petak, 19 januar 2018 00:00

Rad na iznajmljivanje

Kada je u julu 2014. godine donet kontroverzni Zakon o radu, na koji su zamerke imale sve sindikalne organizacije u Srbiji, u okviru njega je definisana mogućnost angažovanja radnika preko agencija za privremeno zapošljavanje, ali je ostavljeno da se čitava ova oblast reguliše posebnim zakonom koji je od tada još uvek u procesu pripreme.

Ovakav oblik zaposlenja, koji se često naziva i "rad na lizing", podrazumeva da se radnici zapošljavaju kod specijalizovanih agencija koje ih onda "ustupaju" poslodavcima kojima su potrebni radnici na privremenim i povremenim poslovima, što se najčešće definiše kao nestandardni oblik zaposlenja. Radnici u takvim situacijama ne potpisuju bilo kakav ugovor sa poslodavcem kod kog rade, već isključivo sa agencijom, njihov položaj je krajnje nesiguran, a prava su im izuzetno ograničena, što je posebno slučaj u Srbiji, jer još uvek ne postoji zakon koji uređuje ovu oblast. "Rad na lizing" regulisan je samo podzakonskim aktima koji propisuju vrlo labava pravila osnivanja agencija, bez ikakve zaštite radnika. Iako se ovakva vrsta zapošljavanja odvija u nekoj vrsti zakonskog vakuuma, tokom poslednjih sedam godina broj agencija konstatno raste, kao i broj radnika koji su zaposleni na ovaj način. Procenjuje se da je u Srbiji gotovo 100.000 ljudi zaposleno preko agencija za privremeno zapošljavanje.

U Evropskoj uniji udeo agencijskih radnika u ukupnom broju zaposlenih iznosi u proseku 1,6%, dok u Nemačkoj čak 2,2% zaposlenih čine radnici koji rade preko agencija, a u Velikoj Britaniji čitavih 3,8%. Međunarodna organicija rada i druge radničke organizacije su decenijama odbijale da priznaju legitimnost ovakve vrste zapošljavanja, ali kako je tokom poslednjih decenija dvadesetog veka položaj radnika na globalnom nivou postajao sve lošiji, bile su prinuđene da prihvate postojanje agencija za privremeno zapošljavanje i da zahtevaju da se koliko je moguće zakonski zaštite prava radnika koji se angažuju na ovaj način. Evropska unija je 2008. godine donela Direktivu o radu preko preduzeća za privremeno zapošljavanje, kojom je definisano da radnici koji se angažuju preko agencija moraju imati jednaku platu i iste uslove rada kao i redovno zaposleni kod poslodavca kom su ustupljeni. U Srbiji je, međutim, ostavljena mogućnost da se radnici zapošljavaju na ovaj način a da nije precizirano koja su njihova prava, niti koje su obaveze agancija preko kojih su angažovani i poslodavaca koji koriste usluge agencije, što je situacija koja ostavlja veliki prostor za zloupotrebe.

Kompanija NIS je, na primer, ubrzo nakon privatizacije otpustila 900 radnika iz maloprodaje, nakon čega im je ponudila da rade isti posao preko agencije za duplo manju platu i sa znatno smanjenim ostalim pravima, tako da u NIS-u trenutno radi 4.000 stalno zaposlenih, dok 4.500 ljudi radi "na lizing". Još više zabrinjava da slična praksa postoji i u velikom broju preduzeća iz javnog sektora, kao na primer u Pošti Srbije, koja je u novembru 2017. godine donela odluku o dodeli ugovora vrednog gotovo četiri milijarde dinara za agencijsko angažovanje radne snage, pri čemu poštari zaposleni preko agencija, ili omladinskih, odnosno studentskih zadruga imaju dosta niže plate i manje prava nego njihove stalno zaposlene kolege. Pošta nije izolovan primer, slična situacija postoji i u drugim preduzećima kao što su EPS, Telekom, Srbijagas, JP Gradska čistoća, Aerodrom Nikola Tesla... Neophodno je, međutim, istaći da preduzeća iz javnog sektora ne angažuju radnike preko agencija samo zato što žele da uštede na izdacima za radnu snagu i ostvare veći profit, ili da bi držali radnike u stalnoj neizvesnosti, već i zato što su već četiri godine na snazi mere zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koje je donela vlada, a koje će biti primenjivane i u 2018. godini. Zato su javna preduzeća često primorana da na sistematizovanim radnim mestima angažuju radnike „na lizing“, kako bi obezbedila elementarno funkcionisanje dok je zabrana zapošljavanja na snazi. Ova zabrana je uvedena pod uticajem međunarodnih finansijskih institucija (pre svega Međunarodnog monetarnog fonda), u sklopu širih sistemskih pritisaka za sprovođenje mera štednje, koje se koriste za "disciplinovanje" kako zemalja u razvoju, tako i razvijenih zemalja. Cilj mera štednje jeste smanjivanje budžetskog deficita na nacionalnom nivou, ali ono što je praksa pokazala jeste da štednja najviše pogađa najranjivije delove društva, zato što dolazi do smanjenja socijalnih izdataka, penzija, plata u javnom sektoru, izdataka za obrazovanje i zdravstvo, kao i do eskalacije "rada na lizing" i drugih oblika prekarnog rada.

Regulisati, ili zabraniti?

Mnoge sindikalne organizacije, kao na primer Savez samostalnih sindikata Srbije, isticale su da je agencijski rad samo još jedan vid eksploatacije radnika i da bi trebalo da bude zabranjen. Udruženi sindikati Srbije Sloga pokrenuli su postupak ocene ustavnosti propisa kojima je u našoj zemlji uveden rad na lizing, a sindikati Pošte Srbije su među zahteve svojih štrajkova tokom 2017. godine između ostalog uvrstili i ukidanje Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, angažovanje potrebnog broja izvršilaca i sredstava za rad na tehnološkim radnim mestima, i rešavanje statusa radnika koji rade po osnovu privremenih i povremenih poslova i visine cene rada za radnike koji su radno angažovani po ovom osnovu.

Na drugoj strani bi se mogao izneti argument da u određenim sektorima privrede postoji legitimna potreba za privremenim i povremenim angažovanjem radnika, odnosno za agencijama koje poslodavcima pružaju uslugu angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima. Tako na primer delovanje agencija može biti opravdano u slučaju sezonskih poslova, kao što su na primer neki poslovi u sektoru turizma ili poljoprivrede, ili u slučajevima kada poslovi za koje se traže radnici nisu deo osnovne delatnosti poslodavca, a jesu stvarno privremeni i povremeni, pa je legitimna i potreba za agencijama koje mogu brzo da obezbede adekvatne kadrove za kraće angažovanje. Takođe bi se moglo reći da privremeni i povremeni poslovi mogu da odgovaraju nekim segmentima stanovništva kao što su studenti, umetnici ili radnici u kreativnoj industriji koji traže honorarne poslove i projekte, roditelji koji zbog porodičnih i drugih obaveza ne žele stalno zaposlenje i druge slične kategorije.

Međutim, uprkos raznim argumentima za postojanje agencija za privremeno zapošljavanje, one se u stvarnosti ne koriste samo u slučajevima kada je to praktično, jednostavno i obostrano povoljno za poslodavce i radnike, već se skoro isključivo zloupotrebljavaju radi simulacije iza koje se krije trajni radni odnos. Ovakvi postupci poslodavcima donose ogromnu korist, jer im sistem omogućava da radnike angažovane preko agencije manje plaćaju, da ne preuzimaju nikakve obaveze prema njima u slučaju raskida ugovora i da im uskraćuju pravo na godišnje odmore, bolovanje i slobodne dane koje regularno zaposleni imaju zagarantovane. Na agencijske radnike je, zbog njihovog neizvesnog statusa, lakše izvršiti pritisak da pristanu na lošije uslove rada, da rade prekovremeno bez dodatne naknade i sl. Zloupotrebom loše i labave regulative poslodavci ne ugrožavaju samo radnike angažovane preko agencija, već dovode do erozije prava svih svojih zaposlenih i do opšteg urušavanja radničkih prava.

Povećanje nesigurnosti zaposlenja predstavlja globalni fenomen, a zapošljavanje preko agencija samo dodatno pogoršava ovu situaciju, zato što dovodi do stalnog smanjivanja prava radnika i snižavanja cene rada, jedne vrste surove trke do dna. Radnici koji su zaposleni preko agencija ne samo da najčešće imaju loše uslove rada, već nemaju gotovo nikakvu sigurnost u pogledu svoje budućnosti, što dovodi do toga da teško mogu da podižu kredite, prave dugoročne planove ili rešavaju svoje stambeno pitanje. Iz svega ovoga može se lako zaključiti da rad preko agencije za privremeno zapošljavanje zasigurno predstavlja nepovoljno rešenje za najveći deo radnika, ali ukoliko ovakve agencije i ovakvi oblici zaposlenja već predstavljaju deo postojeće situacije, najmanje što bi moralo da se učini da se popravi dramatično loš položaj velikog broja radnika koji su danas primorani da rade preko agencija jeste da se donese adekvatan zakon kojim bi se regulisala ova oblast i koji bi što je više moguće zaštitio prava radnika, definisao obaveze poslodavaca i onemogućio različite vrste zloupotreba. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja već nekoliko godina radi na nacrtu zakona o agencijskom radu, ali se za sada u javnosti pojavljuje jako malo naznaka o tome kakva rešenja bi mogla biti deo tog novog zakona.

Analiziranjem problema koji trenutno postoje u ovoj oblasti u Srbiji, kao i zakonskih propisa u različitim evropskim zemljama, može se doći do određenih smernica koje bi definisale šta zakon o zapošljavanju preko agencija mora da sadrži.

Radnik angažovan preko agencije morao bi da ima iste uslove rada i istu zaradu kao i tzv. "uporedni radnik", odnosno radnik zaposlen na određeno ili neodređeno vreme kod istog poslodavca koji ima istu stručnu spremu i obavlja slične poslove.

Za radnike angažovane preko agencije morali bi da važe odgovarajući kolektivni ugovori koji su već na snazi kod poslodavca ili u grani u kojoj se angažuju, a ovi radnici bi trebalo da imaju pravo da se sindikalno organizuju i kod poslodavca za kog rade, i na nivou agencije sa kojom sklapaju ugovor. Na ovaj način bi se štitilo njihovo ustavno pravo na štrajk i ostavila bi im se veća mogućnost da se efikasno organizuju u sindikalna udruženja koja bi štitila njihova prava. Radnici "na lizing", zbog samog karaktera svog radnog odnosa, kraće vreme provode na istom radnom mestu, češće menjaju poslodavce i ne stižu da izgrade odnose poverenja sa kolegama neophodne za sindikalno organizovanje, a sa druge strane su podložniji pritiscima poslodavaca, baš kao i svi zaposleni na privremenim i povremenim poslovima, zato što stalno zavise od potpuno jednostrane odluke poslodavca da li će im ugovori biti produženi, ili prekinuti bez ikakvog obrazloženja i prava žalbe, pa samim tim imaju praktično nikakav prostor da jasno artikulišu svoje zahteve i zajednički se bore za svoja prava. Zato im je neophodna zaštita sindikata, koji moraju imati pravo da ih štite bez obzira na to da li su članovi sindikata.

Radi sprečavanja različitih vrsta prevara, a pre svih neisplaćivanja zarade zaposlenima od strane agencije, svaka agencija bi u postupku registrovanja i dobijanja licence morala da ostavi depozit u banci kojim bi garantovala isplatu zarada svim radnicima čak i u slučaju svoje nelikvidnosti. Ovakva garancija postoji u brojnim evropskim zemljama, a nivo depozita varira od zemlje do zemlje, i iznosi, na primer, u Sloveniji 30.000 evra, a u Italiji čak do 350.000 evra. Ova mera je dovela do velikog spora među članovima radne grupe za izradu nacrta zakona, jer predstavnici malih agencija smatraju da bi uvođenje depozita njih dovelo u neravnopravan položaj u odnosu na velike agencije. Čak i da je njihova bojazan opravdana, eventualna ugroženost malih agencija se mora rešavati na neki drugi način. Potpuno je neprihvatljivo da se položaj malih agencija štiti izostavljanjem mere koja agencijskim radnicima pruža minimalnu zaštitu od prevare.

Ukoliko se ne radi o poslovima izrazito sezonskog karaktera, moralo bi da postoji ograničenje u pogledu procenta radnika koji se smeju zaposliti preko agencija. Ovo rešenje je predstavljalo još jednu od velikih tačaka spoticanja u dosadašnjem radu grupe za izradu nacrta zakona, zato što predstavnici sindikata insistiraju na tome da bi trebalo ograničiti procenat zaposlenih preko agencija na 10% od ukupnog broja zaposlenih kod istog poslodavca, dok se drugi članovi radne grupe sa tim ne slažu. Ukoliko bi se ovo ograničenje uvelo, smanjila bi se mogućnost poslodavaca da preko agencija zapošljavaju radnike čak i za one pozicije za koje su im potrebni stalni radnici. U Norveškoj je zakonom određeno da ukoliko zaposleni preko agencije čine više od 10% ukupne radne snage određene komanije i ukoliko su angažovani na period duži od godinu dana, poslodavac mora da dobije odobrenje od predstavnika reprezentativnog sindikata za ovakvu vrstu angažovanja radnika.

Poslodavac koji koristi usluge agencije ne bi smeo da bude lice povezano sa tom agencijom, u skladu sa definicijom povezanog lica koja već postoji u Zakonu o privrednim društvima, čime bi se sprečilo da poslodavci osnivaju „ćerke firme“ preko kojih bi simulovano angažovali svoje radnike.

Zapošljavanje radnika preko agencija ne bi smelo da bude dozvoljeno kada poslodavac pokušava da zameni svoje radnike koji su u štrajku, kao ni onda kada je u toku prethodnih šest meseci došlo do otpuštanja zato što je poslodavac proglasio kolektivni višak radne snage. Ovakva ograničenja postoje u većini evropskih zemalja, a da bi ona zaista efikasno sprečavala malverzacije od strane poslodavaca neophodno je definisati adekvatno visoke kazne za sve one koji zabranu prekrše. U Nemačkoj, na primer, kazna u slučaju zamene radnika u štrajku radnicima preko agencije može da iznosi čak do 500.000 evra. Ukoliko kazne nisu dovoljno visoke ili se ne vrši adekvatna kontrola primene zakona, ovakve odredbe se mogu lako zaobići, na primer tako što se nakon proglašenja viška jednostavnom promenom pravilnika o sistematizaciji radnih mesta zapošljavaju novi radnici preko agencija, što se često dešavalo u Hrvatskoj.

Neophodno je vremenski ograničiti mogućnost angažovanja zaposlenih preko agencije. Hrvatski zakon definiše da maksimalno trajanje ovakvog radnog odnosa može iznositi tri godine, dok je u Nemačkoj on ograničen na osamnaest meseci. Međutim, i pored ovakvih zakonskih ograničenja, postojali su primeri da su ljudi bili zaposleni na ovaj način i po 10 godina. Da bi se to sprečilo potrebno je sistematski kontrolisati evidenciju i onemogućiti da se radnici samo rotiraju od poslodavca do poslodavca, ili od agencije do agencije.

Da bi efekat zakona o radu preko agencija bio potpun, njegovo usvajanje bi morala da prati izmena, ili donošenje propisa koji regulišu angažovane radnika preko studentskih ili omladinskih zadruga, položaj radnika zaposlenih na poslovima obezbeđenja i održavanja, kao i brojnih drugih žarišta prekarnog rada. U radnoj verziji zakona o agencijskom zapošljavanju u koju smo imali uvid, navedene kategorije su potpuno preskočene, a jedino se njihovim uključivanjem u sveobuhvatni sistem zaštite radničkih prava mogu sprečiti dalje zloupotrebe od strane poslodavaca. Drugim rečima, čak i ako Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prihvati naše predloge, i ako Narodna skupština usvoji najbolji, odnosno najpodnošljiviji mogući zakon o agencijama za privremeno zapošljavanje, ukoliko ta poboljšanja ostanu izolovana iz šireg pravnog okvira koji štiti radnike, lako bi se moglo desiti da veliki broj trenutno aktivnih agencija za privremeno zapošljavanje jednostavno promeni pravni oblik u zadruge i nastavi sa primenom praksi koje su izrazito štetne za radnike.

Jedino stalno zaposlenje može pružiti radnicima sigurnost i slobodu u radu i životu, i ono bi trebalo da predstavlja pravilo, a sve ostale vrste povremenog i nestandardnog zaposlenja bi morale da budu izuzetak, koji se koristi samo onda kad za njim postoji stvarna potreba i nedvosmisleni obostrani interes poslodavaca i radnika. Najdelotvorniji način da se poslodavci destimulišu od zloupotrebe agencijskog rada je da se propišu posebni nameti za ovu vrstu rada, kako bi se on učinio skupljim u odnosu na redovno zapošljavanje. Naime, povremeni i privremeni rad je izuzetna potreba poslodavca, privremeno i povremeno rešenje za vanredne situacije. Svaka vanredna situacija iziskuje dodatne obaveze u odnosu na redovne prilike, pa nema razloga da rad „na lizing“ za poslodavca bude jeftiniji od rada u redovnim uslovima. Ukoliko se uspostave ovakva pravila, i ukoliko se ona budu poštovala, poslodavci neće imati motiv da beskrajno simuliraju „lizing“ status radnika koji su u stvarnosti trajno angažovani.

Da bi se pravila poštovala neophodno je, naravno, da postoje institucije osposobljene da kontrolišu primenu zakona u stvarnosti. Inspekcija rada u stanju u kom je danas svakako nije osposobljena da kontroliše da li je radnik zaista angažovan za privremene i povremene poslove, ili radi za stalno simulirajući "rad na lizing#, tako da borba protiv zloupotreba u ovoj oblasti presudno zavisi od osnaživanja Inspekcija da se kompetentno bavi svojim poslom. Pored neizostavne uloge nadležne državne inspekcije, još jednom ističemo neophodnost da se sindikatima i drugima radničkim organizacijama omogući da vrše kontrolu primene određenih zakonskih odredbi i brinu se o zaštiti prava radnika "na lizing" bez obzira na to da li su članovi sindikata ili ne, budući da se radi o izuzetno ugroženoj kategoriji radnika, i da zloupotreba njihovog nesigurnog položaja ima dalekosežne posledice na nivo prava svih zaposlenih. Ali, da bi do bilo kakvih rezultata došlo, neophodan prvi korak je donošenje zakona koji će uvesti određeni red u ovu potpuno neuređenu oblast, u kojoj su zaposleni do sada bili potpuno obespravljeni i ostavljeni na milost i nemilost zakonu jačeg.

Tekst je nastao na osnovu serije razgovora pod zajedničkim nazivom Kako do podnošljivog zakona o "radu na lizing"? koji su vođeni tokom leta i jeseni 2017. godine u više gradova u Srbiji, u okviru projekta pravne pomoći koji realizuju Učitelj neznalica i organizacije bivših radnika i sindikalnih aktivista Jugoremedije, Trudbenika, Srboleka, Rekorda i Sporta. U razgovorima su učestvovali članovi Konfederacije slobodnih sindikata, Marks21, Levog samita Srbije, Ne da(vi)mo Beograd i Socijaldemokratske unije, kao i veliki broj pojedinaca neposredno zainteresovanih za zaštitu radnika "na lizing".

 Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Tri strana investitora grade pogone u industrijskoj zoni u Kuli, u kojima bi trebalo da bude zaposleno oko 500 radnika. Pri kraju je izgradnja poslovnog, proizvodnog i skladišnog objekta preduzeća za proizvodnju sadnica Seveplant, koje posluje u sastavu holandske kompanije Verbeek. U martu i aprilu, kako se očekuje, biće završene i hale italijanskih kompanija Euroin i Calzedonia.

U Euroinu, fabrici obuće za čuvene svetske modne kuće, predviđeno je da bude otvoreno 150 radnih mesta, a duplo više u kompaniji Calzedonia, jednom od vodećih globalnih proizvođača donjeg rublja.

– Srbija je idealna za proizvodnju sadnog materijala, za koju u Holandiji ima sve manje prostora. U opštini Kula, gde smo otvorili firmu Seveplant, odlični su i kvalitet zemlje i klima, a stručnost, rad i moral ljudi su na vrlo visokom nivou – rekao je vlasnik holandske kompanije Adri Verbek.

Na parceli od 1,8 hektara, u kulskoj industrijskoj zoni, Seveplant pravi hladnjaču, radni prostor za sortiranje i kalemljenje sadnica, kao i kancelarije i upravu. Seveplant na 110 hektara proizvodi oko tri miliona sadnica voća i zapošljava oko 90 sezonaca, od kojih će 50 dobiti stalan posao zahvaljujući subvenciji Vlade Vojvodine od 23,7 miliona dinara.

Kompanija Euroin, koja ima pogone u Ugrinovcima kod Beograda i Feketiću, u opštini Mali Iđoš, preseliće postrojenja iz zakupljenog prostora u Kuli u novu fabriku u industrijskoj zoni, a istovremeno će proširiti proizvodnju i udvostručiti broj radnika. Vladan Krtolica, rukovodilac projekta izgradnje fabrike Euroina, navodi da će prva faza investicije biti završena početkom proleća, druga do kraja 2018, a treća iduće godine.

Calzedonia je kupila dva hektara zemljišta i podiže treći pogon u Srbiji, jer već poseduje fabrike Fiorano u Somboru i Gordon u Subotici. U Kuli će biti zaposlene uglavnom žene.

Očekuje se da otvaranje novih radnih mesta smanji izdvajanja za socijalna davanja, koja su godišnje iznosila oko 90 miliona dinara.

Na evidenciji NSZ u Kuli je više od 5.000 nezaposlenih.

Opština je investitorima ponudila placeve na atraktivnoj lokaciji ka Vrbasu, kraj magistrale Sombor-Beograd. Predsednik opštine Perica Videkanjić ističe da industrijska zona sadrži svu potrebnu komunalnu infrastrukturu – saobraćajnice, vodovod, kanalizaciju, električnu mrežu, gasovod i javnu rasvetu, a lokalna uprava je maksimalno pojednostavila proceduru za dobijanje građevinske dozvole.

Izvor: eKapija

Objavljeno u Kula

Za tri godine radno sposobno stanovništvo u Srbiji smanjeno za 118.000, pa je pad broja nezaposlenih za 170.000, velikim delom zasluga ljudi koji su otišli
Iako se vlast često hvali podacima o sve većem broju zaposlenih i sve nižoj stopi nezaposlenosti, statistika koja bi to trebalo da potvrdi, unosi više zabune i nepoverenja čak i među analitičare.

Oni objašnjenje za ove podatke ne vide u fantastičnoj ekonomskoj politici od 2012, odnosno u periodu u kom smo imali dve recesione godine, a kao jedno od objašnjenja navode promenu metodologije po kojoj se svako ko je u prethodnoj nedelji radio jedan sat, makar i na crno ili kao pomažući član porodice, bilo da je plaćen u novcu ili naturi, vodi kao zaposlen.

Po tom modelu je Anketa o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku, objavila da je u trećem tromesečju 2017. bilo 320.000 više zaposlenih i 172.000 manje nezaposlenih u odnosu na 2014. Šire, prema podacima FREN-a, od trećeg tromesečja 2012. godine do trećeg kvartala 2017. zaposleno je više skoro 730.000 ljudi ili je povećana zaposlenost za čak 36 odsto. Takođe, u trećem tromesečju 2017. u odnosu na 2014. godinu, za koju je RZS uradila reviziju podataka u skladu sa novom metodologijom Ankete, u Srbiji je 118.000 ljudi starijih od 15 godina manje, pa se broj nezaposlenih, manji za 170.000, najvećim delom odnosi na one koji su otišli iz zemlje.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da ukoliko je u poslednjih pet, šest godina zaista došlo do tolikog upošljavanja, mnogo većeg od privrednog rasta, to bi značilo da su jedinični troškovi rada veći i da je pala produktivnosti.

- Na liberalnom tržištu rada kao što je naše, teško da bi rasle plate ako pada produktivnost, a mi smo imali određen rast plata. Drugo, imamo rast izvoza, što ukazuje da nije smanjena konkurentnost privrede, što bi bio slučaj da su povećani troškovi rada - izražava Arsić sumnju u statistiku zaposlenosti.

On dodaje da bi se deo objašnjenja mogao naći u tome da je ogroman pad zaposlenosti od 2009. godine u stvari bio preuveličan i da bi statistika trebalo da uradi reviziju mada, kako kaže, "podaci o zaposlenosti se koriste u političke svrhe i nikom ne odgovara da se to utvrdi".

On primećuje da nije baš uobičajeno da se nezaposlenost prepolovi u zemlji sa najslabijim privrednim rastom u CIE. Delimično se to može objasniti odlaskom ljudi iz zemlje, što je samo po sebi loše, ali postavlja se pitanje gde ti ostali rade, kada se to ne vidi u privrednoj aktivnosti.

- Metodologija obračuna BDP-a obuhvata i sivu zonu, pa ako su oni zaposleni neformalno, to bi se trebalo videti negde - ukazuje Arsić podsećajući na nedoslednosti u nekim delatnostima, kao recimo pre nekoliko godina, kada se u dva, tri kvartala duplirao broj pomažućih članova porodice.

S druge strane, Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava ovaj rast zaposlenosti time da je povećan kvantitet, ali ne i kvalitet poslova, pa sve više ljudi radi slabo plaćene poslove, povremeno i sa pola radnog vremena.

- Ljudi moraju da se snalaze jer su u krizi nestali dobri, sigurni poslovi koji su mogli da izdržavaju porodicu. Takođe, smanjeni su i tzv. neradni prihodi poput penzija, socijalnih davanja, doznaka, prihodi od rentiranja stanova, kamate i drugi. Zbog toga je, između ostalog, i više aktivnih i zaposlenih mladih ljudi - objašnjava Arandarenko napominjući da je prema anketi o potrošnji domaćinstva skoro pola prihoda od plata, a pola neradnih prihoda.

On objašnjava i da se rast zaposlenosti baziran na lošim i slabo plaćenim poslovima, nije statistički odrazio plate, koje su umesto smanjenja, u proseku povećane, jer se kod kao izvor podataka uzima oko milion zaposlenih u preduzećima, među kojima nema samozaposlenih, poljoprivrede (oko pola miliona ljudi), onih koji rade na sivo i crno, iako svi oni ulaze u ukupan broj zaposlenih.

Formalno i neformalno
U trećem kvartalu 2017. u Srbiji je bilo 2,88 miliona zaposlenih, od čega 2,25 miliona formalno, sa nekim oblikom ugovora o radu i 628.400 neformalno, odnosno zaposlenih u sivoj i crnoj zoni. U poslednjih godinu dana, broj formalno zaposlenih je povećan za 117.000 dok je broj neformalno zaposlenih smanjen za 49.000, pre svega u agraru, što se objašnjava slabijom poljoprivrednom godinom. Međutim, među formalno zaposlenima, još 207.000 njih ne ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje niti pravo na penzijsko osiguranje. Kako se navodi u saopštenju Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje, ukoliko bi se, u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada, i ta lica smatrala neformalno zaposlenim, uvećala bi se ta kategorija do 835.400, a stopa dostigla 29 odsto.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Jedan od vodećih evropskih metaloprerađivača početkom 2018. otvara proizvodni pogon u Somboru i zapošljava više radnika mašinskog profila: zavarivače i mašinbravare.

Radi se firmi koja u Hrvatskoj zapošljava 520 radnika i celokupnu svoju metalsku proizvodnju plasira na zahtevno zapadnoevropsko tržište gde ostvaruje preko 30 miliona evra godišnjeg prihoda.

U EKO Međimurju d.d. se proizvode delovi mašina i oprema za renomirane svetske proizvođače opreme poput Caterpillara, Komatsua, Liebherra, Wirtgena... Da bi mogli ispuniti stroge zahteve kvaliteta stranih partnera, u EKO Međimurju d.d. raspolažu sa najsavremenijim mašinskim parkom za obradu metala u regionu na kojima rade stručni i edukovani radnici.

U istraživanju organizacijske klime i zadovoljstva radnika 93% radnika ocenilo je EKO MEĐIMURJE d.d. kao poželjnog poslodavca, a pritom kao najjače kvalitete kompanije sami radnici ističu: snagu, veličinu, ugled i uspešnost firme, redovnu isplatu plata, stabilnost i sigurnost, proizvodni potencijal, orijentaciju na izvoz.

U EKO Međimurju su odlični uslovi rada jer je to firma koja svojim radnicima osigurava sigurna i redovna primanja do 10. u mesecu, a ta su primanja čak 30% veća od proseka.

Poseban radni doprinos i angažman se dodatno nagrađuje stimulacijama, a svi oni koji se žele usavršavati i napredovati imaju podršku i pomoć firme.

Zbog stalnog rasta i širenja poslovanja, EKO MEĐIMURJE d.d. zapošljava više radnika mašinskog profila za rad u Somboru (Srbija) uz iznadprosečna primanja:

1. MAŠINOBRAVAR (m/ž)
2. ZAVARIVAČ (m/ž)

Prijave se primaju do 31.01.2018. godine.

Prijave se šalju u pisanom obliku sa biografijom na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili poštom na adresu s naznakom “POSAO - SOMBOR” a sam tekst konkursa za radnike sa područja Srbije dostupan je ovde: http://www.eko.hr/careers

Početkom februara će u Srbiji biti organizovano predstavljanje firma EKO Međimurje d.d. i razgovori za posao sa prijavljenim radnicima koji zadovoljavaju uslove konkursa.

 

Objavljeno u Izdvojeno
petak, 05 januar 2018 00:00

Povećan broj nezaposlenih u Srbiji

U Srbiji je u trećem kvartalu protekle godine bilo 425.200 nezaposlenih u dobi 15-64 godine, ili 43.700 više nego u prethodnom tromesečju, pokazali su podaci iz Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja, koji je Vlada usvojila na sednici održanoj poslednjeg radnog dana 2017.

 

Stopa nezaposlenosti građana iste starosne kategorije u trećem kvartalu 2017. godine bila je 13,5 odsto, dok je u prethodnom tromesečju bila 12,3 odsto.

Broj zaposlenih je sa 2.717.300 u drugom povećan na 2.728.500 u trećem kvartalu.

Na tržištu rada postoji i kategorija "aktivne" radne snage, a ona je u drugom tromesečju iznosila 3.098.800, dok je u trećem bila 3.153.600.

Statistika ima i starosnu kategoriju "15+", u koju spadaju i oni stariji od 64 godine, a stopa nezaposlenosti kod njih je u periodu od početka jula do kraja septembra bila 12,9 odsto, dok je u prethodnom tromesečju iznosila 11,8 odsto.

Stopa zaposlenosti u kategoriji 15-64 godine u trećem kvartalu bila je 59,2 odsto, a u prethodnom 58,8 odsto, dok je u kategoriji "15+" iznosila 48,2 odsto, ili 0,1 odsto više.

U odnosu na drugi kvartal, stopa zaposlenosti u trećem povećana je regionu Šumadije i Zapadne Srbije - 0,6 odsto i Vojvodine - 0,2 odsto, dok stopa nezaposlenosti najveću vrednost ima u regionu Južne i Istočne Srbije - 14,1 odsto, a najnižu u Vojvodini - 11,7 odsto.

Posmatrano prema obrazovnoj strukturi, najzastupljenija su lica sa srednjim obrazovanjem - 52,5 odsto, slede nezaposleni bez i sa niskim nivoom kvalifikacija - 32,9 odsto, dok je učešće onih sa višim i visokim obrazovanjem 14,6 odsto.

Posmatrano prema starosnoj strukturi, udeo mladih u registrovanoj nezaposlenosti iznosi 22,6 odsto, a starijih od 50 godina 30,9 odsto.

Stopa nezaposlenosti mladih, u dobi od 15 do 24 godine, u trećem kvartalu bila je 28,8 odsto, ili 0,1 odsto manje nego u prethodnom

Učešće dugoročno nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, koji posao traže duže od 12 meseci, iznosi 69,6 odsto i njih je 429.448.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ iz Sombora objavila je oglas za prijem u radni odnos nekoliko lica na različitim pozicijama.

Bolnici je potreban jedan doktor medicine, koji bi na neodređeno, sa punim radnim vremenom obavljao posao bolničkog lekara na Odeljenju za anesteziju sa reanimatologijom i intentenzivnu terapiju.

U Službi za radiološku dijagnostiku otvorena su dva radna mesta za strukovnog ili višeg radiološkog tehničara. Prijem u radni odnos je na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom. Kandidat koji se prijavi za ovo radno mesto, treba da ima završen radiološki smer na Visokoj zdravstvenoj ili Višoj medicinskoj školi, položen stručni ispit, završen dvomesečni kurs iz radiološke tehnike i zaštite, stručni ispit za zvanje strukovnog medicinskog radiologa, višeg radiološkog tehničara, odnosno medicinsku sestru-tehničara. Potrebno je i posedovanje licence za samostalan rad.

Odseku za opšte poslove pri Odeljenju za opšte, pravne i kadrovske poslove potreban je jedan diplomirani ekonomista, sa punim radnim vremenom. Kandidat treba da ima završen Ekonomski fakultet ili Fakultet za uslužni biznis, VII stepen stručne spreme.

U Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ otvorena su i radna mesta za lica sa nižom stručnom spremom:

Jedan pomoćni radnik na pripremi i serviranju hrane
Dve pralje
Jedan portir-vratar
Četiri radnika na održavanju higijene

Oglas je otvoren do 5. januara, a odluka o izboru kandidata biće objavljena u roku od 30 dana od dana zaključenja oglasa. Kandidatu koji bude izabran, ugovorom o radu će biti određen probni rad u trajanju od tri meseca.

Ceo tekst oglasa možete pročitati OVDE.

Objavljeno u Somborske vesti

Grad Sombor dospeo sam u vrh po rezultatima u zapošljavanju radnika. U 2017. posao dobilo 300 kandidata, što je odličan učinak

GRAD Sombor je jedna od tri lokalne samouprave u Srbiji koje su dobile zahvalnicu za promovisanje i rezultate ostvarene u zapošljavanju. Zahvalnicu je primila Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora, a povodom Dana NSZ.

U obrazloženju komisije koja je zahvalnicu dodelila Somboru navodi se da ovaj grad prema stepenu razvijenosti pripada prvoj kategoriji jedinica lokalne samouprave, što znači da je među najrazvijenijima, te iz gradskog budžeta izdvaja sredstva za zapošljavanje nezaposlenih osoba.

- Grad Sombor je Lokalnim akcionim planom zapošljavanja (LAP) za ovu godinu iz sopstvenog budžeta izdvojio 17,5 miliona dinara, i to za finansiranje programa stručne prakse, subvencija za samozapošljavanje, subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima i finansiranje javnih radova uz tehničku podršku NSZ. Više od 100 nezaposlenih dosad je uključeno u programe aktivne politike zapošljavanja, navedeno je u obrazloženju komisije NSZ.

Golubovićeva se zahvalila na priznanju i istakla da je NSZ prepoznala napor grada Sombora, kako na očuvanju postojećih radnih mesta, tako i nastojanja da lokalna samouprava pomaže pri otvaranju novih radnih mesta.

- Pored toga, Grad je uz zalaganje Saveta za zapošljavanje izdvojio idodatna sredstva od 100 miliona dinara za realizaciju drugih programa zapošljavanja i zahvaljujući tome u 2017. godini smo zaposlili 300 radnika. Ovim rezultatima doprinela je i dobra saradnja sa filijalom NSZ u Somboru, koja je organizovala odlične sajmove zapošljavanja - kazala je Dušanka Golubović i istakla da poseban doprinos u politici zapošljavanja ima Savet za zapošljavanje grada Sombora.

NIŠ I LESKOVAC

OSIM gradu Somboru, za doprinos zapošljavanju na nivou lokalnih samouprava, zahvalnice su dodeljene i Nišu i Leskovcu.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Sagledavajući mere aktivne politike zapošljavanja sprovedene tokom 2017. godine Savet za zapošljavanje grada Sombora konstatovao je da su, u okviru programa koje je realizovao i finansirao grad, zaposlena 294 lica.

Za zapošljavanje nezaposlenih lica iz budžeta grada je izdvojeno 103.590.00,00 dinara, a zapošljavanje je ostvareno putem finansiranja programa samozapošljavanja, novog zapošljavanja, stručne prakse, javnih radova u oblasti starih zanata, kao i putem javnih radova preko javnih komunalnih preduzeća. Finansirani su i programi pomoći starim i nepokretnim licima, te poljočuvarska služba.

Programi su realizovani uz tehničku podršku somborske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na sastanku Saveta za zapošljavanje, održanom 17. novembra 2017. godine, koncipirani su i predlozi koji će biti dostavljeni nadležnim organima. Predlozi se odnose na sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja tokom naredne godine, a jedan od predloga jeste da se u budžetu za 2018. godinu, planira veći iznos sredstava za sprovođenje programa novog zapošljavanja.

„Za ovaj program je u 2017. godini bilo najveće interesovanje, odnosno podneto je najviše zahteva, a predložićemo i da se prilikom realizovanja javnih radova više angažuju nezaposlena lica sa sela, kao i da se javni radovi organizuju na području sela“, kaže Sava Dojić, predsednik Saveta i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 23 novembar 2017 00:00

Poslovi za tapetare, stolare, krojače...

Firma Modul d.o.o. iz Hrvatske, sa sedištem u Dardi, koja se bavi proizvodnjom kvalitetnog tapaciranog nameštaja zapošljava m/ž:

  • Tapetare,
  • Krojače,
  • Šivače,
  • Stolare

Firma nudi mogućnost napredovanja, stalnog zaposlenja, te konkurentna primanja.

Prednost imaju osobe sa hrvatskim pasošem.

Ukoliko ste vredni, želite raditi i razvijati se prijavite se putem telefona: 00385 31 740301 ili na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

MODUL D.O.O.

Objavljeno u Izdvojeno

Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kompanija „Delfi“ organizuje u Kuli prezentaciju i poziva sve zainteresovane kandidate da iz prve ruke dobiju informacije o kompaniji, uslovima rada i ponudom za posao. U okviru prezentacije
„Delfi otvorena vrata“ predviđeno je i intervjuisanje kandidata.Prezentacija će se održati u Maloj Sali Skupštine opštine Kula u petak, 27. oktobra u 10.30 časova.

Kako ističu u kompaniji „Delfi“, osim dobrih radnih uslova, okruženja s razvijenom tehnologijom i trening-centrom, beneficije i kompenzacije zaposlenih su konkurentne i u skladu s praksom u regionu.

Kompanija Delfi nudi redovnu i sigurnu zaradu, plaćene putne troškove,troškove toplog obroka i regresa, kao i mogućnost napredovanja i nagrađivanja, navode iz kompanije „Delfi“.

Objavljeno u Kula

Dvojica radnika iz Sivca i jedan iz Sombora, koji su otišli na rad u Slovačku, vratili su se bez ijednog zarađenog evra, a tamo su potrošili i novac ponet od kuće, da im se nađe dok ne prime prvu platu.

Uz to su, kako pišu "Novosti", u zgradi gde su smešteni gastarbajteri, obojici Sivčana ukradeni evri koje su pozajmili da bi mogli da stignu do Slovačke i počnu da rade u nekoj od fabrika u ovoj zemlji. Kući su jedva uspeli da se vrate, jer su bili smešteni u zabačenom selu, a žena čijim posredovanjem su dospeli u Slovačku nije odgovarala na njihove pozive za pomoć, nego ih je blokirala i na Fejsbuku, gde su s njom jedino i održavali kontakt.

- Ta žena nam je obećala posao za satnicu od tri evra u fabrici koja proizvodi držače za televizore. Rekla je da se radi šest dana u sedmici po osam sati, a da je omogućen i prekovremeni rad do 12 sati dnevno. Kazala je da ćemo biti smešteni u centru Galante, grada u čijoj ćemo industrijskoj zoni raditi i da ćemo imati obezbeđen besplatan topli obrok. Ubrzo smo shvatili da smo prevareni - priča Marko Kovač iz Sivca.

Trojica radnika iz Bačke, sa još petoro s juga Srbije, odvezeni su u kolektivni smeštaj u selo Dolni Kotar, 27 kilometara od Galante. U toj zabiti, kako kažu, na njih su potpuno zaboravili.

- Po dolasku u Slovačku primili su nas u agenciji u Galanti, gde su nam kopirali pasoše, ali smo po prepirci, koju smo čuli iza zatvorenih vrata, naslutili da nešto nije u redu. Snimili smo vizitkartu agencije radi kontakta, ali se na naše telefonske pozive posle toga tamo nisu javljali. Pet dana niko nije došao u Dolni Kotar da nas vidi ili da nam bilo šta javi, kao da ne postojimo - navodi Marko za "Novosti".

Šesti dan su zamolili vozača da ih odveze u Galantu, gde su pokucali na vrata fabrike za proizvodnju sendviča, ali im je rečeno da tamo nema posla za muškarce. Pustili su ih u fabriku za pakovanje telefona i otpustili posle šest sati rada, rekavši da su ostvarili normu za osam sati. Izmakao im je radnički autobus, pa su se do Dolneg Kotara vratili peške, jedva stojeći na nogama. U toj fabrici jedan naš čovek im je kazao da tamo ne može da se zaradi više od 350 evra mesečno.

- Marko i ja smo prethodno radili dva meseca u Budimpešti, pa smo u Slovačkoj mogli da boravimo samo 30 dana, a ljudi su nas tamo upozorili da nam posao, i ukoliko ga dobijemo, za to vreme možda neće biti plaćen, jer primaju radnike na tri meseca. Zbog neizvesnosti i obmanjivanja, odlučili smo da se vratimo kući, a meni ne pada na pamet da više ikad idem preko neke agencije u Slovačku, jer nijednoj ne verujem - kaže Vitomir Vinaji iz Sombora.

Nije im bilo lako ni da se vrate kući, jer se, kako navode, vozač odnekud pojavio tek kad su od svojih roditelja u Srbiji zatražili da alarmiraju našu ambasadu u Slovačkoj.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Novosadski humanitarni centar, u saradnji sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj opštine Kula, započeo je danas program obuka za stanovnike opštine Kula za pokretanje sopstvenog posla. Polaznici ovih obuka danas će imati priliku da se upoznaju kako se proizvodi hrana po organskim principima, šta sve može da se proizvodi na organski način i koji su preduslovi potrebni, koji su osnovni principi organske i bio-proizvodnje, kao i kakav je zakonski okvir za bavljenje ovim poslom.

Najuspešniji polaznici će imati priliku da se, posle obuke, sa svojom poslovnom idejom prijave za bespovratna novčana sredstva namenjena preduzetnicima.

Obuka se organizuje u okviru SEED step 2 programa (Podrška razvoju obrazovanja i zapošljavanja), koji ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-ekonomskom razvoju u regionu. Učešće na obuci je BESPLATNO za polaznike; sve troškove pokriva Novosadski humanitarni centar.

Objavljeno u Kula

Kompanija trikotaže iz Bangladeša zakupila pogone somborske "Zastave". U naredne dve godine fabrika će se značajno proširiti i zapošljavati 1.100 ljudi

KOMPANIJA trikotaže "PRETY GROUP" iz Dake (Bangladeš), nedavno je potpisala ugovor o iznajmljivanju dve hale bivšeg preduzeća "Zastava-specijalni automobili" u Somboru, radi proizvodnje pletenog tekstila. Završena je adaptacija prostora i useljavanje mašina, a kako je planirano proizvodnja bi trebalo da počne uskoro.

Trenutno je ovde otvoren Centar za prezentaciju proizvoda i procesa proizvodnje. Zainteresovani mogu bez ikakvih obaveza da ga posete i da se upoznaju sa delatnošću firme. Oni će imati jedinstvenu priliku da se upoznaju sa načinom rada i proizvodnje, kako se pletu džemperi, puloveri i ostali proizvodi trikotaže za najbolje svetske brendove. Osim toga, zainteresovani će imati mogućnost da isprobaju svoje veštine u pletenju i šivenju na najsavremenijim mašinama.

Sporazumom koji je potpisan sa Ministarstvom privrede, u pogonima ove kompanije u Somboru biće zaposleno u naredne dve godine ukupno 1.100 radnika, a investitor je dobio sredstva podsticaja od 3,4 miliona evra.

Prema rečima Davora Brečića, predstavnika kompanije, ukupna procenjena vrednost ulaganja ovog giganta iznosi 14,3 miliona evra, i biće realizovana putem ulaganja u nove proizvodne kapacitete. Očekuje se godišnja proizvodnja od 2,4 miliona proizvodnih jedinica.

U prvoj fazi posao će dobiti 300 radnika, a kako obuka bude tekla, širiće se mogućnost za prijem nove radne snage. U ovoj kompaniji tvrde da narudžbina ima dovoljno, ali nedostaje kvalifikovana radna snaga.

- Razvojna agencija Vojvodine pružila nam je izvanrednu podršku. U "Zastavi-specijalni automobili" možemo da počnemo sa radom bez ikakvih problema - ističe Brečić.

On dodaje da je već sada sasvim izvesno da su hale od 2.000, odnosno, 3.000 kvadratnih metara, nedovoljne za planiranu proizvodnju u Somboru, pa će narednih meseci biti doneta odluka o proširenju pogona na 12.000 kvadrata u Industrijskoj zoni ili na postojećoj lokaciji.

TEKSTILNI GIGANT

KOMPANIJA "PRETY GROUP" zapošljava na tri kontinenta ukupno 18.000 radnika i jedna je od najvećih južnoazijskih proizvođača trikotaže, sa ukupnim godišnjim prihodom od 160 miliona evra. Posluje u Nemačkoj i Austriji, a fabrike su zasada u Bangladešu i Srbiji. Sirovine nabavljaju iz Italije, Bugarske i Turske, a radi se za poznatog kupca.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Beogradska firma “Darfur” koja je u maju, sa fabrikom obuće "Boreli" u stečaju, potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, raskinula je ugovor i prekinula proizvodnju.

Prema rečima Pavela Severinija, stečajnog upravnika u "Boreliju", poslovodstvo beogradske firme ga obavestilo da više neće u ovoj fabrici proizvoditi obuću.

- "Darfur" je prema fabrici obuće izmirio svoje obaveze oko zakupa. Za dalji zakup fabrike ima zainteresovanih kupaca, a među njima i firme iz inostranstva, ali još nije vreme za njihovo imenovanje - rekao je Severini.

Deblji kraj od ovog kratkog zakupa izvuklo je 130 radnika, koji tvrde da im poslodavac nije uplatio četiri meseca doprinose za PIO, a duguje još platu i po. Takođe, radnici se sada ne mogu prijaviti na biro rada, zbog toga što im beogradska firma nije uručila otkaz o radu.

Sad već, bivši obućari, koji su se našli na ulici, tvrde da nisu dobijali platne liste te da ne znaju kolika im je bila zarada.

- "Darfur" nije ulagao u proizvodne hale, iako je to bilo obećanje. Nadamo se da će budući zakupac biti pošteniji. Ne znamo šta je razlog da se za tako kratko vreme odustane od proizvodnje – navode radnici.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti

Usvajanje japanskih poslovnih princip, sasvim sigurno, predstavlja dugotrajan proces. Verovali ili ne, nešto od japanske prakse već je prisutno u Srbiji, i to kroz kajzen, poslovnu filozofiju, lansiranu pre 50 godina u fabrici automobila Tojota, koja donosi specifičan odnos zaposlenih prema radu.

Srpski menadžeri će o kajzenu saznati više na predstojećem kongresu, a za Infobiz je o japanskoj poslovnoj filozofiji govorio Bojan Šćepanović, osnivač Kajzen instituta u Beogradu.

Kajzen je promena na bolje, odnosno japanski pristup menadžmentu, koji je dosta popularan u svetu i počinje da se primenjuje u Srbiji.

Taj model, prema rečima Šćepanovića, podrazumeva povećanje produktivnosti i srazmerno tome povećanje profita.

“Kao i zadovoljni zaposleni. Japanci imaju specifičan pristup koji zahteva od svih zaposlenih da daju mali doprinos”, objašnjava on.

Kaže da postoje novčane i nenovčane stimualcije, ali da se zaposleni, pre svega, uključuju u svoj posao.

“I na taj način pokušavamo da od ljudi koji su dole čujemo šta imaju da kažu. To je sve u kontekstu ciljeva kompanije”, ističe Šćepanović.

Smatra da takav model poslovanja jeste primenljiv i u Srbiji.

“Uvek kažem - daj da gledamo sličnosti. Ipak je japanska kultura i njihov pristup potpuno drugačiji, ali mnoge stvari mogu da se primene”, navodi on.

Na budućem kongresu, kako kaže, biće preko 200 učesnika, 200 posetilaca i oko 20 govornika koji primenjuju ili su primenjivali kajzen.

“U nekim od komanija ljudi će imati priliku da u praksi vide primenu kajzena (Imek, Tetra pak, dr Etker itd). Sa primenom ovakvog pristupa u poslovanju moguće je povećati produktivnost i zarade za oko 20 do 30 odsto”, ističe Šćepanović.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zavod za ravnopravnost polova dodeljuje bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 4.000.000,00 dinara, a ciljevi konkursa su promocija biznis planova/poslovnih ideja, radi unapređenja sopstvenog biznisa, kao i pružanje finasijske podrške najboljim poslovnim idejama za koje se proceni da imaju kapacitet sa kojim bi olakšali poslovanje.

Konkurs je otvoren do 28.09.2017. godine.

Sve dodatne informacije u vezi sa realizacijom Konkursa mogu se dobiti u Zavodu za ravnopravnost polova na brojeve telefona: 021/6615 – 133, 021/6617-177 ili mejlom: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Konkursna dokumentacija može se preuzeti na sajtu Zavoda za ravnopravnost polova www.ravnopravnost.org.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Novosadski humanitarni centar u periodu od 20. septembra do 31. oktobra 2017. organizuje petodnevne obuke za stanovnike opština Kula i Apatin koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla. Prednost u odabiru polaznika obuka biće data mladima od 15 do 30 godina starosti i osobama ženskog pola, bez obzira na starost. Najuspešniji polaznici će imati priliku da se, posle obuke, sa svojom poslovnom idejom prijave za bespovratna novčana sredstva namenjena preduzetnicima. Rok za podnošenje prijava je produžen do 17. septembra 2017. godine.

Obuka se organizuje u okviru SEED 2 programa (Podrška razvoju obrazovanja i zapošljavanja), koji ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-ekonomskom razvoju u regionu.

Za dodatne informacije možete se obratiti Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj opštine Kula. Kontakt – 025 751 189; 025 729 650, radnim danima od 7 do 15 časova.

Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće na obukama iz:

1. Organske proizvodnje hrane (petodnevna obuka o tome kako se proizvodi hrana po organskim principima, šta sve može da se proizvodi na organski način i koji su preduslovi potrebni, koji su osnovni principi organske i bio-proizvodnje, kakav je zakonski okvir za bavljenje ovim poslom, i dr.)

2. Razvoja lokalnog turizma (petodnevna obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti ruralnog turizma, eko-turizma, kulturnog turizma, o proizvodima seoskog turizma, hrani i gastronomiji, i dr.)

3. Pružanja usluga pomoći u kući starim licima (akreditovana obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti pomoći starim licima, socijalnoj zaštita starih, pružanju usluga pomoći u kući i osnovne kućne nege, veština komunikacije sa starim osobama i dr.).

Učešće na obuci je BESPLATNO za polaznike; sve troškove pokriva Novosadski humanitarni centar.

Kako da se prijavite?

Zainteresovani treba da pošalju ispunjen prijavni obrazac (u prilogu ovog poziva) e-mailom na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili faksom na broj:021/423-021 021/423-024, ili poštom na adresu:

Novosadski humanitarni centar, Arse Teodorovića 3, 21000 Novi Sad

(Na koverti naznačiti:PRIJAVA ZA SEED OBUKU)

Objavljeno u Kula

Svi imamo bar jednog prijatelja kome je došlo glave da živi u Srbiji, radi posao van struke i zarađuje mizernu lovu i koji je rešio da spakuje kofere i nikad više ne otpakuje. Sigurno znate bar jednu osobu koja je popizdela, dala otkaz na svom jadnom poslu i otišla na brod. Svakodnevno uživamo u njihovim fotkama na društvenim mrežama koje su nam postale oaza bega ili zavisti, u zavisnosti od raspoloženja.
Gledamo ih kako se smejure pored Tadž Mahala, mašu sa Keopsove piramide, ili se puće sa Kariba. Njihova bela uniforma se blista poput one sa reklame za omekšivač i na osnovu svega ovoga deluje nam kako da se ludo zabavljuju i da je život na kruzeru nešto što treba svakom od nas. Bakšiši su ogromni i obići ćete ceo svet, ali biti zarobljen sa nekoliko stotina ljudi na pučini i to svakodnevno i nije baš naivna stvar. Naročito ako su svi ti ljudi tvoji gosti, a ti si zadužen da ih uslužiš, a ne da piješ koktel i igraš hula-hula na palubi. Dani su isrcpljujući, svaki je kao ponedeljak, a posao sa ljudima je najgori, naročito ako nemaš gde da pobegneš.

Kruzere oduvek prate filmski scenariji i bizarne priče. Ako danas krenete da listate štampu, saznaćete da su 23 osobe povređene na jednom kruzeru jer je na njih pao izmet. Ljudi stalno skaču ili padaju sa njih, a bogataši ponekad znaju da se baš bahate i iživljavaju. Razgovarali smo sa nekoliko ljudi iz Srbije koji rade na kruzerima i pitali ih za njihova najbizarnija iskustva.

POSADSKE ORGIJE I PERVERZNI DEKICA

Na brod sam otišao na preporuku drugara koji je radio tamo, ali sam na posao čekao tri godine što je bio pravi pakao. Na kraju sam imao mnogo sreće da upadnem u ovu kompaniju jer je ona u top tri u toj industriji na svetu. Za ova četiri meseca skapirao sam da me najviše nerviraju, zamislite, gosti. Brod na kome radim je all inclusive pa gosti, naročito oni iz Engleske dođu i prežderavaju se kao da nikad u životu nisu videli hranu. Bahati su i sve žele sada i odmah i nikad ti ne daju ništa za uzvrat. Kod posade me najviše nerviraju Srbi, voleo bih da sam mogao nekako da ih izbegnem.
Najbizarnija situacija mi se desila kada mi je prišao dekica na kraju radnog vremena, u vidno alkoholisanom stanju i uz rečenicu "you’re doing an amazing job" jako uhvatio za zadnjicu, ali me nije lupio, nego uhvatio iz sve snage. Bilo mi je jako čudno jer sam to doživeo prvi put u životu. I dalje se sećam njegove rumene face i smrada iz ustiju. Što se tiče kolega, osoblje je veoma prijateljski nastrojeno među sobom, možda čak i previše. Jednom mi je u sred noći upala gola koleginica u sobu kojoj nisam znao ni ime i zvala da brzo dođem sa njom i još jednim kolegom u trojku. Kasnije ću saznati da je seks na kruzeru veoma otvorena stvar i da spava skoro svako sa svakim. – Nikola, 29, konobar, četiri mesca radi na kruzeru.

OTKAZ ZBOG TOALETA

Pre nego što sam prešla na ovaj veliki brod, radila sam na rečnom. Već četiri godine sam u ovom polsu što znači da mi odgovara, stalno putujem, radim svoj posao, a i plata je dobra. Međutim, u početku nije sve baš bilo bajno kao što je sada kada radim na jednom elitnom brodu. Na tom rečnom brodu sam se prijavila da radim kao frizerka i primljena sam, ali kada je došao moj prvi radni dan skapirala sam da ću najmanje raditi u salonu i tako je i bilo. Stavljali su me po potrebi na raznim pozicijama da rmbačim kao Pepeljuga: prala sam, peglala, teglila džakove pune peškire, o frizurama sam mogla samo da sanjam.

Na kraju sam zaglavila sa teškom upalom kičme i rešila da dam otkaz. Još gora stvar desila mi se nešto kasnije kada sam na jednom brodu dobila otkaz jer sam napustila radno mesto na dva minuta – da odem do toaleta. – Ana, 28, frizerka, četiri godine radi na kruzerima.

ŽDRANJE I BAHAĆENJE

Trenutno radim na nekom manjem brodu, kapaciteta 400 putnika. Pre toga sam radila na još tri broda. Bolje je raditi na manjem jer su veliki brodovi smrt. Najslikovitiji primer: od radnog mesta do mesta gde jedeš treba ti deset minuta, a pauza ti traje pola sata. Sada radim u spa centru i to mi odgovara. Oguglala sam na nepristojne, bahate i glupe ljude ali ono što me i dalje najviše izluđuje su ti neartikulisani krici, ždranje prstima i ponašanje putnika kao da su životinje. Dešava se da ljudi ne koriste pribor dok jedu, a spolja deluju poprilično uglađeno. Druga stvar koja me najviše izluđuje je ishrana na brodu koja je prekuvana, prezačinjena i grozna i to će vam reći svako ko radi na brodu. Dešavalo se da ljudi za par meseci izgube po deset kila zbog toga. Najbizarnija i najstrašnija situacija kojoj sam prisustvovala bilo je kada je brodić obalske straže sa izbeglicama udario u naš brod prepun razjarenih bogataša. Dugo nisam mogla da dođem k sebi od te scene. Ne znam dokle ću se baviti ovim poslom, ali znam da već treći put ponavljam "još samo ovaj ugovor". – Stefana, 30, kozmetičarka, dve godine radi na kruzeru.

"ŠALJIVE" KOLEGE

Viđao sam sve i svašta. Od razularenih i nepristojnih gostiju do članova posade zbog kojih ćeš u više navrata poželeti da te proguta okean. Ne družim se puno sa kolegama, trudim se da taj odnos bude što više profesionalan, zbog čega je moja komunkicija sa ostalima uglavnom svedena na minimum. Na brod sam došao da radim, ne da se zajebavam. Mislim da zbog toga dosta ljudi misli da sam asocijalni baksuz, pa nisam najomiljeniji među kolegama. To sam shvatio i kada sam jednog jutra našao nečije govno u posteljini, podmetnuto. – Ivan, 29, šanker, godinu i po dana radi na kruzeru.

SLUČAJ NESTALE ŽENE I ČIVAVE

Sestra mi je pričala o ovom poslu koji sam ja videla kao super priliku da putujem, upoznajem pare i zaradim pare koje nikad ne bih mogla u Srbiji. Na aukcijama su uglavnom fini i vaspitani ljudi, uglađeni, što ne isključuje mogućnost da ti se nešto sumanuto desi na brodu. Sećam se dvoje pijanih ljudi koji su se odvalili i pobili, a pošto sam ja bila najbliža morala sam da ih razdvajam. Drugom prilikom su nas u sred noći probudili i pretresali sobe jer je neka žena nestala, muž je prijavio nestanak, a kasnije nađena kako zadovoljno dremka kod rendom lika u sobi. Često se dešava da ljudi skaču sa broda jer su odvaljeni, ili da brod udari u nešto.

Jednom je jedna žena pokušala da se prošvercuje čivavu koja na kraju samo što se nije udavila u koferu.

Planiram da se bavim ovim dok mi ne pozli, za sada sam jako srećna i zadovoljna jer imamo prelepu kolekciju od poznatih savremenih umetnika do velikana kao sto su Rembrant, Pikaso, Šagal, lepo je videti da neko uopšte mari za umetnošću.

Najgora stvar u vezi sa radom na kruzeru je definitvino hrana. Sve ima ukus kao kuvana noga. – Bojana, 29, godinu i po dana radi na umetničkim aukcijama na kruzeru.

TI ĆEŠ MOJ BURGER!

Gramzivost ljudi je nešto što me najviše nervira. Moj brod je mali i nije mnogo skup, tu dolazi mnogo različitih ljudi. Najviše me nervira gramzivost gostiju i što jedu kao da će sutra umreti. Jednom sam prisustvovao tuči desetorice ljudi koji su se pobili zbog veličine pljeskavice. Svakako mi je najčudnija stvar što se dosta gej momaka odnosi prema konobarima kao da su momci za iznajmljivanje za seks. Imao sam mnogo ponuda za trojke sa dva muškarca. – Milan, 26, nekoliko meseci radi na brodu kao konobar.

SOBA BEZ PROZORA

Radim na prekookeanskom kruzeru. Jedna situacija mi je ostala u pamćenju kao bizarna ili možda pre odvratna a to je kad mi se jedan gost nabacivao otvoreno pred ženom i ćerkom, a ja sam morala da budem profesionalna i ne zveknem mu šamar. Planirram da se bavim ovim poslom još par ugovora, možda još godinu, dve, mada to se nikada ne zna. Najlepše je to što putujem i plaćaju me za to, upoznajem divna mesta i divne ljude, a najgore to što spavam u sobi bez prozora, jedem groznu hranu i ne mogu da izađem uveče jer se radi i plovi noću. A, ja volim veče, naročito letnje večeri. – Jelena, 36, godinu dana radi u prodavnici na kruzeru.

(Kurir.rs/Vice.com, Foto: Pixabay)

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Novosadski humanitarni centar u periodu od 20. septembra do 31. oktobra 2017. organizuje petodnevne obuke za stanovnike opština Kula i Apatin koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla. Prednost u odabiru polaznika obuka biće data mladima od 15 do 30 godina starosti i osobama ženskog pola, bez obzira na starost. Najuspešniji polaznici će imati priliku da se, posle obuke, sa svojom poslovnom idejom prijave za bespovratna novčana sredstva namenjena preduzetnicima. Rok za podnošenje prijava je 10. septembar 2017.

Za dodatne informacije možete se obratiti Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj opštine Kula. Kontakt – 025 751 189; 025 729 650, radnim danima od 7 do 15 časova.

Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće na obukama iz:

1. Organske proizvodnje hrane (petodnevna obuka o tome kako se proizvodi hrana po organskim principima, šta sve može da se proizvodi na organski način i koji su preduslovi potrebni, koji su osnovni principi organske i bio-proizvodnje, kakav je zakonski okvir za bavljenje ovim poslom, i dr.)

2. Razvoja lokalnog turizma (petodnevna obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti ruralnog turizma, eko-turizma, kulturnog turizma, o proizvodima seoskog turizma, hrani i gastronomiji, i dr.)

3. Pružanja usluga pomoći u kući starim licima (akreditovana obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti pomoći starim licima, socijalnoj zaštita starih, pružanju usluga pomoći u kući i osnovne kućne nege, veština komunikacije sa starim osobama i dr.).

Obuka se organizuje u okviru SEED step 2 programa (Podrška razvoju obrazovanja i zapošljavanja), koji ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-ekonomskom razvoju u regionu.

Učešće na obuci je BESPLATNO za polaznike; sve troškove pokriva Novosadski humanitarni centar.

Kako da se prijavite?

Zainteresovani treba da pošalju ispunjen prijavni obrazac (u prilogu ovog poziva) e-mailom na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili faksom na broj:021/423-021 021/423-024, ili poštom na adresu:

Novosadski humanitarni centar, Arse Teodorovića 3, 21000 Novi Sad

(Na koverti naznačiti:PRIJAVA ZA SEED OBUKU)

NSHC će obavestiti sve podnosioce o rezultatima odabira do kraja septembra 2017.

Ovde preuzmite obrazac prijave.

Objavljeno u Kula
petak, 25 avgust 2017 00:00

Potrebni radnici za rad u Slovačkoj!

Poslovni partner iz Slovačke traži iskusne MONTERE - BRAVARE i ARGONSKE ZAVARIVAČE za rad na montaži kotlova u U.S. Steel Košice u Slovačkoj.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas na 063 10 59 124.

Objavljeno u Izdvojeno

Poslovi poput igranja igrica, ispijanja piva ili gledanja TV-a za mnoge su san ili poslovi snova. Zapravo, neka od takvih zanimanja i postoje.

1. Naučnik za čokoladu

Univerzitet Kembridž 2014. godine dao je oglas za „čokoladnog naučnika“. Cilj istraživanja bio je utvrditi šta čokoladu može da održi čvrstom i ukusnom u toplim vremenskim uslovima.

Naravno, reč je o ozbiljnom programu, ali je novozaposleni bio u prilici da se bavi čokoladom po čitav dan.

2. Putujući pivopija

Institut Smitsonijan je 2016. godine dao oglas u kome se navodi da traže osobu koja će putovati po SAD i ispijati pivo istražujući američku istoriju ovog napitka. Postojao je uslov da kandidat bude istoričar ili student istorije. I ne samo da bi uživao u poslu kojim se bavi, već bi zarađivao godišnje 64.650 dolara.

3. Probač tobogana

Ne, nije šala. Jedna kompanija tražila je studenta koji je spreman da putuje Turskom i Egiptom i isprobava tobogane u hotelskim kompleksima za 30.000 dolara.

4. Lego majstor

Prema nekim procenama, na svetu postoji svega 40 lego majstora. Njihov posao je dizajniranje setova lego kockica.

5. Vlasnik kafića za mačke Pošto su kafići za mačke uzbudljivi, vrlo brzo su se proširili na ceo Japan. Vlasnici ovih kućnih ljubimaca dolaze u kafiće, igraju se i maze sa ostalim mačkama gošćama.

6. Probač video-igrica

Neki ljudi žive od testiranja video-igrica. Reč je o biznisu koji danas donosi basnoslovne sume novca. Ovakve pozicije postoje radi osiguravanja kvaliteta i testiranja. Iako izgleda kao neverovatno zabavan posao, njihov zadatak je da “love” greške.

7. Surf instruktor za pse

Ima onih koji zaista smatraju da su njihovom psu neophodni časovi surfovanja. Neko se dosetio da im ispuni želju. Vlasnik može da uči zajedno sa svojim psom, ali i da ga samog prepusti instruktoru.

8. Profesionalni gledalac

U ovom slučaju biste provodili vreme ispred TV-a bez ikakvog osećaja krivice, zaradivši pritom. Profesionalni gledaoci zaposleni su da prate televizijske emisije i vesti kako bi prepoznali i prosledili snimke bitne za druge programe, piše Biznis insajder.

9. Dadilja za pande

Oglas za ovaj posao dao je kineski istraživački centar Čendu u provinciji Sečuan. Sve što treba da rade jeste da provedu celu godinu sa pandama deleći i dobre i loše trenutke.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima odobrava se poslodavcima, koji pripadaju privatnom sektoru radi zapošljavanja nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje

Kategorije teže zapošljivih lica na koje se ova subvencija odnosi su:

1. mladi do 30 godina starosti;

2. stariji od 50 godina;

3. viškovi zaposlenih;

4. Romi;

5. osobe sa invaliditetom;

6. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći i

7. ostala nezaposlena lica.

Zahtevi za dodelu subvencija podnose se u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, neposredno ili putem pošte, na propisanom obrascu koji se može dobiti u Nacionalnoj službi za zapošljavanje – filijala Sombor ili se može preuzeti na www.nsz.gov.rs ili na sajtu grada Sombora.

Javni poziv je otvoren do 11. avgusta 2017. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Prosečna junska neto zarada na teritoriji grada Sombor bila je 40.024 dinara, u opštini Apatin 43.088 dinara, u opštini Odžaci 40.769 dinara i u opštini Kula 39.461 dinar.

Na nivou Zapadnobačkog okruga prosečna zarada u prošlom mesecu bila je 40.445 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa koja je isplaćena u Republici Srbiji u junu 2017. godine iznosi 49.238 dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 4,5 odsto i realno za 4,3 odsto, saopštio je danas RZS.

Objavljeno u Somborske vesti

Tokom proleća i leta najaktuelniji su javni radovi. Program javnih radova namenjen je angažovanju prvenstveno teže zapošljivih lica, kao što su osobe sa invaliditetom, radi unapređenja radnih sposobnosti i ostvarenja njihovog društvenog interesa.

Vrednost javnih radova u somborskoj filijali Nacionalne službe zapošljhavanja je 8.000.000 dinara i namenjeni su za osobe sa invaliditetom, a finasira ih država preko Nacionalne službe zapošljavanja.

Putem javnih radova osobe sa invaliditetom rade na uređenju zelenih površina, kao administrativni radnici ili kod udruženja građana na različitim poslovima.

"Prvi put imam dodira na poslovima kao osoba sa invaliditetom zahvaljujući Nacionalnoj službi zapošljavanja preko koje sam posao i dobila. Po zanimanju sam ekonomski tehničar i konačno radim u struci. Uslovi za rad u somborskoj bolnci su odlični, kao i ljudi sa kojima sarađujem", kaže Orijana Tripković, osoba sa invaliditetom angažovana kao administrativni radnik u Opštoj bolnici dr "Radivoj Simonović" Sombor.

"Prvi put sam angažovan kao osoba sa invaliditetom i zadovoljan sam sa ovim poslom. Radeći u somborskoj bolnici upoznao sam divne ljude i stekao nove prijatelje. Bilo mi mi drago da mogu ostati ovde da radim do penzije", kaže Ištvan Serenčiš.

U somborskoj Opštoj bolnici kažu da godinama daju podršku projektima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

"Kao bolnica smo zadovoljni angažovanim licima sa invaliditetom i uvek dajemo podršku ovakvim projektima. Veoma lepo i lako obavljaju posao i saradnja je odlična. Kako su poslom zadovoljne osobe sa invaliditetom, tako smo zadovoljni i mi kako oni obavljaju posao", kaže Milan Grba, v.d. direktora.

Udruženje žena "Udahni život" iz Stanišića godinama putem javnih radova angažuje osobe sa invaliditetom, koje uređuju zelene površine gde žive stari i nemoćni.

"Radimo na uređenu javnih površina po projektu koji daje pomoć starijim licima. kako znači njima što im pomažemo, tako znači i nama, jer i ako je plata mala, bar je redovna", kaže Milan Dugić, osoba sa invaliditetom angažovana putem javnog rada preko Udruženja žena "Udahni život".

Kroz 19 projekata na teritoriji Zapadnobačkog okruga zaposlilo se 63 osobe sa invaliditetom.

"Radim posao u biblioteci koji je prilagođen osobama sa invaliditetom, fiziči nije zahtevan, a prijatan mi je", kaže Ozren Gulić, administrativni radnik angažovan na javnom radu u Gradskoj biblioteci "Karlo Bijelicki" u Somboru.

"Program javnih radova je vrlo popularna mera aktivne politike zapošljavanja, jer zapošljavamo kategorije teže zapošljivih lica, kao što su osobe sa invaliditetom radi očuvanja i unapređenja njihovih radnih sposbnosti", kaže Svjetlana Nešić, načelnik Odeljenja za programe zapošljavanja, preduzetništvo i obrazovanje i obuke u NSZ Filijala Sombor.

U programu javnih radova učestvuju državna preduzeća i različita udruženja i kroz njih se pokazuje produktivnost osoba sa invaliditetom, te da mogu obavljati pođednako uspešno poslove kao i sve druge osobe.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 8

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top