subota, 24 mart 2018 00:00

Sajam zapošljavanja u Somboru

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor 20. aprila 2018. godine organizuje još jedan Sajam zapošljavanja i to u Somboru u zgradi Sportskog centra „Soko“ ulica Venac Petra Bojovića u periodu od 11 do 13 časova.

Pozivaju se svi poslodavci koji imaju potrebe za zapošljavanjem da prijave svoje učešće na sajmu. Sve usluge su potpuno besplatne i za poslodavce i za tražioce zaposlenja. Prijave za sajam se mogu dostaviti do 17.04.2018.

Osobe za kontakt su savetnice za zapošljavanje Gordana Strilić Stjelja tel. 025/464-024 i Gordana Predojević tel.025/464-022 ili 064-8028479

Preporuka za nezaposlena lica je da se pre dolaska na sajam uključe u radionice za aktivno traženje posla kako bi se što bolje predstavili poslodavcima.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Somborske vesti

Nacionalna služba za zapošljavanje oragnizuje obuku za samozapošljavanje pod nazivom „Put za uspešno preduzetništvo“. Obuka će se održati 27. i 28. februara u Maloj sali Skupštine opštine Kula, sa početkom u 9 časova.

Dvodnevna obuka ima za cilj da polaznicima omogući uvid u opravdanost svoje poslovne ideje, sagledavanje prednosti i rizike preduzetništva, spoznaju svoje preduzetničke sklonosti, kao i informacije o postupku registracije i aktuelnim zakonskim propisima.

Nezaposleni, koji nakon uspešno završene dvodnevne obuke odluče da realizuju svoju poslovnu ideju, mogu da konkurišu za subvenciju za samozapošljavanje.

Objavljeno u Kula
utorak, 30 januar 2018 00:00

Mesari traženi gotovo kao i programeri

Za prodaju i marketing po raspisanom konkursu stiglo je 8,5 prijava, dok je za zanatske poslove bilo "jedan na jedan"


Uprkos tome što je u trećem kvartalu 2017. stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila 12,9 odsto, sudeći prema podacima aplikacije Poslonaut, koja omogućava da poslodavci i oni koji traže zaposlenje lakše pronađu jedni druge, ukazuju na to da ima i onih poslova za koje je teško pronaći odgovarajuću radnu snagu.

 

Ilustracije radi, dok je za angažman na promoterskim poslovima, za jedno mesto konkurisalo čak desetak kandidata, u oblasti nege i lepote stiglo je manje prijava od broja ponuđenih oglasa. Preciznije rečeno, za prodaju i marketing po raspisanom konkursu stiglo je 8,5 prijava, dok je za zanatske poslove bilo "jedan na jedan". Podaci dalje govore da je na 300 oglašenih pozicija u kategoriji nega i lepota konkurisalo 204 kandidata, dok se za radno mesto u kategoriji priprema hrane (kuvari, roštiljdžije, mesari...) na 130 oglasa javilo 227 kandidata.

- Činjenica je da je na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do frizera i drugih zanimanja iz oblasti nege lepote. Zanimljivo je, takođe, da se mesari, koji su traženi gotovo kao i programeri, teško pronalaze, a problem sa pronalaženjem radnika imaju i poslodavci koji nude radno mesto zanatlijama - kaže Nemanja Stefanović, osnivač aplikacije Poslonaut koja se razvija u saradnji sa Infostudom.

Najviše poslova, oko 1.200, ponuđeno je u proizvodnji, a konkurisalo je čak četiri puta više kandidata. Znatno manje ponuda bilo je za poslove iz oblasti građevinarstva, promotivnih aktivnosti ili administrativne delatnosti. U tom "trojcu", koji je na začelju liste objavljenih oglasa, u oči pada ogromna razlika u zainteresovanosti potencijalnih kandidata za posao. Tako je, recimo, najveća "navala", uz već pomenute promotere, vladala za administrativne pozicije, gde je registrovano 8,3 prijave po oglasu, dok ih je za građevinske poslove stiglo tek 1,7. Ubedljivo najviše prijava, više od 6.000, stiglo je za konobarisanje. Kada se taj podatak upari sa brojem ponuđenih radnih mesta, a njih je bilo oko 800, onda se može videti da je za mesto konobara, po jednom oglasu, stiglo 7,5 aplikacija. Istovremeno, za gotovo isti broj oglašenih radnih mesta u maloprodaji, stiglo je dvostruko manje prijava, odnosno 3,8 po oglasu.

Da oni koji traže posao, ipak, umeju da budu probirljivi pokazuju uporedni podaci za pozicije telefonskih operatera i vozača, odnosno kurira, za koje je u 2017. ponuđen gotovo isti broj oglasa. Dok je za telefonske operatere bilo sedam prijava po ponudi, za vozače i kurire na jedno ponuđeno mestu javljala su se četiri kandidata.

Kad posao traži zaposlenog
- Od oglasa za posao, objavljenih u aplikaciji Poslonaut, konobarisanje je i dalje najpopularniji privremeni posao. I za različite vrste promocija lako se pronađu kandidati. Slična je situacija i sa oglasima za poslove koji nisu tako uobičajeni, kao što su pakovanje paketića, ili radnik u internet kafeu... na koje se kandidati, na zadovoljstvo poslodavaca, odazivaju u većem broju od potrebnog. Moglo bi se zaključiti da ne muče muku samo oni koji traže posao. Naprotiv, i neki poslovi teže od ostalih pronalaze zaposlene - kaže Nemanja Stefanović, osnivač aplikacije Poslonaut.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Jedna od nekoliko budućih fabrika u industrijskoj zoni u Kuli, italijanski „Fiorano“ , u saradnji sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, organizuje razgovor i prijavljivanje za posao.

Razgovor i prijavljivanje za posao u fabrici „Fiorano“ održaće se u utorak, 23. januara u 10.30 časova u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje u Kuli. Fiorano“ se bavi proizvodnjom i prodajom na veliko tekstilnog materijala i proizvoda, a u industrijskoj zoni u Kuli kupila je dva hektara zemljišta.

Prema poslovnim planovima ove firme predviđeno je da se zaposli oko 300 radnika.

Objavljeno u Kula

Jedan od vodećih evropskih metaloprerađivača početkom 2018. otvara proizvodni pogon u Somboru i zapošljava više radnika mašinskog profila: zavarivače i mašinbravare.

Radi se firmi koja u Hrvatskoj zapošljava 520 radnika i celokupnu svoju metalsku proizvodnju plasira na zahtevno zapadnoevropsko tržište gde ostvaruje preko 30 miliona evra godišnjeg prihoda.

U EKO Međimurju d.d. se proizvode delovi mašina i oprema za renomirane svetske proizvođače opreme poput Caterpillara, Komatsua, Liebherra, Wirtgena... Da bi mogli ispuniti stroge zahteve kvaliteta stranih partnera, u EKO Međimurju d.d. raspolažu sa najsavremenijim mašinskim parkom za obradu metala u regionu na kojima rade stručni i edukovani radnici.

U istraživanju organizacijske klime i zadovoljstva radnika 93% radnika ocenilo je EKO MEĐIMURJE d.d. kao poželjnog poslodavca, a pritom kao najjače kvalitete kompanije sami radnici ističu: snagu, veličinu, ugled i uspešnost firme, redovnu isplatu plata, stabilnost i sigurnost, proizvodni potencijal, orijentaciju na izvoz.

U EKO Međimurju su odlični uslovi rada jer je to firma koja svojim radnicima osigurava sigurna i redovna primanja do 10. u mesecu, a ta su primanja čak 30% veća od proseka.

Poseban radni doprinos i angažman se dodatno nagrađuje stimulacijama, a svi oni koji se žele usavršavati i napredovati imaju podršku i pomoć firme.

Zbog stalnog rasta i širenja poslovanja, EKO MEĐIMURJE d.d. zapošljava više radnika mašinskog profila za rad u Somboru (Srbija) uz iznadprosečna primanja:

1. MAŠINOBRAVAR (m/ž)
2. ZAVARIVAČ (m/ž)

Prijave se primaju do 31.01.2018. godine.

Prijave se šalju u pisanom obliku sa biografijom na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili poštom na adresu s naznakom “POSAO - SOMBOR” a sam tekst konkursa za radnike sa područja Srbije dostupan je ovde: http://www.eko.hr/careers

Početkom februara će u Srbiji biti organizovano predstavljanje firma EKO Međimurje d.d. i razgovori za posao sa prijavljenim radnicima koji zadovoljavaju uslove konkursa.

 

Objavljeno u Izdvojeno
nedelja, 04 decembar 2016 00:00

Gotovo polovina poslodavaca krši zakon

Prema podacima Poreske uprave gotovo polovina poslodavaca ne zapošljava osobe sa invaliditetom iako ima tu obavezu.

Poreska uprava je u periodu od 2014. godine izvršila kontrolu 2361 poreskog obveznika - poslodavca i utvrdila da 885 nije izvršilo obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ni na jedan od načina propisanih Zakonom. Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom obaveza je svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da u radnom odnosu ima određeni broj osoba sa inavaliditetom.

Prema odredbama istog Zakona, poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom dužan je da uplati iznos od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom. Obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom uplatom sredstava u Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom izvršilo je 2010. godine 3512 poslodavaca, 2011. godine 3869 poslodavaca, 2012. godine 3557 poslodavaca, 2013. godine 3367 poslodavaca, 2014. godine 3641 poslodavac, 2015. godine 3667 poslodavaca i 2016. godine 3154 poslodavca.

Poslodavcima koji nisu postupili u skladu sa odredbama Zakona, Poreska uprava je rešenjem utvrdila obavezu i naložila uplatu u Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom iznos od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom, za svaku osobu sa invaliditetom koja nije zaposlena.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Facebook, BlackRock, Palantir i Amazon su među kompanijama koje najbolje plaćaju svoje zaposlene, pokazalo je istraživanje sajta za zapošljavanje Glassdoor.

Među 25 kompanija na ovoj listi dominiraju IT kompanije. Budući da će u naredne četiri godine potreba za IT stručnjacima porasti za skoro četvrtinu, ovo je očekivana statistika. 

Ne samo da velike kompanije kao Facebook neprestano zapošljavaju i nude velike plate, nego se svake godine na tržištu pojavljuju i uspešne startup IT kompanije, koje takođe traže dobre IT stručnjake. Procenjuje se da novi startupovi donesu u proseku oko tri miliona radnih mesta u prvoj godini svog rada, u drugoj godini milion radnih mesta, dok IT kompanije koje postoje već oko deset godina otvore oko 300.000 radnih mesta. 

Kako do posla u IT kompanijama koje su među najpoželjnijim poslodavcima na tržištu?

Traže se određena znanja i veštine

Neke IT veštine su traženije na tržištu i utiču na to da se kandidat istakne u odnosu na druge programere, developere i web administratore. Na primer, poznavanje i napredna upotreba programskih jezika kao što su JavaScript, Java, Ruby i PHP (između ostalih programskih jezika) trenutno su jako važni u IT industriji.

Nije sve na Facebooku i LinkedInu

Većina nas ima profile na LinkedInu i Facebooku i danas su ovo dve društvene mreže preko kojih IT stručnjaci i drugi dobijaju ponude za posao i poslovne kontakte generalno. Međutim, postoje i druge specijalizovane platforme na kojima oni u IT-ju provode mnogo vremena. GitHub ili Stack Overflow su neke od njih. Ovo su mesta gde se mogu dobiti informacije o novim proizvodima, detalji o softverima i saveti od vodećih tehnoloških stručnjaka, ali sigurno ostvariti i neki vredni poslovni kontakti.

Učešćem na hakatonu do posla

Hakatoni i programerska takmičenja omogućavaju poslodavcima da na jednom mestu vide kako studenti i mladi profesionalci prezentuju, programiraju i primenjuju određene ideje ili rešenja za probleme. Kompanije poput Microsofta su poznate po svom angažmanu u ovoj oblasti. Takve događaje organizuju i posećuju u svim zemljama u kojima imaju svoja predstavništva (tu spada i Srbija), a takođe dodeljuju stipendije za studente, nagrade i mogućnost zaposlenja. Osim toga, dobro je posećivati i sajmove i druge velike IT događaje koji okupljaju IT kompanije i njihove zaposlene.

IT organizacije za umrežavanje

IT organizacije i zajednice u IT-ju su često veza i ulaznica za poznate IT kompanije. IT organizacije i zajednice svojim članovima šire korisne vesti o značajnim konferencijama i događajima u IT-ju, koji su trendovi aktuelni, zatim gde se mogu čuti neki od vodećih stručnjaka u IT-ju, ali i ostvariti kontakt sa njima. Neke od poznatih IT organizacija u okruženju su PHP Srbija, DUMP u Hrvatskoj i sl. Osim toga, mnoge kompanije imaju direktan kontakt sa edukativnim ustanovama, tako da se školovanjem na njima često obezbeđuje i posao. Iako su IT stručnjaci veoma traženi danas i ima mnogo posla na tržištu za njih, nije svaki posao idealan za svakoga. Mnogo IT kompanija nudi IT stručnjacima odlične uslove za rad, ali nisu svi poslovi isti. Da bi se dobio posao koji zadovoljava sve željene kriterijume, potrebno je malo se potruditi. Svi ovi nestandardni načini traženja posla zapravo su odlični da se prošire znanja i unapredi karijera, ali i pronađe posao koji može biti idealan.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta

Starlete su zavladale Srbijom i otvaraju gotovo sva vrata, pa čak i ona za koja smo mislili da su za njih zatvorena.

Kata: Preporuka za posao bila je diploma frizerke i iskustvo iz kazina

To potvrđuje primer Katarine Smiljanić, koja je umesto u nekom od rijaliti programa završila kao poslovni sekretar dr Budimira Lončara (53), upravnika poslova SANU, na zgražanje svih akademika u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Da stvar bude gora, ona je na ovo mesto došla sa diplomom frizerke i iskustvom rulet-dame u kockarnici, a preporuka za zasnivanje radnog odnosa, iako je na snazi i dalje zabrana zapošljavanja, bilo joj je blisko prijateljstvo sa Lončarom, ispred čijih vrata i sedi. 

Šok među  akademicima

Izvor „Blica“ iz SANU tvrdi da je ovo kadrovsko rešenje izazvalo šok među zaposlenima i akademicima.

- Pored toga što devojka nema ni kvalifikacije za to radno mesto, jer je po obrazovanju frizerka, njene golišave slike krase gotovo sve društvene mreže. Da stvar bude gora, njoj je ovih dana rešenje na određeno Lončar preinačio na neodređeno vreme - objašnjava naš sagovornik.

On kaže da je i iz ovog postupka očigledno da je moda rijaliti programa "zahvatila" i Lončara.

Lončar ne daje izjave

Da su saznanja „Blica“ tačna, indirektno nam je potvrđeno javljanjem na telefon u kabinetu Lončara, upravo Katarine Smiljanić. Ali ona nije želela da komentariše detalje svog zaposlenja.

- Radim na mestu poslovnog sekretara, ali o svim detaljima mog zaposlenja odgovor morate da tražite od PR službe - rekla nam je ljubazno Smiljanićeva.

Na našu molbu da nam proceduru njenog zaposlenja objasni upravnik Lončar, Smiljanićeva nam je rekla:

- Gospodin Lončar ne daje izjave. Pošaljite mejlom pitanja PR službi i dobićete odgovore - objasnila nam je ona.

Uradili smo sve po uputstvima Katarine Smiljanić, ali odgovore nismo dobili.

Matija Bećković: Meni šišanje nije potrebno

Nekoliko akademika sa kojima smo razgovarali potvrdilo nam je da su čuli da frizerka radi kao poslovni sekretar Budimira Lončara. Oni tvrde da Skupštinu SANU niko o tome nije ni pitao, ni obavestio.

- Radi se o odvojenim službama, koje samostalno deluju i sa kojima Skupština i akademici nemaju veze. Nama se ne podnose izveštaji da li je zaposlena frizerka, a i meni šišanje i nije potrebno - kaže akademik Matija Bećković za „Blic“.

izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik opštine Kula Dragan Trifunović i direktor filijale Nacionalne službe zapošljavanja Sombor Sekula Tanjević potpisali su 30. juna u Somboru Sporazum o realizaciji programa i mera aktivne politike zapošljavanja za 2015. godinu.

Za realizaciju mera obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 5.479.425,05 dinara, od čega opština Kula učestvuje u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u iznosu od 4 miliona dinara, a Nacionalna služba u iznosu od 1.479.425,05 dinara. Opština Kula je danas uplatila navedena sredstva kako bi se što pre krenulo sa realizacijom mera. Mere aktivne politike zapošljavanja se odnose na program javnih radova, a obuhvataju 61 lice.

U narednih 15 dana na zvaničnoj prezentaciji opštine Kula  biće raspisan javni poziv.

Lokalnim akcioni planom zapošljavanja opštine Kula za 2015. godinu definisani su prioriteti i ciljevi politike zapošljavanja u 2015. godini i utvrđuju programi i mere koji će se realizovati na teritoriji opštine Kula.

Planom je predviđena mera javnih radova koja se organizuje u cilju postizanja zapošljavanja i poboljšanja materijalnog položaja teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica, a koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Programe i mere predviđene LAP-om za 2015. godinu realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje nakon zaključenja sporazuma o uređivanju međusobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politike zapošljavanja sa nadležnim Ministarstvom i jedinicom lokalne samouprave nakon prenosa sredstava iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinice lokalne samouprave.

Objavljeno u Kula
utorak, 21 april 2015 05:30

Manje nezaposlenih zbog sve više umrlih

Broj građana bez posla za godinu dana smanjen za 3,3 odsto, a za isto vreme Srbija ostane bez 22.000 radno aktivnih ljudi i još 10.000 njih ode u inostranstvo

Umiranje radno sposobnih građana, emigracija, ali i prevođenje dela radnika iz sive u belu zonu uzroci su smanjenja stope nezaposlenosti od tri odsto u prošloj godini, smatraju analitičari.

Oni veruju da razvoj ekonomije nije glavni uzrok zvaničnog smanjenja broja građana bez posla.

Trendovi

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je da je stopa nezaposlenosti u populaciji starosti između 15 i 64 godine u 2014. smanjena za 3,3 odsto u odnosu na 2013. Baza podataka RZS takođe pokazuje da godišnje u Srbiji umre oko 22.000 radno aktivnih građana, što je skoro tri odsto od oko 750.000 ljudi evidentiranih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Kako za Istinomer objašnjava ekonomista Goran Nikolić, u Srbiji će i ubuduće nastaviti da se smanjuje stopa nezaposlenosti. On navodi da je povećanju broja zaposlenih doprineo intenzivniji rad inspektora rada, ali glavni razlog je što se smanjuje broj ljudi u radnom dobu od 15 do 64 godine.

- Imamo oko 30.000 stanovnika manje svake godine. Od ukupnog broja radno sposobnih ljudi treba oduzeti i još 10.000 onih koji idu u emigraciju. To je glavni razlog zašto se smanjuje procenat nezaposlenih. Ako održimo ovaj nivo zaposlenih ili broj zaposlenih bude padao sporije nego što se smanjuje broj radno sposobnih, imaćemo još nižu stopu nezaposlenosti - kaže ekonomista Goran Nikolić.

Čudo od statistike

Isto mišljenje ima i Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

- Statistika je čudo! Sa spiska nezaposlenih vas skidaju i ako ste jedan dan imali posao ili čak ako ste u nekom periodu radili nekoliko sati. Da bi se dva do tri odsto smanjila nezaposlenost, moralo bi da se otvori oko 10.000 mesta ili pet fabrika kao što je „Fijat“, a ja to nisam video - jasan je Mihajlović.

SVE MANJE RADNIKA

godinabroj umrlih

2010.      22.728

2011.      22.473

2012.      22.015

2013.      21.552

* Podaci RZS za populaciju staru od 15 do 64 godine

STOPA NEZAPOSLENOSTI

godinaprocenat

2010.       20%

2011.       23,6%

2012.       24,6%

2013.       23%

2014.       19,7%

* Podaci RZS za populaciju staru od 15 do 64 godine

izvor: Kurir

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 09 decembar 2014 10:21

Ovo su najtraženije IT veštine za 2015.

Programiranje će i 2015. godine biti najtraženija IT veština među poslodavcima, pokazalo je godišnje istraživanje koje sprovodi Computerworld.com. Prema ovoj analizi kompanije će najviše zapošljavati programere, od svih drugih IT stručnjaka.

Ovo je već treća godina zaredom da su programeri na vrhu liste najtraženijih IT zanimanja.

– Za programere uvek ima posla. Neke kompanije imaju neprestano otvorene konkurse za ove pozicije, koji su aktivni tokom cele godine. Najtraženiji su oni koji poznaju tehnologije i programske jezike koji su trenutno aktuelni na tržištu. U Srbiji su to na prvom mestu Java, PHP, C#, C++. Oni koji imaju ovakva znanja, dobijaju ponude u više kompanija istovremeno – kaže Nikola Subotić, izvršni menadžer ITAcademy.

Ovo su top IT veštine za 2015. godinu.

1. Programiranje – 48% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 1).

2. Menadžment projekata u IT-ju – 35% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 5).

3. Tehnička podrška – 30% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 2).

4. Bezbednost informacionih sistema – 28% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 7).

5. Web developeri – 28% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – nisu bili rangirani).

6. Administracija baza podataka – 26% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 6).

7. Analiza i poslovno izveštavanje – 24% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 8).

8. Razvoj mobilnih aplikacija – 24% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 4).

9. Administracija mreža – 22% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 3).

10. Analitičar velikih baza podataka – 20% kompanija planira da naredne godine zaposli radnike sa ovim veštinama (prošlogodišnja lista – mesto br. 11).

Pravi pobednici i veliko iznenađenje na ovogodišnjoj listi najtraženijih IT veština su web developeri, koji se bave razvojem web sajtova i aplikacija, a koji na prošlogodišnjoj listi čak nisu bili ni rangirani.

Autor: BIZLife

Objavljeno u Planeta
subota, 15 novembar 2014 05:45

Sombor: Slobodna radna mesta

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor, ove nedelje posreduje za sledeća radna mesta:

- Viljuškaristi sa iskustvom

- Radnici u mesari

- Inženjer prehrambene tehnologije sa iskustvom

- Vozač C i E kategorije sa iskustvom

- Zastupnici u osiguranju

- Radnik u kuhinji

- Magacioner

Više informacija na u postorijama Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Sombor

Apatinski put 1 i telefonom 025/464-000.

Objavljeno u Somborske vesti

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) trenutno je 769.340 nezaposlenih, najviše je mladih, a prosek čekanja na posao je gotovo četiri godine.

Najteže do posla dolaze pomoćnik prelca, krojači tekstila, tkači, obrađivač kože i krzna, a najtraženiji su visokoobrazovani, pre svega elektro inženjeri, inženjeri elektronike I IT stručnjaci.

Do posla teško dolaze i kvalifikovani za oblasti mašinstva i obrade metala, kao na primer servisni mašinski tehničar, servisni mehaničar za poljoprivredne mašine, servisni mehaničar za tekstilne mašine, metalostrugar, rukovalac poljoprivrednih mašina, autolimar, automehaničar...

Problematično je i za one koji bi radili u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, posebno voćarsko-vinogradarskim tehničarima, poljoprivrednim tehničarima za proizvodnju bilja...

Teško do posla dolaze i tehničari drvoprerađivačke tehnologije, tehničari ozelenjavanja naselja i uređenja predela, tehničari uzgoja šuma..., ali i oni koji su stručni da rade poslove u oblasti ekonomije, prava, administracije, tačnije daktilografi, upravni tehničari, birotehničar, pravni tehničari, pravnicima (među kojima su i oni sa VI stepenom stručne spreme). 

U suficitarna zanimanja spadaju i pomoćni ženski frizer, izrađivač hemijskih proizvoda, hemijsko-tehnološki tehničar, autoelektričar, tehničar visokogradnje, tehničar niskogradnje, arhitektonski tehničar, inokorespodent, kulturološki tehničar, maturant gimnazije, nastavnik razredne nastave . 

Podaci NSZ pokazuju da se za svim tim profilima beleži izuzetno slaba potražnja, odnosno u dužem vremenskom periodu ne postoje registrovane prijave potrebe za zapošljavanjem od strane poslodavaca za tim profilima. 

Kao izraziti primer slabe potražnje spadaju profili koji bi se mogli svrstati u grupu starih zanata, među kojima su nekada popularna zanimanja: jorgandžija, kišobrandžija, abadžija, pomoćnik kolara i kolar, užar presvlakač dugmadi, bižuter, bačvar, bunardžija, kotlar-kazanžija, snovač, sarač ćilimar. 

Prošle godine, na primer, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje nije bilo nijedne prijavljene potrebe za profilima kao što su veterinarski laborant, kinooperater, agroekonomiski tehničar, povrtar, pčelar, šumar, rudar, galvanizer, graver, avio-limar.

Uzimajući u obzir podatke kojima raspolaže NSZ o prijavljenim potrebama za zapošljavanjem, kao i brojem nezaposlenih lica konkretnih obrazovnih profila, najlakše, odnosno najbrže do posla dolaze i imaju najveće šanse za zapošljavanje na tržištu visokoobrazovani profili i to inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike...

Takođe, u solidnom položaju su i inženjeri mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi, ginekolozi...), diplomirani farmaceuti, stručnjaci za finansije - računovođe. 

Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, najlakše dolaze do posla operateri na takozvanim CNC mašinama, zavarivači, autotroničari/mehatroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre-specijalista instrumentiranja i kozmetičari, kuvari, elektrotehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari za biotehnologiju, za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju(tehničari obezbeđenja). 

U najvećem broju slučajeva prvenstveni uslov za njihovo zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo.

Direktor NSZ Zoran Martinović rekao je Tanjugu da je prosečan broj godina koji nezaposleni provedu čekajući na zaposlenje negde oko 3 godine i 10 meseci.

Iako je trenutno na evidenciji službe manje nezaposlenih nego što ih je na primer bilo u aprilu 2012. godine, Martinović ukazuje da je problematična nepovoljna starosna struktura nezaposlenih.

Od ukupnog broja nezaposlenih, naime, 202.000 su mlađi od 30 godina, dok starijih od 50 godina ima oko 200.000.

Oko 32 odsto nezaposlenih čine osobe koje imaju prvi ili drugi stepen stručne spreme, odnosno oni koji su polukvalifikovani ili bez ikakvih kvalifikacija, napomenuo je Martinović i dodao da nešto više od polovine, 54 odsto, čine osobe sa srednjom stručnom spremnom.

Stopa nezaposlenosti mladih između 15 i 24 godine je 50 odsto, dok je mali broj onih koji su na evidenciji nezaposlenih sa visokim obrazovanjem.

Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je znatno viša u odnosu na prosek zemalja EU gde se, iako ona iznosi oko 23 odsto, smatra veoma visokom.

"Ako se u zemljama EU to smatra jako visokim stopom, onda možete misliti koliko je nezaposlenost mladih u Srbiji alarmantna", naveo je on.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Sombor kažu da kontinuirano vrše sprovođenje mera i aktivnosti aktivne politike zapošljavanja. Udarne aktivnosti vezane su za realizaciju Javnih poziva Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji su raspisani 31. marta ove godine.

Po Javnom pozivu nezaposlenim licima za dodelu subvencije od 160.000 dinara za program samozapošljavanja, Filijala je obradila 148 zaprimljenih zahteva. Takođe organizovane su 22 obuke "Put do uspešnog preduzetnika" za 375 lica.

Od strane sekretarijata, odobreno je 65 programa, a do sada potpisano je 47 ugovora, ukupne vrednosti 7.376.000 dinara. Po ovim programima stopiran je prijem zahteva.

Po Javnom pozivu poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica, Filijala Sombor je obradila 137 pristiglih zahteva sa ukupno 215 lica. Do sada je potpisano 19 ugovora sa poslodavcima uz zapošljavanje 45 lica, ukupne vrednosti 6.010.000 dinara. Za programe otvaranja novih radnih mesta, poslodavci još uvek mogu da podnose zahteve.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 26 jul 2014 03:56

Sombor: Slobodna radna mesta

Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Sombor ove nedelje posreduje za sledeća radna mesta:

- Trgovac

- Pogonski električar

- Mašinbravar

- Administrativni radnik

- Radnik na utovaru i istovaru robe

- Hidroinženjer

- Veterinar

- Informatičar bez iskustva

- Diplomirani pravnik 

Sve dodatne informacije lično u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, filijala Sombor

Apatinski put 1, 25000 Sombor ili telefonom 025/464-000.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top