Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta

Bankarski sektor je činio 91,2 odsto ukupnog finansijskog sektora Srbije na kraju 2016. godine, čime je naše finansijsko tržište ostalo izrazito bankocentrično. Drugim rečima, do kapitala je skoro nemoguće doći osim u bankama.

 

Osim banaka sektor osiguranja čini 6,1 odsto finansijskog sektora sa 216 milijardi dinara, dobrovoljni penzijski fondovi 0,9 odsto sa imovinom od svega 33 milijarde dinara, a sektor lizinga sa 66 milijardi dinara je činio 1,9 odsto finansijskog tržišta. Investicioni fondovi u Srbiji su toliko zanemarljivi da su na nivou statističke greške.

Kao kontrast tome, ukupna aktiva banaka je iznosila 3.242 milijarde dinara, naspram ukupne aktive celog finansijskog sektora od 3.556 milijardi dinara ili 84,6 odsto BDP-a.

Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća u ukupnoj aktivi, što je čak i blagi rast u odnosu na prethodne godine. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta. Ovo će se verovatno značajno promeniti nakon prodaje Komercijalne banke čiji je država najveći akcionar i koja zauzima 13 odsto tržišta. Ukoliko bi strani vlasnik kupio Komercijalnu, što je verovatno, strani kapital bi kontrolisao više od četiri petine bankarskog, a samim tim i ukupnog finansijskog tržišta u Srbiji.
Među stranim bankama dominiraju dve italijanske banke, Inteza i Unikredit, sa ukupno 24,8 odsto tržišta, zatim tri austrijske Rajfajzen, Erste i Adiko, sa 13,9 odsto. Najbrojnije su grčke banke, a njih četiri drže 11,3 odsto tržišta. Značajno učešće imaju još i tri francuske banke sa 9,2 odsto tržišnog kolača.

Banke su u prošloj godini ostvarile najveću dobit još od 2011. godine, oko 150 miliona evra. U skladu s tim su popravljeni pokazatelji profitabilnosti, ali je to i dalje daleko od velikih prinosa iz vremena pre krize.

Najvažniji prihod banaka bile su kamatne marže koje su iznosile 70,4 odsto poslovnih prihoda. U 2015. godini recimo kamatna marža je iznosila 70,7 odsto prihoda, a 2013. 72,6 odsto tako da je vidljiv uticaj pada kamatnih stopa na zaradu banaka. Ono što je takođe vidljivo je i smanjenje troškova za zaposlene što otpuštanjem što smanjenjem plata. Tako su na kraju 2016. rashodi za zaposlene iznosili 37,7 odsto poslovnih rashoda, a recimo 2011. godine ovi rashodi su bili na nivou 42 odsto ukupnih poslovnih rashoda.

Najvažniji elemenat profita banaka u prošloj godini bili su manji troškovi otpisa problematičnih kredita. Uz prodaju NPL-ova drugim firmama udeo loših kredita u ukupnim je pao na 17 odsto na kraju 2016. sa 21,6 odsto na kraju 2015. godine. To je na primer nivo problematičnih kredita iz 2011. godine. Prema podacima Narodne banke za 72,9 odsto problematičnih kredita banke su ispravile vrednost, što znači da je priznata njihova stvarna vrednost koja je daleko manja od nominalne. Takođe, banke su izdvojile rezervisanja za 19 odsto veća od iznosa problematičnih kredita. Primetno je da su od 2011. godine banke uvele mnogo konzervativniju procenu rizika tako da su novoodobreni krediti uglavnom nerizični.

Zanimljivo je da je na kraju prošle godine učešće kredita građanima dostiglo rekordan nivo u poslednjih 10 godina. Od ukupnog iznosa kredita 41,4 odsto je dato građanima. O kolikom skoku se radi govori podatak da je 2011. godine udeo građanstva u ukupnim kreditima bio 32,4 odsto. Stambeni krediti iznose 17,9 odsto ukupnih kredita koje su banke odobrile što je više nego bilo kojoj grani privrede. Najveće učešće u bankarskim kreditima ima industrija sa 16,5 odsto i trgovina sa 14,3 odsto. Ovo ukazuje i na to da banke ne igraju jednu od glavnih uloga u svakoj ekonomiji, a to je distribucija kapitala od onih koji štede ka onima koji investiraju, a to je pre svega privreda. Zato će prema mišljenju stručnjaka glavni zadatak države, i to ne samo naše, biti da preusmeri bar deo štednje stanovništva koja u Srbiji iznosi preko devet milijardi evra u privredu.

Lizing sve profitabilniji
Na tržištu lizinga je prema izveštaju NBS za 2016. godinu poslovalo 16 lizing kuća. Od toga osam u stranom vlasništvu, dok je od ostalih osam sedam u vlasništvu banaka koje kontroliše inostrani kapital. Ukupna aktiva lizing kuća je iznosila 66,3 milijarde dinara, a ukupan kapital 8,4 milijarde dinara. Lizing je u 2016. zabeležio izuzetan rast profitabilnosti, pa je prinos na aktivu iznosio 2,05 odsto, što je tri puta više nego u 2015. Prinos na kapital je iznosio čak 16 odsto, što je tri puta više od prinosa od 5,39 odsto u 2015. godini. Ukupna dobit celog sektora u 2016. iznosila je 1,1 milijardu dinara, a od 16 kuća tri su zabeležile gubitak.

Pokazatelji profitabilnosti
Prinos na aktivu u bankarskom sektoru (ROA), to jest odnos profita i angažovanih sredstava, na kraju 2016. bio 0,7 odsto, što je 2,5 puta više nego 2015. godine, kada je ROA iznosio 0,3 odsto ili čak sedam puta više nego 2014. godine kada je bio svega 0,1 odsto, iz čega se vidi koliko su banke podigle svoje poslovne performanse. Ali, vlasnike i akcionare banaka najviše zanima prinos na uloženi kapital i tu je takođe ostvaren značajan rast u odnosu na prethodne godine. Ostvareni prinos na kapital (ROI) u 2016. iznosio je 3,4 odsto, više nego dvostruko više nego u 2015. kada je bio 1,6 odsto. U 2014. godini prinos na kapital je iznosio 0,6 odsto, dok je 2013. godine bio u minusu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 23 decembar 2016 00:00

Usvojen predlog budžeta

Skupština Grada Sombora usvojila je juče Predlog budžeta za 2017. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 2.863.087.000, a rashodi 2.861.587.000 hiljada dinara. Budžetski suficit iznosi milion i petsto hiljada dinara.

Pre izglasavanja Predloga budžeta Grada Sombora za narednu godinu Sava Dojić, gradski većnik za privredu i finansije istakao je da je budžet razvojni što će biti prioritet.

"U strukturi procenjenih prihoda za narednu budžetsku godinu najveći obuhvat zauzimaju porezi, a u okviru njih porez na zarade uz napomenu da će do povećanja naplate doći stvaranjem uslova za otvaranjem novih radnih mesta ali da je izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, nivo koji se opredeljuje na gradove umanjen sa 80 na 77 odsto. Polazeći od pretpostavke makroekonomske politike a definisane uputsvom Ministarstva finansija Republike Srbije procenjeno je da će obim prihoda iznositi 2 milijarde 676 miliona dinara", kaže Sava Dojić, većnik za privredu i finansije.

Polemika o budžetu trajala je oko dva sata, a odbornici opozicije istakli su da je predlog budžeta samo formalan i da nije na nivou koji zaslužuje skupština.

"U svim segmentima društvene nadgradnje i komunalne izgradnje su smanjenja osim u segmentu potrošnje. Samo za izvršni organ je povećanje budžeta oko 11 odsto i nas gradsko veće košta 26 miliona dinara", kaže Siniša Lazić, odbornik u skupštini grada.

"Nije realan i bojim se da je u meri 30 odsto preko onoga što bi bilo realno za narednu budžetsku godinu", kaže Srđan Marijanović, odbornik.

Pored budžeta grada za narednu godinu, odbornici su razmatrali i program poslovanja somborskih javnih komunalnih preduzeća kao i kadrovski plan Gradske uprave.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U Skupštini Srbije oformljen je Ekonomski kokus, čiji je cilj jačanje saradnje parlamenta i privrede. Prvog dana rada, na dnevnom redu bio je Predlog izmena zakona o finansiranju lokalnih samouprava, ranije najavljen kao propis koji će malo boleti republički budžet, malo lokalne finansije, ali nikoga previše.

Novi propisi predviđaju smanjenje udela opština i gradova u prihodima od poreza na zarade, ali ne i podelu prihoda između lokala i republike kao što je ranije bilo predviđeno. Umesto sadašnjih 80 odsto, gradovima će ubuduće ostajati 77 odsto, a opštinama 74 odsto. Beogradu će prihodi biti smanjeni više. Glavnom gradu će umesto 70 ubuduće ostajati 66 odsto.

Prvobitna namera, dogovorena sa MMF bila je da se sa lokala osam milijardi dinara prenese sa lokala u centralnu državnu kasu. Protivljenja sa lokala donela su rezultate tako da će od opština biti preneto 1,3 milijarde, od gradova 1,5 milijardi, a od Beograda oko dve milijarde - ukupno 4,8 milijardi. Ostatak bi trebalo da uštedi država.

U opoziciji se pribojavaju da je ovo nastavak trenda centralizacije, kao i da će se trošak smanjenja prihoda na lokalu preliti na građane i preduzeća.

"Ministarstvo finansija, MMF, gleda papire, gleda brojke, a mi kao neko ko živi na lokalu moramo da gledamo ljude i narod. Prvi odgovor lokalnih samouporava biće da podignu svoje stope ili izvorne prihode koji su im povereni", navodi Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije.

"Lokalne samouprave imaju raznorazne instrumente. Mogu da povećavaju firmarine, razne takse, poreze na imovinu da bi kompenzovali gubitak. I time mogu da naprave još veći haos nekim drugim korisnicima, kao što su vlasnici stanova, vlasnici radnji", ocenjuje Dušan Pavlović iz Pokreta Dosta je bilo.

S druge strane, ministarka za lokalnu samoupravu Ana Brnabić kaže da se to neće dogoditi. Lokalne samouprave, kaže, manjak mogu da nadomeste tako što će dobiti od države novac za investicione i kapitalne projekte, kao i boljom naplatom poreza na imovinu, ali i borbom protiv sive ekonomije, recimo kad je reč o ugostiteljskim preduzećima i malim radnjama.

Izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave sutra su na dnevnom redu u skupštini.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 28 septembar 2016 00:00

EBRD: Neznanje veći problem od korupcije

U projektima koje finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka, za javne nabavke važe pravila tih finansijskih institucija, a ne srpski Zakon o javnim nabavkama. Nepoznavanje tih pravila i nestručnost, glavni su krivci za gubitke u javnim nabavkama, za neizgrađene škole i puteve, kaže za Infobiz ekspert EBRD-a Veljko Sikirica.

Sikirica kaže i da je u Srbiji u toj oblasti napravljen pomak, stručne ispite u oblasti javnih nabavki položilo tri hiljade službenika, dok je EBRD stipendirao 16 srpskih studenata iz za doktorske studije u oblasti javnih nabavki u Rimu.

„Iako je korupcija obično prvo što nam padne na pamet kada govorimo o javnim nabavkama, sva istraživanja pokazala su da to nije problem broj jedan u toj oblasti. Neznanje i nestručnost prepreka su da proces javnih nabavki bude efikasniji, i zato se već godinama sprovodi edukacija, uz pomoćć EBRD-a i Privredne komore Srbije“, kaže Sikirica

Na pitanje koje su najčešće greške ponuđača na tenderima za projekte koji se finansiraju kreditima međunarodnih finansijskih instiutcija, on kaže da se ponuđači previše upuštaju u naraciju, govoreći o tome kakva sve iskustva poseduju, umesto da odgovore na zahteve tendera.

„Moraju pročitati svoju ponudu sa aspekta onoga ko će je razmatrati. Da bi komisija koja odlučuje o ponudi odmah pomislila ovo je pravi ponuđač za ono što nam je potrebno“, navodi Sikirica.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kome biste radije dali novac za razvoj sportske karijere: Zvezdi i Partizanu ili osvajačima olimpijskih medalja?

- Kao država plaćamo reket, plaćamo pare da nam navijači ne bi vikali "pederu" - rekao je doslovce premijer Vučić u Skupštini.

Nažalost, građane Srbije niko ne pita za raspolaganje novcem koji se ulaže u sportske klubove - mahom Crvenu zvezdu i Partizan - što izdvajanjima direktno iz budžeta, što kroz naređena sponzorstva javnih preduzeća. Fakat je da čak i prosečan fudbaler srpskog šampiona u fudbalu zarađuje između 100.000 i 200.000 evra godišnje: koliko bi se zlatnih veslača, rvača ili odbojkašica moglo "stvoriti" za taj novac? Koliko novca dobijaju Partizan i Zvezda nemoguće je utvrditi. Ipak, najjače državne firme u zbiru za FK Zvezdu i Partizan daju minimum milion evra godišnje. Pomnožite to sa poslednjih 10 godina, koliko je to praksa, i dobićete impozantnu sumu. Samo "Gasprom" Zvezdi godišnje daje preko četiri miliona evra. "Gasprom" nije državni, ali...

- Svi kažu da su Rusi dali pare, pa se onda članovi uprave hvale kako su doveli velike sponzore, ali je to omogućila država. NIS u Partizan i "Gasprom" u Crvenu zvezdu, a jedina je istina da su oni to uradili zato što je država to tražila - rekao je Vučić.

Možda je vreme da država daje ili da moli druge da daju onima kojim to treba: sportskim herojima i osvajačima medalja. Vaterpolisti se kupaju u hladnim bazenima, veslači treniraju u blatu, Novakov otac Srđan je obijao pragove za pomoć...

Sve te rupe bi zatvorio jedan milion koji za doručak pojedu večiti...

Zvezda je pregažena od prosečnog Sasuola. Partizan ove godine već u julu Zaglebju nije uspeo da ubaci gol za 210 minuta.

"Svi koji su protiv privatizacije Zvezde i Partizana neka izvrnu svoje džepove i neka vode klubove. Država ne sme više ni dinar da im da", grmi sa Tvitera SNS Vladimir Đukanović.

- Ako nam za privatizaciju fali snage, kako kaže premijer, onda neka se makar obustavi finansiranje tih klubova iz budžeta. Pa neka ti klubovi ispadnu u drugu ligu, pa ćete videti kako može da prođe privatizacija - kaže Đukanović.

Rešenje za državni upliv u sport moglo bi početi razgraničavanjem vrhunskog od profesionalnog sporta.

- Vrhunski sportista je onaj koji osvaja medalje na Olimpijskim igrama, i za to bi trebalo izdvajati novac. Ja sam i ranije predlagao da bi fudbal kod nas trebalo vratiti u fazu amaterizma, pa da onda od talentovane dece, pravimo profesionalce - kaže dr Dragan Koković, sociolog sporta.

Političari bez komentara

Za komentar na ovu temu "Blic" se obratio premijeru Vučiću i predsedniku Nikoliću. Ipak, vrh države nije bio raspoložen da govori o ovoj temi.

Pet priča za primer

Tijana Bogdanović: Do medalje sa 18 godina: Stići iz Srbije do olimpijske medalje u individualnom, manje popularnom sportu, sa minimalnim ulaganjima, samo po sebi je podvig. Uraditi to sa 18 godina ravno je herojstvu. Bravo, Tijana.

Zlato Davora Štefaneka: Kada mu je u detinjstvu dijagnostikovana epilepsija, malo ko je mogao da pretpostavi da će naš rvač ikada biti vrhunski sportista. Umesto da digne ruke, Davor je stigao na vrh Olimpa.

Međusobna podrška: Košarkašice i Novak bodre košarkaše pred meč sa drim timom, pa potom košarkaši bodre vaterpoliste, odbojkašice "gura" Štefanekovo zlato, a Ivana Španović se raspituje za učinak Tijane Bogdanović...

Kad pobediš jačeg od sebe: Umesto da unapred prihvate luzersko opravdanje i izgovore "mala zemlja", košarkašice bez zaziranja u četvrtfinalu obore višestruko favorizovanu Australiju, a odbojkašice na putu do finalnog okršaja sruše sile kakve su SAD i Rusija.

Bože pravde: Svako novo odličje koje srpski sportisti osvoje za našu zemlju podiže ugled naše male zajednice za jednu stepenicu. Ako se uzme u obzir da su ulaganja u njih gotovo pa minimalna, ugled koji nam obezbeđuju je ravan poklonu.

Pet priča za sramotu

Evropski debakli: Ni 210 minuta nije bilo dovoljno Partizanu da postigne gol u duelu sa poljskim "gigantom" Zaglebjem. Crvena zvezda, bivši prvak Evrope i sveta, iz kvalifikacija za Ligu šampiona eliminisana je od bugarskog šampiona.

Poznati po huliganima: Umesto po trofejima i golovima, u evropskim sportskim krugovima Partizan i Zvezda poznati su pre svega po huliganskim ispadima svojih "navijača". Kazna za baklje na stadionu iznosi 100.000 evra. Na to idu naše pare.

Haos u upravama: Trojica navijača Partizana - policiji i "grobarima" - napali su direktora Miloša Vazuru nekoliko nedelja pre neuspelog pokušaja izbora novog predsednika kluba.

Loši primeri: Kakav primer svojim vršnjacima daje tinejdžer ili mladić od 18-19 godina, kom su umesto dobrog pasa ili atraktivnog gola u prvom planu novac, skupi automobili i starlete sa beogradskih splavova?

Političari u klubovima: Premijer je još 2013. godine obećao klubove i saveze bez političara u njihovim foteljama, ali ta ideja i dalje nije u potpunosti realizovana.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Gradovi i opštine mogu da odahnu. Novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava njihove budžete neće osiromašiti kako je najavljivao prvi nacrt.

Izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava svi opštinski i gradski budžeti biće umanjeni do najviše četiri odsto. Izuzetak je, prema rečima nove ministarke lokalne samouprave, samo opština Bor, gde ovaj procenat ide "malo iznad četiri odsto".

Verzija sa kojom se Vlada saglasila u ponedeljak, umesto "kresanja" prihoda od poreza na zarade sa 80 na 50 odsto, zaustaviće se na umanjenju od svega nekoliko procenata. Opštinama će od opterećenja zarada stizati 74, gradovima 77, a prestonici - 66 odsto.

Republički budžet će ovako umesto osam milijardi dinara, na koliko insistira Međunarodni monetarni fond, biti bogatiji za 4,8 milijardi dinara. Tolika "ušteda" na lokalu za sada je dovoljna da bismo mirno sačekali šestu kontrolu MMF-a, pišu Večernje novosti.

Kako će Vlada da ušpara još dodatne tri milijarde dinara, ostaje da se reši kroz neke buduće izmene ovog istog zakona, koji se sada menja u jednom jedinom članu. Time je Vlada, nenadano, gradovima i opštinama, popustila i po pitanju lokalnih nameta.

Neće im oduzeti prihode od "firmarine", niti takse od držanja motornog vozila, baš kao ni - ekološku naknadu. S druge strane, privreda se nadala da će zaboraviti na ova davanja. Ova varijnata Nacrta zakona o finansiranju lokalnih samouprava biće samo prelazno rešenje. Tokom sledeće godine radila bi se nova verzija. Njome bi trebalo da se olakša i poslovanje privrede.

Nova verzija zakona bila je povod da se u sredu u Palati "Srbija" sastane nova ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Ana Brnabić, sa čelnim ljudima gradova i opština, kao i predstavnicima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i Stalne konferencije gradova i opština

“Po prvom nacrtu zakona, budžeti lokalnih samouprava bi se drastično smanjili, čime bi došlo u pitanje samoodrživo finansiranje nekih opština i gradova”, objasnila je u sredu ministarka Ana Brnabić.

“U mandatu tehničke vlade nastavljeni su razgovori oko nacrta ovog zakona, umešao se i kabinet premijera, pregledane su primedbe... U subotu smo ministar finansija Dušan Vujović, članovi kabineta premijera, premijer Aleksandar Vučić i ja gledali kako bismo mogli da usvojimo izmene zakona, a da ovo ne bude preterano opterećenje i da ne ugrožava usluge koje lokalne samouprave pružaju građanima i privredi. Nađen je način da od osam milijardi dinara ukupnih ušteda koje je zahtevao MMF, teret od 4,8 milijardi ponesu samouprave”, kaže ona.

 Vlada Srbije zadržava mogućnost da ima kompenzacione mere isključivo za razvojne projekte. To znači da će Vlada Srbije moći da finansira neko infrastrukturno ulaganje u opštinama i gradovima, kao kompenzaciju za ovo što im je oduzeto, poručila je ministarka Ana Brnabić.

Predsednike gradova i opština su "kozmetičke" promene zakona obradovale. Pojedini opštinski budžeti bi, po prvoj verziji, tokom 2017. godine osiromašili i za 30-40 odsto. Prvi predlog je predviđao da bi lokal od manjeg transfera od poreza na plate izgubio 29,3 milijarde dinara. Ukidanje "firmarine" bi im izbilo skoro tri milijarde dinara, baš kao i ekološka naknada.

Skoro isti iznos im donosi i taksa na automobile. Vlada je zato prvobitno nameravala da izmeni i visinu poreza na imovinu i tako im kompenzuje šest milijardi dinara, a transfere iz budžeta poveća za 24 milijarde dinara.

Prema trenutnom zakonskom rešenju o finansiranju lokalnih samouprava, opštinama i gradovima pripada 80 odsto od naplaćenog poreza na zarade, dok se u republičku kasu sliva 20 procenata. Jedini izuzetak je Grad Beograd čiji je udeo u porezu na zarade trenutno 70 odsto.

“Grad Beograd je, kroz novi predlog zakona, podneo najveći teret. Jer, od 4,8 milijardi dinara ušteda, dve milijarde se odnosi upravo na budžet Grada Beograda”, istakla je ministarka Ana Brnabić.

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, istakao je u sredu da će Grad podržati predloženu izmenu zakona.

“Sa Vladom Srbije već nekoliko godina intenzivno radimo na velikom broju razvojnih projekata za naš grad i ove izmene zakona doživljavamo kao šansu da dobijemo još više kroz konkretne projekte, nove investicije, tunele, mostove, puteve, kanalizacione mreže koje ćemo realizovati”, istakao je Mali.

Prvi čovek Novog Sada, Miloš Vučević, naveo je da je reč o mnogo boljem nacrtu zakona, u odnosu na onaj koji je lokalnim samoupravama prezentovan prošli put.

“Prema ovim izmenama zakona Grad Novi Sad je bolje prošao. Imaćemo 250 miliona dinara manje u budžetu za 2017. godinu, a taj iznos je pet do šest puta manji nego što je bilo predviđeno prvobitnim nacrtom”, istakao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ana Brnabić, ministar u Ministarstvu držvane uprave i lokalne samoprave Vlade Republike Srbije, na sastanku sa predstavnicima gradova i opština razgovarala je o Predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Sastanku, održanom 17. avgusta 2016. godine, prisustvovalo je stotinak predstavnika lokalnih samouprava, među kojima i Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora.

Ministarka Brnabić je rekla da lokalne samouprae zakon obavezuje da uštede 4,8 milijardi dinara. Ušteda će, prema rečima ministarke Brnabić, biti ostvarena u okviru drugačije raspodele prihoda od poreza na zarade, odnosno udela koji se od prihoda od poreza na zarade raspoređuje u budžet republike odnosno u budžete gradova i opština.

Prema Predlogu zakona umesto dosadašnjih 80 odsto, opštinama će biti raspoređeno 74 odsto, a gradovima 77 odsto (izuzev Beograda kojem će biti raspoređeno 66 odsto) prihoda od poreza na zarade.

Predlog zakona će, rečeno je na sastanku, ubrzo biti predmet rasprave u Skupštini Republike Srbije.

Objavljeno u Somborske vesti

 

Način finansiranja javnih ustanova u oblasti kulture u sledećoj godini, strategija razvoja u oblasti kulture – bile su teme  o kojima je gradonačelnica Dušanka Golubović  razgovarala  sa direktorima somborskih ustanova kulture. Sastanku su prisustvovali i Sava Dojić, član Gradskog veća za finansije i privredu, te Nemanja Sarač, pomoćnik gradonačelnika za kulturu i informisanje.

Direktori su naveli programe koje će ustanove realizovati do kraja 2016. godine, a kada je reč o programima u 2017. godini, rečeno je će se finansiranje ustanova realizovati  kroz tri segmenta: stalne troškove ustanova, programe (projekte) i investicije.

Bilo je reči i o strategiji razvoja u oblasti kulture, načinu njenog koncipiranja, timu koji bi učestvovao u njenoj izradi i drugim temama i problemima u ovoj oblasti.

Sastanku su prisustvovali:  direktor  Galerije „Milan Konjović“ -  Peter Mraković, direktor direktoriKulturnog centra „Laza Kostić“  –  Srđan Aleksić, Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja, Branislav Đurčić, direktor Istorijskog arhiva i Dragan Ružić, direktor Turističke organizacije grada Sombora.

Sastanku su prisustvovale i načelnice Odeljenja za finansije i Odeljenja za društvene delatnosti, Ružica Marinov i Tamara Madžarev.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 11 januar 2016 06:48

Zakrpa na varoškoj kasi

 

Ako se ostvare projekcije iz nedavno usvojene odluke o gradskom budžetu za 2016. godinu, somborska varoška kasa će deficit od čak 300 miliona dinara morati da „zakrpi“ kreditnim aranžmanom sa poslovnim bankama, a prema rečima najodgovornijeg za izvršenje budžeta, gradonačelnika Saše Todorovića, ovaj novac će se iskoristiti pre svega za projekte infrastrukturne prirode.

- Verovatno ćemo se zadužiti na rok od 15 godina, jer je to realan rok da bez problema otplaćujemo rate i da uložena sredstva krenu da se vraćaju, ili čak da se u potpunosti vrate zahvaljujući projektima koje ćemo izabrati kao najsvrsishodnije - pojasnio je ovdašnjoj javnosti somborski gradonačelnik.

Kada je ovakav finansijski plan usvajan, samo dva odbornika SRS glasala su protiv, a potpredsednik Skupštine grada Miodrag Sekulić, je tokom rasprave zamerio odbornicima opozicije da nisu podneli nijedan amandman na predlog Odluke o budžetu grada. S druge strane, primedbe na predlog budžeta najčešće su se odnosile na planiranje usluga po ugovoru, putnih troškova i nepostojanje sredstva za privlačenje investitora.

Kako bilo, tek budžet grada za 2016. godinu čine prihodi u iznosu od 2,6 milijarde dinara, dok su tekući rashodi projektovani na 2,9 milijarde. Budžetski deficit u iznosu od 302 miliona dinara će se finansirati iz primanja ostvarenih od prodaje subjekata privatizacije i primanja na osnovu dugoročnog zaduživanja kod poslovne banke za investicione projekte. Najznačajniji prihod u ovogodišnjem budžetu trebalo bi da se obezbedi od poreza na zarade (736 miliona dinara), poreza na imovinu (460), te transfera drugih nivoa vlasti u iznosu od 400 miliona dinara. Najjača stavka sa rashodne strane ide na raboš Direkcije za izgradnju grada, koja će za svoje projekte i funkcionisanje utrošiti skoro 843 miliona dinara. Funkcionisanje lokalne samouprave zahteva 426, a komunalna oblast oko 200 miliona dinara. Mesnim zajednicama u selima i gradu pripada 102 miliona dinara, što je manje u odnosu na minulu godinu. Od tih sredstava, deset miliona dinara namenjeno je MZ Stara Selenča na ime isplate izgubljenog sudskog spora.

Ustanove kulture u Somboru će ove godine na raspolaganju imati preko 263 miliona dinara, dok sportu pripada 146 miliona, od čega će SC „Soko“ dobiti 110 miliona dinara, što znači da su u odnosu na prošlu godinu za skoro šest miliona dinara umanjena izdvajanja za sportske organizacije i udruženja. Odlukom o budžetu, ove godine su direktni korisnici postale manifestacije Somborski polumaraton (200.000 dinara), Ultramaraton Sombor - Baja (100.000 dinara), Gradovi otvorenog srca (Sombor - Osijek - Baja) – 150.000 dinara i „Plivanje za Bogojavljenski krst“ u organizaciji Zavičajnog udruženja Srba „Korijeni“ (100.000 dinara).

Gradska kasa za ovu godinu predviđa da za osnovnu funkcionalnost sistema obrazovanja bude izdvojeno 505 miliona dinara ili čak 17 miliona dinara manje nego lane. Aparatu socijalne zaštite pripada 152 miliona, a Domu zdravlja 20,5 miliona dinara, mahom za takozvane neugovorene plate zaposlenih, koje mora da finansira lokalna samouprava. Četiri miliona manji budžet imaće Turistička organizacija, a deo tih sredstava biće preusmeren Razvojnoj agenciji grada Sombora, koja umesto lanjska tri, sada na raspolaganju ima punih deset miliona dinara. Veći iznosi u odnosu na 2015. godinu predviđeni su za zapošljavanje, pa će tako Lokalni akcioni plan na raspolaganju imati 29 miliona, dok će projektima od značaja pripasti 20 miliona dinara.

Promašili za petinu

Skoro svaki budžet srpskih lokalnih samouprava izgleda da je tradicionalno oboleo od hronično realno neutemeljenog optimizma, pa je tako i somborska gradska kasa prošle godine „promašila“ nadanja sa prihodovne strane za čak jednu petinu, što je i uzrokovalo rebalans u drugoj polovini godine. Najočigledniji primer (pre)ambicioznih planova je i ovogodišnje nadanje da će se izdavanjem državnog zemljišta u budžet sliti 170 miliona, iako je od prošlogodišnjih planiranih 140 miliona svoj put do kase lokalne samouprave pronašlo manje od 20 miliona dinara.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Pokrajinski sekretarijat za finansije saopštio je danas da su republičke vlasti ove godine oštetile budžet Vojvodine za oko 30 milijardi dinara."Od 2007. godine do danas dug se procenjuje na preko 240 milijardi dinara", navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da se Vlada Srbije i ove, kao i svih prethodnih godina, oglušila o budžetski kalendar kojim je precizirano da je 1. novembar krajnji rok u kome je trebalo da usvoji Predlog Zakona o budžetu Srbije za 2016. godinu i da ga dostavi skupštini.

"Jasno je da će i ove godine, kao i svih prethodnih, zbog nepoštovanja budžetskog kalendara, Narodna skupština doneti Zakon po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave", navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da pokrajina ne može da pripremi svoj budžet, jer mora prvo da sačeka donošenje republičkog budžeta, pošto se najveći deo prihoda budžeta Vojvodine utvrdjuje upravo republičkim budžetom.

Pokrajinski sekretarijat za finansije je naveo i da je budžet Vojvodine jedini budžet u Srbiji koji nema stabilne, sigurne, dovoljne i predvidive izvore finansiranja, tako da je njegovo finansiranje poslednjih godina bilo "isključivo izraz moći centralne vlasti".

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Građani zaduženi kod banaka ili lizing kuća od danas će imati veća prava, a najveći broj njih ubuduće će plaćati i niže mesečne rate.

Naime, danas stupaju na snagu izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koje će im to omogućiti.

Narodna banka Srbije (NBS), koja je predlagač ovih izmena, imala je pre svega cilj da donese rešenja koja će biti dodatno korisna za građane, rekla je Tanjugu pomoćnik direktora Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga u NBS, Una Lasković.

U tom smislu, kako je navela, značajna je odredba kojom se propisuje obaveza banke da prilikom obračuna mesečne rate za kredit odobren pre 5. decembra 2011. godine primenjuje isti tip kursa po kojem je i odobrila kredit.

Prema njenim rečima, ako je ugovorom između korisnika i banke definisano da će se rate otplaćivati po prodajnom kursu, a kredit je odobren po kupovnom, od danas će banka biti u obavezi da to promeni i da sve rate koje dospevaju obračunava po kupovnom kursu, jer je po tom tipu kursa i odobrila kredit.

U slučaju da je kredit odobren po srednjem kursu, po tom kursu će se obračunavati i rate za otplatu.

Na ovaj način, dodaje ona, građani će moći da uštede, jer će im mesečna rata biti niža, a koliko će manje novca morati da izdvoje po tom osnovu, zavisi od tipa kursa koji je banka ugovorila (za odobrenje, odnosno otplatu) i od ukupnog iznosa kredita.

Prema njenim rečima, izmenama je propisana i obaveza banke da pismeno ukaže korisniku na rizike koje preuzima ako se zaduži u stranoj valuti.

"Želeli smo da banka informiše korisnike o svim rizicima koje preuzimaju u slučaju kredita sa valutnom klauzulom. 

Sigurna sam da im je to i do sada bivalo saopšteno, ali drugačije klijent shvata kada mu se nešto kaže usmeno i kada mu se da u pisanom obliku da može da pročita kasnije i još jednom analizira. Onda možda donese drugačiju odluku", rekla je Lasković.

Ona je dodala da je namera centralne banke da, zakone uskladi sa najboljom evropskom praksom, te je NBS dobila i novu nadležnost u smislu zaštite kolektivnih interesa, ali je takođe kroz propise nastojala da nivo informisanja korisnika podigne na još viši nivo.

"Postoje odredbe koje obavezuju banke da korisnika informišu u svojim prostorijama ili na portalima o promenljivim elementima kamate. To je namenjeno onima koji nisu u mogućnosti da se informišu elektronski", rekla je sagovornica Tanjuga.

Sada je, objašnjava ona, detaljnije propisan način na koji može da se podnese prigovor i unapređen je način za dostavljanje pritužbe na usluge banaka, uz nastojanje da se promoviše medijacija - mirno rešavanje sporova.

Umesto dosadašnjih 30, klijent sada može da očekuje da će u roku od 15 dana od kada je poslao prigovor, dobiti odgovor banke. U složenijim slučajevima, banka dobija još 15 dana da dostavi odgovor, ali isključivo u situacijama koje ne zavise od volje banke, što banka mora i da obrazloži.

Eksplicitno je propisano, navodi Lasković, da je postupak po prigovoru za korisnika besplatan, a prigovor može da podnese u poslovnim prostorijama banke ili elektronskim putem.

Ukoliko korisnik finansijske usluge želi da se žali centralnoj banci, može da računa na odgovor u roku od tri meseca, ili za složenije slučajeve, u roku od šest meseci od dana pdnošenja pritužbe.

"Klijenti imaju pravo da podnesu zahtev za medijaciju NBS pod jednim uslovom - da su pre toga podneli prigovor banci ili lizing kući s kojim imaju spor", objašnjava ona.

Lasković je navela i da je novim izmenama, pored građana koji su ranije bili definisani kao korisnici finansijskih usluga, delovanje Zakona prošireno i na preduzetnike i poljoprivrednike.

"Poljoprivrednici i preduzetnici će od 27. marta imati sva prava koja je građanima omogućavao Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. To znači da će u predugovornoj fazi imati pravo na informacije koje imaju i građani, pravo na nacrt ugovora, informacije kako bi doneli odluku da li da zaključe ugovor ili ne...", navodi ona.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U periodu januar-jun 2014. godine ukupni prihodi budžeta grada ostvareni su u  iznosu od 939,4 miliona dinara, odnosno na nivou 34,7 odsto u odnosu na 2.707.200.000,00 dinara koliko je planirano Odlukom o budžetu grada za 2014. godinu. U istom periodu rashodi su izvršeni u iznosu od 920,3 miliona dinara, odnosno na nivou 34,9 odsto ukupno planiranih rashoda.

Izveštavajući o izvršenju Odluke o budžetu grada u prvih šest meseci 2014. godine, Ružica Marinov, načelnik Odeljenja za finansije GU grada Sombora, navela je da su prihodi ostvaareni na nivou „koji je daleko od idealnog, ali da likvidnost budžeta ni u jednom momentu nije bila dovedena u pitanje“.

Prema rečima Marinov, stagnacija prihoda je nastavljena i tokom jula i avgusta meseca, te bi trebalo utvrditi prioritete.

Član Gradskog veća za privaredu i finansije Siniša Todorović je naveo da će se „preduzeti mere i osmisliti mehanizmi za ostvarenje prihoda, a svaki dinar rashoda moraće biti opravdan i imaće jasnu namenu“.

Članovi Gradskog veća usvojili su izveštaj o šestomesečnom izvršenju budžeta grada Sombora.

Na 16. sednici Gradskog veća, održanoj 11. septembra razmotrena je i informacija u vezi rešavanja problema pasa lutalica i unapređenja rada Zoohigijenske službe u Somboru. Gradsko veće je zadužilo JKP „Čistoća“ da izradi predlog plana i programa rešavanja problema pasa lutalica i unapređenja rada Zoohigijenske službe sa finansijskim pokazateljima.

U cilju boljeg rešavanja problema pasa lutalica Odeljenje za komunalne poslove je zaduženo da izradi program kontrole smanjenja populacije napuštenih pasa i da, u skladu sa Odlukom o držanju kućnih ljubimaca na teritoriji grada Sombora, odredi javne zelene površine na koje se psi mogu puštati  sa povodca, ali sa zaštitnom korpom na njušci.

Komisiji za utvrđivanje osnova i iznosa naknade štete usled ujeda pasa lutalica, naloženo je da izradi precizne kriterijume na osnovu kojih će se utvrđivati visina naknade za štetu nastalu usled ujeda pasa lutalica, te da razmotri i reši sve do sada podnete zahteve za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica.

Na 16. sednici Gradskog veća utvrđeni su i Predlog godišnjeg programa zaštite i uređenja poljoprivrednog zemljišta  grada Sombora za 2014. godinu, kao i predlog rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Razmotrena je i ifnormacija o izgradnji sportske hale u Kljajićevu i naloženo JP „Direkcija za izgradnju grada Sombora“ da sprovede postupak javne nabavke za izradu glavnog projekta izgradnje sportske hale, te da se izvrše i druge potrebne radnje.

Članovi Gradskog veća razmotrili su i informaciju JKP „Prostor“ Sombor u vezi peticije koju su podneli prodavci na pijaci i druga lica. Tokom rasprave koja je usledila dr Zoran Parčetić, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalnu politiku je rekao da je povećanje cena zakupa tezgi i pijačarine bila ishitarena odluka, a Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu delatnost je naveo da cene moraju imatu ekonomsku i socijalnu dimenziju, te da se „u kounalnom sektoru u gradu mora obaviti ozbiljno spremanje“.

Na predlog Siniše Todorovića, na početku sednice je uvrštena i tačka dnevnog reda koja se odnosi na stanje u AD „Severtrans“ Sombor u smislu pružanja podrške svim sindikatima ovog preduzeća za sazivanje Skupštine akcionara i razkrešenja odbora direktora. Zaključak u kojem se sindikati podržavaju je usvojen sa šest glasova članova Gradskog veća, dok je jedan član GV bio uzdržan prilikom glasanja.

Na sednici su razmotrena i druga pitanja iz delokruga rada Gradskog veća.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 30 april 2014 05:55

Finansijski i ljubavni problemi

Delimično pomračenje Sunca, 29. aprila, obrazuje harmonične aspekte sa planetama bogatstva, zanosa i moći, Jupiterom, Neptunom i Plutonom, pa zemljanim i vodenim znacima može da donese tajne dobitke i tajne ljubavi

Delimično pomračenje Sunca, 29. aprila, obrazuje harmonične aspekte sa planetama bogatstva, zanosa i moći, Jupiterom, Neptunom i Plutonom, pa zemljanim i vodenim znacima može da donese tajne dobitke i tajne ljubavi. Ipak, napet aspekt između tačke pomračenja i Marsa osetiće svi, najviše sportisti i osobe prisutne u javnosti, pre svega muškarci.

Dok su žene pod uticajem Meseca, Sunce više utiče na jači pol. U horoskopu muškarca predstavlja njegov ego, ambiciju, volju, vitalnost, moć, uticaj, društveni status. Mnogi će se naći pred značajnim odlukama u vezi sa partnerom i finansijama jer je Sunce pomračeno Mesecom u Biku, znaku ljubavi i novca.

Predstavnici jačeg pola koji imaju podznak, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn ili osu astrološkog polja karijere blizu 8. stepena Bika, mogu da imaju problema na poslu ili sa zdravljem, naročito vidom na desnom oku. Nijedno pomračenje ne bi trebalo gledati bez zaštite, jer utiče na prirodnu ravnotežu tečnosti u našem organizmu.

Probleme na ljubavnom planu, u braku ili vezi, mogu da imaju osobe čije Sunce obrazuje neharmonične aspekte sa ljubavnim planetama, Venerom, Marsom, Neptunom i astrološkim simbolom emocija, Mesecom. Pomračenje Sunca u Biku upozorava i na mogućnost zdravstvenih problema sa grlom, štitastom žlezdom, jajnicima. Ipak, dobar aspekt između tačke pomračenja Sunca i Plutona u Jarcu povećava moć regeneracije.

Problemi se obično javljaju kada planete lošeg značenja prelaze preko tačke pomračenja u nečijem horoskopu ili horoskopima važnih događaja, venčanja, kupovine stana i sl.

Oko mesec dana pre i posle pomračenja Sunca ne preporučuje se sklapanje dogovora, potpisivanje ugovora, kupoprodaja nekretnina, venčanja, veridbe. Uticaj pomračenja Sunca najviše će osetiti Ovnovi i Lavovi, znaci u kojima je uticaj Sunca naglašen, a najmanje Vage i Vodolije.

UTIČE NA MUŠKARCE I POLITIKU

Delimično pomračenje Sunca, 29. aprila, moći će da se vidi iz južnih delova Indonezije, cele Australije, Pacifika, Indijskog okeana i sa Anktarktika. Njegovi uticaji i posledice osećaju se i kada nije vidljivo sa teritorije neke zemlje, ali su tada mnogo manji. Pomračenje Sunca obično utiče na političku situaciju u zemljama iz kojih se vidi, kada je delimično ili prstenasto, njegov uticaj je manji, a kada je totalno, veći.

OVAN

Sunce upravlja vašim astrološkim poljem ljubavi i kreativnosti, zbog čega bi trebalo da izbegavate sukobe i rasprave sa voljenom osobom, naročito u vezi finansija. Ovo se naročito onosi na one koji planiraju da uđu u novi posao ili podignu kredit. Ako ste privatnik, možete doći do novih izvora prihoda.

BIK

Na pomračenje Sunca utiče Mesec, astrološki simbol vaših emocija koji upravlja vašim astrološkim poljem mentalnog stanja, pa možete biti previše osetljivi na kritike i skloni pogrešnim procenama. Muški predstavnici vašeg znaka mogu očekivati da im partnerka posveti više pažnje. Mogućnost ulaska u tajnu romansu.

BLIZANCI

Pomračenje Sunca, vladaoca vaše astrološke kuće komunikacija u kući tajnih neprijatelja upozorava da neko može da vam radi iza leđa. Možete biti skloni tajnim vezama. Nagoveštava i mogućnost razgovora u tajnosti sa nekim ko vam može biti značajna podrška. Izbegavajte zaključivanje važnih ugovora.

RAK

Vaš vladalac Mesec, simbol emocija u vreme pomračenja zaklanja Sunce u Biku, znaku kojim upravlja Venera, planeta ljubavi i novca. To može da ima uticaja na vaš emotivni, ali i poslovni život, naročito ako se bavite marketingom, propagandom ili radite u medijima. Moguće je privremeno razdvajanje od partnera.

LAV

Pomračenje vladaoca vašeg znaka nepovoljno utiče na vaše osećanje sigurnosti i samopouzdanje. Sunce je zaklonjeno Mesecom u polju karijere, pa će nadređeni pokušavati da vam nametnu svoje stavove. Samo od vas zavisi kako ćete da se postavite u toj situaciji, jer ćete biti izloženi raznim iskušenjima.

DEVICA

Vaš vladalac Merkur, simbol komunikacija i učenja, blizu tačke pomračenja Sunca u devetom astrološkom polju, donosi mogućnost odlaska na službeni put ili stručno usavršavanje u inostranstvo. Ukoliko ste u svom poslu orijentisani na saradnju sa strancima, u ovom periodu izbegavajte ugovaranje novih poslova.

VAGA

Mesec, vladalac vaše astrološke kuće karijere, zaklanja Sunce u kući novca i opasnosti, što upozorava da izbegavate nepotrebne troškove i rizične finansijske transakcije. Planeta agresije, Mars u vašem znaku obrazuje izazovan aspekt sa tačkom pomračenja zbog čega treba da pripazite šta i pred kim pričate.

ŠKORPIJA

Pomračenje Sunca u vašoj astrološkoj kući partnerskih odnosa i javnosti nagoveštava promene u odnosu sa emotivnim partnerom, a može da odloži i neke planove, naročito ako ste zbog posla prisutni u javnosti. Ukoliko planirate zajednički život ili brak, bolje je da to uradite mesec dana posle pomračenja.

STRELAC

Pozicija mladog Meseca u fazi pomračenja Sunca u astrološkom polju posla i zdravlja, upozorava da do kraja maja ne treba da insistirate na rešavanju poslovnog statusa, porodičnih problema i sklapanju važnih ugovora, naročito sa strancima. Bilo bi dobro da posetite nutricionistu i promenite način ishrane.

JARAC

Pomračenje Sunca, vladaoca vašeg astrološkog polja opasnosti i novca, upozorava da izbegavate nepotrebne troškove i i rizične finansijske transakcije. Možete da se nađete u situaciji u kojoj ćete morati da donesete neke važne odluke. Nemojte da se rukovodite samo razumom, uključite i vašu intuiciju.

VODOLIJA

Pomračenja Sunca, vladaoca partnerskih odnosa u vašem četvrtom astrološkom polju, nepovoljno utiče na atmosferu u domu i porodici, naročito ukoliko vaš odnos s partnerom već neko vreme nije dobar. Budite oprezniji prilikom sklapanje važnih dogovora i potpisivanje ugovora, naročito ako ste privatnik.

RIBE

Pomračenje Sunca u astrološkoj kući komunikacija i informacija u ovom periodu nema značajnijeg uticaja na predstavnike vašeg znaka. Ipak, budite predostrožni, izbegavajte rasprave i sukobe sa partnerom koje se odnose na zajedničke obaveze ili planove, naročito ako ste već duže vreme u vezi ili braku.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Horoskop

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top