednica Vlade je zahvalila na konstruktivnom pristupu i naporima da se, u otvorenom dijalogu, nastave razgovori o situaciji u tom preduzeću.

-Vlada Srbije opredeljena je da, u razgovoru sa predstavnicima reprezentativnih sindikata, razgovara o daljem poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u JP „Pošta Srbije“, naglasila je predsednica Vlade. Odluka o odustajanju od štrajka potvrđuje posvećenost konstruktivnom rešavanju otvorenih pitanja i odgovornost prema građanima i svim korisnicima usluga „Pošte Srbije“, rekla je Ana Brnabić nakon sastanka.

U skladu sa dogovorom koji je postignut na prethodnom sastanku, koji je pre nedelju dana Brnabić održala sa predstavnicima reprezentativnih sindikata JP „Pošta Srbije“ i v.d. direktorkom Mirom Petrović, odlukom Vlade Srbije zaposlenima zarada je isplaćena iz dobiti preduzeća, kao što je to bio slučaj i prethodnih godina.

U razgovorima je dogovoreno da će biti priređena analiza poslovanja „Pošte Srbije“, kao i da se nastave razgovori o svim otvorenim pitanjima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sto hiljada srpskih radnika šije odeću za velike evropske kompanije, i to za male pare i u lošim uslovima. I pored toga, država subvencioniše takve investitore i žmuri na kršenje zakona o radu, navodi se u analizi organizacije “Clean Clothes Campaign”. Iz Vlade na kritike odgovaraju da obezbeđuju investitore kakve mogu.

“U predvorju Bangladeša” - tako Nemački Dojče Vele opisuje izveštaj ugledne međunarodne organizacije koja se bori za bolje uslove rada u tekstilnoj industriji, o situaciji u kojoj se nalaze radnici u Srbiji, a koji rade za poznate evropske kompanije.

Zarade manje od minimalne potrošačke korpe, nehumani uslovi rada, šikaniranje menadžera, pretnja otkazima, neplaćen prekovremeni rad… - sve to se nalazi u izveštaju organizacije “Clean Clothes Campaign”.

Srbija, kako se navodi, ne samo da ostaje nema na ovakve postupke, nego čak i svesrdno pomaže takve strane investitore.

“Srbija ne samo da nudi jeftinu radnu snagu zbog niske minimalne plate, već je to i zemlja čija Vlada obezbeđuje velikodušne finansijske benefite: direktne subvencije za svakog zaposlenog, jeftino ili besplatno zemljište, prateću infrastrukturu, oslobađanje od poreza su samo neki od poklona za krupni kapital”, navodi se u izveštaju.

U Vladi i ne pokušavaju da demantuju takav opis. Premijerka Ana Brnabić kaže da je nezaposlenost bila velika i da je bolje išta, nego ništa.

“Najodgovorniji potez je da dovodite investitore kakve možete da dovedete i kakvi dolaze u tom trenutku. I onda ste suočeni sa tim da tim ljudima date makar neki izbor: Neki posao sa nekom platom ili nikakav posao ni sa kakvom platom”, navodi ona.

A samo dva sata pre ove izjave, premijerka je otvorila Beogradske investicione dane odakle je poručila da je Srbija pravo mesto za investiranje.

“Na listi 'Fajnenšal tajmsa' za privlačenje stranih investicija smo na prvom mestu od zemalja u regionu, prvi put smo najbolje rangirani i to nam daje prostor da kažemo investitorima da dođu u što većem broju i investiraju u Beograd i Srbiju”, poručila je premijerka.

I dok “Fajnenšal tajms” stavlja Srbiju na prvo mesto u regionu po investicijama, Dojče Vele nas po pitanju položaja radnika stavlja u rang zemalja jugoistočne Azije. I to zbog toga što Vlada, prema navodima “Clean Clothes Campaigna” dovodi investitore - po svaku cenu.

A da li u Vladi misle da na pogrešan način privlače investitore? “Apsolutno stojim iza toga kako je to vođeno i koja je bila filozofija iza toga kako su dovođeni investitori”, kaže premijerka Brnabić.

I investitori imaju svoju filozofiju. Kako se navodi u analizi “Clean Clothes Campaigna”, većina od 48 radnika koji su pristali da govore za istraživanje dobili su identičan odgovor kada su se pobunili na uslove rada: “Ako vam se ne sviđa, idite, ima ko će da radi.”

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 28 oktobar 2017 00:00

Kada će Boreli nastaviti proizvodnju?

Proizvodne hale Fabrike obuće Boreli u stečaju prazne su od polovine septembra. Ko će biti novi zakupac još se ne zna, jer odbor poverilaca još nije doneo nikakvu odluku. U zakup želi i jedna nemačka firma, ali i raniji zakupac "Darfur Boreli".

Prethodni zakupac "Darfur Boreli" iz somborske fabrike je izašao polovonom septembra. Radnicima je ostao dužan jednu i po platu, a pitanje je i šta će biti sa 3,6 miliona dinara koje je od grada Sombora dobio za zapošljavenje radnika. Obaveza je bila zapošljavanje 20 radnika na godinu dana.

"Ako "Darfur Boreli" ne nastavi rad u Somboru naravno da će biti izvršen povraćaj naših sredstava. Mi imamo i obezbeđenje za to", kaže član Gradskog veća zadužen za finansije Sava Dojić.

Prema rečima Dojića problemi su počeli polovinom septembra kada su radnici obustavili proizvodnju, a "Darfur Boreliju" naloženo da izađe iz fabričkih hala.

"Stečajni upravik je 12. septembra zabranio ulazak u fabriku zaposlenima u "Darfur Boreliju" i naložio im da objekte isprazne od svojih stvari", kaže Dojić.

Odluka o tome ko će sklopiti ugovor o poslovno tehničkoj saradnji i time postati zakupac proizvodnih hala "Borelija" u stečaju odbor poverilaca još nije doneo. U roku je stigla samo ponuda iz Nemačke, ali je "Darfur" dostavio pismo o namerama.

Podršku da nastavi proizvodnju u Boreliju ima od socio-ekonomskos saveta.

"U pitanju je 130 radnika, a ako dođe neko novi mi ne znamo koliko će on angažovati radnika", kaže Radoslav Prokić, predsednik Socio-ekonomskog saveta Grada Sombora.

"Rešenje nije da radnici sede kod kuće i da fabrika ne radi. Mi smo pokušali da učestvujemo u rešenju problema, ali sve je još uvek neizvesno", kaže Zoran Purić, predsednik veća Samostalnog dindikata grada Sombora.

Dragan Perović suvlasnik "Darfur Borelija" obećao je radnicima da će, bez obzira da li će ili ne nastaviti proizvodnju isplatiti plate. Kada, nismo saznali, jer je bio nedostupan za komentar. Dan ranije u telefonskom razgovoru rekao je da želi da nastavi proizvodnju u "Boreliju" i da je njegova ponuda bolja od jedine dostavljene u zakonskom roku, a to je ponuda pravnog lica iz Nemačke.

Nedostupan je bio i stečajni upravnik Borelija.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović izjavio je da je skandalozno da ambasada Srbije u Bratislavi nije reagovala niti pomogla radnicima koji su privedeni u toj zemlji, zbog navodno, lažnih ugovora o radu. Kaže i da nije tačno da je ambasadu kontaktirao samo jedan uhapšeni radnik, kako je to saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Slovačka policija privela je u utorak 23 radnika iz Srbije u gradu Šala, zbog nelegalnog rada. Uhapšeni su radili za južnokorejsko preduzeće "Šin Heung Presižen Slovakija". Pored 23 radnika iz Srbije uhapšeno je i osmoro Makedonaca, četvoro državljana Bosne i Hercegovine i 27 Ukrajinaca.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije potvrdilo je da je grupa od 23 srpska državljana, koji su, iz grada Šala, gde su radili u fabrici SHC, privedena u Prihvatni policijski centar Medvedovo, zbog nelegalnog rada. Iz Ministarstva navode da je samo jedan radnik - Dejan Cvetković - kontaktirao ambasadu u Bratislavi sa zahtevom za konzularnu zaštitu.

"Mi imamo drugačije informacije. To što je ministarstvo saopštilo je skandalozno, tu nema ni grama istine. Činjenica je da su gotovo svi privedeni kontaktirali ambasadu, oni koji su imali mobilni telefon kod sebe...Bilo je više desetina poziva...Istina je da su se oni iz ambasade javili samo jednom čoveku, ali ni njemu nisu ništa pomogli", rekao je Veselinović u Danu uživo.

Zbog toga, kako kaže, ambasador i osoblje ambasade Srbije u Slovačkoj mora biti smenjeno. "U našim ambasadama ne rade diplomate, nego nečiji prijatelji, kumovi, starlete. Zbog čega ih plaćamo ako ne rade svoj posao i ne reaguju kada je to potrebno...Iz ambasade, osim tog lažnog saopštenja, niko nije došao do tih ljudi i ponudio pomoć", rekao je Veselinović.

"Šta bi se desilo da su 23 američka državljana uhapšena? Stejd dipartment bi reagovao, poslao bi i avion po te ljude! Jednoj ženi je pozlilo i svi su morali da skupljaju novac kako bi pomogli, a u našoj ambasadi nije bilo nikoga briga za to", rekao je.

Veselinović je rekao i da se ovakve stvari dešavaju godinama unazad, i to ne samo u Slovačkoj, nego i u Srbiji. On je rekao da je Slovačka pozvala poslodavce da poštuju prava radnika. "Jedino kod nas imate slučaj da Aleksandar Vučić ode u jednu južnokorejsku firmu i kaže da se ništa ne dešava, da je sve u najboljem redu", izjavio je Veselinović. Dodao je: "A to su firme kojima Srbija daje basnoslovne subvencije".

Prema njegovim rečima, država ćuti na dešavanja poput ovih u Slovačkoj, zato što joj odgovara da ljudi odlaze iz zemlje.

"Država umesto da to spreči, njoj odgovara da ljudi odlaze iz zemlje, jer budu skinuti sa biroa za zapošljavanje, i onda mogu da se fingiraju rezultati i govori kako mi ovde super živimo jer se smanjuje nezaposlenost", rekao je Veselinović.

Izbegavati južnokorejske firme
"Najpre bih rekao da firme iz Južne Koreje treba izbegavati u širokom luku. Ipak, za one koji se odluče da odu i rade u inostranstvo, pozivam ljude da se jave našem sindikatu da mi preko kolega u Slovačkoj proverimo da li je agencija koja zapošljava legalna. Mogu i da nam dostave dokumenta ili da nam prenesu svoja iskustva o firmi u kojoj rade. U roku od nekoliko dana možemo da im dostavimo tražene informacije o poslodavcu", rekao je Veselinović.

U program Dana uživo iz Bora se javio Vladimir Vasić koji je mesec dana radio u Samsungu u Slovačkoj u mestu Vodorij.
On kaže da su uslovi za rad u toj fabrici bili loši, da su radnici nosili zaštitne rukavice, ali da su one bile neodgovarajuće.

"U ugovoru je pisalo da će nam se garantovati određena zaštita na radu...Ono što sam ja video, kod ljudi koji rade na pozicijama takozvanih midlera, njima su prsti posle 2-3 dana zakrvavljeni, jagodice su im oguljene, koža im je ispucala iako su nosili rukavice...To nije težak posao, ali ako u toku dana imate veliki broj pritisaka prstima, imaćete oštećenja na koži, kao da vam se prosula kiselina", opisao je Vasić posao u Samsungovoj fabrici za proizvodnju televizora.

Rekao je i da su radnici bili pod konstantnim pritiskom, jer su takozvani lideri, stalno vikali na zaposlene i vršili mobing nad njima.

On je takođe posavetovao sve koji planiraju da odu na rad u inostranstvo, da provere da li agencija preko koje idu ima licencu za rad, da insistiraju da im se prevedu ugovori i dokumenta, jer je to jedina pravna zaštita koji će imati tamo, s obzirom da je ugovor, kako kaže, obavezujući za obe strane.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dvojica radnika iz Sivca i jedan iz Sombora, koji su otišli na rad u Slovačku, vratili su se bez ijednog zarađenog evra, a tamo su potrošili i novac ponet od kuće, da im se nađe dok ne prime prvu platu.

Uz to su, kako pišu "Novosti", u zgradi gde su smešteni gastarbajteri, obojici Sivčana ukradeni evri koje su pozajmili da bi mogli da stignu do Slovačke i počnu da rade u nekoj od fabrika u ovoj zemlji. Kući su jedva uspeli da se vrate, jer su bili smešteni u zabačenom selu, a žena čijim posredovanjem su dospeli u Slovačku nije odgovarala na njihove pozive za pomoć, nego ih je blokirala i na Fejsbuku, gde su s njom jedino i održavali kontakt.

- Ta žena nam je obećala posao za satnicu od tri evra u fabrici koja proizvodi držače za televizore. Rekla je da se radi šest dana u sedmici po osam sati, a da je omogućen i prekovremeni rad do 12 sati dnevno. Kazala je da ćemo biti smešteni u centru Galante, grada u čijoj ćemo industrijskoj zoni raditi i da ćemo imati obezbeđen besplatan topli obrok. Ubrzo smo shvatili da smo prevareni - priča Marko Kovač iz Sivca.

Trojica radnika iz Bačke, sa još petoro s juga Srbije, odvezeni su u kolektivni smeštaj u selo Dolni Kotar, 27 kilometara od Galante. U toj zabiti, kako kažu, na njih su potpuno zaboravili.

- Po dolasku u Slovačku primili su nas u agenciji u Galanti, gde su nam kopirali pasoše, ali smo po prepirci, koju smo čuli iza zatvorenih vrata, naslutili da nešto nije u redu. Snimili smo vizitkartu agencije radi kontakta, ali se na naše telefonske pozive posle toga tamo nisu javljali. Pet dana niko nije došao u Dolni Kotar da nas vidi ili da nam bilo šta javi, kao da ne postojimo - navodi Marko za "Novosti".

Šesti dan su zamolili vozača da ih odveze u Galantu, gde su pokucali na vrata fabrike za proizvodnju sendviča, ali im je rečeno da tamo nema posla za muškarce. Pustili su ih u fabriku za pakovanje telefona i otpustili posle šest sati rada, rekavši da su ostvarili normu za osam sati. Izmakao im je radnički autobus, pa su se do Dolneg Kotara vratili peške, jedva stojeći na nogama. U toj fabrici jedan naš čovek im je kazao da tamo ne može da se zaradi više od 350 evra mesečno.

- Marko i ja smo prethodno radili dva meseca u Budimpešti, pa smo u Slovačkoj mogli da boravimo samo 30 dana, a ljudi su nas tamo upozorili da nam posao, i ukoliko ga dobijemo, za to vreme možda neće biti plaćen, jer primaju radnike na tri meseca. Zbog neizvesnosti i obmanjivanja, odlučili smo da se vratimo kući, a meni ne pada na pamet da više ikad idem preko neke agencije u Slovačku, jer nijednoj ne verujem - kaže Vitomir Vinaji iz Sombora.

Nije im bilo lako ni da se vrate kući, jer se, kako navode, vozač odnekud pojavio tek kad su od svojih roditelja u Srbiji zatražili da alarmiraju našu ambasadu u Slovačkoj.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 10 oktobar 2017 00:00

Ponovo prekinuta proizvodnja u "Boreliju"

Posle samo četiri meseca u pogonima Fabrike obuće "Boreli u stečaju" u Somboru prekunuta je proizvodnja. Radnici, njih oko 130, tražili su od poslodavca "Darfur Boreli" isplatu zaostalih zarada.

U međuvremenu Agencija za licenciranje stečajnih prvanika objavila je novi oglas za korišćenje proizvodnih hala "Borelija".

Umesto u proizvodnim halama radnici „Darfur Borelija" danas u bili na sindikalnom skupu gde su pokušali da se dogovore sa suvlasnikom firme Draganom Perovićem o isplati 1,5 plate koliko im poslodavac duguje kako bi nastavili proizvodnju.

Isplata je obećana za narednu nedelju, ali u to obećanje radnici ne veruju previše.

"Ništa konkretno. Čekamo. Opet ista priča, ako ne bude u petak biće u ponedeljak. Mi se nadamo da će se neki dogovor postići i da ćemo krenuti raditi i ubuduće dobijati redovnu zaradu", kaže radnica Biljana Šuša.

Na isplati zaostalih zarada insistira i predsednik Veća Samostalnog sindikata Grada Sombora Zoran Purić.

"Očekujem da budu isplaćene ove plate koje se duguju i da posle toga posao bude nastavljen. Treba nam svako radno mesto", kaže Purić.

Dragan Perović, suvlasnik "Darfur Borelija", kaže da su radnici svoja radna mesta napustili dan pre roka za isplatu zarade i kasnije se nisu odazivali pozivima da se vrate na posao i nastave proizvodnju. Kaže da suština problema nije u plati već u opstrukciji nekih struja kojima je cilj da se proizvodnja prekine.

"Lični dohodak koji su oni zaradili biće isplaćen, krenuli ili ne dalje da radimo. Ali moram da kažem da neko radi na tome da fabrika ne radi", kaže Perović.

Perović je ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa Fabrikom obuće "Boreli u stečaju" raskunuo 15. septembra, a Agencija za licenciranje stečajnih upravika objavila je ponovo oglas o zaključenju ugovora o poslovno tehničkoj saradnji za korišćenje proizvodnih kapaciteta Fabrike obuće "Boreli u stečaju".

Ukoliko želi da nastavi proizvodnju u "Boreliju" "Darfur" mora da se prijavi na oglas, da ispuni sve uslove oglasa, bude najpovoljniji ponuđač i na taj način obezbedi zaključenje novog ugovora o poslovno tehničkoj saradnji. Perović kaže da mu je za to potreba garancija da će stotinak radnika nastaviti rad.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Aktuelna situacija u firmi „Darfur Boreli“, odnosno rasprava oko prestanka rada zaposlenih, stavovima radnika i poslodavca i prevazilaženje trenutne situacije bila je tema o kojoj su članovi Socijalno-ekonomskog saveta grada Sombora (skraćeno SES) razgovarali sa radnicima i poslodavcem Draganom Perovićem.

Nakon iscrpnog izlaganja radnika i poslodavca i razmatranja njihovih stavova članovi Socijalno-ekonomskog saveta su kao prvi, usvojili zaključak u kojem se navodi da je „u interesu Grada, poslodavca i radnika da firma „Darfur Boreli“ nastavi sa radom.

SES predlaže poslodavcu da u skladu sa zakonom, a najkasnije do 10. oktobra 2017. godine, izmiri zaostale obaveze prema radnicima (doprinosi PIO i zarade).

Članovi SES-a su pozvali radnike da nastave sa radom i vlasnicima firme „Darfur Boreli“ predložili da u Upravni odbor firme imenuju i predstavnike lokalne samouprave i sindikata.

SES grada Sombora će o održanoj 7. sednici i zaključcima obavestiti Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, Ministarstvo privrede RS, Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, SES Republike Srbije i gradonačelnicu grada Sombora.

Sednici su prisustvovali: Sava Dojić i Miroslav Kovačić, članovi SES-a ispred grada Sombora, Radoslav Prokić, predsedavajući i predstavnik Unije poslodavaca, Zoran Purić, član SES-a ispred Samostalnog sindikata grada Sombora i Petar Zambo, član SES-a ispred UG „Nezavisnost“, Goran Nonković, predsednik Komisije za implementaciju gradskog Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje, Sekula Tanjević, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Sombor i Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga.

Objavljeno u Somborske vesti

Beogradska firma “Darfur” koja je u maju, sa fabrikom obuće "Boreli" u stečaju, potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, raskinula je ugovor i prekinula proizvodnju.

Prema rečima Pavela Severinija, stečajnog upravnika u "Boreliju", poslovodstvo beogradske firme ga obavestilo da više neće u ovoj fabrici proizvoditi obuću.

- "Darfur" je prema fabrici obuće izmirio svoje obaveze oko zakupa. Za dalji zakup fabrike ima zainteresovanih kupaca, a među njima i firme iz inostranstva, ali još nije vreme za njihovo imenovanje - rekao je Severini.

Deblji kraj od ovog kratkog zakupa izvuklo je 130 radnika, koji tvrde da im poslodavac nije uplatio četiri meseca doprinose za PIO, a duguje još platu i po. Takođe, radnici se sada ne mogu prijaviti na biro rada, zbog toga što im beogradska firma nije uručila otkaz o radu.

Sad već, bivši obućari, koji su se našli na ulici, tvrde da nisu dobijali platne liste te da ne znaju kolika im je bila zarada.

- "Darfur" nije ulagao u proizvodne hale, iako je to bilo obećanje. Nadamo se da će budući zakupac biti pošteniji. Ne znamo šta je razlog da se za tako kratko vreme odustane od proizvodnje – navode radnici.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti

Granski sindikat zahteva i pokretanje krivičnog postupka zbog "kršenja poreskih zakona" i traže ukidanje reprezentativnosti Samostalnog sindikata u Fijatu

Nakon pisanja našeg lista da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija proizvodnim radnicima te fabrike danima već deli novac kao pomoć zbog letošnjeg štrajka, danas se oglasio Granski sindikat industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost" i zatražio od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Sindikat "Nezavisnost" od državnih organa traži, pre svega, da utvrde ko je Samostalnom sindikatu u FCA uplatio oko 250.000 evra. U saopštenju "Nezavisnosti" pojašnjava se da čelnici Samostalnog sindikata u FCA Srbija "novac u torbama nose kroz fabričke hale i isplaćuju radnicima kao naknadu za dane provedene u štrajku".

"Nezavisnost" je, kako se ističe, predlagao da u tekst sporazuma o prestanku štrajka, koji je "ostao tajna za radnike fabrike i za građane Srbije", uđe klauzula po kojoj bi se poslodavac obavezao da radnicima isplati naknadu za dane provedene u štrajku, jer je "kršenjem zakona i odbijanjem da stupi u pregovore, poslodavac najviše doprineo da štrajk u FCA traje 16 dana".

- Umesto toga, Samostalni sindikat u fabrici već dva dana menja objašnjenje i obmanjuje radnike, sindikalni pokret u Srbiji i građane Srbije o tome iz kojih izvora i od koga su mu uplaćena ogromna sredstva u iznosu od 250.000 evra i ko je čelniku Samostalnog sindikata Zoranu Markoviću dao za pravo da grubo krši poreske i sve druge zakone ove zemlje, tako što nosi u torbama keš i isplaćuje ga radnicima za vreme rada - naglašava se u saopštenju Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost".

Taj sindikat od premijerke Ane Brnabić traži da "odmah pokrene intervenciju državnih organa, sa zadatkom da ispitaju ko je i na koji način uplatio sredstva Samostalnom sindikatu, da pokrenu krivični postupak za protivzakonito raspolaganje novčanim sredstvima i za kršenje poreske politike Srbije, o čemu javnost treba da bude obaveštena".

- Tražimo i zakazivanje vanredne sednice Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih udruženja, kako bi se zbog kršenja Zakona o radu donela odluka o ukidanju reprezentativnosti Samostalnom sindikatu u fabrici FCA Srbija - navodi se u saopštenju sindikata "Nezavisnost".

Raspodela pomoći u Fijatu od po 18.000 dinara (1.000 dinara po danu štrajka, plus bonus od 2.000 dinara) još nije okončana. Biće nastavljena i tokom naredne sedmice, s time što su nadležni u FCA Srbija, kako saznajemo, skrenuli pažnju čelnicima Samostalnog sindikata da novac više ne dele po fabričkim pogonima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svi imamo bar jednog prijatelja kome je došlo glave da živi u Srbiji, radi posao van struke i zarađuje mizernu lovu i koji je rešio da spakuje kofere i nikad više ne otpakuje. Sigurno znate bar jednu osobu koja je popizdela, dala otkaz na svom jadnom poslu i otišla na brod. Svakodnevno uživamo u njihovim fotkama na društvenim mrežama koje su nam postale oaza bega ili zavisti, u zavisnosti od raspoloženja.
Gledamo ih kako se smejure pored Tadž Mahala, mašu sa Keopsove piramide, ili se puće sa Kariba. Njihova bela uniforma se blista poput one sa reklame za omekšivač i na osnovu svega ovoga deluje nam kako da se ludo zabavljuju i da je život na kruzeru nešto što treba svakom od nas. Bakšiši su ogromni i obići ćete ceo svet, ali biti zarobljen sa nekoliko stotina ljudi na pučini i to svakodnevno i nije baš naivna stvar. Naročito ako su svi ti ljudi tvoji gosti, a ti si zadužen da ih uslužiš, a ne da piješ koktel i igraš hula-hula na palubi. Dani su isrcpljujući, svaki je kao ponedeljak, a posao sa ljudima je najgori, naročito ako nemaš gde da pobegneš.

Kruzere oduvek prate filmski scenariji i bizarne priče. Ako danas krenete da listate štampu, saznaćete da su 23 osobe povređene na jednom kruzeru jer je na njih pao izmet. Ljudi stalno skaču ili padaju sa njih, a bogataši ponekad znaju da se baš bahate i iživljavaju. Razgovarali smo sa nekoliko ljudi iz Srbije koji rade na kruzerima i pitali ih za njihova najbizarnija iskustva.

POSADSKE ORGIJE I PERVERZNI DEKICA

Na brod sam otišao na preporuku drugara koji je radio tamo, ali sam na posao čekao tri godine što je bio pravi pakao. Na kraju sam imao mnogo sreće da upadnem u ovu kompaniju jer je ona u top tri u toj industriji na svetu. Za ova četiri meseca skapirao sam da me najviše nerviraju, zamislite, gosti. Brod na kome radim je all inclusive pa gosti, naročito oni iz Engleske dođu i prežderavaju se kao da nikad u životu nisu videli hranu. Bahati su i sve žele sada i odmah i nikad ti ne daju ništa za uzvrat. Kod posade me najviše nerviraju Srbi, voleo bih da sam mogao nekako da ih izbegnem.
Najbizarnija situacija mi se desila kada mi je prišao dekica na kraju radnog vremena, u vidno alkoholisanom stanju i uz rečenicu "you’re doing an amazing job" jako uhvatio za zadnjicu, ali me nije lupio, nego uhvatio iz sve snage. Bilo mi je jako čudno jer sam to doživeo prvi put u životu. I dalje se sećam njegove rumene face i smrada iz ustiju. Što se tiče kolega, osoblje je veoma prijateljski nastrojeno među sobom, možda čak i previše. Jednom mi je u sred noći upala gola koleginica u sobu kojoj nisam znao ni ime i zvala da brzo dođem sa njom i još jednim kolegom u trojku. Kasnije ću saznati da je seks na kruzeru veoma otvorena stvar i da spava skoro svako sa svakim. – Nikola, 29, konobar, četiri mesca radi na kruzeru.

OTKAZ ZBOG TOALETA

Pre nego što sam prešla na ovaj veliki brod, radila sam na rečnom. Već četiri godine sam u ovom polsu što znači da mi odgovara, stalno putujem, radim svoj posao, a i plata je dobra. Međutim, u početku nije sve baš bilo bajno kao što je sada kada radim na jednom elitnom brodu. Na tom rečnom brodu sam se prijavila da radim kao frizerka i primljena sam, ali kada je došao moj prvi radni dan skapirala sam da ću najmanje raditi u salonu i tako je i bilo. Stavljali su me po potrebi na raznim pozicijama da rmbačim kao Pepeljuga: prala sam, peglala, teglila džakove pune peškire, o frizurama sam mogla samo da sanjam.

Na kraju sam zaglavila sa teškom upalom kičme i rešila da dam otkaz. Još gora stvar desila mi se nešto kasnije kada sam na jednom brodu dobila otkaz jer sam napustila radno mesto na dva minuta – da odem do toaleta. – Ana, 28, frizerka, četiri godine radi na kruzerima.

ŽDRANJE I BAHAĆENJE

Trenutno radim na nekom manjem brodu, kapaciteta 400 putnika. Pre toga sam radila na još tri broda. Bolje je raditi na manjem jer su veliki brodovi smrt. Najslikovitiji primer: od radnog mesta do mesta gde jedeš treba ti deset minuta, a pauza ti traje pola sata. Sada radim u spa centru i to mi odgovara. Oguglala sam na nepristojne, bahate i glupe ljude ali ono što me i dalje najviše izluđuje su ti neartikulisani krici, ždranje prstima i ponašanje putnika kao da su životinje. Dešava se da ljudi ne koriste pribor dok jedu, a spolja deluju poprilično uglađeno. Druga stvar koja me najviše izluđuje je ishrana na brodu koja je prekuvana, prezačinjena i grozna i to će vam reći svako ko radi na brodu. Dešavalo se da ljudi za par meseci izgube po deset kila zbog toga. Najbizarnija i najstrašnija situacija kojoj sam prisustvovala bilo je kada je brodić obalske straže sa izbeglicama udario u naš brod prepun razjarenih bogataša. Dugo nisam mogla da dođem k sebi od te scene. Ne znam dokle ću se baviti ovim poslom, ali znam da već treći put ponavljam "još samo ovaj ugovor". – Stefana, 30, kozmetičarka, dve godine radi na kruzeru.

"ŠALJIVE" KOLEGE

Viđao sam sve i svašta. Od razularenih i nepristojnih gostiju do članova posade zbog kojih ćeš u više navrata poželeti da te proguta okean. Ne družim se puno sa kolegama, trudim se da taj odnos bude što više profesionalan, zbog čega je moja komunkicija sa ostalima uglavnom svedena na minimum. Na brod sam došao da radim, ne da se zajebavam. Mislim da zbog toga dosta ljudi misli da sam asocijalni baksuz, pa nisam najomiljeniji među kolegama. To sam shvatio i kada sam jednog jutra našao nečije govno u posteljini, podmetnuto. – Ivan, 29, šanker, godinu i po dana radi na kruzeru.

SLUČAJ NESTALE ŽENE I ČIVAVE

Sestra mi je pričala o ovom poslu koji sam ja videla kao super priliku da putujem, upoznajem pare i zaradim pare koje nikad ne bih mogla u Srbiji. Na aukcijama su uglavnom fini i vaspitani ljudi, uglađeni, što ne isključuje mogućnost da ti se nešto sumanuto desi na brodu. Sećam se dvoje pijanih ljudi koji su se odvalili i pobili, a pošto sam ja bila najbliža morala sam da ih razdvajam. Drugom prilikom su nas u sred noći probudili i pretresali sobe jer je neka žena nestala, muž je prijavio nestanak, a kasnije nađena kako zadovoljno dremka kod rendom lika u sobi. Često se dešava da ljudi skaču sa broda jer su odvaljeni, ili da brod udari u nešto.

Jednom je jedna žena pokušala da se prošvercuje čivavu koja na kraju samo što se nije udavila u koferu.

Planiram da se bavim ovim dok mi ne pozli, za sada sam jako srećna i zadovoljna jer imamo prelepu kolekciju od poznatih savremenih umetnika do velikana kao sto su Rembrant, Pikaso, Šagal, lepo je videti da neko uopšte mari za umetnošću.

Najgora stvar u vezi sa radom na kruzeru je definitvino hrana. Sve ima ukus kao kuvana noga. – Bojana, 29, godinu i po dana radi na umetničkim aukcijama na kruzeru.

TI ĆEŠ MOJ BURGER!

Gramzivost ljudi je nešto što me najviše nervira. Moj brod je mali i nije mnogo skup, tu dolazi mnogo različitih ljudi. Najviše me nervira gramzivost gostiju i što jedu kao da će sutra umreti. Jednom sam prisustvovao tuči desetorice ljudi koji su se pobili zbog veličine pljeskavice. Svakako mi je najčudnija stvar što se dosta gej momaka odnosi prema konobarima kao da su momci za iznajmljivanje za seks. Imao sam mnogo ponuda za trojke sa dva muškarca. – Milan, 26, nekoliko meseci radi na brodu kao konobar.

SOBA BEZ PROZORA

Radim na prekookeanskom kruzeru. Jedna situacija mi je ostala u pamćenju kao bizarna ili možda pre odvratna a to je kad mi se jedan gost nabacivao otvoreno pred ženom i ćerkom, a ja sam morala da budem profesionalna i ne zveknem mu šamar. Planirram da se bavim ovim poslom još par ugovora, možda još godinu, dve, mada to se nikada ne zna. Najlepše je to što putujem i plaćaju me za to, upoznajem divna mesta i divne ljude, a najgore to što spavam u sobi bez prozora, jedem groznu hranu i ne mogu da izađem uveče jer se radi i plovi noću. A, ja volim veče, naročito letnje večeri. – Jelena, 36, godinu dana radi u prodavnici na kruzeru.

(Kurir.rs/Vice.com, Foto: Pixabay)

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke i dalje su u štrajku i neće dozvoliti isporuku vagona sve dok ne dobiju deo neisplaćenih zarada, rekao je predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.

"Rukovodstvo fabrike od nas traži da počnemo da radimo i da dva putnička vagona isporučimo Železnicama Srbije, da bi za 15 dana dobili uplatu od po 30.000 dinara. Taj uslov je za nas neprihvatljiv, mi tražimo da dobijemo ono što smo ranije zaradili, a ne da radimo kako bi nam poslodavac još više dugovao", rekao je Vujičić agenciji Beta.

On kaže da je u fabrici 11 teretnih vagona koji su bili urađeni za potrebe ranijeg vlasnika, slovačke kompanije ŽOS, koji bi mogli da budu isporučeni železari u Smederevu.

"Predlog Ministarstva privrede je da dva putnička vagona, čija je izrada 95 odsto završena, uradimo za potrebe Železnica Srbije. Na to ne pristajemo dok ne dobijemo bar deo neisplaćenih zarada", rekao je Vujičić.

Fabriku Gošu je aprila ove godine ŽOS prodao kiparskoj firmi Lisnart, čiji predstavnici nisu bili ni na jednom sastanku sa radnicima. ;

Zaposleni u Goši su počeli štrajk krajem marta jer im se duguje tridesetak plata, svakom po oko 700.000 dinara, pa je država izdvojila 250.000 evra za isplatu po 60.000 dinara i uplatila zdravstveno osiguranje do kraja septembra.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dok su radnici "Goše" juče protestovali ispred Vlade Srbije tražeći neisplaćene zarade, povezivanje radnog staža i overu zdravstvenih knjižica, sudski izvršitelji plenili su imovinu fabrike iz Smederevske Palanke.

Predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić rekao je FoNetu da su sudski izvršitelji ušli u fabriku u pratnji policije.

Dok smo mi bili u Beogradu, u fabriku su ušli sudski izvršitelji i policija, obijali su magacine, popisivali materijal i mašine, a pojedini ljudi su brenerima sekli obrtna postolja i odnosili ih kao staro gvožđe, rekao je Vujičić, dodajući da je policija to mirno gledala.

On je podsetio da pre dve nedelje radnici nisu dozvolili izvršiteljima da plene fabričku imovinu, ali da juče nije imao ko da je brani.

Stekli smo utisak da pojedini radnici i rukovodstvo fabrike i ne žele da ona počne da radi. Možda je i bolje da odemo u stečaj jer ćemo tada dobiti po devet zarada i primaćemo godinu dana platu na birou rada. Bolje i to, nego da radimo, a da ne primamo ništa, rekao je Vujičić.

Predsednik štrajkačkog odbora je naglasio da radnici i pored svega ne odustaju od svojih zahteva i najavio da će sutra početi svakodnevne šetnje gradskim ulicama i protesti ispred zgrade opštine.

Nećemo više da sedimo u fabrici i od sutra ćemo svakodnevno demonstrirati ulicama našeg grada i ispred Opštine. Nećemo dozvoliti da se svi namire iz stečaja, a samo radnici da ostanu praznih šaka, kazao je Vujičić.

Prema njegovim rečima, većina radnika “Goše” je u veoma teškom socijalnom položaju, bez novca, sa velikim dugovanjima za komunalne usluge i rate kredita.

Većina naših porodica živi od penzija naših roditelja ili sezonski radi na berbi voća. Takvo stanje je nepodnošljivo, kazao je Vujičić.

On je odbacio tvrdnje pojedinih ministara da je njihov protest ispolitizovan, ali je dodao da će radnici i njihove porodice “dobro razmisliti za koga će glasati na sledećim izborima”.

Tada ćemo se baviti plitikom i na izborima kazniti ljude koji su nas doveli u ovakvu situaciju i pretvorili nas u socijalne slučajeve, poručio je Vujičić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević izjavio je u Danu uživo da je šteta što se država, kad je reč o Goši, stavlja na stranu vlasnika.

"Jer ovaj vlasnik ovakvo preduzeće nikad ne može imati uspešnim - ukupna imovina je mala, a dug veliki. Prema finansijskim izveštajima za 2015. godinu, 60 odsto je veća vrednost ukupnog duga od ukupne vrednosti imovine. To znači da se ne može preći na uspešno poslovanje", smatra on.

S tim u vezi Kovačević podseća da je, prema izveštaju iz 2015. godine, prihod pokrio samo zarade zaposlenih, a da su troškovi prešli u gubitke.

Prema njegovom mišljenju, jedino rešenje bi bilo da neko kupi imovinu Goše, ali dodaje da je čudno što država otežava položaj preduzeća.

"Pomerajući obavezu za porez jer to znači samo još veće zaduženje. Veliki problem je kršenje naših zakona, kad neko nema kapitala šest meseci treba da se prevede u prinudnu situaciju. Goša nije napravila ni predala Agenciji za privredne registre (APR) finansijski izveštaj za 2016. godinu. APR to toleriše mnogim preduzećima, naročito onima u kojima je država umešana na bilo koji način", tvrdi Kovačević.

On podseća da je izveštaj iz 2015. proglašen kao nedosledan odnosno da ne pokazuje realno stanje.

"Imate u izveštaju činjenice koje predstavljaju prekršaje propisa. Država bi morala odgovornije da postupa", smatra Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, situacija je dovedena u pat položaj.

"Preporučujem zaposlenima da ne počinju da rade jer nemaju nikakve šanse da naplate svoje zarade. Preduzeće je toliko propalo da ne mogu", smatra on.

Kovačević se čudi da država ne proveri zašto su dopuštene neke stvari.

"Da se ranije dogodio stečaj, više bi se moglo naplatiti. Ako se ovako nastavi ništa se neće moći naplatiti. Zaposleni bi mogli da razmisle da traže odštetu od države, zašto država nije postupala po svojim zakonima. Oni nemaju šanse da ovde naplate svoje novce", zaključuje Kovačević.

Vesić: Isti ljudi "novi" vlasnici Goše
Dragan Vesić, Nezavisnost Izvor: N1
Dragan Vesić iz sindikata Nezavisnost kaže da je poražavajuće teška situacija radnika Goše.

"Goša je primer loše privatizacije, problemi počinju s blokadom računa 2013. godine. Zakazivali smo sastanke u Vladi Srbije da bi se omogućilo Goši da se na izvesno vreme deblokira račun kako bi se ugovoreni posao završio", kaže on.

Dodaje da je neshvatljivo da se ne isplaćuju zarade radnicima i navodi da je uloga sindikata vršenje pritiska prema vlasnicima. Vesić kaže da u sindikatu veruju da su isti ljudi "novi" vlasnici Goše.

"Nehumano je da ljudi ne mogu da plate prevoz do posla. Naš stav je da poslovodstvo ponudi razumnu sumu koja bi radnike dovela za mašine, a onda bi se obezbedili poslovi, vlada je obećavala neke poslove iz kojih bi se moglo obezbediti da se isplate zaostale zarade", smatra Vesić.

On naglašava da postoji sistemski problem jer poslodavci razgovaraju samo sa sindikatima unutar preduzeća, dok se u inostranstvu razgovara sa granskim centralama, sindikalnim savezima i tako dalje.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Somborska inspekcija rada kontinuirano sporovdi kontrolu poslodavaca u Zapadnobačkom okrugu da li drže radnike neprijavljene i da li se poštuju zakonske procedure za rad na otovrenom, naročito gradilištima. Od početka godine, protiv poslodavaca koji nisu ispunili zakonske norme podneto je samo šest zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, dok krivičnih prijava u ovoj godini nije bilo.

Od početka godine u vanrednim kontrolama inspekcija rada Zapadnobačkog upravnog okruga zatekla je 223 radnika "na crno".

Nakon inspekcijskog nadzora 203 lica zasnovalo radni odnos. Na gradilištu somborske Gimnazije "Veljko Petrović" uverili smo se da su svi radnici prijavljeni, te da nema nepravilnosti u obavljanju rada na otvorenom .

"Na ovom gradilištu nema neprijavljenih radnika. Pauze se prave svakih sat vremena i shodno preporuci nadležnih u trajanju su od deset minuta. Naši građevinci se na pauzama sklanjaju u hladovinu i dobijaju pitku hladnu vodu da se osveže, nakon čega se vraćamo na posao", kaže Karolj Kolarik, šef gradilišta na radovima u somborskoj Gimnaziji "Veljko Petrović".

Ništa drugačiju situaciju nismo zatekli ni na drugom gradilištu, gde se radi spoljnja fasada na jednom objektu.

"Na uređenju fasade radi pet građevinskih radnika i svi su prijavljeni. I ako imamo sreću da je skela tokom celog dana u hladovini, ipak se rashlađujemo i pravimo pauze koje su zakonom definisane. Na gradilištu uvek imamo dovoljno vode", veli Budimir Berleković, radnik na gradilištu.

Većina kontrolisanih gradilišta u ovom delu Vojvodine ispunjava sve zakonske uslove prema državi i radnicima, dok su različiti sezonski poslovi, od ugostiteljstva do poljoprivrede najčešći nosioci neprijavljivanja radnika.

"Često dobijamo anonimne prijave od zaposlenih koji više ne rade kod svog poslodavca. Kada radnici pristanu da kod poslodavca rade na crno, retki su slučajevi da prijave takav status i da nemaju nikakav ugovor. Kada radnik dobije otkaz , tek tada se obraćaju inpekciji rada i ukazuju na to kako su radili i da nisu bili prijavljeni", kaže Miroslav Šijan, šef Odseka inspekcije rada Sombor.

U okružnom Inspektoratu za rad kažu da poslodavci uvek traže način kako da izbegnu troškove koje imaju prema državi i to jedan od glavnih razloga zašto radnici rade na "crno", probno ili trenutno. I ako je cilj inspekcije prevencija, a ne represija, ne treba zaboraviti da su propisane kazne za neprijavljivanje radnika od 300.000 dinara, pa do 2.000.000 dinara u zavisnosti da li su preduzetnici ili pravna lica.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top